Email Print

NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija; nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskih komunikacija; položaj i rad Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge; naknade i Budžetski fond za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva; sprovođenje javnih konsultacija u oblasti elektronskih komunikacija; obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja; planiranje, projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korišćenje i održavanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme; pravo službenosti i zajedničkog korišćenja; međupovezivanje i pristup; pružanje usluga univerzalnog servisa; određivanje tržišta podložnih

prethodnoj regulaciji, analiza tržišta, određivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom (u daljem tekstu: operator sa ZTS) i ovlašćenja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge u odnosu na operatora sa ZTS; upravljanje i korišćenje adresa i brojeva (u daljem tekstu: numeracija); upravljanje, korišćenje i kontrola radio-frekvencijskog spektra; distribucija medijskih sadržaja; zaštita prava krajnjih korisnika i pretplatnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža i usluga; tajnost elektronskih komunikacija, nadzor nad primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.

Član 2.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na elektronske komunikacione mreže za posebne namene, osim odredaba koje se odnose na korišćenje radio-frekvencija za posebne namene i posebne slučajeve međupovezivanja elektronskih komunikacionih mreža za posebne namene i javnih komunikacionih mreža.

Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija

Član 3.

Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija zasnivaju se na:

1)         obezbeđivanju uslova za ravnomeran razvoj elektronskih komunikacija na celoj teritoriji Republike Srbije;

2)         obezbeđivanju regulatorne predvidivosti poslovanja tako da se osigura dosledan regulatorni pristup;

3)         obezbeđivanju ravnopravnih uslova za poslovanje operatora;

4) usklađivanju obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija sa domaćim i međunarodnim standardima;

5) obezbeđivanju dostupnosti usluga univerzalnog servisa svim građanima u Republici Srbiji, uz zadovoljenje potreba specifičnih društvenih grupa, uključujući osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene krajnje korisnike;

6) obezbeđivanju međupovezivanja elektronskih komunikacionih mreža i usluga, odnosno operatora, pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima;

7)         podsticanju konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, na tehnološki neutralnoj osnovi;

8)         zaštiti konkurencije radi ostvarivanja pogodnosti za potrošače i podsticanje konkurencije u pogledu infrastrukture;

9)         podsticanju efikasnog ulaganja i inovacija u novu i unapređenu infrastrukturu, tako da se osigura da se kod bilo koje obaveze pristupa, na odgovarajući način, vodi računa o riziku ulaganja, i omoguće različiti oblici saradnje između investitora i strane koja traži pristup, kako bi se raspodelio rizik ulaganja, osiguravajući pri tome zaštitu konkurencije i poštovanja načela nediskriminacije;

10)       sprečavanju narušavanja ili ograničavanja konkurencije u oblasti elektronskih komunikacija, uključujići i prenos sadržaja;

11)       određivanju prethodnih regulatornih obaveza samo u slučaju nepostojanja delotvorne i održive konkurencije, te umanjivanju ili ukidanju tih obaveza čim se taj uslov ispuni;

12)       podsticanju racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra, na tehnološki neutralnoj osnovi;

13) obezbeđivanju maksimalne koristi za korisnike elektronskih komunikacija, uključujući osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene krajnje korisnike, naročito u smislu izbora, cene i kvaliteta usluga;

14) obezbeđivanju visokog nivoa zaštite interesa krajnjih korisnika u odnosu sa operatorima, naročito obezbeđivanjem dostupnosti jasnih i potpunih informacija o cenama, uslovima pristupa i korišćenja (uključujući ograničenja) i kvalitetu javnih komunikacionih mreža i usluga, kao i efikasnim postupanjem po prigovorima na rad operatora;

15) uzimanju u obzir različite uslove u različitim geografskim područjima Republike Srbije, a koji se odnose na krajnje korisnike i konkurenciju;

16) obezbeđivanju stalnog unapređenja kvaliteta usluga elektronskih komunikacija;

17) obezbeđivanju mogućnosti krajnjih korisnika da, prilikom korišćenja javnih komunikacionih mreža i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao i da koriste aplikacije i usluge po svom izboru;

18) obezbeđivanju visokog nivoa zaštite podataka o ličnosti i privatnosti, a u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti i drugim zakonima;

19) osiguravanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga.

