Email Print

PRAVNICI PREDLAŽU MEDIJACIJU ZA KREDITE U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: Advokati, sudije i pravnici iz banaka slažu se da enormna promena kursa švajcarca od 51 dinar 2006. godine do 93 dinara 2015. godine predstavlja promenjenu okolnost na koju nisu uticali ni banke ni korisnici kredita. S obzirom na to da su ove promene nastale posle ispunjenja ugovora, to ne bi moglo na suđenju da se koristi kao razlog za raskid ugovora. Raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti, posredstvom suda, ocenjeno je kao najskuplji oblik rešenja, jer bi sporovi bili dugi, skupi i neizvesni. Stručnjaci su se složili da je medijacija, to jest dogovor između kreditora i korisnika kredita, najprihvatljivije rešenje i za jedne i za druge


Rešenje za stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima nije ni u poništavanju ni u raskidu ugovora, već u – medijaciji. To je zaključak pravnika okruglog stola "Bankarski poslovi i promenjene okolnosti", koji je održan na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Posle više časova rasprave, kojoj je prisustvovalo više od dve stotine advokata, sudija i pravnika iz banaka doneti su zaključci koje je na Kopaoniku saopštio dr Stojan Dabić, nekadašnji direktor Jugoslovenske investicione banke. Napomenuo je da zaključci Kopaoničke škole nisu obavezujući za sudove i učesnike u sudskim sporovima.

Složili smo se u tome da preko 19.000 građana Srbije ima stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima. Složili smo se da enormna promena kursa švajcarca od 51 dinar 2006. godine do 93 dinara 2015. godine predstavlja promenjenu okolnost na koju nisu uticali ni banke ni korisnici kredita. S obzirom na to da su ove promene nastale posle ispunjenja ugovora, to ne bi moglo na suđenju da se koristi kao razlog za raskid ugovora – rekao je Dabić.

Podsetio je da su države u našem okruženju rešavale ovaj problem na različite načine. U Mađarskoj i Rumuniji su doneti zakoni o konverziji švajcarca u nacionalnu valutu. Hrvati i Crnogorci su konverziju izvršili u evre. Hrvatske banke su podnele tužbu međunarodnoj arbitraži, protiv Hrvatske, za naknadu štete koju će pretrpeti na osnovu primene zakona o načinu regulisanja odnosa između korisnika kredita i banaka.

U raspravi je bilo više i predloga da se ugovori ponište i predloga da se ugovori raskinu zbog promenjenih okolnosti, a na kraju smo ubacili i treći predlog, koji je dobio najviše pristalica, a to je medijacija. Prevladalo je mišljenje da poništenje ugovora nije rešenje i da na njega ne treba računati. Raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti, posredstvom suda, ocenjeno je kao najskuplji oblik rešenja, jer bi sporovi bili dugi, skupi i neizvesni. Svi su se složili da je medijacija, to jest dogovor između kreditora i korisnika kredita, najprihvatljivije rešenje i za jedne i za druge. Medijacija je najjeftinija, najbrža, najpravičnija jer će se učesnici dogovoriti. Svi drugi su pokazali veliko interesovanje, ali advokati nisu baš bili za to – rekao je dr Dabić na Kopaoniku, iznoseći zaključke.

Postavljeno je i pitanje šta će se dogoditi sa onima koji kroz medijaciju ne postignu dogovor.

Njima ostaje sudski put do rešenja. Međutim, ono što se pojavilo kao problem jeste šta raditi s kreditima koji su dospeli, šta raditi za one korisnike kredita gde je već hipotekarna tužba postala izvršna. Šta raditi ako se sud ipak opredeli da raskine ugovor, da li primeniti odredbe da se ugovor ima izmiriti posle raskida na dan raskida ili na dan zaključivanja i da li ovo rešenje predstavlja presedan u pravu koji će sutra sasvim sigurno koristiti i korisnici kredita u evrima – rekao je dr Stojan Dabić na kraju zaključaka Kopaoničke škole prirodnog prava.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 17.12.2016.
Naslov: Redakcija