Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU


 

Član 18.

Javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave se sastavljaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke.

Javni beležnik može, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu.

Ako stranke, odnosno drugi učesnici u sastavljanju isprave iz stava 1. ovog člana ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadrži klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadržina isprave bila u celosti prevedena i prevod dostavljen u pisanoj formi.

Prevod isprave u smislu stava 3. ovog člana vrši javni beležnik sa svojstvom sudskog prevodioca ili na zahtev stranke, sudski prevodilac.

Član 19.

Pre polaganja zakletve javni beležnik mora izraditi službeni pečat i službene štambilje.

Pečat i štambilj moraju sadržavati MORA DA SADRŽI grb Republike Srbije, ime i prezime javnog beležnika, oznaku "javni beležnik" i naznačenje službenog sedišta javnog beležnika.

ŠTAMBILj MORA DA SADRŽI IME I PREZIME JAVNOG BELEŽNIKA, OZNAKU "JAVNI BELEŽNIK" I NAZNAČENjE SLUŽBENOG SEDIŠTA JAVNOG BELEŽNIKA.

Ukoliko se službeno sedište javnog beležnika nalazi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo određene nacionalne manjine u službenoj upotrebi, tekst službenog pečata i službenog štambilja ispisuje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Javni beležnik može imati samo po jedan službeni pečat, za mastilo, i vosak I SUVI ŽIG.

Predsednik osnovnog suda na čijem području javni beležnik ima sedište, overava otisak pečata i štambilja, kao i potpis javnog beležnika.

Overeni otisak pečata i štambilja, kao i overeni potpis javnog beležnika, predsednik suda iz stava 5. 6. ovog člana deponuje kod Komore.

Javni beležnik je dužan da čuva sa posebnom pažnjom pečat PEČATE i štambilje, a u slučaju njihovog gubitka sud iz stava 5. 6. ovog člana dužan je da to oglasi u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Pečat PEČATE i štambilj javni beležnik može upotrebljavati samo za radnje koje je preduzeo u granicama svojih zakonskih nadležnosti.

POSTUPAK EVIDENTIRANjA, UPOTREBE I ČUVANjA PEČATA BLIŽE SE UREĐUJE JAVNOBELEŽNIČKIM POSLOVNIKOM.

Član 20.

Javni beležnik ima javnobeležničku kancelariju u mestu svog službenog sedišta.

Komora može dozvoliti javnom beležniku da povremeno obavlja poslove i izvan svog službenog sedišta, ako to zahtevaju objektivne potrebe stanovništva.

OBAVLjANjE SLUŽBENIH RADNjI IZVAN SLUŽBENOG SEDIŠTA I JAVNOBELEŽNIČKE KANCELARIJE BLIŽE SE UREĐUJE JAVNOBELEŽNIČKIM POSLOVNIKOM.

Prostorije javnobeležničke kancelarije moraju biti tako uređene i opremljene da odgovaraju zahtevima za kvalitetno obavljanje poslova i ugledu javnog beležnika.

Javni beležnik ima uređaje i opremu za elektronsku i mehaničku obradu predmeta, kao i za smeštaj i čuvanje isprava i poverenih predmeta depozita.

Javni beležnik mora imati ili uzeti u zakup sef, skladište i slične prostore ili opremu radi smeštaja i čuvanja predmeta depozita veće vrednosti ili veličine.

Aktom ministra bliže se uređuju uslovi koje treba da ispunjava javnobeležnička kancelarija u pogledu prostorija i opreme.

Član 22.

Javni beležnik ne sme započeti sa radom pre dana koji je određen kao datum početka obavljanja delatnosti.

Komora objavljuje datum početka obavljanja delatnosti javnog beležnika u "Službenom glasniku Republike Srbije", kada primi kopiju zapisnika o polaganju zakletve I ZAPISNIKA O ISPUNjENOSTI USLOVA U POGLEDU PROSTORIJA I OPREME.

PRE ODREĐIVANjA DATUMA POČETKA OBAVLjANjA DELATNOSTI JAVNOG BELEŽNIKA, MINISTARSTVO PROVERAVA DA LI JAVNOBELEŽNIČKA KANCELARIJA ISPUNjAVA USLOVE U POGLEDU PROSTORIJA I OPREME NEOPHODNE ZA RAD.

Član 24.

Delatnost javnog beležnika prestaje:

1) smrću;

2) kad navrši 65 67 godina života;

3) pismenim otkazom javnog beležnika;

4) razrešenjem.

Odluku o prestanku delatnosti javnog beležnika donosi ministar.

Član 26.

Smatra se da nije dostojno javnog poverenja lice:

1) koje je bilo osuđeno za krivično delo protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za drugo krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna, koje ga čini nedostojnim za obavljanje javnobeležničke delatnosti sve dok kazna ne bude brisana po zakonu;

2) protiv koga je stupila na pravnu snagu optužnica ili optužni predlog za krivično delo iz tačke 1) ovog člana;

3) kome je odlukom nadležnog organa prestao status javnog beležnika, javnobeležničkog pomoćnika, JAVNOBELEŽNIČKOG SARADNIKA, javnobeležničkog pripravnika, IZVRŠITELjA ili advokata, odnosno kome je zbog razrešenja prestala sudijska ili javnotužilačka funkcija, dok ne prođu tri godine od dana prestanka statusa, odnosno funkcije;

4) iz čijeg ponašanja se može osnovano zaključiti da delatnost javnog beležnika neće obavljati u skladu sa etičkim kodeksom koji donosi Komora.

Član 28.

Konkurs za imenovanje javnih beležnika raspisuje i sprovodi Komora, na osnovu odluke ministra.

U konkursu mora biti naznačena opština za koju se imenuje javni beležnik, a ako se istovremeno raspisuje konkurs za više jedinica lokalne samouprave, kandidati se mogu prijaviti za svejedinice lokalne samouprave.

Konkurs se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" u roku od 15 dana od dana prijema odluke ministra iz stava 1. ovog člana.

Rok za prijavu ne može biti kraći od 30 dana.

ROK ZA PODNOŠENjE PRIJAVA JE 15 DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA KONKURSA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE".

Član 30.

Po sprovedenom postupku imenovanja, javni beležnik polaže zakletvu pred ministrom.

Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću poštovati pravni poredak Republike Srbije i da ću delatnost javnog beležnika obavljati zakonito, savesno, pošteno i nepristrasno".

Javni beležnik ne može da preduzima javnobeležničke radnje pre nego što položi zakletvu.

Ako imenovani javni beležnik ne položi zakletvu u roku od 30 dana od dana imenovanja ili se bez opravdanog razloga ne odazove na polaganje zakletve, smatraće se kao da nije ni imenovan.

MINISTAR MOŽE IMENOVATI ZA JAVNOG BELEŽNIKA DRUGOG KANDIDATA KOJI ISPUNjAVA ZAKONSKE USLOVE.

IMENIK JAVNIH BELEŽNIKA

ČLAN 30A

KOMORA VODI IMENIK JAVNIH BELEŽNIKA.

U IMENIK SE UPISUJU:

1) IME, IME JEDNOG RODITELjA I PREZIME JAVNOG BELEŽNIKA, DATUM ROĐENjA, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA I PORESKI IDENTIFIKACIONI BROJ;

2) OSNOVNI SUD ZA ČIJE PODRUČJE JE JAVNI BELEŽNIK IMENOVAN, SLUŽBENO SEDIŠTE JAVNOG BELEŽNIKA, ADRESA JAVNOBELEŽNIČKE KANCELARIJE, BROJ TELEFONA I ELEKTRONSKA ADRESA;

3) DATUM IMENOVANjA I POČETKA RADA JAVNOG BELEŽNIKA I DATUM NjEGOVOG RAZREŠENjA;

4) DISCIPLINSKE MERE I UDALjENjE IZREČENO JAVNOM BELEŽNIKU.

NAČIN VOĐENjA IMENIKA UREĐUJE SE AKTOM KOMORE.

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU O JAVNIM BELEŽNICIMA KOJI SU UPISANI U IMENIK,KOJA SADRŽI ISTE PODATKE O JAVNIM BELEŽNICIMA KOJI SU UPISANI U IMENIK.

KOMORA JE DUŽNA DA MINISTARSTVU PRIJAVI PROMENU PODATAKA KOJI SU UPISANI U IMENIK.

Član 31.

Javni beležnik se razrešava:

1) ako se naknadno utvrdi da su prestali da postoje uslovi za obavljanje javnobeležničke delatnosti iz člana 25. ovog zakona ili da nisu ni postojali prilikom njegovog imenovanja;

2) ako zasnuje radni odnos, počne da koristi prava iz penzijskog osiguranja ili ako počne da obavlja neku drugu delatnost;

3) ako mu sudskom odlukom bude oduzeta ili ograničena poslovna sposobnost;

4) ako postane trajno nesposoban da obavlja delatnost zbog bolesti;

5) ako se nije osigurao od odgovornosti ili ne plaća naknadu za osiguranje Komori;

6) ako nije pohađao seminare ili druge oblike obaveznog usavršavanja javnih beležnika određene od strane Komore ili Ministarstva;

7) ako obavlja poslove koji nisu spojivi sa ugledom i dostojanstvom javnog beležnika;

8) ako mu je izrečena disciplinska kazna oduzimanja prava obavljanja delatnosti javnog beležnika;

9) ako bez opravdanog razloga ne započne sa radom u roku od 15 dana od dana koji je Komora odredila za početak njegovog rada.

Odluku o razrešenju javnog beležnika, u kojoj su utvrđeni razlozi za razrešenje, donosi ministar.

Pre donošenja odluke o razrešenju, javnom beležniku mora biti omogućeno da se izjasni o razlogu za razrešenje.