Značenje pojedinih pojmova

Član 4.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         adresa je niz znakova, slova, cifara i signala koji je namenjen za određivanje odredišta veze;

2)         aplikativni programski interfejs (API) je softverski interfejs između aplikacija pružalaca medijskih sadržaja i uređaja za prijem tih sadržaja;

3)         brojevi su nizovi cifara koji se upotrebljavaju za adresiranje u elektronskim komunikacionim mrežama;

4)         geografski broj je broj iz nacionalnog plana numeracije čiji deo cifara ima geografsko značenje, koji se koristi za usmeravanje poziva na fizičko mesto terminalne tačke mreže;

5) delatnost elektronskih komunikacija obuhvata izgradnju ili postavljanje, održavanje, korišćenje i davanje na korišćenje javnih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava, kao i pružanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga;

6)         deljeni pristup lokalnoj petlji podrazumeva davanje određenog dela kapaciteta lokalne petlje ili lokalne potpetlje (npr. određenog frekvencijskog opsega) operatora sa značajnom tržišnom snagom na korišćenje drugom operatoru;

7)         distribucija medijskih sadržaja obuhvata prenos medijskih sadržaja do krajnjeg korisnika;

8) elektromagnetska kompatibilnost (EMC) je sposobnost uređaja ili sistema da radi na zadovoljavajući način u svom elektromagnetskom okruženju i da ne uzrokuje štetne elektromagnetske smetnje drugim uređajima ili sistemima u tom okruženju;

9) elektronska komunikaciona mreža predstavlja sisteme prenosa i, zavisno od primene, uređaje za komutaciju i usmeravanje i druge resurse, uključujući pasivne mrežne elemente, koji omogućavaju prenos signala pomoću žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sredstava, uključujući satelitske mreže, fiksne (sa komutacijom kola i paketa, uključujući internet) i mobilne mreže, energetske kablovske sisteme u delu koji se koristi za prenos signala, mreže koje se koriste za distribuciju medijskih sadržaja, bez obzira na vrstu podataka i informacija koji se prenose;

10) elektronska komunikaciona mreža za posebne namene je elektronska komunikaciona mreža organa odbrane, unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: organi odbrane i bezbednosti), organa državne uprave nadležnih za zaštitu i spasavanje, kao i službi za hitne intervencije (u daljem tekstu: službe za hitne intervencije), koja se koristi za namene za koje su navedeni organi osnovani, ne koristi se u komercijalne svrhe i ne daje se na korišćenje trećim licima;

11) elektronska komunikaciona oprema je oprema koja se upotrebljava za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija;

12) elektronska komunikaciona usluga je usluga koja se po pravilu pruža uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretežno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrežama, uključujući telekomunikacione usluge i usluge distribucije medijskih sadržaja, ali ne obuhvata usluge proizvodnje medijskih sadržaja ili obavljanja uredničke kontrole nad medijskim sadržajima koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mreža i usluga, niti obuhvata usluge informacionog društva koje se u celini ili pretežno ne sastoje od prenosa signala elektronskim komunikacionim mrežama;

13) elektronska poruka je svaki tekstualni, glasovni, zvučni ili slikovni zapis, poslat preko javne komunikacione mreže, koji se može pohraniti u mreži ili u terminalnoj opremi primaoca sve dok je primalac ne preuzme ili joj pristupi;

14) elektronski programski vodič je usluga pridodata digitalnom prenosu medijskih sadržaja, koja krajnjem korisniku omogućava jednostavno pretraživanje ponuđenih medijskih sadržaja i usluga;

