Email Print

REPUBLIČKI SEKRETARIJAT ZA JAVNE POLITIKE DONEO POZITIVNO MIŠLJENJE NA NACRT ZAKONA O ISTRAŽIVANJU NESREĆA U VAZDUŠNOM, ŽELEZNIČKOM I VODNOM SAOBRAĆAJU I PRATEĆU ANALIZU EFEKATA ZAKONA


Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao ovlašćeni predlagač, pripremilo je Nacrt zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od strane organa državne uprave. Republički sekretarijat za javne politike izdao je mišljenje da Nacrt zakona sadrži analizu efekata rešenja predloženih u Nacrtu zakona. Ovo znači da je predlagač zakona odgovorio na sva pitanja predviđena članom 40. Poslovnika Vlade ("Sl. glasnik RS", br. 61/06 - prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13), kao i da dostavljeni prilog pod nazivom Analiza efekata zakona, koji se uz Nacrt zakona dostavlja Republičkom sekretarijatu za javne politike na mišljenje, sadrži kvalitetnu analizu efekata predloženih rešenja, te kvalitativne i kvantitativne podatke na osnovu kojih je moguće da se potencijalni pozitivni i negativni efekti Nacrta zakona potpunije i objektivnije sagledaju.

Nacrtom zakona, kao predmet zakona, uređuje se istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage, postupak istraživanja, kao i vršenje nadzora nad primenom predloženih rešenja.

Odredbe Nacrta zakona primenjuju se na:

a) istrage o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju;

b) istrage u železničkom saobraćaju;

 v) istrage u vodnom saobraćaju.

Precizno je definisano i za koje vrste nesreća u vazdušnom, železničkom i vodenom saobraćaju se sprovode istrage prema odredbama Nacrta zakona, kao i na koje vrste nesreća se ne primenjuju odredbe Nacrta zakona.

Nacrt zakona uređuje Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju. Naime, Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar) je posebna organizacija u čijoj nadležnosti je istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: nesreće). Uređeno je da je Centar funkcionalno i organizaciono nezavisan od svih organa i organizacija nadležnih za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, kao i svih pravnih i fizičkih lica. Centrom rukovodi Glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije i kojeg postavlja Vlada Republike Srbije na period od pet godina. Direktor Centra zastupa i predstavlja Centar, organizuje i rukovodi radom Centra, donosi propise i pojedinačne pravne akte, donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Centru, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Centru i obavlja druge poslove određene zakonom kojim se uređuju posebne organizacije. Predviđeno je da Glavni istražitelj ima po jednog pomoćnika i to: Glavnog istražitelja u vazdušnom saobraćaju, Glavnog istražitelja u železničkom saobraćaju i Glavnog istražitelja u vodnom saobraćaju. Prema odredbama Nacrta zakona, Centar se finansira iz budžeta Republike Srbije.

Centar obavlja stručne poslove u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Stručnim poslovima koji se, prema odredbama Nacrta zakona, obavljaju u vazdušnom saobraćaju smatraju se:

a) utvrđivanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda i davanje bezbedonosnih preporuka radi poboljšanja

 bezbednosti u vazdušnom saobraćaju,

b) vođenje Nacionalne baze podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama,

v) dostavljanje podataka o događajima iz Nacionalne baze podataka u Centralnu bazu Evropske komisije,

g) razmena podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama iz Nacionalne baze podataka s drugim istražnim telima

 uz uslov čuvanja tajnosti podataka,

d) davanje stručne pomoći nadležnim istražnim organima Republike Srbije,

đ) saradnja s telima nadležnim za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova u državama članicama

 organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i drugim međunarodnim organizacijama,

e) objavljivanje rezultata istraživanja uz poštovanje načela tajnosti,

ž) učestvovanje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanje lica

 koja se bave sprovođenjem istraživanja i

z) druga bezbednosna istraživanja u skladu sa odredbama Nacrta zakona.

