Email Print

PROBLEM NEUJEDNAČENE SUDSKE PRAKSE MEĐU NAJVEĆIM PROBLEMIMA SRPSKOG PRAVOSUĐA: Uzrok neujednačene prakse su inflacija propisa, njihova međusobna neusklađenost i udaljavanje od autoriteta sudske vlasti


Neujednačena sudska praksa, čiji su uzroci inflacija propisa, neusklađenost propisa i udaljavanje od autoriteta sudske vlasti, jedan je od osnovnih problema srpskog pravosuđa, izjavio je ministar pravde, Nikola Selaković, na skupu u Beogradu pod nazivom "Ujedničavanje sudske prakse - iskustva iz regiona".

On je istakao da se ujednačavanjem sudske prakse ne sme ugroziti nezavisnost sudstva i poručio da se mora povratiti autoritet sudske vlasti.

- Došlo je do udaljavanja autoriteta sudske vlasti u odnosu na građane, u odnosu druge dve grane vlasti, izvršnu i zakonodavnu, ali i unutar same sudske vlasti. Kako će građanin da veruje sudu ako sudija Osnovnog suda ne veruje sudiji Višeg suda- upitao je Selaković.

On je istakao da Ministarstvo, još od skupa u Vrnjačkoj Banji u oktobru 2015. godine, razmatra reformisanje mreže apelacionih sudova.

Ideja je da više ne postoje četiri Apelaciona suda, već jedan sud sa sedištem u Beogradu, sa odeljenjima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ali bi postojalo samo jedno odeljenje sudske prakse, rekao je Selaković.

Dodao je i da na rasterećenje sudova i ujednačavanje prakse utiču nove pravosudne profesije - notari i izvršitelji, koji su preuzeli određene poslove sudova.

Ministar je istakao da je ujednačavanje sudske prakse od najveće koristi za stvaranje predvidivog i stabilnog pravnog sistema.

"Neujednačeno postupanje sudova isprovociralo je postupanje Ustavnog suda. Već imamo konkretne grupe predmeta u koje Ustavni sud da nije ušao u njihovo rešavanje, to bi učinio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, a do tog trenutka, u našem pravnom poretku bi vladao haos", rekao je ministar pravde.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, naglasio je da ne može da postoji nezavisan i efikasan pravosudni sistem, ako se sudske presude sa istim okolnostima i činjenicama, različito rešavaju.

- Mnoštvo propisa koji su međusobno neusklađeni, pojačava strah od greške, ugrožava svest o opreznosti prava, što dovodi do manje kreativnosti i izgovora za izbegavanje odgovornosti, a sve to skupa dovodi do različite sudske prakse i umanjuje sposobnost sudija - rekao je Milojević.

Poručio je da bi sudovi u svojoj praksi trebali mnogo više da koriste pravna načela i standarde, posebno u situacijama kada norma ne pruža ili prkosi odgovoru.

On je podsetio da se sudske odluke donose na osnovu Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), zakona i međunarodnih propisa i da ih može preispitati samo zakonom propisan Viši sud.

Milojević je ocenio i da nije u skladu sa zakonom da Ustavni sud može da poništi odluku svakog suda u Srbiji po osnovu ustavne žalbe, jer taj sud nije u sistemu sudske vlasti.

- Ovaj sukob jurisdikcija duboko narušava načelo nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti i može biti samo razrešen promenom Ustava čime bi se izričito uredilo postupanje Ustavnog suda, koji predstavlja četvrtu instancu sudske vlasti budući da nije u sistemu sudske vlasti - rekao je Milojević.

Predsednica Ustavnog suda, Vesna Ilić Prelić, nije odgovorila na stav Mlojevića, ali je naglasila da praksa tog suda pokazuje da je neujednačena praksa daleko manja kod upravnih sudova.

Prema njenim rečima, osnovni razlog za neujednačenu sudsku praksu su mlade kolege koje "ne žele da pitaju i obrate pažnju na praksu od ranije".

Navela je da, u dosadašnjoj osmogodišnjoj praksi rada na ustavnim žalbama, Ustavni sud je najčešće bio u prilici da se suoči sa povredom prava na jednaku zaštitu prava, odnosno na nejednako presuđenje sudova u istim, ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama.

"To smo prepoznali kao problem, činjenica je da se pred sudovima sve češće suočavamo sa tipskim, repetitivnim slučajevima, čak hiljade istovetnih slučajeva i to je ono što kad sudska praksa počinje različito da postupa ukazuje na nejednako postupanje i ugrožavanje pravne sigurnosti građana", rekla je Ilić Prelić.

Smatra da neujednačeno postupanje sudova direktno utiče na poverenje građana na sudstvo.

Šef misije OEBS u Srbiji, Peter Burkhard, rekao je da nepodudaranje u sudskoj praksi sudova najvišeg stepena, jedan od najvećih problema u agendi pravosudne reforme u Srbiji.

"Zabrinjava to što sudski predmeti sa istim činjenicama i okolnostima često imaju potpuno različite presude u sudovima širom zemlje", naglasio je Burkhard i dodao da u tom kontekstu želi da pohvali Vrhovni sud Srbije, koji je uzeo vodeću ulogu u rešavanju tog problema.

Burkhard je dodao da je usklađivanje dosledne primene zakona u praksi zahtevan zadatak, pošto, kako je rekao, taj problem ima različite korene.

"Laka dostupnost sudskih odluka ključna je, jer omogućava sudijama da imaju uvid u presude donete u drugim sudovima, kao i obrazloženja svojih kolega, koja su dovela do tih presuda. U mnogim zemljama, pravne baze podataka igraju važnu ulogu, jer pružaju uvid u postojeću sudsku praksu", rekao je Burkhard.

Burkhard je istakao da u većini evropskih zemalja postoje baze podataka koje na transparentan način omogućavaju uvid u sudsku praksu.

Skupu u Beogradu prisustvovali su predstavnici sudova sa prostora bivše Jugoslavije, a skup je organizovao Vrhovni kasacioni sud uz saradnju sa misijom OEBS.

Izvor: Vebsajt Blic i Tanjug, 19.11.2015.
Naslov: Redakcija