15) izbor operatora je usluga koja korisniku omogućava ostvarivanje određenih vrsta veza u okviru javno dostupnih telefonskih usluga, izborom operatora koji posreduje u ostvarivanju tih veza, pri čemu izbor operatora može biti unapred programiran ili ostvariv biranjem prefiksa za izbor operatora, odnosno primenom drugog odgovarajućeg tehničkog postupka;

16) internet je globalni elektronski komunikacioni sistem sačinjen od velikog broja međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola;

17) interoperabilnost je svojstvo dva ili više sistema ili njihovih delova da razmenjuju podatke i koriste podatke koji su razmenjeni;

18) interfejs je fizička ili logička veza između dva ili više uređaja, dva ili više delova istog uređaja, ili medijuma prenosa, definisana funkcionalnim karakteristikama, karakteristikama signala ili drugim odgovarajućim karakteristikama;

19) javna komunikaciona mreža jeste elektronska komunikaciona mreža koja se, u celini ili pretežno, koristi za pružanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i omogućava prenos podataka između terminalnih tačaka mreže;

20) javna telefonska govornica je javno dostupan telefon čije se korišćenje plaća;

21)       javno dostupna telefonska usluga je javno dostupna elektronska komunikaciona usluga za, direktno ili indirektno, upućivanje i primanje nacionalnih, odnosno nacionalnih i međunarodnih poziva preko jednog ili više brojeva iz nacionalnog ili međunarodnog plana numeracije;

22)       kablovska kanalizacija je deo pripadajućih sredstava elektronske komunikacione mreže koji se sastoji od mreže kablovskih cevi i šahtova, a koji služi za postavljanje i zaštitu kablova elektronske komunikacione mreže;

23)       kolokacija je usluga pružanja fizičkog prostora i tehničkih sredstava na određenoj lokaciji, potrebnih radi smeštaja i povezivanja elektronske komunikacione opreme operatora;

24) komunikacija označava razmenu ili prenošenje informacija između određenog broja strana putem javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, izuzev informacija koje se prenose u sklopu usluga distribucije medijskih sadržaja preko elektronskih komunikacionih mreža i koje se ne mogu povezati sa određenim pretplatnikom ili korisnikom, odnosno primaocem;

25) korisnik je fizičko ili pravno lice koje koristi ili zahteva javno dostupnu elektronsku komunikacionu uslugu;

26) krajnji korisnik je korisnik koji ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija;

27)       lokalna petlja je fizičko kolo koje povezuje terminalnu tačku mreže sa glavnim razdelnikom ili ekvivalentnim sredstvom u javnoj fiksnoj elektronskoj komunikacionoj mreži;

28)       lokalna potpetlja je deo lokalne petlje koja povezuje terminalnu tačku mreže sa glavnim razdelnikom ili određenom pristupnom tačkom u javnoj fiksnoj elektronskoj komunikacionoj mreži

29)       medijski sadržaji obuhvataju medijske usluge kao i sa njima povezane interaktivne usluge, koji se distribuiraju, odnosno pružaju korisnicima putem elektronskih komunikacionih mreža, na osnovu programske šeme ili na zahtev;

30) međupovezivanje (interkonekcija) je posebna vrsta pristupa ostvarenog između operatora javnih komunikacionih mreža, kojim se uspostavlja fizičko i logičko povezivanje javnih komunikacionih mreža jednog ili više različitih operatora, kako bi se korisnicima usluga jednog operatora omogućila međusobna komunikacija ili komunikacija sa korisnicima usluga drugih operatora, odnosno pristup uslugama koje pružaju drugi operatori ili treća lica koja imaju pristup mreži;

31) mreža za pristup je javna komunikaciona mreža koja obezbeđuje prenos elektronskih komunikacionih signala između utvrđenih lokacija sa kojih se pružaju elektronske komunikacione usluge krajnjim korisnicima i terminalnih tačaka mreže na lokacijama krajnjih korisnika;