Protiv odluke o razrešenju javnog beležnika nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

U postupku razrešenja javnog beležnika shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

UDALjENjE

ČLAN 31A

MINISTAR ĆE DONETI REŠENjE O PRIVREMENOM UDALjENjU JAVNOG BELEŽNIKA:

1) AKO JE PROTIV JAVNOG BELEŽNIKA OTVORENA ISTRAGA ZBOG KRIVIČNOG DELA KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, A KOJE GA ČINI NEDOSTOJNIM JAVNOBELEŽNIČKE DUŽNOSTI;

2) AKO JE JAVNOM BELEŽNIKU U KRIVIČNOM POSTUPKU IZREČENA MERA BEZBEDNOSTI ZABRANE BAVLjENjA ODREĐENIM POSLOM ILI ZANIMANjEM, A ODLUKA O TOME JOŠ NIJE POSTALA PRAVNOSNAŽNA;

3) AKO JE JAVNOM BELEŽNIKU ODREĐEN PRITVOR;

4) AKO JE POKRENUT POSTUPAK ZA ODUZIMANjE ILI OGRANIČENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI.

PRIVREMENO UDALjENjE OPOZIVA SE ČIM PRESTANU RAZLOZI ZBOG KOJIH JE IZREČENO.

Član 33.

U imenik javnobeležničkih pripravnika može biti upisano samo lice koje ispunjava uslove iz člana 25. tač. 1) do 3), I 6) i 7) ovog zakona.

Na javnobeležničkog pripravnika shodno se primenjuju odredbe člana 5. ovog zakona.

Član 34.

Javni beležnici prijavljuju Komori potrebu za otvaranjem mesta za javnobeležničke pripravnike.

Odobrena mesta za javnobeležničke pripravnike popunjavaju se na osnovu konkursa koji raspisuje i sprovodi Komora.

O izboru javnobeležničkog pripravnika odlučuje Komora uz saglasnost javnog beležnika.

JAVNI BELEŽNIK PODNOSI KOMORI ZAHTEV ZA UPIS JAVNOBELEŽNIČKOG PRIPRAVNIKA U IMENIK.

O UPISU JAVNOBELEŽNIČKOG PRIPRAVNIKA U IMENIK ODLUČUJE KOMORA, NAKON ŠTO UTVRDI DA KANDIDAT ISPUNjAVA USLOVE IZ ČLANA 33. OVOG ZAKONA.

Pri izboru javnobeležničkih pripravnika naročito se JAVNI BELEŽNIK vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi službeno sedište javnog beležnika.

Član 35.

Javnobeležničkom pripravniku počinje da teče pripravnički staž od dana njegovog upisa u imenik. Pripravnički staž može trajati najduže tri godine.

Javni beležnik je dužan da bez odlaganja obavesti Komoru o prestanku i svakom prekidu rada pripravnika.

Ako javnobeležnički pripravnik, po prestanku rada javnog beležnika, nastavi da radi u njegovoj kancelariji kod vršioca dužnosti, to vreme će mu se uračunati u pripravnički staž.

Ako javnobeležnički pripravnik po prestanku rada KOD JEDNOG javnog beležnika, nastavi da radi kod drugog javnog beležnika, to vreme ća mu se uračunati u pripravnički staž.

Član 36.

Javni beležnik je dužan da omogući javnobeležničkom pripravniku da radi na svim javnobeležničkim poslovima.

Javnobeležnički pripravnik, pod nadzorom javnog beležnika, a umesto javnog beležnika u čijoj kancelariji radi, može da:

1) obavlja neposrednu pripremu za sastavljanje isprava;

2) podiže proteste;

3) sastavlja zapisnike o sastavu imovine;

4) saopštava izjave;

5) vrši dostave U POSLOVIMA KOJI SU POVERENI JAVNOM BELEŽNIKU.;

6) OVERAVA POTPISE, RUKOPISE I PREPISE.

Javnobeležnički pripravnik je dužan da se za vreme pripravničkog staža pridržava istih službenih i ostalih obaveza kao i javni beležnik.

JAVNOBELEŽNIČKI SARADNIK

ČLAN 36A

PO ISTEKU PRIPRAVNIČKOG STAŽA, JAVNOBELEŽNIČKI PRIPRAVNIK MOŽE BITI PRIMLjEN U RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME U SVOJSTVU JAVNOBELEŽNIČKOG SARADNIKA.

JAVNOBELEŽNIČKI SARADNIK MOŽE UMESTO JAVNOG BELEŽNIKA U ČIJOJ KANCELARIJI RADI OBAVLjATI SVE RADNjE KAO I JAVNOBELEŽNIČKI PRIPRAVNIK, AKO JE UPISAN U IMENIK JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA, KOJI VODI KOMORA.

Član 38.

U imenik javnobeležničkih pomoćnika može biti upisano lice koje ispunjava uslove iz člana 25. tač. 1) do 4), I 6) i 7) ovog zakona.

Na javnobeležničkog pomoćnika se shodno primenjuju odredbe čl. 5. i 28. ovog zakona.

Član 41.

Javnobeležnički pomoćnik može započeti sa radom od dana upisa u imenik Komore.

JAVNOBELEŽNIČKI POMOĆNIK PO PRESTANKU RADA KOD JEDNOG JAVNOG BELEŽNIKA MOŽE NASTAVITI RAD KOD DRUGOG JAVNOG BELEŽNIKA. REŠENjE O PREMEŠTAJU JAVNOBELEŽNIČKOG POMOĆNIKA DONOSI KOMORA, UZ PRETHODNO PRIBAVLjENU SAGLASNOST JAVNOG BELEŽNIKA KOD KOGA JAVNOBELEŽNIČKI POMOĆNIK NASTAVLjA RAD.

Član 42.

Javnobeležnički pomoćnik može da obavlja sve poslove u ime javnog beležnika kod koga radi, osim da sastavlja javnobeležničke zapise i vrši solemnizaciju privatne isprave.

Javnobeležnički pomoćnik potpisuje javnobeležničke zapisnike, kao i druge isprave, sa napomenom da potpisuje za javnog beležnika kod koga radi.

Javni beležnik na svakom zapisniku, odnosno ispravi iz stava 2. ovog člana potvrđuje potpisom da je zapisnik, odnosno ispravu pregledao.

Poslovi koje u okviru svoga delokruga obavljaju javnobeležnički pomoćnici imaju isto pravno dejstvo kao da ih je neposredno obavio javni beležnik.

Član 43.

Aktima Komore definišu se uslovi za razrešenje i brisanje iz imenika javnobeležničkih pripravnika, odnosno JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA I javnobeležničkih pomoćnika.

Protiv odluke o izboru, razrešenju i brisanju iz imenika, javnobeležnički pripravnik, odnosno JAVNOBELEŽNIČKI SARADNIK I javnobeležnički pomoćnik imaju pravo pokretanja upravnog spora.

Član 44.

Javnobeležnički pripravnik, JAVNOBELEŽNIČKI SARADNIK, odnosno javnobeležnički pomoćnik je dužan da položi zakletvu pred predsednikom Komore ili javnim beležnikom koga za to ovlasti predsednik Komore.

Tekst zakletve iz stava 1. ovog člana isti je kao i tekst javnobeležničke zakletve.

O polaganju zakletve javnobeležničkog pripravnika, odnosno javnobeležničkog pomoćnika sastavlja se zapisnik, a ako zakletva nije položena pred predsednikom Komore, primerak zapisnika dostavlja se Komori.

Član 45.

Javnobeležnički pripravnik, JAVNOBELEŽNIČKI SARADNIK, odnosno javnobeležnički pomoćnik ostvaruje primerenu zaradu kao i ostala prava iz radnog odnosa.

Komora svojim aktom utvrđuje kriterijume za zaradu javnobeležničkog pripravnika, JAVNOBELEŽNIČKOG SARADNIKA, odnosno javnobeležničkog pomoćnika.

Aktom iz stava 2. ovog člana utvrđuje se minimalna zarada MINIMALNI IZNOS ZARADE koju je javni beležnik dužan da plaća javnobeležničkom pripravniku, JAVNOBELEŽNIČKOM SARADNIKU, odnosno javnobeležničkom pomoćniku.

Član 48.

Javnobeležnički zamenik vodi kancelariju za račun odsutnog javnog beležnika.

Javnobeležnički zamenik obavlja sve poslove javnog beležnika sa javnobeležničkim pravnim dejstvom, vodi njegove knjige, a isprave potpisuje kao zamenik i ako sam nije javni beležnik, upotrebljava službeni pečat i štambilje zamenjenog javnog beležnika.

Isprave koje sastavi javnobeležnički zamenik čuvaju se u arhivi zamenjenog javnog beležnika.

Javnobeležnički zamenik dužan je da se uzdrži od obavljanja poslova koje ne bi smeo da obavlja ni javni beležnik koga zamenjuje.

Javni beležnik je dužan da isplati javnobeležničkom zameniku primerenu naknadu.

Ako javnobeležnički zamenik i javni beležnik ne urede sporazumno međusobne odnose, dužni su najpre da spor pokušaju da reše uz posredovanje Komore.

Član 53.

Javni beležnik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen, osim kada je ovim zakonom drukčije propisano.

Javni beležnik je dužan da uskrati službenu radnju ako je ona nespojiva sa njegovom službenom delatnošću, naročito ako se njegovo učešće zahteva radi postizanja očigledno nedopuštenog ili nepoštenog cilja.

Javni beležnik je ovlašćen i da uskrati obavljanje radnje koja je prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice.

Javni beležnik ne sme obaviti službenu radnju za lice za koje zna ili je dužan znati da zbog maloletstva ili drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica.

Ako javni beležnik smatra da stranka nema pravo da zaključi određeni pravni posao, dužan je da je na to upozori.

ČLAN 53.

JAVNI BELEŽNIK NE SME DA USKRATI PREDUZIMANjE RADNjI ZA KOJE JE OVLAŠĆEN, OSIM KADA JE OVIM ZAKONOM DRUKČIJE PROPISANO.

JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA ODBIJE OBAVLjANjE SLUŽBENE RADNjE:

 1) AKO JE ONA NESPOJIVA SA NjEGOVOM SLUŽBENOM DELATNOŠĆU, NAROČITO AKO SE NjEGOVO UČEŠĆE ZAHTEVA RADI POSTIZANjA OČIGLEDNO NEDOPUŠTENOG ILI NEPOŠTENOG CILjA;

2) AKO UTVRDI DA JE RADNjA PREMA ZAKONU NEDOPUŠTENA, ZA KOJU SUMNjA DA JE STRANKA PREDUZIMA PRIVIDNO ILI DA BI IZBEGLA ZAKONSKE OBAVEZE ILI DA BI PROTIVPRAVNO OŠTETILA TREĆE LICE;

3) AKO UTVRDI DA STRANKA NEMA POSLOVNU SPOSOBNOST ILI IZ DRUGOG ZAKONSKOG RAZLOGA NE MOŽE PUNOVAŽNO ZAKLjUČIVATI PRAVNE POSLOVE, IZUZEV AKO U POSTUPKU UČESTVUJE ZAKONSKI ZASTUPNIK TOG LICA;

4) AKO SUMNjA DA STRANKA NEMA OZBILjNU I SLOBODNU VOLjU DA ZAKLjUČI ODREĐENI POSAO.

Član 54.

Javni beležnik ne može postupati u predmetima:

1) u kojima je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;

2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke, srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili mu je supružnik, vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;

3) ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika;

4) ako je bio punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke, ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom kojeg treba da sačini ispravu ili ako je bio zastupnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku pred njim;

4) AKO JE SA STRANKOM BIO U POSLOVNOM ODNOSU POVODOM POSLA ZA KOJI TREBA DA SAČINI, POTVRDI ILI IZDA ISPRAVU, AKO JE BIO PUNOMOĆNIK ILI ZAKONSKI ZASTUPNIK STRANKE, ODNOSNO ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU KOJE JE STRANKA U POSTUPKU PRED NjIM;

5) ako on ili njegov srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva ili njegov supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva, bez obzira na to da li je brak prestao ili nije, stiču pravo ili neku drugu korist iz odnosa povodom kojeg treba da sačini ispravu;

6) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

U slučaju sumnje o postojanju razloga za izuzeće, javni beležnik je ovlašćen da uskrati obavljanje službene radnje ili sačinjavanje javnobeležničke isprave, uz istovremeno obaveštenje Komore koje se smatra zahtevom za izuzeće.

O zahtevu za izuzeće javnog beležnika odlučuje Komora.

Javnobeležnička isprava koju je sačinio javni beležnik protivno odredbama ovog člana, nema pravno dejstvo javne isprave.

Član 57.

Javni beležnik je dužan da čuva kao tajnu podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti, osim ako iz zakona, volje stranaka ili sadržine pravnog posla ne proizlazi nešto drugo.

Javnobeležničku tajnu dužna su da čuvaju i lica zaposlena kod javnog beležnika.

Javni beležnik i lica zaposlena kod javnog beležnika dužna su da pruže podatke iz stava 1. ovog člana sudu, organu uprave ili drugom nadležnom organu pred kojim se vodi sudski ili upravni postupak, saglasno odredbama zakona koji uređuju te postupke.

Stranke mogu javnog beležnika osloboditi čuvanja javnobeležničke tajne.

Ako je stranka umrla ili bi njenu izjavu bilo moguće pribaviti samo uz velike teškoće, javni beležnik može tražiti da ga dužnosti čuvanja javnobeležničke tajne oslobodi osnovni sud na čijem području ima službeno sedište, a sud je dužan da prethodno zatraži mišljenje Komore.

Obaveza čuvanja javnobeležničke tajne postoji i nakon prestanka delatnosti javnog beležnika, odnosno prestanka zaposlenja kod javnog beležnika. Ova obaveza je trajna.

Član 58.

Javni beležnik je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti.

Javni beležnik odgovara za svaku štetu koju su prouzrokovali javnobeležnički pripravnik, JAVNOBELEŽNIČKI SARADNIK i javnobeležnički pomoćnik, kao i administrativno osoblje koje radi u javnobeležničkoj kancelariji, nezavisno od toga da li oni prema opštim pravilima i samostalno odgovaraju.

Javni beležnik koji je naknadio štetu iz stava 2. ovog člana, ima pravo regresa ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, u roku od jedne godine od kada je štetu naknadio.

Država ne odgovara za štetu koju prouzrokuje javni beležnik.

Na odgovornost za štetu koju prouzrokuje Komora i na osiguranje od te odgovornosti shodno se primenjuju odredbe o odgovornosti i osiguranju javnih beležnika.

Član 60.

Javni beležnik ne može biti pritvoren u krivičnom postupku koji je pokrenut protiv njega zbog sumnje da je učinio krivično delo u vezi sa obavljanjem delatnosti javnog beležnika, bez prethodne dozvole veća višeg suda na čijem području se vodi postupak.

Sud je dužan da obavesti Komoru o određivanju pritvora iz stava 1. ovog člana.

Član 64.

Prazna mesta u javnobeležničkoj ispravi označavaju se crtama.

Brojevi koji označavaju iznose, datume, kao i druge brojčane oznake, ispisuju se slovima, osim:

1) brojeva koji označavaju zemljišnoknjižne uloške ili katastarske parcele;

2) registarskih brojeva i oznaka spisa i stvari i drugih registarskih brojeva;

3) brojeva I DATUMA službenih glasila I ČLANOVA PROPISA;

4) brojeva, i oznaka I DATUMA IZDAVANjA isprava na osnovu kojih se utvrđuje identitet stranke, svedoka i tumača u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave,

5) registarskih brojeva motornih vozila, plovila ili vazduhoplova;

6) registarskih brojeva I DATUMA spisa koje vodi javni beležnik.;

7) BROJEVA, DATUMA I DRUGIH OZNAKA JAVNIH ISPRAVA.

Ispravljanje i dopunjavanje

ISPRAVLjANjE I DOPUNjAVANjE JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE PRILIKOM IZRADE

Član 66.

U javnobeležničkoj ispravi ne sme se ništa brisati, a ako je potrebno da se deo teksta precrta to mora biti učinjeno tako da precrtani deo teksta ostane čitljiv.

ZA PRECRTAVANjE TREBA KORISTITI MASTILO CRVENE BOJE.

Na kraju teksta isprave jasno se naznačava mesto u tekstu i obim teksta koji je precrtan.

Izmena i dopuna teksta isprave pišu se na kraju teksta isprave, tako što se naznačava na koji deo teksta se izmena ili dopuna odnosi.

ISPRAVLjANjE JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE NAKON IZDAVANjA ISPRAVE

ČLAN 66A

AKO SE NAKON IZDAVANjA JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE UOČE OČIGLEDNE GREŠKE U IMENIMA I BROJEVIMA, KAO I DRUGE OČIGLEDNE TEHNIČKE GREŠKE U PISANjU I RAČUNANjU, JAVNI BELEŽNIK ĆE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ILI NA ZAHTEV STRANAKA IZVRŠITI ISPRAVLjANjE JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE.

ISPRAVLjANjE JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE ODNOSI SE SAMO NA ISPRAVLjANjE GREŠAKA U TEKSTU ISPRAVE, A NE I NA IZMENU SADRŽINE ISPRAVE.

POSTUPAK I NAČIN ISPRAVLjANjA JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE NAKON IZDAVANjA ISPRAVE BLIŽE SE UREĐUJE JAVNOBELEŽNIČKIM POSLOVNIKOM.

ZA ISPRAVLjANjE JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE JAVNOM BELEŽNIKU NE PRIPADA NAGRADA I NAKNADA ZA TROŠKOVE.

Član 68.

Ako se javnobeležnička isprava sastoji od više stranica, svaku stranicu potpisuju stranke i javni beležnik.

JAVNOBELEŽNIČKU ISPRAVU POTPISUJU STRANKE I JAVNI BELEŽNIK.

Potpisi se ne smeju stavljati preko teksta isprave.

Javnobeležničku ispravu svojeručno potpisuje javni beležnik, a pored potpisa NA POSLEDNjOJ STRANICI ISPRAVE otiskuje svoj pečat i štambilj.

Potpis javnog beležnika i otiskivanje njegovog pečata i štambilja smatraju se overom isprave.

Pre javnog beležnika, ispravu potpisuju stranke, a svedoci, tumači, prevodioci, zakonski zastupnici, punomoćnici i ovlašćena lica organa starateljstva – onda kad je to ovim zakonom određeno.

Ako stranka ne zna da čita ili piše, ispravu potpisuju dva punoletna pismena i poslovno sposobna svedoka pred kojima stranka stavlja svoj otisak prsta.

Svojim potpisom svedoci potvrđuju da je otisak prsta ostavila određena stranka.

Svedoci potpisa i svedoci identiteta mogu biti lica koja ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom.

POTPISIVANjE I OVERA ISPRAVE KOJA SE SASTOJI OD VIŠE STRANICA

ČLAN 68A

AKO SE JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS I ZAPISNIK SASTOJI OD VIŠE STRANICA, SVAKU STRANICU POTPISUJU STRANKE I JAVNI BELEŽNIK.

AKO SE JAVNOBELEŽNIČKE POTVRDE I SOLEMNIZOVANE ISPRAVE SASTOJE OD VIŠE STRANICA, SVAKU STRANICU POTPISUJE JAVNI BELEŽNIK, A POSLEDNjU STRANICU ISPRAVE POTPISUJU STRANKE I DRUGI UČESNICI U POSTUPKU.

AKO SE JAVNOBELEŽNIČKA OVERA SASTOJI OD VIŠE STRANICA, SVAKU STRANICU POTPISUJE JAVNI BELEŽNIK.

Član 84.

