PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU

U Srbiji je prilikom izbora advokata po službenoj dužnosti uspostavljena mreža koruptivnog ponašanja, izjavio je 18. oktobra 2016. godine predsednik Advokatske komore Beograda, Slobodan Šoškić.

Na debati "Činimo li dovoljno? Pravno procesuiranje korupcije" Šoškić je rekao da se ne zna ni koji se advokati, ni po kojim kriterijumima, postavljaju na listu branilaca po službenoj dužnosti. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) pokazalo je da je pet najčešće postavljenih branilaca imalo više od 100 odbrana, dok je 321 branilac imao jednu ili dve.

"Jednostavno se određuju po spisku advokata koji žele da učestvuju u službenoj odbrani. Tu se komora ne meša. U samom startu imate sačinjen spisak gde se ne zna ni ko šta ima od iskustva i kako može da doprinese delotvornoj odbrani. To se komercijalizovalo", naveo je Šoškić.

On je ocenio da bi Advokatska komora trebalo da uspostavi kriterijume stručnosti, praktičnog iskustva i da se advokati biraju po tim merilima. Šoškić je dodao da bi elemente nadzora za postavljanje advokata i njihovu isplatu trebalo zajednički da obezbede komora, sudovi, tužilaštvo i policija. On je rekao da je jasno da je uspostavljena mreža koruptivnog delovanja, kada neki advokati angažovani po službenoj dužnosti zarađuju milione iako im se plaća 50% Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ("Sl. glasnik RS", br. 121/2012).

"Onda moraju da imaju puno slučajeva. Ovde niko ne radi kako treba. To je ono što se može nazvati izvorom korupcije", rekao je Šoškić.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je organizator debate, u istraživanju je ustanovio da se branioci sa spiska postavljaju preko reda, kao i da tužilaštva ne vode evidenciju o postavljanju branilaca. "Iz tužilaštava su nam uglavnom stizali odgovori da oni ne vode evidenciju o postavljanju branilaca po službenoj dužnosti...", rekla je Milica Šarić predstavljajući istraživanje.

Ona je navela da baza podataka sadrži informacije o 1.617 advokata koje su po službenoj dužnosti imenovali sudovi i policija u Beogradu od početka 2012. do kraja 2015. godine. "Pet najčešće postavljenih branilaca imali su više od 100 odbrana, dok je 321 branilac imao jednu ili dve, 536 njih imalo je 10 ili više postavljenja", podaci su iz istraživanja.

Prema podacima CINS-a, ukupna zarada advokata po službenoj dužnosti je 446,8 miliona dinara, a deo prihoda odnosi se na odbrane pre perioda obuhvaćenog istraživanjem. Kako je pokazalo istraživanje, Viši sud je imao najveće isplate. Istraživanje je pokazalo da je 88 advokata pojedinačno zaradilo više od milion dinara, a da su tri advokata zaradila 31,3 miliona dinara, koliko je zaradilo i 511 njihovih kolega. Kako je objašnjeno isplata zavisi od dužine procesa i broja izlazaka na sud.

Advokat, Željko Simić, naveo je da je ovaj problem star sedam decenija. "Međutim u današnje vreme informacionih tehnologija kada vam neki pravosudni organ kaže da nema evidenciju kod nas treba da se upali lampica", naveo je on.

Simić je rekao da su podaci CINS-a nepotpuni i da su za to krivi nadležni organi koji imaju nepotpunu evidenciju. On je naveo da je jedan kolega postavljan za branioca za 13 različitih okrivljenih u istom predmetu i dodao da Specijalni sud, takođe, kako je rekao, učestvuje u nezakonitom radu.

Sekretar Drugog osnovnog suda, Danijela Bogdanović, rekla je da se u tom sudu advokati postavljaju po redosledu sa spiska. "Mi imamo obavezu da vodimo evidenciju. Postoji poslovnik. Sudska uprava vodi evidenciju postavljanja advokata. Dešava se da se odstupi od spiska u hitnim slučajevima", precizirala je ona.

Debatu "Činimo li dovoljno? Pravno procesuiranje korupcije", organizovao je CINS povodom projekta "Istraživanja pravnog procesuiranja korupcije".

Izvor: Vebsajt Kurir, 18.10.2016.
Naslov: Redakcija