32) multipleks je signal koji nastaje kombinovanjem više signala u jedan zajednički radi prenosa kroz elektronsku komunikacionu mrežu;

33)       namena radio-frekvencijskog spektra je određivanje datog radio-frekvencijskog opsega za korišćenje od strane jedne ili više vrsta radio komunikacijskih službi, kada je to prikladno, pod određenim uslovima;

34)       negeografski broj je broj iz nacionalnog plana numeracije koji nije geografski, a obuhvata, između ostalog, brojeve u mobilnoj mreži, brojeve usluga besplatnog poziva i brojeve usluga sa dodatom vrednošću;

35) operator je lice koje obavlja ili je ovlašćeno da obavlja delatnost elektronskih komunikacija;

36)       opšte ovlašćenje odnosi se na obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa opštim uslovima koji se mogu propisati za sve ili za određene vrste elektronskih komunikacionih mreža i usluga, u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskih akata;

37)       povezane usluge obuhvataju usluge povezane sa elektronskom komunikacionom mrežom ili elektronskom komunikacionom uslugom, koje omogućavaju ili podržavaju pružanje usluga putem te mreže ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, uključujući, između ostalog, sisteme za prevođenje brojeva ili sisteme sa ekvivalentnom funkcionalnošću, sisteme uslovnog pristupa i elektronske programske vodiče, kao i druge usluge, poput usluga baziranih na podacima o identitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika;

38)       povreda podataka o ličnosti je svaka povreda bezbednosti podataka koja dovodi do nenamernog ili nezakonitog uništavanja, gubitka, izmene, neovlašćenog obelodanjivanja podataka o ličnosti ili pristupa podacima o ličnosti koji se prenose, čuvaju ili na drugi način obrađuju u vezi sa pružanjem javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga.

39)       podaci o lokaciji su podaci koji su obrađeni u elektronskoj komunikacionoj mreži ili putem elektronske komunikacione usluge, koji ukazuju na geografski položaj terminalne opreme korisnika javno dostupne elektronske komunikacione usluge, i sa kojima se postupa u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti;

40) podaci o saobraćaju se odnose na podatke koji se obrađuju prilikom prenosa i tarifiranja komunikacije unutar elektronske komunikacione mreže, i sa kojima se postupa u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti;

41)       poziv je veza, uspostavljena putem javno dostupne elektronske komunikacione usluge, koja omogućava dvosmernu glasovnu komunikaciju;

42)       potpuni raščlanjeni pristup lokalnoj petlji podrazumeva davanje punog kapaciteta lokalne petlje ili lokalne potpetlje operatora sa značajnom tržišnom snagom na korišćenje drugom operatoru;

43) potrošač je fizičko lice koje koristi ili zahteva javno dostupnu elektronsku komunikacionu uslugu za lične potrebe, koje se pretežno ne odnose na obavljanje poslovne delatnosti, profesije ili zanata;

44) predizbor operatora je usluga koja korisniku omogućava ostvarivanje određenih vrsta veza u okviru javno dostupnih telefonskih usluga, posredstvom unapred izabranog operatora koji posreduje u ostvarivanju tih veza, bez biranja prefiksa za izbor operatora, odnosno primenom drugog odgovarajućeg tehničkog postupka;

45) prenosivost broja je mogućnost korisnika da promeni operatora elektronskih komunikacionih usluga, bez promene pretplatničkog broja;

46) pretplatnik je fizičko ili pravno lice koje je zaključilo ugovor o korišćenju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga sa operatorom koji te usluge pruža, sa plaćanjem unapred (prepaid) ili nakon pružene usluge (postpaid);

47) prethodna regulacija odnosi se na određivanje posebnih uslova pod kojima operatori sa značajnom tržišnom snagom obavljaju delatnost elektronskih komunikacija radi obezbeđivanja razvoja konkurencije na tržištu;

