Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: NOVIM PROPISOM IZDAVANJE čEKA I KORIšćENJE PLATNIH KARTICA BEZ POKRIćA NE TRETIRA SE KAO KRIVIčNO DELO


Izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića uskoro više neće biti krivično delo, jer se briše iz Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ).

To znači da građanima, koji "u nedozvoljenom minusu" podižu novac sa bankomata ili izdaju čekove, više ne preti zatvorska kazna, već "samo" visoke bankarske kamate.

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji bi tokom jeseni 2015. godine trebalo da bude usvojn u Narodnoj skupštini Republike Srbije, osim dekriminalizacije čeka i platnih kartica bez pokrića, predviđene su mnoge novine kada su u pitanju krivična dela protiv privrede, dok se, za sada, odustalo od uvođenja doživotnog zatvora kao vrste krivične sankcije.

Radna grupa koja je radila na izmenama KZ uvidela je da izdavanje čeka ili menice i korišćenje platnih kartica bez pokrića više nije potrebno da postoji kao krivično delo. Naime, banke svoja prava i interese u tim slučajevima, mogu adekvatno da zaštite i drugim mehanizmima, kao što su visoke zatezne kamate, objašnjava član Radne grupe Milan Škulić.

Prema njegovim rečima, banke vrlo dobro zarađuju na zateznim kamatama, ali pokreću i parnične postupke u kojima mogu da naplate potraživanje uvećano za zateznu kamatu, zbog čega se smatralo da ih nije neophodno štiti i posebnim krivičnim delom ove vrste, za koje su propisane prilično visoke kazne, navodi prof. Škulić.

Prema njegovim rečima, kada su u pitanju građani kao njihovi klijenti, banke bi morale biti spremne i na određeni poslovni rizik koji je u suštini neodvojivo i povezan sa bankarskim poslovanjem.

Za to krivično delo, odnosno više njegovih oblika izvršenja, trenutno je propisana kazna od jedne do čak 10 godina zatvora, a slučajevi u praksi su pokazali da se često najugroženiji slojevi stanovništa nađu u inkriminisanim situacijama, pa im je pored visoke kamate izrican i zatvor, mada je bilo i ozbiljnih zloupotreba.

Savremeni bankomati na kojima se novac podiže kreditnim karticama najčešće ne dozvoljavaju prekoračenje dozvoljenog limita, odnosno odbijaju isplatu zahtevane sume.

Kada je u pitanju uvođenje doživotnog zatvora, kao nove vrste kazne koja je trebalo da zameni trenutno najvišu propisanu kaznu od 30 do 40 godina zatvora, Škulić kaže da se za sada odustalo od tog rešenja jer država smatra da sada nije pravo vreme za uvođenje te sankcije. Ipak, to rešenje postoji u mnogim evropskim zakonodavstvima i možda će se jednog dana naći i u domaćem.

Škulić smatra da je to možda i humanija kazna od propisane, jer bi doživotni zatvor, kako je zamišljeno njegovo propisivanje, mogao da bude zamenjen nekom vremenskom kaznom ili uslovnim otpustom nakon adekvatnog broja godina.

Njegova svrha je zamena za smrtnu kaznu koja se nekada izricala izvršiocima najtežih krivičnih monstruozih dela.

Doživotni zatvor je zapravo neka vrsta "populističke kazne", jer se dešavalo da porodice žrtava, kao i javnost uopšte, smatraju da je kazna do 40 godina mala za monstruozne ubice i silovatelje, ali će se javna rasprava o toj sankciji nastaviti.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 17.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija