Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Mreža za restituciju traži hitno usvajanje Nacrta zakona


Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) na snazi je skoro pet godina. Tokom njegove primene pokazali su se mnogi nedostaci. Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju prošao je javnu raspravu i dobio pozitivna mišljenja ministarstava, međutim, još nije prošao Vladu Republike Srbije.

Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju trebalo je da se nađe pred poslanicima zajedno sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016). Zašto nisu, u nadležnom ministarstvu ne daju odgovor.

"Neophodne su izmene Zakona koje su gotove i pribavljena su sva mišljenja nadležnih ministarstava. U tom smislu, mi još jednom upućujemo inicijativu Vladi da apsolutno po hitnom postupku, bez daljeg odugovlačenja, oklevanja, pre izbora budu dostavljene Narodnoj skupštini te izmene i da budu usvojene", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Vraćanje oduzete imovine u Srbiji reguliše više zakona. U naturi ili supstitucijom imovina je najvećim delom vraćena crkvama i verskim zajednicama, biće vraćena i žrtvama Holokausta bez naslednika, ali je za najveći broj građana retkost.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da ne postoji evropski model za restituciju, ali da je bitno da dođe do efikasnije implementacije zakona koji su usvojeni.

"Mislim da je veliki broj izazova i koraka u vezi sa restitucijom u Srbiji, uključujući i supstituciju, ali, u vezi sa tim, treba da dođe do odluke na nivou Vlade", rekao je Majkl Davenport.

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenjudo sada je menjan dva puta, i to deo kojim se određuje rok za početak isplate obeštećenja koje, bez obzira na vrednost oduzete imovine, ne prelazi pola miliona evra.

Isplata bi, prema važećem Zakonu, trebalo da počne 2018. godine. Najnovije izmene i dopune Zakona čekaju odobrenje Vlade.

"Nacrt zakona ima više prednosti za državu, jer nekim sledećim koracima zbog nedefinisanih stvari u sadašnjem Zakonu, nejasnoća, loše administracije ili nepostojanja dokumentacije, to može biti osnov za neke buduće tužbe pred međunarodnim i domaćim sudovima, a to ne želimo", objašnjava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Ukoliko Narodna skupština Republike Srbije usvoji izmene i dopune Zakona, koje nisu suštinske, stručnjaci smatraju da će to ipak biti prvi korak ka znatnijim izmenama koje bi mogle da uslede. Jer, kako kažu u Mreži za restituciju, država nema novac za obeštećenje građana, ali ima mnogo nepopisane imovine i dovoljno zemljišta kojima bi građani mogli da se obeštete.

Izvor: Vebsajt RTS, Dragana Vučićević, 18.02.2016.
Naslov: Redakcija