48)       pripadajuća sredstva obuhvataju povezane usluge, fizičku infrastrukturu i druga sredstva ili elemente povezane sa elektronskom komunikacionom mrežom ili elektronskom komunikacionom uslugom, koji omogućavaju ili podržavaju pružanje usluga putem te mreže ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, uključujući, između ostalog, zgrade ili ulaze u zgrade, kablovsku kanalizaciju i komunikacione instalacije u zgradama, antene, tornjeve i druge potporne objekte, kablovske cevi i kanale, stubove, šahtove i razvodne ormare;

49)       pristup podrazumeva davanje na korišćenje sredstava ili usluga drugim operatorima, pod određenim uslovima, bilo na ekskluzivnoj ili neekskluzivnoj osnovi, radi pružanja elektronskih komunikacionih usluga, uključujući elektronske komunikacione usluge putem kojih se pružaju usluge informacionog društva ili prenose medijski sadržaji, što, između ostalog, podrazumeva: pristup elementima mreže i pripadajućim sredstvima, što može obuhvatati priključenje opreme putem fiksnih ili bežičnih veza (naročito pristup lokalnoj petlji, te sredstvima i uslugama neophodnim za pružanje usluga preko lokalne petlje), pristup fizičkoj infrastrukturi (uključujući pristup zgradama, kablovskoj kanalizaciji i antenskim stubovima), pristup odgovarajućim softverskim sistemima (uključujući pristup sistemima za operativnu podršku), pristup informacionim sistemima i bazama podataka za naručivanje, pružanje, održavanje, obračun i naplatu usluga, pristup sistemima za prevođenje brojeva ili sistemima sa ekvivalentnom funkcionalnošću, pristup fiksnim i mobilnim mrežama (posebno za potrebe rominga), pristup sistemima uslovnog pristupa, kao i pristup virtuelnim mrežnim uslugama;

50)       radio oprema je električni ili elektronski proizvod koji omogućava radio komunikaciju i/ili radiodeterminaciju emitovanjem i/ili prijemom radio talasa, odnosno električni ili elektronski proizvod koji mora biti završen dodatkom, kao što je antena, koji omogućava radio komunikaciju i/ili radiodeterminaciju emitovanjem i/ili prijemom radio talasa

51)       radio stanica predstavlja jedan ili više predajnika i/ili prijemnika sa jednom ili više antena, i drugih uređaja, smeštenih na određenoj lokaciji radi emitovanja radio signala;

52)       radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra određen graničnim radio-frekvencijama;

53) radio-frekvencijski spektar je deo elektromagnetskog spektra koji se odnosi na radio-frekvencije konvencionalno smeštene u opsegu od 8,3 kHz do 3000 GHz;

54)       raščlanjeni pristup lokalnoj petlji odnosi se na potpuni raščlanjeni pristup lokalnoj petlji i deljeni pristup lokalnoj petlji, pri čemu ne dolazi do promene vlasništva nad lokalnom petljom;

55)       sistem uslovnog pristupa je bilo koja tehnička mera ili rešenje kojim se omogućava pristup zaštićenim medijskim sadržajima uz uslov plaćanja naknade ili drugi oblik prethodnog pojedinačnog odobrenja;

56) terminalna oprema je proizvod, odnosno njegova komponenta, koja se, u celini ili pretežno, koristi za pružanje elektronskih komunikacionih usluga, a priključuje se, direktno ili indirektno, na odgovarajuću terminalnu tačku mreže;

57)       terminalna tačka mreže je fizička tačka u kojoj korisnik ostvaruje pristup javnoj komunikacionoj mreži; u mrežama koje koriste komutaciju ili usmeravanje jednoznačno je određena mrežnom adresom, koja može biti povezana sa brojem ili imenom pretplatnika;