Javnobeležnički zapis sadrži:

1) ime i prezime javnog beležnika, izjavu da postupa u svojstvu javnog beležnika i oznaku sedišta javnog beležnika;

2) ime i prezime, podatke o mestu i datumu rođenja, kao i o adresi i prebivalištu stranaka u postupku koje zaključuju pravni posao ili daju izjavu ili sačinjavaju zaveštanje, ime i prezime, adresu i prebivalište zakonskog zastupnika i punomoćnika stranke, odnosno naziv i sedište stranke – pravnog lica i ime i prezime, adresu i prebivalište njegovog zastupnika;

3) podatke o načinu utvrđivanja identiteta stranaka, svedoka, zakonskih zastupnika i drugih učesnika;

4) ime i prezime, adresu i prebivalište svedoka, prevodioca i tumača ako su učestvovali u postupku sastavljanja javnobeležničkog zapisa i podatke o načinu utvrđivanja njihovog identiteta i osnova zastupanja;

5) tekst sadržine pravnog posla, zaveštanja (testamenta) ili izjave, odnosno zapis o poništaju izgubljene, uništene ili oštećene isprave;

6) označenje isprava koje se prilažu javnobeležničkom zapisu, kao što su punomoćja, izvodi iz matičnih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljišnih i drugih javnih knjiga;

7) datum, a ako to ima pravni značaj i čas, kao i mesto sastavljanja javnobeležničkog zapisa, ako se zapis sastavlja van javnobeležničke kancelarije;

8) izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi učesnici, poučeni o sadržini i pravnim posledicama pravnog posla, zaveštanja (testamenta) ili izjave, kao i da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale;

9) potpise stranaka, zakonskih i drugih zastupnika, punomoćnika, tumača i drugih učesnika;

10) potpis javnog beležnika, kao i pečat i štambilj javnog beležnika.

Javnobeležnički zapis koji ne sadrži podatke određene u stavu 1. tač. 1), 2), 7), 8), 9) i 10) ovog člana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave.

Javnobeležnički zapis koji ne sadrži ni podatke iz stava 1. tačka 5) ovog člana smatra se nepostejećim.

Član 85.

Javnobeležnički zapis je izvršna isprava ako je u njemu utvrđena određena obaveza na činidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje. Ako prinudno izvršenje ne sprovodi sud, javnobeležnički zapis mora imati i druge posebne elemente predviđene zakonom.

Na osnovu javnobeležničkog zapisa koji sadrži obavezu zasnivanja, prenosa, ograničenja ili ukidanja nekog prava koje se upisuje u registre nepokretnosti može se neposredno sprovesti upis u registar, ako je lice koje se obavezuje u tom zapisu izričito na to pristalo.

Na osnovu javnobeležničkog zapisa na osnovu koga je u registre nepokretnosti upisana hipoteka ili drugo pravo unovčenja nepokretnosti, na određenoj nepokretnosti može se neposredno zahtevati izvršenje na toj nepokretnosti nakon dospelosti obezbeđenog potraživanja, odnosno drugog prava unovčenja nepokretnosti, ako je lice koje se zapisom obavezalo u njemu na to izričito pristalo. Za sprovođenje vansudskog izvršenja potrebno je da budu ispunjeni i posebni uslovi predviđeni zakonom.

Ako obaveza zavisi od nastupanja uslova ili isteka roka koji nije kalendarski određen, za izvršnost javnobeležničkog zapisa, ako se strane u tom zapisu drukčije ne dogovore, potrebno je da se javnom ispravom ili ispravom na kojoj je overen potpis poverioca, a ako to nije moguće, pravnosnažnom parničnom presudom, utvrdi da je uslov nastupio, odnosno da je rok istekao.

Isto dejstvo kao zapis iz stava 1. ovog člana ima i privatna isprava solemnizovana od javnog beležnika u skladu s ovim zakonom, ako ispunjava uslove iz stava 1. Ako je izjava obavezanog lica o podvrgavanju neposrednom izvršenju u privatnoj izjavi nejasna ili ako je izostala, na zahtev lica koje se obavezuje, izjavu u produžetku privatne isprave, uz poseban potpis obavezanog lica ispod takvog dodatka, unosi javni beležnik.

ISTO DEJSTVO KAO ZAPIS IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IMA JAVNOBELEŽNIČKI ZAPISNIK I PRIVATNA ISPRAVA SOLEMNIZOVANA OD JAVNOG BELEŽNIKA U SKLADU S OVIM ZAKONOM, AKO ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

U slučajevima kad je javnobeležnički zapis izvršna isprava, javni beležnik, na zahtev stranke, sam stavlja potvrdu o izvršnosti na ispravu.

Izvršnost javnobeležničkog zapisa može se pobijati po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak. Sud, odnosno drugi organ ili lice koje sprovodi izvršenje obustaviće izvršenje ako utvrdi da prilikom sačinjavanja javnobeležničkog zapisa nisu ispunjeni uslovi koji se zahtevaju da bi taj zapis imao snagu javne ili izvršne isprave.

Isprave koje moraju MOGU imati oblik javnobeležničkog zapisnika

Član 86.

Oblik javnobeležničkog zapisnika mora MOŽE imati:

1) zapisnik sa osnivačke skupštine i druge skupštine akcionarskog društva koje ima više od 100 akcionara, AKO JE TO PREDVIĐENO OSNIVAČKIM AKTOM;

2) zapisnik sa sednice drugog organa akcionarskog društva, kada taj organ, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i opštim aktom tog društva odlučuje o pitanjima iz nadležnosti skupštine društva.

Na učešće javnog beležnika u sastavljanju zapisnika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o overavanju odluke organa upravljanja pravnog lica.

Osnivačkim aktom privrednog društva može se predvideti da oblik javnobeležničkog zapisnika mora imati zapisnik sa sednice i drugih organa društva, odnosno zapisnik sa sednice organa druge vrste privrednog društva.

Član 87.

Nastupanje činjenica od kojih zavisi punovažnost i obaveza ispunjenja pravnih poslova, ili nastupanje pravnog dejstva izjava iz čl. 82. i 83. ČLANA 82. ovog zakona, mogu se pored utvrđivanja u sudskom ili upravnom postupku, utvrđivati i javnobeležničkim zapisnikom.

Radi utvrđivanja činjenica iz stava 1. ovog člana, javni beležnik može saslušati svedoke, utvrditi sadržinu isprava, a po potrebi, može zatražiti nalaz i mišljenje veštaka.

Činjenice nastupile radnjom javnog beležnika učinjenom na zahtev stranke, od kojih zavisi punovažnost i obaveza ispunjenja pravnih poslova ili nastupanje pravnog dejstva izjava iz čl. 82. i 83. ČLANA 82. ovog zakona, a naročito protesti, opomene, raskidi, otkazi i dostave, mogu se utvrditi javnobeležničkim zapisnikom i kada za njih nije predviđeno da se utvrđuju u sudskom ili upravnom postupku.

Član 88.

U obliku javnobeležničkog zapisnika, pored zapisnika koje sastavlja sud ili drugi organ određen zakonom, javni beležnik može NAROČITO:

1) sastaviti zapisnik o obezbeđenju dokaza pre pokretanja parničnog ili vanparničnog postupka, odnosno pre pokretanja postupka za izricanje mere obezbeđenja, kao i pre pokretanja upravnog postupka, pod uslovima određenim zakonima koji uređuju parnični i izvršni postupak;

2) pod uslovima predviđenim u zakonu kojim se uređuje parnični postupak, u okviru postupka pravne pomoći, saslušati svedoka čiji je iskaz potreban ili će biti potreban u vanparničnom ili u upravnom postupku;

3) sastaviti zapisnik o popisu i proceni zaostavštine, na osnovu prethodne saglasnosti ostavinskog suda;

4) zaključiti poravnanje pre pokretanja parničnog, vanparničnog ili upravnog postupka, po pravilima zakona kojim se uređuju parnični, vanparnični, izvršni i opšti upravni postupak, sa dejstvom sudskog poravnanja, odnosno poravnanja zaključenog pred organom uprave;

5) utvrditi sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i njihovu saglasnost da se upisom založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno da se zasnivanjem založnog prava popisom pokretnih stvari dužnika, obezbeđuje novčano potraživanje i koji ima snagu sudskog poravnanja;

6) primiti na zapisnik izjave o činjenicama od kojih zavisi izricanje mera obezbeđenja;

7) primiti na zapisnik izjavu poverioca o produženju roka za izvršenje obaveze dužnika utvrđene u izvršnoj ispravi;

8) primiti na zapisnik izjave svedoka ili na drugi način utvrditi činjenice o tome da li je nastupio uslov određen sudskim poravnanjem ili poravnanjem zaključenim pred organom uprave, od kojeg zavisi nastupanje izvršnosti tog poravnanja;

9) primiti na zapisnik druge izjave ili utvrditi druge činjenice određene zakonom.

Član 95.

Javni beležnik je ovlašćen da overi prevod ako istovremeno ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik sa koga se prevod vrši, a ako se prevod vrši na strani jezik, onda i za jezik na koji se prevod vrši.

Pre overe prevoda, javni beležnik je dužan da utvrdi tačnost prevoda, shodnom primenom člana 94. ovog zakona.

PRE OVERE PREVODA, JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA UTVRDI TAČNOST PREVODA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POSTUPAK OVERE POTPISA, PREPISA I RUKOPISA.

Izvornik i prevod moraju biti spojeni na način koji je ovim zakonom propisan za spajanje isprava koje se sastoje od više stranica.

Overom javni beležnik potvrđuje da prevod isprave verno odražava sadržinu izvornog teksta isprave.

Overa se sastoji od svojeručnog potpisa javnog beležnika, otiskivanja njegovog pečata i štambilja i mesta i datuma overe.

Overa isprave iz stava 1. ovog člana ima isto dejstvo kao overa sudskog prevodioca, ako su ispunjeni svi uslovi određeni ovim članom.

Potpise na prevodu isprave koju je preveo sudski prevodilac javni beležnik overava u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju overu potpisa.

Član 96.

Ako je javni beležnik pozvan da overi odluku organa upravljanja pravnog lica, donetu na sednici na kojoj nije vodio zapisnik u skladu sa članom 86. ovog zakona, u tekstu odluke koja se overava mora biti naveden dan i čas sednice na kojoj je odluka doneta, opisan tok sednice ako je to potrebno radi ocene punovažnosti odluke, a odluka mora biti verno zapisana.

Na zahtev bilo kog učesnika sednice organa upravljanja pravnog lica, javni beležnik će utvrditi identitet predsedavajućeg i drugih učesnika na način koji je ovim zakonom propisan za utvrđivanje identiteta stranke.

