Email Print

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: ASOCIJACIJA POTROšAčA SRBIJE NAVODI DA SE ZAKON NE PRIMENJUJE U CELOSTI NA NAčIN KOJI PROIZVODI PUNO PRAVNO DEJSTVO. ZNAčAJAN POMAK OSETAN JE U PRIMENI ODREDABA O KUPOPRODAJNOM ODNOSU POTROšAč-TRGOVAC, DOK PRIMENA NACIONALNE STRATEGIJE ZAšTITE POTROšAčA, FUNKCIONISANJE ORGANIZACIJA POTROšAčA ILI MEđURESORSKA SARADNJA NADLEżNIH MINISTARSTAVA, NE FUNKCIONIšU


Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon - dalje: Zakon) se ne primenjuje u celosti na način koji proizvodi puno pravno dejstvo, već pojedini njegovi delovi još uvek čekaju na efikasnu primenu. Značajan pomak se osetio u delu koji se odnosi na primenu odredaba o kupoprodajnom odnosu potrošač-trgovac, kaže izvršna direktorka Asocijacije potrošača Srbije Helena Milićević.

Prema analizama APOS-a, neke od odredbi koje se tiču kupovine na daljinu i izvan poslovnih prostorija vrlo su konkretne i sa jasnim rokovima.

- Nažalost, deo koji se odnosi na nosioce sistema zaštite potrošača, kao što je primena Nacionalne strategije zaštite potrošača, funkcionisanje organizacija potrošača ili međuresorska saradnja nadležnih ministarstava, uopšte ne funkcioniše. Evidencija organizacija potrošača po važećem Pravilniku o sadržini i načinu vođenja evidencije udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača i uslovima za upis ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015) je izgubila smisao - napominje Milićević.

Osim toga, uslov koji obavezuje da svaka evidentirana organizacija ima zaposlene pravnike i angažovane advokate većina organizacija, napominje Milićević, ne može da ispuni.

- Zakonom predviđen Savet organizacija potrošača u praksi ne funkcioniše na pravi način jer se o pitanjima koja su od krucijalne važnosti za potrošače uopšte ne raspravlja. Nacionalni savet za zaštitu potrošača se nije sastao pune dve godine, a nije ponovo imenovan ni sastav ovog saveta otkako je novi Zakon stupio na snagu - ističe Milićević.

Ona kaže da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija svoje finansiranje usmerava na aktivnosti organizacija koje se tiču savetovanja, dok se ostale važne aktivnosti poput informisanja ne podržavaju na adekvatan način. APOS ima zamerku i na to da agencije koje su osnovane kao tela koja se bave zaštitom korisnika određenih usluga, ne sprovode svoju ulogu u praksi.

"Njihova uloga je do sada, u praksi, isključivo bila "poštanska", da još jednom prenesu, na primer, operatoru mobilne telefonije informacije o prigovoru potrošača, a onda potrošaču vrate informacije o odgovoru tog operatora na prigovor", kaže Milićević, napominjući da se oblast zaštite potrošača u Srbiji svodi samo na neophodan minimum poštovanja zakonskih obaveza, što je nedopustivo za društvo koje se kreće ka članstvu u EU.

Potrošači u Srbiji najčešće se žale i prigovore upućuju na informacione i komunikacione uređaje, zatim obuću i odeću, kućne aparate, a često su nezadovoljni i uslugama mobilnih operatora, pokazuju podaci udruženja za zaštitu potrošača.

Što se tiče zakonskih prava, prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem odgovori potrošaču.

Odgovor prodavca na reklamaciju mora da sadrži odluku o tome da li prihvata reklamaciju, zatim izjašnjenje o zahtevu kupca i konkretan predlog i rok za rešavanje reklamacije. Rok za rešavanje ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj, od dana podnošenja reklamacije.

Kada je u pitanju kupovina preko interneta, potrošač ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija u roku od 14 dana, bez navođenja razloga i dodatnih troškova.

Kod ugovora o pružanju usluga, rok od 14 dana računa se od trenutka zaključenja ugovora između potrošača i trgovca.

U periodu od dve godine kupac ima pravo na reklamaciju iako nema garanciju za kupljeni proizvod, a trgovac ima osam dana rok da odgovori na reklamaciju.

Takođe, šest meseci kupac ima pravo da robu koja nije ispravna zameni ili traži novac nazad. U tih šest meseci neispravna roba može biti popravljena, ali izričito uz saglasnost kupca.

U Srbiji postoji četrdesetak organizacija potrošača. Neke od njih učlanile su se u "krovne" organizacije, saveze. Tako Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) okuplja 24 ovakve organizacije, a Centar potrošača Srbije (CEPS) ima devet organizacija članica.

Postoje i organizacije koje nisu članice nijednog saveza: Asocijacija potrošača Srbije (APOS), Centar za zaštitu potrošača Forum Niš i druge.

Izvor: Vebsajt Danas i Tanjug, 16.03.2016.
Naslov: Redakcija