58)       univerzalni servis predstavlja skup osnovnih elektronskih komunikacionih usluga određenog obima i kvaliteta, koje su dostupne svim krajnjim korisnicima na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od geografske lokacije, po prihvatljivim cenama;

59)       uređaj za uslovni pristup predstavlja bilo koju opremu ili softver koji su izrađeni ili prilagođeni tako da omogućavaju pristup zaštićenoj usluzi u razumljivom obliku;

60) usluga sa dodatom vrednošću je usluga koja zahteva obradu podataka o saobraćaju ili podataka o lokaciji koji nisu podaci o saobraćaju, izvan opsega neophodnog za prenos komunikacije ili za obračun i naplatu troškova;

 

61)       formati slike i tona mogu biti u standardnoj i visokoj rezoluciji (koja obuhvata različite formate širokih ekrana, kao i visoku dinamiku slike i tona);

62)       štetna smetnja je smetnja koja ugrožava funkcionisanje bilo koje elektronske komunikacione službe, ili koje na drugi način ozbiljno degradira, ometa ili u više navrata prekida elektronsku komunikacionu uslugu koja funkcioniše u skladu sa važećim međunarodnim i nacionalnim propisima.

II. NADLEŽNOSTI VLADE I MINISTARSTVA U OBLASTI

ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Član 5.

(1)        Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove elektronskih komunikacija i informacionog društva (u daljem tekstu: Ministarstvo):

1)         utvrđuje politiku u oblasti elektronskih komunikacija;

2)         donosi strateške akte i akcione planove za njihovo sprovođenje, kojima se utvrđuju načela, ciljevi i prioriteti razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji;

3)         odlučuje o drugim pitanjima kada je to predviđeno ovim zakonom.

(2)        U pripremi propisa iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana učestvuju nadležni organi autonomne pokrajine.

Član 6.

(1)        Ministarstvo, u skladu sa zakonom:

1)         vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega;

2)         predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim organizacijama i institucijama u oblasti elektronskih komunikacija i stara se o sprovođenju međunarodnih sporazuma u oblasti elektronskih komunikacija;

3)         doprinosi usklađivanju domaćih propisa u oblasti elektronskih komunikacija sa odgovarajućim propisima Evropske unije;

4)         preduzima mere za podsticanje investiranja u oblasti elektronskih komunikacija i upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija;

5)         preduzima mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti elektronskih komunikacija;

6)         priprema predloge strateških akata i akcionih planova za njihovo sprovođenje, kojima se utvrđuju načela, ciljevi i prioriteti razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji;

 

7)         utvrđuje predlog Plana namene radio-frekvencijskih opsega i donosi Planove raspodele radio-frekvencija, uz učešće nadležnog organa autonomne pokrajine, a koje priprema Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge;

8)         u skladu sa Planom namene radio-frekvencijskih opsega i planovima raspodele radio-frekvencija odlučuje o broju i periodu na koji se izdaju pojedinačne dozvole, najmanjem iznosu jednokratne naknade koja se plaća prilikom izdavanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija, uslovima u pogledu obezbeđivanja pokrivenosti određenog dela teritorije ili stanovništva, kao i druge minimalne uslove za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija;

9)         donosi podzakonske akte;

10) odlučuje o drugim pitanjima kada je to predviđeno ovim zakonom.

(2)        Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da zahteva od operatora dostavljanje svih potrebnih podataka i informacija.

(3)        Zahtev Ministarstva iz stava 2. ovog člana sadrži pravni osnov, predmet i cilj zahteva, nivo detaljnosti zatraženih podataka i rok primeren za postupanje po zahtevu.

(4)        Ministarstvo postupa sa podacima, koji se dostavljaju na osnovu zahteva iz stava 2. ovog člana, u skladu sa zakonima kojima se uređuje zaštita poslovne tajne i tajnost podataka.

III. REGULATORNA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKE USLUGE

Pravni položaj

Član 7.