Pored elemenata iz st. 1. i 2. ovog člana, ispravu – zapisnik svojeručno potpisuje predsedavajući na sednici organa upravljanja na kojoj je odluka doneta.

Javni beležnik overava da je predsedavajući svojeručno potpisao ispravu koja sadrži tekst odluke.

Ako predsedavajući sednice odbije da potpiše zapisnik, javni beležnik će posle zapisnika uneti svoju izjavu kojom potvrđuje da je predsedavajućem ponuđeno da potpiše zapisnik, kao i izjavu da je on to odbio.

Javni beležnik potpisuje i overava ovu izjavu na način predviđen za overu isprava.

Isprava sačinjena u skladu sa st. 1. do 6. ovog člana ima snagu javne isprave.

Ograničenje u poveravanju poslova

Član 98.

SUD MOŽE JAVNOM BELEŽNIKU POVERITI SPROVOĐENjE POSTUPKA ILI PREDUZIMANjE POJEDINIH VANPARNIČNIH RADNjI POD USLOVIMA KOJI SU PREDVIĐENI ZAKONOM KOJI UREĐUJE TAJ POSTUPAK.

KADA UČESNIK U POSTUPKU, U PREDLOGU ZA POKRETANjE VANPARNIČNOG POSTUPKA PREDLOŽI DA SE POSTUPAK POVERI JAVNOM BELEŽNIKU, SUD ĆE U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA PREDLOGA ODLUČITI O POVERAVANjU SPROVOĐENjA POSTUPKA JAVNOM BELEŽNIKU. PREDSEDNIK SUDA REŠENjEM ODREĐUJE JAVNOG BELEŽNIKA KOME ĆE BITI POVEREN POSAO U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE VANPARNIČNI POSTUPAK.

Sud ne može javnom beležniku poveriti poslove za koje je nadležan sud po zakonu koji uređuje parnični postupak, izuzev obezbeđenja dokaza i radnji dostavljanja pismena U POVERENIM POSLOVIMA.

Sud ne može javnom beležniku poveriti poslove za koje je nadležan sud po pravilima zakona koji uređuju postupak izvršenja i obezbeđenja.

Sud ne može poveriti javnom beležniku poslove za koje je nadležan drugi državni organ po zakonima koji uređuju nadležnost i postupak pred tim organom.

Član 104.

Javni beležnik vodi sledeće knjige:

1) opšti poslovni upisnik u koji hronološkim redom upisuje sve javnobeležničke isprave, zapisnike o potvrdama i svedočenjima, zapisnike o preuzimanju novca, hartija od vrednosti i isprava, kao i o svim drugim javnobeležničkim radnjama, osim onih iz tač. 2), 3), 6) i 8) ovog stava;

2) upisnik o overama i potvrdama;

3) upisnik o protestima po propisima o protestnim upisnicima;

4) imenik lica koja su pred javnim beležnikom sastavila ili mu predala ispravu o raspolaganju za slučaj smrti, sa oznakom broja spisa;

5) depozitnu knjigu o preuzetom i izdatom tuđem novcu, hartijama od vrednosti i drugim predmetima, u koju se, pored tačne oznake preuzetog depozita, treba uneti ime i adresa deponenta i onoga kome se predmet depozita treba predati, kao i vreme trajanja depozita;

6) upisnik radnji koje je sud ili drugi nadležni organ poverio javnom beležniku, sa azbučnim imenikom;

7) zajednički azbučni imenik stranaka za sve knjige, osim za knjigu iz tač. 4) ovog stava;

8) knjigu evidencije podataka.

Knjige iz stava 1. tač. 1), 2) i 6) ovog člana moraju biti povezane, listovi označeni rednim brojevima, sa tvrdim povezom i overeni pečatom Komore, a upisi se unose bez odlaganja redom pristizanja predmeta, čitko, bez praznih razmaka, bez precrtavanja, brisanja i ispravaka, s tim da u opštem poslovnom upisniku javni beležnik na svaku stranicu stavlja svoj potpis i pečat.

KNjIGA IZ STAVA 1. TAČKA 7) MOŽE SE VODITI U ELEKTRONSKOM OBLIKU.

Oblik knjiga iz stava 1. ovog člana, uređuje se Javnobeležničkim poslovnikom, a njime se može propisati vođenje drugih upisnika i imenika.

Javnobeležničkim poslovnikom se propisuje postupak preuzimanja, čuvanja, korišćenja i uništavanja javnobeležničkih isprava i poslovnih knjiga.

Javni beležnik je dužan da čuva knjige 30 godina, a zapise u elektronskom obliku trajno.

Član 105.

Javnobeležnička isprava određena u članu 7. stav 1. ovog zakona, sačinjena u skladu sa ovlašćenjima koje ima javni beležnik na osnovu ovog zakona i koja ispunjava sve propisane uslove uključujući i uslove iz čl. 63. do 68. ovog zakona, može postojati u obliku izvornika, otpravka ili prepisa.

JAVNOBELEŽNIČI ZAPISI, JAVNOBELEŽNIČKI ZAPISNICI I JAVNOBELEŽNIČKE POTVRDE MOGU POSTOJATI U OBLIKU IZVORNIKA, OTPRAVKA ILI PREPISA.

Izvornik javnobeležničke isprave sadrži sve elemente predviđene ovim zakonom i Javnobeležničkim poslovnikom i overen je od strane javnog beležnika potvrdom da se radi o izvorniku, koju javni beležnik upisuje i potpisuje na kraju isprave i overava pečatom.

Izvornik javnobeležničke isprave čuva javni beležnik koji ju je sačinio, ako ovim zakonom ili drugim propisom nije određeno drukčije.

Otpravak je potpuni prepis javnobeležničke isprave koji je označen kao otpravak i koji je overen na isti način kao i izvornik i koji u pravnom prometu zamenjuje javnobeležničku ispravu.

Ako je javnobeležnička isprava izvršna i ako se otpravak daje radi izvršenja, na otpravku se označava da je izvršan.

Prepis javnobeležničke isprave je u svemu istovetan izvorniku ili delu izvornika ako je na zahtev lica izdat delimičan prepis, a u čijoj overi javni beležnik navodi da se radi o prepisu, kao i mesto i vreme u kome je izdat i ime ovlašćenog lica kome je izdat.

PRIMERAK PODNETE I SOLEMNIZOVANE ISPRAVE MOŽE POSTOJATI U OBLIKU PREPISA.

Član 107.

Kad je to zakonom određeno, javnobeležničkoj ispravi se prilažu druge isprave ili spisi.

Na javnobeležničkoj ispravi se upisuje naziv i oznaka druge isprave ili spisa koji joj se prilažu.

PRILOZI SE ČUVAJU UZ IZVORNIK JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE U SPISIMA PREDMETA.

Član 109.

Javni beležnik dužan je da, kada sačini izvornik ili solemnizuje nejavnu ispravu, izda otpravak isprave PO JEDAN OTPRAVAK IZVORNIKA ILI PRIMERAK SOLEMNIZOVANE ISPRAVE svakom licu koje je učestvovalo u pravnom poslu o kojem se sačinjava isprava, lično ili preko punomoćnika ili zastupnika, stranci koja je dala izjavu, koja je tražila utvrđivanje određenih činjenica ili sastavljanje zapisnika, odnosno koja je preduzela radnje o kojima se sastavlja zapisnik i svakoj stranci koja je tražila izdavanje potvrde ili overu, kao i licu u čiju je korist pravni posao zaključen, odnosno naslednicima tih lica.

U IZVORNIKU ISPRAVE SE NAVODI KOME SE IZDAJE OTPRAVAK ISPRAVE.

Ako je javnobeležnička isprava izvršna, javni beležnik je dužan da otpravak izvornika ILI PRIMERAK izda licu koje je u ispravi označeno kao poverilac, odnosno njegovim naslednicima, ako su ispunjeni uslovi za izvršenje predviđeni zakonom.

Overeni ili neovereni prepis izvršne isprave javni beležnik dužan je da izda licima iz stava 1. ovog člana, kao i svedocima, veštacima, prevodiocima i tumačima, kojima se isprava izdaje na njihov zahtev i trošak, ako u samoj ispravi nije drukčije određeno, a prepis zaveštanja samo zaveštaocu ili licu koje je on izričito ovlastio u obliku javne isprave.

Javni beležnik dužan je da izda ili da na uvid prepis isprave koju je dužan da čuva, na zahtev Komore, Ministarstva, ILI suda ili drugog državnog organa, kada je potrebno radi vršenja nadzora nad radom javnog beležnika, ako se time ne krši obaveza čuvanja javnobeležničke tajne.

Na odbijanje izdavanja otpravka i prepisa javnobeležničke isprave shodno se primenjuju odredbe člana 108. st. 5. do 9. ovog zakona.

Član 110.

Javnobeležničke zapise, javnobeležničke zapisnike i javnobeležničke potvrde javni beležnik je dužan da čuva 30 godina, a potom da preda nadležnom organu u skladu sa propisima o arhivskoj građi.

Prepise javnobeležničkih overa, javni beležnik nije dužan da čuva, već podatke o overama unosi u upisnik.

Prepise overa prevoda javni beležnik koji ima svojstvo sudskog prevodioca dužan je da čuva na način koji je propisan za sudske prevodioce.

JAVNOBELEŽNIČKE ZAPISE, JAVNOBELEŽNIČKE ZAPISNIKE I SOLEMNIZOVANE ISPRAVE JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA ČUVA 20 GODINA, A POTOM DA PREDA NADLEŽNOM ORGANU U SKLADU SA PROPISIMA O ARHIVSKOJ GRAĐI.

JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U ELEKTRONSKOM OBLIKU ČUVAJU SE TRAJNO.

PREPISE JAVNOBELEŽNIČKIH OVERA I JAVNOBELEŽNIČKE POTVRDE, JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA ČUVA TRI GODINE.

