UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE PODNELO INICIJATIVU ZA OCENU USTAVNOSTI ODREDABA ČLANA 50. STAV 4. ZAKONA O SUDIJAMA I ODREDABA ČLANA 75. STAV 2. ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

Shodno proklamovanim ciljevima Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, a imajući u vidu nedavno usvojene zakone o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, u ime Udruženja predsednik Nenad Stefanović potpisao je i predao Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba člana 50 stav 4 Zakona o sudijama i odredaba člana 75 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu.

Razlog podnošenja ove inicijatve ogleda se u tome što navedene odredbe Zakona o sudijma i Zakona o javnom tužilaštvu nisu u skladu sa odredbama Ustava Srbije.

Naime, članom 50 stav 4 Zakona o sudijama predviđeno je da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto i Visoki savet sudstva je dužan da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Članom 75 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno mesto zamenika javnog tužioca i takođe Državno veće tužilaca je dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Ovako definisane odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu upodobljene su odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, u pogledu kojih je Ustavni sud Srbije već pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti rešenjem Iuz-497/2011 od 18.7.2013.godine, a na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti spornih odredaba ovog zakona koju je takođe podnelo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.

Udruženje smatra da se ovako definisanim odredbama navedenih zakona krši načelo zabrane diskriminacije i pravo građana da stupaju na javne funkcije pod jednakim uslovima, s obzirom na to da kandidati koji ispunjavaju sve zakonom predviđene uslove izbora za sudiju ili zamenika javnog tužioca, a nisu završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, mogu biti predloženi od strane Viskog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, za izbor u svim sudovima i tužilaštvima, osim u osnovnim/prekršajnim sudovima i osnovnim tužilaštvima, čime se dodatno ograničavaju i dovode u pitanje ustavne funkcije i nezavisnost Viskog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jer su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca dužni da prilikom predlaganja kandidata Narodnoj skupštini za izbor na mesto sudija osnovnog/prekršajnog suda ili osnovnog javnog tužilaštva predloži kanidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije ukazuje na ozbiljnost situacije i na značaj pitanja izbora sudija i javnih tužilaca, posebno na zabrinjavajući tempo kojim se vrši usaglašavanje odredaba osnovnih i nosećih pravosudnih zakona zemlje sa odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji, pri čemu se zanemaruje činjenica da su odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji koje se odnose na izbor u postupku ocenjivanja ustavnosti o strane Ustavnog suda.

Sve navedeno ukazuje i da se usaglašavanjem odredaba dva najznačajnija pravosudna zakona Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, koje se odnose na izbor, sa spornim odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, vrši svojevrsni pritisak na Ustavni sud Srbije, s obzirom na to da bi, ukoliko se eventuano utvrdi neustavnost spornih odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji, to istovremeno značilo i neustavnost odredaba Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koje su usaglašene sa Zakonom o pravosudnoj akademiji, čime bi se u dovelo u pitanje "opstajanje" usvojene Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 - 2018.godine, budući da ista u svojim ključnim načelima i prioritetima definiše nepristrasnost i kvalitet pravde i to kroz pravosudni sistem u kojem su propisi jasni, razumljivi, određeni, lako dostupni i usklađeni, kako međusobno, tako i sa pravnim tekovinama Evropske unije i praksom međunarodnih sudskih institucija i koja kao osnovne pravne izvore, koji uređuju nadležnost i odgovornost ključnih institucija pravosudnog sistema Republike Srbije, između ostalog navodi i Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije u potpunosti podržava zahteve Sindikata pravosuđa Srbije iznete u odluci navedenog sindikata od 24. decembra 2013.godine.

Izvor: Vebsajt Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, 20.1.2014.