(1)        Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Agencija), osnovana ovim zakonom, je nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju efikasnog sprovođenja utvrđene politike u oblasti elektronskih komunikacija, podsticanja konkurencije elektronskih komunikacionih mreža i usluga, unapređivanja njihovog kapaciteta, odnosno kvaliteta, doprinosa razvoju tržišta elektronskih komunikacija i zaštite interesa korisnika elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i regulatornih i drugih poslova u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.

(2)        Agencija je funkcionalno i finansijski nezavisna od državnih organa, kao i od organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.

(3)        Na poslovanje Agencije shodno se primenjuju propisi o javnim Agencijama.

(4)        Nadzor nad zakonitošću rada Agencije u vršenju poverenih poslova vrši Ministarstvo.

(4) Agencija može, za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti, angažovati druga domaća ili strana pravna i fizička lica.

(5) Način rada, unutrašnja organizacija i druga pitanja značajna za rad Agencije uređuju se statutom, koji donosi upravni odbor Agencije.

(6) Na statut Agencije saglasnost daje Vlada.

Nadležnosti Agencije

Član 8.

(1)        Agencija, u skladu sa zakonom:

1)         donosi podzakonske akte;

2)         bliže propisuje opšte uslove za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija;

3)         zahteva od operatora podatke i informacije radi provere njihovog postupanja u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezama određenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korišćenje numeracije, pojedinačnim dozvolama za korišćenje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

4)         obavlja poslove kontrole merenjem i ispitivanjem rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme;

5) podstiče međupovezivanje operatora na nediskriminatornoj osnovi, i ukoliko operatori ne postignu dogovor u vezi sa međupovezivanjem, odnosno pristupom, donosi rešenje kojim se utvrđuje međupovezivanje, odnosno pristup, uključujući tehničke i komercijalne uslove;

6) određuje jednog ili više operatora sa obavezom pružanja pojedinih ili svih usluga univerzalnog servisa, na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, vodeći računa da usluge univerzalnog servisa budu dostupne svim krajnjim korisnicima na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od geografske lokacije;

7) bliže uređuje uslove korišćenja radio-frekvencijskog spektra i priprema predloge Plana namene radio-frekvencijskih opsega i Planova raspodele radio-frekvencija;

8)         upravlja korišćenjem radio-frekvencijskog spektra i izdaje pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija;

9)         priprema i sprovodi postupak javnog nadematanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija;

10) donosi Plan numeracije i dodeljuje adrese i brojeve svim operatorima koji pružaju javno dostupne elektronske komunikacione usluge;

11) upravlja numeracijom i izdaje dozvole za korišćenje numeracije;

12) sprovodi vansudsko rešavanje sporova između operatora i pretplatnika;

13) formira i održava baze podataka od značaja za oblast elektronskih komunikacija i redovno objavljuje podatke iz oblasti elektronskih komunikacija;

14)       određuje tržišta podložna prethodnoj regulaciji, sprovodi postupak analize tržišta, te određuje operatora sa značajnom tržišnom snagom, kome utvrđuje najmanje jednu regulatornu obavezu;

15)       rešava sporove između operatora;

16) sarađuje sa organima i organizacijama nadležnim za oblast elektronskih medija, zaštite konkurencije, zaštite potrošača, zaštite podataka o ličnosti i drugim organima i organizacijama po pitanjima značajnim za oblast elektronskih komunikacija;

17) sarađuje sa nadležnim regulatornim i stručnim telima država članica Evropske unije i drugih država radi usaglašavanja prakse primene propisa iz oblasti elektronskih komunikacija i podsticanja razvoja prekograničnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga;

18) koordinira korišćenje radio-frekvencija na osnovu međunarodnih i drugih sporazuma;

19) učestvuje u radu međunarodnih organizacija i institucija u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga u svojstvu nacionalnog regulatornog tela u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga;

20)       usklađuje cene usluge rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama, u skladu sa međunarodnim sporazumima;

21)       inicira i prati preventivne aktivnosti u vezi sa zloupotrebama u oblasti elektronskih komunikacija;

22) obavlja regulatorne i druge poslove iz oblasti poštanskih usluga, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

23) obavlja poslove Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje informaciona bezbednost;

24)       obavlja regulatorne i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje zakonito presretanje i zadržavanje podataka;

25)       obavlja regulatorne i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje širokopojsna komunikaciona infrastuktura;

26)       obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

(2)        Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove, nepristrasno i javno.

