NACIONALNA STRATEGIJA ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE: Neophodno jačanje kapaciteta Poreske uprave i podizanje društvene svesti o tome da bi trebalo učestvovati u suzbijanju sive ekonomije
Građani moraju da imaju svest koliko je štetna siva ekonomija, te da kupovinom takvih proizvoda saučestvuju u istoj, poručio je Miroslav Đinović iz Poreske uprave.
On je, ilustrujući koliko je stanje alarmantno, naveo da u Srbiji oko 130.000 potencijalnih poresekih obveznika posluje u sivoj zoni.
"U Srbiji posluje oko 470.000 registrovanih obveznika, a procene NALED-a su da ih je oko 30 odsto u sivoj zoni. To znači da Poreska uprava mora da kontroliše njih više od 600.000", naveo je Đinović na konferenciji u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Biznis info grupe.
Za toliki broj obveznika, dodao je, nedostaju inspektori, i na terenu i u kancelariji.
"Imamo nedovoljne kapacitete, ali i materijalna sredstava", rekao je on, istakavši da su od početka godine poreznici rešili 70-ak slučajeva neregistrovanioh delatnosti.
"Ali ne rešavamo ih tako što ih masakriramo, da ne mogu da obavljaju delatnost, nego ih uterujemo u legalne tokove", naveo je i dodao da je krajnje vreme da Poreska uprava zauzme mesto u sistemu državne uprave, jer je bez poreznika dobro funkcionisanje države nezamislivo.
S druge strane, pored represije, Đinović je poručio da je veoma važno podizanje društvene svesti o tome da bi trebalo učestvovati u suzbijanju sive ekonomije.
"Svest koja po pitanju aktivnog učestvovanja mora biti na višem nivou. Morate da znate da, ako kupujete proizvode iz sive zone, vi ste saučesnik, bez obzira da li ste preduzetnik. Tim pre što ti proizvodi često nisu jeftiniji, već je samo budžet na gubitku, i cela populacija", ocenio je Đinović.
Objasnio je da, ako građani nemaju svest o sivoj ekonomiji, ne može da čudi ni što nema dovoljno puteva, niti vrtića, "pa se ljutimo zašto čekamo po nekoliko godina da bi dete krenulo u vrtić".
Đinović je naglasio da je Poresku upravu Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016)obavezao da aktivno učestvuje u borbi protiv sive ekonomije, koja će se, prema njegovim rečima, intenzivirati kad i Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015) u punom obimu skupi na snagu 30. aprila 2016. godine.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da je u borbi protiv neformalne ekonomije ključno jačanje kapaciteta Poreske uprave.
On je ujedno izrazio nesaglasnost sa pojedinim delovima Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije.
"Poreska uprava je najzapuštenija, imajući u vidu njenu važnost, jer kad pričamo o borbi protiv sive ekonomije, nama je sinonim izgradnja Poreske uprave", rekao je on dodajući da se, nažalost, na tome ne radi intenzitetom kojim bi trebalo.
Altiparmakov je rekao da je problem i to što Poreska uprava ima manje zaposlenih, a i ne može zaradama da privuče niti da zadrži najobrazovaniji kadar.
Govoreći o Nacionalnoj strategiji, Altiparmakov je istakao da Fiskalni savet u njenoj izradi nije učestvovao, da nije čak dobio ni odgovor na taj predlog, a sa pojedinim rešenjima on, kako je rekao, nije saglasan.
Pominje se da su jedan od uzroka visoki porezi i doprinosi na zarade, ali kad se poredimo sa regionom, rekao je on, vidi se da su u Mađarskoj i Hrvatskoj porezi na zarade i viši nego kog nas, a udeo sive zone manji. Međutim, objašnjava, kod njih su poreznici ojačani.
"Uzrok je jača Poreska uprava, a ne visina poreza", rekao je Altiparmakov.
Kad je reč o rešenju po kome je potreban udružen rad svih institucija, on kaže da to znači da su svi nadležni za sve, ali nijedna institucija zapravo nije odgovorna - što je loše.
Kritikovao je onlajn fiskalne kase, navodeći da kreatori o tome nisu debatovali u javnosti, čime su prekršili princip transparentnosti, a aneks analiza troškova je nestao.
"I zašto bi neko uložio više desetina miliona evra da uvede onlajn fiskalne kase, a da ne vidimo korist, niti jedan utemeljen dokaz da bi smanjila siva ekonomija?", rekao je on, navodeći primer Hrvatske, u kojoj je onlajn fiskalizacija uvedena 2013. godine, ali prihodi su i dve godine nakon toga ostali na istom nivou.
Izvor: Vebsajt B92, 19.04.2016.Naslov: Redakcija