PREPISE OVERA PREVODA JAVNI BELEŽNIK KOJI IMA SVOJSTVO SUDSKOG PREVODIOCA DUŽAN JE DA ČUVA U SKLADU SA PROPISOM KOJI UREĐUJE POSTUPANjE SUDSKIH PREVODILACA.

Član 119.

Komora:

1) čuva ugled, čast, integritet i prava javnobeležničke profesije;

2) stara se da javni beležnici savesno i u skladu sa zakonom i svojom zakletvom obavljaju svoje poslove i u tom cilju vrši nadzor nad radom javnih beležnika, pokreće i sprovodi disciplinski postupak u skladu sa ovim zakonom;

3) predstavlja javne beležnike kod državnih organa radi zaštite prava i interesa profesije u skladu sa zakonom i Statutom;

4) donosi odluke koje su obavezne za javne beležnike u skladu sa zakonom i Statutom;

5) organizuje i stara se o stručnom usavršavanju javnih beležnika, javnobeležničkih pripravnika i javnobeležničkih pomoćnika;

6) uspostavlja i ostvaruje saradnju sa javnobeležničkim komorama u inostranstvu;

7) organizuje stručne skupove, seminare i savetovanja u oblasti javnog beležništva;

8) organizuje objavljivanje stručne literature u oblasti javnog beležništva;

9) vrši ovim zakonom poverena javna ovlašćenja i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

Komori se poveravaju sledeća javna ovlašćenja: odlučivanje po žalbi stranke na odbijanje javnog beležnika da sačini javnobeležničku ispravu; odlučivanje po zahtevu za izuzeće javnog beležnika; utvrđivanje kriterijuma za zaradu javnobeležničkog pripravnika, JAVNOBELEŽNIČKOG SARADNIKA, odnosno javnobeležničkog pomoćnika; vršenje stručnog nadzora nad radom javnog beležnika i pokretanje i sprovođenje disciplinskog postupka; vođenje imenika javnih beležnika, javnobeležničkih pripravnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA, javnobeležničkih pomoćnika, zamenika i vršilaca dužnosti javnih beležnika i javnobeležničkih kancelarija; odlučivanje o pravima i dužnostima javnih beležnika, javnobeležničkih pripravnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA, javnobeležničkih pomoćnika, zamenika i vršilaca dužnosti javnih beležnika; donošenje Javnobeležničkog poslovnika.

Radi obavljanja poslova iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana, a naročito radi obaveznog stručnog usavršavanja javnih beležnika i javnobeležničkih pomoćnika, kao i radi stručne obuke i pripreme kandidata za polaganje javnobeležničkog ispita, Komora može osnovati Javnobeležničku akademiju, čija se organizacija, delatnost i finansiranje uređuju osnivačkim aktom u skladu sa Statutom i drugim opštim aktima Komore.

Član 123.

Skupštinu Komore čine javni beležnici članovi Komore.

Skupština Komore:

1) donosi Statut i druge opšte akte Komore;

2) donosi Javnobeležnički poslovnik I ETIČKI KODEKS JAVNIH BELEŽNIKA uz saglasnost Ministarstva;

3) bira članove izvršnog i nadzornog odbora, predsednika Komore, disciplinsku komisiju i disciplinskog tužioca i druge organe, u skladu sa Statutom;

4) usvaja godišnji račun i izveštaj o radu Komore;

5) odlučuje o visini upisnine i visini članarine i načinu njihovog plaćanja;

6) odlučuje o drugim pitanjima određenim zakonom i Statutom.

Skupština Komore sastaje se redovno najmanje jednom godišnje.

Vanrednu sednicu skupštine Komore saziva izvršni odbor Komore kada oceni da je to neophodno ili na obrazloženi zahtev najmanje jedne desetine članova Komore.

Kvorum za rad skupštine Komore postoji kada sednici prisustvuje najmanje jedna polovina članova, a punovažne odluke donose se većinom glasova prisutnih članova.

Član 124.

Za člana izvršnog odbora Komore može se birati javni beležnik.

Izvršni odbor ima devet članova.

Izvršni odbor:

1) utvrđuje nacrt Statuta i drugih opštih akata Komore;

2) priprema sednice skupštine Komore;

3) izvršava odluke skupštine Komore;

4) odobrava odsustva javnim beležnicima;

5) vodi imenik javnih beležnika, javnobeležničkih pomoćnika, javnobeležničkih pripravnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA, zamenika i vršioca dužnosti javnih beležnika;

6) sastavlja nacrt godišnjeg računa Komore, brine se o poslovanju Komore i o naplati upisnina, članarina i drugih prihoda Komore;

7) podnosi predstavke, mišljenja i predloge nadležnim državnim organima u vezi sa pripremom i primenom propisa koji uređuju javnobeležničku delatnost;

8) vrši nadležnost prvostepenog organa u disciplinskom postupku u skladu sa ovim zakonom i Statutom;

8) DONOSI PROGRAM OBUKE JAVNIH BELEŽNIKA, PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU MINISTARSTVA;

9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.

Način rada i odlučivanja izvršnog odbora uređuje se poslovnikom koji donosi skupština.

Član 127.

Disciplinska komisija je prvostepeni ili drugostepeni organ u disciplinskom postupku.

Disciplinsku komisiju čine javni beležnici.

Sastav i mandat članova disciplinske komisije i postupak pred disciplinskom komisijom uređuje se Statutom.

Disciplinsku komisiju bira skupština, u skladu sa Statutom.

Član 131.

Protiv konačnih odluka organa Komore kojima se odlučuje o pravima i dužnostima javnih beležnika, javnobeležničkih pomoćnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA, javnobeležničkih pripravnika, zamenika i vršilaca dužnosti javnih beležnika može se voditi upravni spor.

Predstavnici javnobeležničkih pomoćnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA i javnobeležničkih pripravnika

Član 133.

U radu skupštine i izvršnog odbora učestvuju i javnobeležnički pomoćnici, JAVNOBELEŽNIČKI SARADNICI i javnobeležnički pripravnici, u skladu sa Statutom.

Statutom se uređuje broj i način izbora predstavnika javnobeležničkih pomoćnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA i javnobeležničkih pripravnika u organima Komore iz stava 1. ovog člana.

Predstavnici javnobeležničkih pomoćnika, JAVNOBELEŽNIČKIH SARADNIKA i javnobeležničkih pripravnika prisustvuju sednicama skupštine i izvršnog odbora bez prava odlučivanja, a mogu davati predloge i iznositi mišljenja o pitanjima koja se tiču njihovog položaja, u skladu sa Statutom.

Član 136.

Plaćanje nagrade za rad i naknade troškova vrši se odmah po obavljenom poslu, a javni beležnik može tražiti i da stranka plati primereni iznos predujma u momentu preuzimanja posla.

JAVNI BELEŽNIK NIJE DUŽAN DA IZDA JAVNOBELEŽNIČKU ISPRAVU AKO STRANKA NIJE UREDNO PLATILA TAKSU, NAKNADU I NAGRADU U SKLADU SA JAVNOBELEŽNIČKOM TARIFOM, ZA RADNjE KOJE JE PREDUZEO.

Član 140.

Nagradu javnom beležniku kao povereniku nekog državnog organa određuje i isplaćuje taj organ, na osnovu javnobeležničke tarife.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, javnom beležniku je zabranjeno da se sporazumeva sa strankama o nagradi i da naplati od stranaka svoju nagradu i troškove.

Nagradu i troškove javnog beležnika iz stava 1. ovog člana naplaćuje od stranaka, po službenoj dužnosti, državni organ koji ga je postavio za svog poverenika, po propisima koji važe za sudske, odnosno administrativne takse.

ČLAN 140.

NAGRADA JAVNOM BELEŽNIKU KAO POVERENIKU NEKOG DRŽAVNOG ORGANA, KAO I TROŠKOVI ZA OBAVLjANjE POVERENOG POSLA, UTVRĐUJU SE NA OSNOVU JAVNOBELEŽNIČKE TARIFE.

NAGRADU I TROŠKOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJE I OBRAČUNAVA JAVNI BELEŽNIK I NAPLAĆUJE OD STRANAKA.

JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA U REŠENjU KOJIM ODLUČUJE U POVERENOM POSTUPKU OBRAZLOŽI ODLUKU O NAGRADI I TROŠKOVIMA.

O OSLOBAĐANjU STRANKE OD PLAĆANjA NAGRADE JAVNOM BELEŽNIKU ODLUČUJE SE PREMA PRAVILIMA POSTUPKA ČIJE SPROVOĐENjE JE POVERENO JAVNOM BELEŽNIKU.

Kontrola plaćanja javnobeležničkih taksi, naknada i nagrada

Član 141.

Javni beležnik nije dužan da izda javnobeležničku ispravu ako stranka nije uredno platila taksu, naknadu i nagradu u skladu sa Javnobeležničkom tarifom, za radnje koje je preduzeo.

NADZOR PLAĆANjA JAVNOBELEŽNIČKIH NAKNADA I NAGRADA

ČLAN 141.

MINISTARSTVO I KOMORA VRŠE NADZOR JAVNIH BELEŽNIKA U POGLEDU OBRAČUNA I NAPLATE NAGRADE I NAKNADE ZA OBAVLjENI POSAO.

Član 146.

Javnobeležnički ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar.

SASTAV I NAČIN RADA ISPITNE KOMISIJE PROPISUJE MINISTAR.

Članove ispitne komisije imenuje ministar iz reda diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci, odnosno iz reda nastavnika pravnog fakulteta na pozitivnopravnim predmetima obuhvaćenim programom javnobeležničkog ispita. NAJMANjE JEDAN ČLAN ISPITNE KOMISIJE MORA BITI IZ REDA JAVNIH BELEŽNIKA.

Ispitna komisija se sastoji od pet članova, s tim da jednog kandidata ispituje svih pet članova komisije.

Ministar može obrazovati više ispitnih komisija.

ČLANOVI ISPITNE KOMISIJE PRIMAJU NAKNADU ZA RAD U KOMISIJI, ČIJU VISINU ODREĐUJE MINISTAR.

Član 148.

Ministarstvo vodi evidenciju o licima koja su položila javnobeležnički ispit.

