Email Print

PREDLOG ZAKONA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I MUŠKARACA: NEVLADINE ORGANIZACIJE NEZADOVOLJNE NAZIVOM PREDLOGA ZAKONA I čINJENICOM DA NISU PREDVIđENE SANKCIJE ZA KRšENJE ODREDABA OVOG PROPISA, OSIM U SFERI RADA I MEDIJSKOG IZVEšTAVANJA, ZBOG čEGA JE PREDLOG ZAKONA POVUčEN IZ SKUPšTINSKE PROCEDURE


Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je preimenovan u Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca, trebalo je da bude usvojen po hitnoj proceduri tokom ove nedelje. Ali, ovaj Predlog zakona iznenada je povučen iz skupštinske procedure zbog dodatnih konsultacija. Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, ovaj potez tumači činjenicom da je potrebno da postoji društveni konsenzus oko ovog zakonskog akta, kako bi bio sproveden u delo kada ga parlament usvoji.

Povlačenje zakona iz skupštinske procedure naišlo je na odobravanje dela nevladinog sektora koji je imao brojne zamerke na Nacrt zakona – počev od promene naziva zakona i izbacivanja oznake "rodno" iz gotovo svih paragrafa, pa do primedbe da nema sankcija za nepoštovanje odredaba ovog zakona.

Glavna primedba odnosi se na činjenicu da nisu predviđene sankcije, osim u sferi rada i medijskog izveštavanja.

Mnogi članovi ovog zakona su nedorečeni, kao što je mehanizam za ostvarivanje rodne ravnopravnosti na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou. I Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) nedorečen je na isti način, pa su za šest godina, koliko se sprovodi, donete samo dve sudske presude – kaže Tanja Ignjatović, psiholog i predstavnica Autonomnog ženskog centra i dodaje:

"Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca u fazi nacrta se zvao Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. Na preimenovanje su primedbu imali i Zaštitnik građana i brojne ženske nevladine organizacije, jer rod i pol nisu isto. Novim nazivom zakona iz njega se izbacuju osobe koje se rodno ne određuju prema podeli na muško i žensko."

Zakonopisac je iz paragrafa odstranio sve oznake roda, pa u Predlogu zakona piše samo da je zabranjeno nasilje u porodici – uopšte se ne spominje nasilje nad ženama, iako su one žrtve u preko 90 odsto slučajeva porodičnog nasilja. Cela tema nasilja nad ženama ostala je izvan ovog Predloga zakona i nema mehanizama za prevenciju rodno zasnovanog nasilja – samo su prepisane odredbe iz drugih zakona.

Na pitanje zbog čega je Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti preimenovan u Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca, Zorana Mihajlović kaže:

Reč je o krajnje formalnoj stvari, a ne o tome da neko ne zna da rod i pol nisu iste stvari. Kada je tekst bio završen, Sekretarijat za zakonodavstvo tražio je da se naziv zakona promeni. Objašnjenje je bilo da Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) ne poznaje termin "rodna ravnopravnost", već samo termin "ravnopravnost žena i muškaraca" koji se nalazi u članovima 15 i 62 Ustava. Ni ja nisam najsrećnija zbog ovakvog naziva zakona. -

Osnova za donošenje ovog zakona o rodnoj ravnopravnosti bio je model, odnosno forma koju je uradio zaštitnik građana Saša Janković.

Kako ovaj zakon dotiče gotovo sve društvene sfere, što i jeste njegov najveći značaj, nužno je bilo da on upućuje na druge zakone i propise kako ne bi došlo do problema u funkcionisanju. Daću nekoliko primera: pitanje kućnog rada već je deo Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), pitanjem učešća žena na izborima i njihovoj zastupljenosti već se bavi izborno zakonodavstvo. Lokalni mehanizmi za ravnopravnost i specijalističke usluge za lica koja su pretrpela nasilje deo su Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007 i 83/2014 - dr. zakon) i Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011), jer se ova pitanja ne mogu uređivati drugim zakonima. Bitno je da ovaj zakon o rodnoj ravnopravnosti ili ravnopravnosti žena i muškaraca bude neka vrsta kape nad svim ovim zakonima.

Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca predviđa da nadzor nad njegovom sprovođenjem obavlja ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti žena i muškaraca, odnosno ravnopravnosti polova. U delu koji se odnosi na prava i obaveze poslodavaca i pružaoca usluga i zaposlenih, nadzor vrši Inspektorat za rad".

Veliki deo primedbi NVO sektora odnosi se na to da se u Predlogu zakona uopšte ne spominje rodno zasnovano nasilje već samo nasilje, odnosno da je cela tema rodno zasnovanog nasilja ostala izvan ovog zakona i da su samo prepisane odredbe iz nekih drugih zakona na "temu" nasilja.

Zorana Mihajlović ističe da je nasilje nad ženama prepoznato kao najgrublji oblik kršenja ljudskih prava žena i dodaje da će se na to obratiti posebna pažnja. Zato je, kaže, osim ovog Predloga zakona planirano i usvajanje posebne Strategije i Akcionog plana za suzbijanje nasilja prema ženama u skladu sa ratifikovanom Istanbulskom konvencijom. Ona ističe da su nam potrebna nova i posebna zakonska dokumenta u borbi protiv nasilja nad ženama jer je reč o posebnom problemu.

"Da bi bilo uspeha u borbi protiv nasilja moraju se uskladiti Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) i Zakoni o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2009 - odluka US, 92/2011, 64/2015 i 6/2016 - dr. zakon) sa Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014). Svim ovim propisima žene se moraju čuvati od nasilja. Tako će, na primer, pravna pomoć za žrtve rodnog nasilja biti deo budućeg Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji priprema Ministarstvo pravde."

Važeći Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) predviđa obavezu poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih da ima osobu zaduženu za rodnu ravnopravnost. Po Predlogu zakona ovu obavezu ima samo poslodavac sa više od 250 zaposlenih, a takvih je svega 0,3 odsto. Zbog čega je promenjena ova stavka?

"To je urađeno kako bi se ekonomski rasteretio veliki broj malih preduzeća i njihovih poslodavaca. Po evropskom standardima, srednja preduzeća su ona koja zapošljavaju više od 250 radnika. Što se tiče organa državne uprave, službi Vlade Republike Srbije, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, oni će bez obzira na broj zaposlenih morati da odrede koordinatore za rodnu ravnoporavnost", navodi ministarka.

Značajno je napomenuti da privatni poslodavci više neće smeti da traže fotografije prilikom zapošljavanja niti da pitaju žene da li i kada nameravaju da zatrudne.

Trudnice neće smeti da premeštaju na druge poslove i više neće biti diskriminisane kod napredovanja ili usavršavanja. Neće smeti mnogo toga toga što se sada u praksi dešava – ističe Zorana Mihajlović.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 18.02.2016.
Redakcija