Stručni poslovi koje Centar, prema odredbama Nacrta zakona, obavlja u železničkom saobraćaju su:

a) istraživanje ostalih nesreća i nezgoda koji pod određenim okolnostima mogu da dovedu do ozbiljnih

 nesreća,

b) sastavljanje konačnog izveštaja o pojedinim sprovedenim istraživanjima, koje po potrebi može sadržavati

 bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju,

v) izveštavanje Evropske agencije za železnice (ERA), o pokretanju istraživanja ozbiljne nesreće, nesreće ili

 nezgode u roku od sedam dana od donošenja odluke o pokretanju istraživanja,

g) javno objavljivanje konačnih izveštaja o sprovedenim istraživanjima u železničkom saobraćaju i dostavljanje

 Evropskoj agenciji za železnice (ERA),

d) objavljivanje godišnjih izveštaja o sprovedenim istraživanjima iz prethodne godine, najkasnije do 30.

 septembra tekuće godine i dostavljanje ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu:

 Ministarstvo) i Evropskoj agenciji za železnice (ERA), i

đ) učestvovanje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanje lica

 koja se bave sprovođenjem istraživanja.

Odredbama Nacrta zakona određeni su i stručni poslovi koje Centar obavlja u vodnom saobraćaju i to u: a) pomorskoj plovidbi (sprovodi bezbednosnu istragu u svrhu utvrđivanja uzroka pomorskih nesreća i predlaže mere radi izbegavanja nesreća u cilju unapređenja bezbednosti pomorske plovidbe, izveštava Evropsku komisiju o pomorskim nesrećama u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje način sprovođenja istraživanja i dostavlja podatke o rezultatima bezbednosnih istraga, vodi nacionalnu bazu podataka i razmenjuje podatke sa drugim nadležnim organima i organizacijama za istragu pod uslovom čuvanja tajnosti podataka, prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbedonosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenim bezbedonosnim istragama, sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja pomorske bezbedonosne istrage, izrađuje godišnje analize nesreća, učestvuje u međunarodnim skupovima i seminarima radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja i ostalo) i b) unutrašnjoj plovidbi (vodi istragu plovidbenih nezgoda, daje bezbednosne preporuke radi povećanja bezbednosti u unutrašnjoj plovidbi, priprema, izdaje i objavljuje izveštaj o bezbedonosnoj istrazi u unutrašnjoj plovidbi, sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja bezbedonosne istrage u unutrašnjoj plovidbi, vodi nacionalnu bazu podataka o ozbiljnim plovidbenim nezgodama i izrađuje godišnje analize, učestvuje u međunarodnim skupovima, radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja i ostalo).

Odredbama Nacrta zakona precizno je definisan istražni postupak u oblasti vazdušnog saobraćaja. Prema Nacrtu zakona, Centar je u obavezi da istraži sve udese i ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju i da ih analizira kako bi se utvrdile činjenice pod kojima su se desili, kao i da pokuša da otkrije njihove uzroke i potom preduzme mere kojima bi se sprečili novi udesi i ozbiljne nezgode. Centar određuje obim i postupke istraživanja u cilju unapređenja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, samostalan je u radu i funkcionalno nezavisan od bilo koga čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima Centra i može sprovoditi istražne postupke u saradnji sa telima drugih država u skladu sa međunarodnim ugovorima i obavezama Republike Srbije pri čemu ovi oblici saradnje ne smeju ugroziti nezavisnost istraživanja. Takođe, predviđeno je da ministar zadužen za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) propisuje postupak istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda. U slučaju da u udesu ili ozbiljnoj nezgodi učestvuju civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplovi, Nacrtom zakona je predviđeno da istragu obavlja mešovita civilno – vojna komisija, pri čemu polovinu članova komisije određuje Centar, a drugu polovinu članova određuje ministar nadležan za poslove odbrane. Nacrtom zakona određena je obaveza prijavljivanja koja podrazumeva da lica koja imaju saznanja da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda obavezno, bez odlaganja, obaveste Centar, kao i da se informacije o osobama i opasnim materijama na letu moraju dostaviti Centru na njegov zahtev. Način i postupak prijavljivanja propisuje Ministar. Nacrtom zakona određeno je da istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju sprovode radne grupe Centra koje se određuju rešenjem Glavnog istražitelja za svaki udes ili nezgodu posebno. Radnu grupu sačinjavaju zaposleni Centra, predviđeno je da njom rukovodi Glavni istražitelj (ili Glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj po ovlašćenju Glavnog istražitelja), a u radnu grupu mogu biti uključeni i spoljni stručnjaci.