EVIDENCIJA SADRŽI:

1)    IME I PREZIME KANDIDATA, DATUM I MESTO ROĐENjA, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ, ADRESU PREBIVALIŠTA;

2)    DATUM POLAGANjA USMENOG I PISMENOG DELA ISPITA I OCENU NA JAVNOBELEŽNIČKOM ISPITU.

Način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje aktom ministra iz člana 145. stav 3. ovog zakona.

NADZOR MINISTARSTVA NAD RADOM JAVNIH BELEŽNIKA

ČLAN 148A

MINISTARSTVO OBAVLjA NADZOR U JAVNOBELEŽNIČKOJ KANCELARIJI U KOME PROVERAVA DA LI SU ISPUNjENI USLOVI U POGLEDU PROSTORIJA I OPREME NEOPHODNIH ZA RAD, VRŠI NADZOR NAD RADOM JAVNIH BELEŽNIKA U POGLEDU OBRAČUNA I NAPLATE JAVNOBELEŽNIČKE NAGRADE I NAKNADE ZA OBAVLjENI POSAO I NADZOR NAD POSLOVANjEM I VOĐENjEM EVIDENCIJA O RADNjAMA KOJE JAVNI BELEŽNIK OBAVLjA.

MINISTARSTVO VRŠI NADZOR NA SOPSTVENU INICIJATIVU, NA PREDLOG PREDSEDNIKA OSNOVNOG SUDA ZA ČIJE PODRUČJE JE JAVNI BELEŽNIK IMENOVAN ILI PO PRITUŽBI STRANKE.

MINISTARSTVO JE OVLAŠĆENO DA RADI VRŠENjA NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA:

1) ZAHTEVA DOKUMENTACIJU O VISINI OBRAČUNATE I ISPLAĆENE NAGRADE I TROŠKOVA;

2) NAČINI UVID U RAD KANCELARIJE JAVNOG BELEŽNIKA RADI PROVERE ISPUNjENOSTI USLOVA NEOPHODNIH ZA RAD;

3) NAČINI UVID U EVIDENCIJU O PREDUZETIM RADNjAMA;

4) PRIBAVI DRUGE PODATKE KOJI SU POTREBNI DA SE ODLUČI O TOME DA LI ĆE SE PROTIV JAVNOG BELEŽNIKA POKRENUTI DISCIPLINSKI POSTUPAK.

NADZOR KOMORE NAD RADOM JAVNIH BELEŽNIKA

ČLAN 148B

KOMORA, NAJMANjE JEDNOM U DVE GODINE (REDOVNI NADZOR) OBAVLjA STRUČNI NADZOR NAD RADOM JAVNOG BELEŽNIKA.

KOMORA MOŽE IZVRŠITI VANREDNI NADZOR PO PRITUŽBI STRANKE ILI UČESNIKA U POSTUPKU.

PORED OVLAŠĆENjA MINISTARSTVA (ČLAN 148A STAV 3), KOMORA IMA OVLAŠĆENjA I DA:

1) NAČINI UVID U PREDMETE, PODATKE I DRUGI ARHIVSKI MATERIJAL JAVNOG BELEŽNIKA;

2) NAČINI UVID U POSLOVNE KNjIGE I EVIDENCIJU O POSTUPANjU JAVNIH BELEŽNIKA, UKLjUČUJUĆI POSLOVANjE SA ISPRAVAMA PREUZETIM NA ČUVANjE KAO I POSLOVANjE SA PREUZETIM NOVCEM, HARTIJAMA OD VREDNOSTI I DRAGOCENOSTIMA;

3) ZAHTEVA OD JAVNOG BELEŽNIKA SVE NEOPHODNE PODATKE O NjEGOVOM POSLOVANjU;

4) PRIBAVI OD NADLEŽNIH ORGANA I ORGANIZACIJA PODATKE O POSLOVANjU JAVNOG BELEŽNIKA;

5) PREDUZME DRUGE RADNjE, SAGLASNO ZAKONU I PROPISU KOMORE.

ZAPISNIK O NADZORU I DOKAZI PROSLEĐUJU SE DISCIPLINSKOM TUŽIOCU KOMORE.

NAČIN NADZORA KOMORE NAD RADOM JAVNIH BELEŽNIKA UREĐUJE SE AKTOM KOMORE.

Član 149.

Javni beležnik disciplinski odgovara ako u vršenju javnobeležničke delatnosti krši odredbe ovog i drugih zakona ili ako svojim ponašanjem vređa ugled javnog beležništva kao službe od javnog poverenja.

Javni beležnik disciplinski odgovara samo za radnje ili propuštanja POVREDE utvrđene ovim zakonom.

Odgovornost za krivično delo ili prekršaj ne isključuje disciplinsku odgovornost javnog beležnika.

Javnom beležniku se u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti mogu izreći samo disciplinske kazne koje su propisane ovim zakonom.

Član 150.

Javni beležnik disciplinski odgovara zbog lakše povrede javnobeležničke dužnosti ili za disciplinski prestup.

Lakša povreda javnobeležničke dužnosti je takva povreda dužnosti koja nije disciplinski prestup, a koja je kao takva određena Statutom.

Javni beležnik čini disciplinski prestup ako:

1) prilikom sačinjavanja javnobeležničkih isprava i preduzimanja drugih javnobeležničkih radnji krši zakon;

2) potvrdi da je nastupila činjenica za koju zna ili mora znati da nije nastupila;

3) preduzme radnju protivno odredbama ovog zakona kojima se obezbeđuje nepristrasnost u sačinjavanju i verodostojnost sačinjene javnobeležničke isprave, a naročito ako preduzme radnju u stvari u kojoj po zakonu mora biti izuzet, ili ako povredi dužnost čuvanja službene tajne;

4) je prilikom imenovanja svesno prikrio postojanje zakonskih smetnji;

5) protivno javnobeležničkoj tarifi obračunava ili zahteva veću nagradu ili ako kao sudski poverenik prekoračuje granice poverenih ovlašćenja;

4) naplati naknadu za rad ili naknadu troškova suprotno Javnobeležničkoj tarifi;

5) AKO KAO SUDSKI POVERENIK PREKORAČUJE GRANICE POVERENIH OVLAŠĆENjA ILI NE PREDUZIMA RADNjE U ROKOVIMA KOJI SU PROPISANI PRAVILIMA POSTUPKA ČIJE SPROVOĐENjE JE POVERENO JAVNOM BELEŽNIKU;

6) uz obećanje da će sniziti nagradu, preko posrednika, reklamiranjem ili na drugi nedostojan način pribavlja stranke;

7) zastupa stranku ili sastavlja isprave u slučajevima u kojima mu je to zakonom zabranjeno;

8) tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima u toku kalendarske godine ne uplaćuje članarinu Komori;

9) ne postupa u skladu sa pravnosnažnim odlukama sudova i nadzornih organa;

10) neuredno vodi knjige, tako što u njima netačno prikazuje ili propušta da prikaže podatke koje po zakonu ili drugom propisu mora prikazati;

11) protivno zakonu, sačinjava javnobeležničke isprave na jeziku koji nije službeni;

12) bez posebnog ovlašćenja stranke, novac koji mu je poveren na čuvanje, kao i druge stvari uloži, prenese ili preda u korist trećeg lica, protivno odredbama zakona;

13) preuzme obavezu jemstva ili odgovornosti u poslovima koji se zaključuju uz njegovo učešće u svojstvu javnog beležnika;

14) ako za vreme za koje mu je privremeno oduzeto pravo na obavljanje delatnosti obavlja javnobeležničke poslove;

15) ako ne učestvuje u stručnom usavršavanju propisanom od strane Komore.

15) AKO NE UČESTVUJE U STRUČNOM USAVRŠAVANjU U SKLADU SA UTVRĐENIM PROGRAMOM OBUKE;

16) NEUREDNO VODI KNjIGE I EVIDENCIJE;

17) AKO UČINI POVREDU ETIČKOG KODEKSA JAVNIH BELEŽNIKA KOJA JE DOVELA DO TEŠKOG UGROŽAVANjA UGLEDA JAVNIH BELEŽNIKA;

18) POVREDI DUŽNOST ČUVANjA JAVNOBELEŽNIČKE TAJNE.

Član 155.

Disciplinska komisija može, na predlog disciplinskog tužioca ili po službenoj dužnosti, pošto je pokrenut disciplinski postupak, doneti rešenje o privremenom udaljenju javnog beležnika ako je to neophodno radi zaštite interesa stranaka i javnog poverenja u javno beležništvo.

Privremeno udaljenje će se uvek odrediti:

1) ako je protiv javnog beležnika otvorena istraga zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a koje ga čini nedostojnim javnobeležničke dužnosti;

2) ako je javnom beležniku u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja određenim poslom ili zanimanjem, a odluka o tome još nije postala pravnosnažna.

Privremeno udaljenje opoziva disciplinska komisija čim prestanu razlozi zbog kojih je izrečeno.

U hitnim slučajevima odluku o privremenom udaljenju, pod uslovima određenim u st. 1. i 2. ovog člana, može doneti i predsednik osnovnog suda na čijem području se nalazi službeno sedište javnog beležnika.

O odlukama iz st. 1, 3. i 4. ovog člana disciplinski organ obaveštava izvršni odbor Komore i nadležnog javnog tužioca.

Žalba javnog beležnika protiv rešenja o udaljenju ne odlaže izvršenje rešenja.

Odredbe st. 1. do 6. ovog člana shodno primenjuju na javnobeležničkog pomoćnika, javnobeležničkog pripravnika, zamenika i vršioca dužnosti javnog beležnika.

ČLAN 155.

DISCIPLINSKA KOMISIJA MOŽE, NA PREDLOG DISCIPLINSKOG TUŽIOCA KOMORE ILI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, POŠTO JE POKRENUT DISCIPLINSKI POSTUPAK, DONETI REŠENjE O PRIVREMENOM UDALjENjU JAVNOG BELEŽNIKA AKO JE TO NEOPHODNO RADI ZAŠTITE INTERESA STRANAKA I JAVNOG POVERENjA U JAVNO BELEŽNIŠTVO.

PRIVREMENO UDALjENjE OPOZIVA DISCIPLINSKA KOMISIJA ČIM PRESTANU RAZLOZI ZBOG KOJIH JE IZREČENO.

O REŠENjU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DISCIPLINSKA KOMISIJA OBAVEŠTAVA IZVRŠNI ODBOR KOMORE I MINISTARSTVO.

ŽALBA JAVNOG BELEŽNIKA PROTIV REŠENjA O UDALjENjU NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

ODREDBE ST. 1. DO 4. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENjUJU NA JAVNOBELEŽNIČKOG POMOĆNIKA, JAVNOBELEŽNIČKOG SARADNIKA, JAVNOBELEŽNIČKOG PRIPRAVNIKA, ZAMENIKA I VRŠIOCA DUŽNOSTI JAVNOG BELEŽNIKA.

Član 156.

Disciplinski organi su: disciplinski tužilac, izvršni odbor Komore, KOMORE, MINISTARSTVO, disciplinska komisija KOMORE i komisija Ministarstva.

Izvršni odbor Komore i disciplinska komisija

Član 157.

Disciplinski postupak zbog lakše povrede javnobeležničke dužnosti sprovodi i odluku donosi izvršni odbor Komore.

O žalbi protiv odluke izvršnog odbora iz stava 1. odlučuje disciplinska komisija Komore, čija odluka je konačna u upravnom postupku i protiv koje se može voditi upravni spor.

Disciplinski postupak zbog disciplinskog prestupa sprovodi i odluku donosi disciplinska komisija.

Sastav, način rada i odlučivanja disciplinskih organa iz st. 1. do 3. ovog člana bliže se uređuju Statutom.

DISCIPLINSKA KOMISIJA KOMORE

ČLAN 157.

 DISCIPLINSKI POSTUPAK ZBOG LAKŠE POVREDE JAVNOBELEŽNIČKE DUŽNOSTI I DISCIPLINSKOG PRESTUPA SPROVODI I ODLUKU DONOSI DISCIPLINSKA KOMISIJA KOMORE.

Član 158.

O žalbama protiv odluke disciplinske komisije iz člana 157. stav. 3. odlučuje komisija Ministarstva.

Komisija Ministarstva iz stava 1. ovog člana ima tri člana od kojih je jedan član iz reda javnih beležnika.

Sastav, način rada i odlučivanje komisije Ministarstva određuje se aktom ministra.

ČLANOVI KOMISIJE PRIMAJU NAKNADU ZA RAD U KOMISIJI, ČIJU VISINU ODREĐUJE MINISTAR.

Protiv odluke komisije Ministarstva iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Inicijativa i predlog za pokretanje postupka

Član 159.

Inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka mogu podneti organi Komore, državni organi i stranke, odnosno njihovi zakonski i drugi zastupnici, kao i punomoćnici.

Predlog za pokretanje disciplinskog postupka podnosi disciplinski tužilac.

O pokretanju disciplinskog postupka obaveštava se Ministarstvo.

POKRETANjE POSTUPKA

ČLAN 159.

DISCIPLINSKI POSTUPAK POKREĆE SE ZAHTEVOM ZA UTVRĐIVANjE DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI.

ZAHTEV ZA UTVRĐIVANjE DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI MOGU DA PODNESU DISCIPLINSKI TUŽILAC KOMORE I MINISTARSTVO.

ZAHTEV ZA UTVRĐIVANjE DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI MOŽE DA SE PODNESE I AKO PRE TOGA NIJE VRŠEN NADZOR NAD RADOM JAVNOG BELEŽNIKA.

 ZAHTEV ZA UTVRĐIVANjE DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI SADRŽI IME I PREZIME JAVNOG BELEŽNIKA, PODRUČJE ZA KOJE JE IMENOVAN, SEDIŠTE NjEGOVE KANCELARIJE, ČINjENIČNI OPIS I PRAVNU OCENU DISCIPLINSKE POVREDE, PREDLOG DOKAZA KOJE TREBA IZVESTI NA USMENOJ RASPRAVI I PREDLOG DISCIPLINSKE MERE.

Pokretanje postupka

Član 160.

Disciplinski tužilac je dužan da pokrene disciplinski postupak kada na osnovu podataka kojima raspolaže nađe da ima osnova za sumnju da je javni beležnik učinio lakšu povredu javnobeležničke dužnosti ili disciplinski prestup.

U predlogu za pokretanje postupka disciplinski tužilac opisuje povrede, navodi činjenice i predlaže dokaze.

Javni beležnik protiv koga se vodi postupak ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna sa predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.

Član 161.

Kada nadležni disciplinski organ primi predlog disciplinskog tužioca, dostavlja ga javnom beležniku protiv koga je podnet predlog, da u roku od 15 dana odgovori na navode u predlogu.

Po prijemu odgovora javnog beležnika, odnosno po isteku roka za odgovor, nadležni disciplinski organ zakazuje usmenu raspravu.

DISCIPLINSKA KOMISIJA ODMAH DOSTAVLjA ZAHTEV JAVNOM BELEŽNIKU, DA U ROKU OD 15 DANA ODGOVORI NA NAVODE IZ ZAHTEVA.

DISCIPLINSKA KOMISIJA ZAKAZUJE USMENU RASPRAVU U ROKU OD 15 DANA PO PRIJEMU ODGOVORA JAVNOG BELEŽNIKA, ODNOSNO PO PROTEKU ROKA ZA ODGOVOR.

AKO DISCIPLINSKA KOMISIJA NE POSTUPI U ROKU IZ STAV 1. I 2. OVOG ČLANA, PODNOSILAC ZAHTEVA ZA UTVRĐIVANjE DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI MOGU PODNETI ZAHTEV KOMISIJI MINISTARSTVA, KOJA ĆE SPROVESTI DISCIPLINSKI POSTUPAK. ODLUKA KOMISIJE MINISTARSTVA JE KONAČNA I PROTIV NjE MOŽE SE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.

Član 162.

Nadležni disciplinski organ DISCIPLINSKA KOMISIJA donosi odluku posle održane usmene rasprave.

Usmena rasprava nije javna, osim kada to javni beležnik protiv koga se vodi disciplinski postupak izričito zahteva.

Ako javni beležnik protiv koga se vodi disciplinski postupak bez opravdanog razloga ne pristupi na raspravu, iako je uredno pozvan, odluka se može doneti u njegovom odsustvu.

Član 163.

Žalba protiv prvostepene odluke u disciplinskom postupku podnosi se u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Žalbu mogu podneti javni beležnik protiv koga se vodi disciplinski postupak i disciplinski tužilac PODNOSILAC ZAHTEVA ZA UTVRĐIVANjE DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI.

Prvostepena odluka u disciplinskom postupku protiv koje nije izjavljena žalba je konačna.

Odlučujući po žalbi drugostepeni organ može:

1) potvrditi prvostepenu odluku;

2) ukinuti prvostepenu odluku i vratiti na ponovno odlučivanje;

3) preinačiti prvostepenu odluku.

Odluka po žalbi kojom je utvrđena disciplinska kazna je konačna.

Ako je pokrenut upravni spor, može se tražiti odlaganje izvršenja, u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja.

Član 164.

Odredbe ovog zakona o disciplinskoj odgovornosti javnih beležnika i disciplinskom postupku shodno se primenjuju i na javnobeležničke pripravnike, JAVNOBELEŽNIČKE SARADNIKE i javnobeležničke pomoćnike, kao i na zamenike i vršioce dužnosti javnog beležnika.

Aktom Komore bliže se uređuje disciplinski postupak.

Član 165.

U javnobeležnički depozit mogu se predati novac, hartije od vrednosti izuzev serijskih i dematerijalizovanih, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti, isprave koje se ne mogu unovčiti, spisi, rukopisi, zapisi, lične arhive, dokumenti, odlikovanja, umetnički predmeti, plemeniti metali, nakit, dragocenosti i drugi predmeti izrađeni od plemenitih metala, kada to zakonom nije zabranjeno (predmeti depozita).

Kad stranka predaje novac, odrediće da li će javni beležnik čuvati novac u javnobeležničkom depozitu ili će ga uložiti u banku i pod kojim uslovima, A AKO SU PREDMET DEPOZITA STRANA VALUTA I DEVIZE POSTUPA U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU DEVIZNO POSLOVANjE.

Kad stranka predaje hartije od vrednosti, odrediće da li će ovlastiti javnog beležnika da preduzima radnje radi očuvanja, obezbeđenja ili namirenja prava iz hartije.

Ako stranka da javnom beležniku ovlašćenje iz stava 3. ovog člana, javni beležnik ima položaj punomoćnika.

Javni beležnik je dužan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom određeno da dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda ili kod javnog beležnika za poverioca (predmet ispunjenja obaveze).

Član 173.

Ako lice u čiju korist je predmet primljen u depozit ili deponent, koji su uredno pozvani da preuzmu predmet, u roku od jedne godine od dana prijema urednog poziva, ne preuzmu predmet iz depozita, javni beležnik će o tome obavestiti osnovni sud na čijem području ima službeno sedište.

Uz prethodnu saglasnost suda, javni beležnik će u slučaju iz stava 1. ovog člana, predmet depozita predati organu određenom zakonom ili drugim propisom ili će ga, po ovlašćenju suda, izložiti javnoj prodaji, a sredstva ostvarena prodajom, po odbitku svojih troškova, uplatiti nadležnom organu.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, JAVNI BELEŽNIK MOŽE, PO PROTEKU ROKA OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA OBAVEŠTENjA SUDU PREDMET DEPOZITA PREDATI ORGANU ODREĐENOM ZAKONOM ILI DRUGIM PROPISOM ILI ĆE GA, PO OVLAŠĆENjU SUDA, IZLOŽITI JAVNOJ PRODAJI, A SREDSTVA OSTVARENA PRODAJOM, PO ODBITKU SVOJIH TROŠKOVA, UPLATITI NADLEŽNOM ORGANU.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 19.11.2015.