ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje, kao i oni koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe - samozaštitna delatnost, kao i fizička lica koja rade u privatnom sektoru bezbednosti, u obavezi su da steknu licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja do 1. januara 2017. godine

Od 2017. godine radnici firmi za privatno obezbeđenje neće moći da rade bez licence. Međutim, nju ima tek svaki četvrti zaposleni. Iako je ta oblast zakonski uređena pre tri godine, zaposleni se žale na loše uslove rada. Procenjuje se da u oko 500 preduzeća radi oko 40.000 ljudi.

Ta oblast je regulisana Zakonom o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015 - dalje: Zakon) 2013. godine, ali stručnjaci kažu da je problem neusaglašenost propisa.

"U Zakonu postoji kategorija odgovornog lica, u podzakonskim aktima je nema, pa je ista obuka potrebna za nekog ko radi i ko rukovodi, što je neprihvatljivo jer bi morali da budu više obučeni oni koji rukovode", kaže Goran Mandić sa Fakulteta za bezbednost.

U MUP-u kažu da razlike u obuci nema. Dodaju da zaposleni bez licence neće moći da rade od Nove godine.

"Izdato je 4.950 licenci za fizička lica i 32 za pravna lica i agencije, kao i jedna za sopstvenu zaštitu", kaže Nataša Ignjatović iz MUP-a.

Procenjuje se da je svaki treći radnik privatnog obezbeđenja penzioner. Za njih firme ne plaćaju doprinose, a plata im uglavnom ne prelazi 18.000 dinara.

Izvor: Izvor: Vebsajt RTS, Sunčica Orašanin, 16.11. 2016.
Naslov: Redakcija