Odredbama Nacrta zakona određeno je delovanje Centra u slučaju udesa ili nezgode stranog vazduhoplova i definisan je odnos Centra sa istražnim organima. Kada je u pitanju ovlašćenje centra u istraživanju udesa ili ozbiljnih nezgoda, Nacrtom zakona je predviđeno da Centar ima pravo: a) na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini; b) da, bez odlaganja, sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova radi njihovog daljeg ispitivanja, odnosno analize; v) da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima; g) da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima; d) da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova; đ) da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem; e) na slobodan pristup relevantnim dokumentima i informacijama koje poseduju vlasnik, korisnik ili proizvođač vazduhoplova, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, Agencija za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i vlasti nadležne za civilno vazduhoplovstvo. Odredbama Nacrta zakona definisana je obaveza poverljivosti pod kojom se podrazumeva da sva lica uključena u istraživanje imaju obavezu da zaštite lične podatke lica i učesnika u udesu ili ozbiljnoj nezgodi kao i podatke o istraživanju, ali je omogućeno davanje određenih informacija koje se smatraju relevantnim za sprečavanje udesa ili ozbiljnih nezgoda. Odredbe nacrta zakona precizno definišu način postupanja i zaštite dokaza, zaštitu dokumentacije i informacija koje su od značaja za sprovođenje istrage, način izrade i objavljivanja izveštaja o istrazi, davanje bezbednosnih preporuka i obavezu čuvanja podataka o istrazi.

Odredbama Nacrta zakona precizno je definisan istražni postupak u oblasti železničkog saobraćaja. Cilj sprovođenja istrage posle ozbiljnih nesreća na železničkom sistemu je unapređenje bezbednosti na železnici i prevencija nesreća. Takođe, Centar, prema odredbama Nacrta zakona, ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i nezgoda i u toj odluci uzima u obzir: ozbiljnost nesreća i nezgoda; da li su ostale nesreće i nezgode deo niza nesreća, odnosno nezgoda od značaja za sistem u celini; uticaj na bezbednost na železnici; zahteve upravljača infrastrukture (u daljem tekstu: Upravljač), železničkog prevoznika, Direkcije za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) ili nadležnih organa drugih država. Centar određuje obim i postupke istraživanja i samostalan je u radu i funkcionalno nezavisan od bilo koga čiji interesi mogu biti u sukobu sa poslovima u nadležnosti Centra. Kada je u pitanju ovlašćenje centra u istraživanju Nacrtom zakona je predviđeno da Centar ima pravo na: a) slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode, do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata, kao i do objekata i uređaja za upravljanje saobraćajem i signalizacijom; b) popis dokaza do kojih je moguće doći u trenutku sprovođenja istrage na mestu nesreće ili nezgode i nadzor nad uklanjanjem olupina, infrastrukturnih objekata i postrojenja ili njihovih sastavnih delova radi pregleda i analize; v) pristup i upotrebu snimaka uređaja za snimanje verbalnih izveštaja na vozu i evidentiranje rada sistema signalizacije i kontrole saobraćaja; g) pristup rezultatima obdukcije tela žrtava i informacijama o zdravstvenom stanju povređenih; d) pristup rezultatima istrage voznog osoblja i drugih lica umešanih u nesreću ili nezgodu; đ) saslušavanje umešanih železničkih radnika i drugih svedoka; e) pristup svim odgovarajućim informacijama ili evidencijama Upravljača, umešanih železničkih prevoznika i Direkcije. Odredbama Nacrta zakona definisan je istražni postupak koji sprovodi Centar u slučaju kada se nesreća ili nezgoda dogodi na graničnim objektima Republike Srbije i druge države i u tom slučaju se tela za istrage tih država mogu dogovoriti da istragu izvrši jedno od njih ili da istragu vrše zajedno. Takođe, odredbama Nacrta zakona je definisano da Centar objavljuje izveštaj o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od nesreće ili nezgode, i u njemu navodi ciljeve istrage i po potrebi bezbednosne preporuke. Ministar propisuje sadržinu izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju.

