PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU

Dok privrednici ističu da institucije nisu dovoljno otvorene, javni sektor smatra da poslovna zajednica nije previše zainteresovana za saradnju, rečeno je u Narodnoj banci Srbije, na predstavljanju analize "Javno-privatni dijalog u Srbiji", koju je sproveo NALED uz podršku USAID-a.

Institucije moraju da učine proces pripreme zakona značajno transparentnijim, da uključe građane i privredu u radne grupe, ali i da poslovna udruženja nastupe zajedno i bolje artikulišu svoje predloge - osnovne su preporuke istraživanja u okviru kojeg su anketirani predstavnici 20 najvećih biznis asocijacija, 10 ministarstava i regulatornih tela i 10 lokalnih samouprava.

- Kada privrednici shvate šta javni sektor želi da postigne sa predloženom reformom, onda su veće šanse da se izmene prihvate i zažive u praksi. S druge strane, javni sektor koji dobro poznaje ograničenja u privatnom sektoru ima veće šanse da razvije kvalitetne reforme. Kroz dobar javno-privatni dijalog unapređujemo transparentnost i smanjujemo prostor da jedan sektor lobira za određenu reformu, koja onda ima neželjene efekte u drugim sektorima – kaže Jelena Bojović, direktor za regulatornu reformu u NALED-u.

Analiza "Javno-privatni dijalog u Srbiji" preporučuje da saradnja počne i pre formalnog rada na propisima tako što će privreda sa Vladom dogovoriti Nacionalnu biznis agendu, listu zakona koje bi u narednoj godini trebalo doneti ili izmeniti. Ministarstva bi trebalo da objave početni koncept izmene kako bi privreda odmah znala koja je osnovna namera države sa konkretnim propisom.

Učešće građana i privrede u radnim grupama trebalo bi da bude obavezno, kao i da ministarstva za svaki zakon objave sastav radne grupe, trenutni tekst nacrta, kontakt za dostavljanje komentara, kao i bazu dobijenih komentara. Uz to, javni bi trebalo da budu i podaci o planu javne rasprave, kao i izveštaji sa sprovedene javne rasprave. Jednako važno je i da ministarstva u izveštajima daju objašnjenja zašto pojedine predloge nisu prihvatili, što sada ne čine.

Kada predlog zakona uđe u parlament potrebno je javno objaviti podnete amandmane, a nakon početka primene, analizu efekata bi trebalo prepustiti privredi kako bi se dobila objektivnija ocena. Od velike koristi bilo bi i da ministarstva na jednom mestu objavljuju tumačenja propisa koje daju privredi, kao i da transparentniji proces donošenja zakona važi i za podzakonske akte.

U jačanju javno-privatnog dijaloga ključan je razvoj elektronskih servisa zbog čega se predlaže uspostavljanje jedinstvenog privrednog portala na kojem bi se našli hodogram svih administrativnih procedura, kalkulator za merenje troškova poslovanja, kao i online anketa za redovno praćenje percepcije privrede o kvalitetu poslovnog okruženja. Uz to, NALED je spreman da na raspolaganje državi stavi svoje online instrumente praćenja efikasnosti i kvaliteta procesa donošenja zakona i podzakonskih akata – Regulatorni indeks Srbije i Barometar propisa.

Nakon predstavljanja rezultata istraživanja, učesnici su imali priliku da u otvorenom dijalogu sa Vladimirom Marinkovićem, potpredsednikom Narodne skupštine, Draženom Maravićem, pomoćnikom ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Mirom Prokopijević, zamenicom direktora Republičkog sekretarijata za javne politike postave pitanja i iznesu predloge za unapređenje dijaloga između privatnog i javnog sektora.

Izvor: Vebsajt NALED, 18.10.2016.
Naslov: Redakcija