Odredbama Nacrta zakona precizno je definisan istražni postupak u oblasti vodnog saobraćaja. Bezbednosna istraga u vodnom saobraćaju vrši se u cilju povećanja bezbednosti plovidbe, sprečavanja zagađenja sa broda i smanjenja opasnosti od nastanka vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode. Nacrtom zakona određena je obaveza prijavljivanja koja podrazumeva da lica koja imaju saznanja da se dogodila nesreća moraju bez odlaganja obavestiti Centar, kao i obaveza istraživanja koja nalaže da se bezbednosna istraga mora sprovesti ako su u vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći učestvovali pomorski brodovi koji viju zastavu Republike Srbije i ako država ima bitan interes, bez obzira na mesto vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće i zastavu broda koji je učestvovao. Takođe, predviđena je obaveza sprovođenja bezbednosne istrage posle svake ozbiljne plovidbene nezgode u unutrašnjoj plovidbi. Prema odredbama Nacrta zakona, pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage Centar obavlja prethodnu procenu o potrebi preduzimanja istrage pri čemu uzima u obzir težinu plovidbene nezgode, vrstu broda i tereta na njemu, kao i mogućnost da rezultati bezbednosne istrage mogu uticati na sprečavanje plovidbenih nezgoda. Nacrtom zakona precizirana je saradnja sa drugim organima i telima drugih država, kao i ovlašćenja istražitelja u vodnom saobraćaju. Predviđeno je da istražni postupak vodi Glavni istražitelj za vodni saobraćaj i da istražitelji u vodnom saobraćaju imaju sledeća ovlašćenja: a) u pomorskoj plovidbi prava na: slobodan pristup svim relevantnim područjima i mestu nesreće, na obezbeđivanje popisa dokaza, da zahtevaju potrebna ispitivanja ili analizu predmeta, na slobodan pristup svim bitnim informacijama i zabeleženim podacima, na slobodan pristup rezultatima pregleda tela žrtava ili ispitivanja obavljenih na uzorcima sa tela žrtava, na razgovor sa svedocima u odsutnosti svih lica čiji interesi bi mogli da ometaju bezbednosnu istragu i slično, b) u unutrašnjoj plovidbi prava: na slobodan pristup vodnom putu, na obezbeđivanje popisa dokaza, da zahtevaju potrebna ispitivanja ili analizu predmeta, na slobodan pristup svim bitnim informacijama i zabeleženim podacima, da dobiju dokumentaciju o pregledu broda unutrašnje plovidbe i odgovarajuće podatke i slično. Odredbe Nacrta zakona precizno definišu način postupanja i zaštite dokaza, zaštitu dokumentacije i informacija koje su od značaja za sprovođenje istrage, način izrade i objavljivanja izveštaja o istrazi i davanje bezbednosnih preporuka.

Nacrtom zakona predviđeno je da nadzor nad sprovođenjem Nacrta zakona, podzakonskih akata koji će se doneti na osnovu Nacrta zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse vrši Ministarstvo. Predviđeno je da inspekcijski nadzor u železničkom saobraćaju vrši Ministarstvo preko inspektora železničkog saobraćaja, inspekcijski nadzor u vodnom saobraćaju vrši Ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe i da inspekcijski nadzor u vazdušnom saobraćaju vrši Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije preko vazduhoplovnog inspektora. Nacrtom zakona predviđene su i kaznene odredbe za načinjene prekršaje.

U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona navedeno je da je Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda obrazovan članom 206. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS"br. 73/10, 57/11, 93/12) i da nastavlja sa radom kao Centar za istraživanje nesreća, u skladu sa Nacrtom zakona, kao i da će se poslovi istraživanja nesreća u železničkom i vodnom saobraćaju obavljati počev od 1. januara 2016. godine. Kada su u pitanju rokovi za donošenje podzakonskih akata Nacrtom zakona predviđeno je da će Ministar u roku od godinu dana od stupanja na snagu predloženih odredaba doneti podzakonska akta koja određuju izgled službene legitimacije istražitelja, sadržaj izveštaja o istrazi udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, postupak za praćenje bezbednosnih preporuka, sadržinu izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, metodologiju za sprovođenja istraživanja vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda i sadržinu izveštaja o bezbednosnoj istrazi o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi, plovidbenoj nezgodi, kao i sadržinu obaveštenja o ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći i pomorskoj nezgodi. Nacrtom zakona predviđeno je da će Vlada, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu predloženih odredaba, doneti podzakonska akta kojima se utvrđuje plan hitnih mera pomoći, koji uključuje prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće i uslovipod kojima se imenuje mešovita civilno-vojna komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgodau vazdušnom saobraćaju. Predviđeno je i da će Centar u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu predloženih odredaba obavestiti Evropsku komisiju o ovlašćenim organima koji će imati pristup Evropskoj informacionoj platformi za pomorske nesreće.

Danom stupanja na snagu Nacrta zakona prestaju da važe odredbe čl. od 119. do 124. i član 127. Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ("Službeni glasnik RS", broj 104/13), i čl. od 204. do 217, čl. 258. stav 1, tačka 47, čl. 259. stav 1. tačka 28, čl. 260. stav 1. tačka 26, Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/2010, 57/2011 i 93/2012). Predložene zakonske odredbe stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Redakcija, 21.4.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print