Organi Agencije

Član 9.

Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

Upravni odbor Agencije

Član 10.

(1)        Upravni odbor Agencije ima pet članova, od kojih je jedan predsednik i jedan zamenik predsednika.

(2)        Predsednika, zamenika predsednika i članove upravnog odbora bira i razrešava Narodna skupština na predlog Vlade.

(3)        Lica iz stava 2. se biraju na osnovu sprovedenog javnog konkursa, i razrešavaju, u skladu sa odredbama ovog zakona.

(4) Mandat članova upravnog odbora je pet godina.

(5) Isto lice može biti birano za člana upravnog odbora najviše dva puta.

Delokrug upravnog odbora

Član 11.

Upravni odbor Agencije, u skladu sa zakonom:

1)         donosi godišnji plan rada Agencije, usklađen sa strateškim aktima i akcionim planovima iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu;

2)         donosi druga akta propisana ovim zakonom, odnosno posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

3)         obavlja poslove utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

4)         obavlja druge poslove koji zakonom ili statutom Agencije nisu stavljeni u nadležnost direktora.

Način rada upravnog odbora

Član 12.

(1)        Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova, osim u slučajevima kada je ovim zakonom ili statutom Agencije određeno drugačije.

(2)        Upravni odbor dvotrećinskom većinom donosi statut Agencije.

(3)        Predsednik upravnog odbora rukovodi radom upravnog odbora i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom i statutom Agencije.

(4)        Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.

(5) Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u upravnom odboru, koja se određuje u skladu sa statutom Agencije, uz saglasnost Vlade.

Uslovi za izbor članova upravnog odbora

Član 13.

(1)        Članovi upravnog odbora se biraju iz reda uglednih stručnjaka sa diplomom drugog stepena akademskih studija iz oblasti značajnih za rad Agencije, a naročito iz oblasti elektronskih komunikacija, poštanskih usluga, ekonomije i prava, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno poštanskih usluga.

(2)        Tri člana upravnog odbora moraju biti stručnjaci iz oblasti elektronskih komunikacija, a jedan član upravnog odbora mora biti stručnjak iz oblasti poštanskih usluga.

Postupak izbora članova upravnog odbora

Član 14.

(1)        Ministarstvo raspisuje javni konkurs iz člana 10. stav 3. ovog zakona, najmanje 180 dana pre isteka mandata članova upravnog odbora, odnosno neposredno po prestanku mandata u smislu člana 15. stav 1. tač. 2-4) ovog zakona.

(2)        Oglas o javnom konkursu objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, na internet stranicama Ministarstva i Agencije.

(3)        Oglas o javnom konkursu sadrži:

1)         uslove koje kandidat mora da ispunjava za izbor iz člana 13. stav 1. ovog zakona;

2)         dokaze koji se prilažu uz prijavu na javni konkurs;

3)         rok za podnošenje prijave;

4)         način podnošenja prijave;

5)         rok u kome se kandidat obaveštava o tome kada počinje izborni postupak;

6)         podatke o izbornom postupku;

7)         podatke o licu koje daje obaveštenja o javnom konkursu;

8)         druge podatke značajne za postupak izbora.

(4)        Prijava na konkurs podnosi se Ministarstvu u roku od 30 dana od dana objavljivanja konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

(5)        Vlada u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 4. ovog člana, utvrđuje predlog kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove upravnog odbora koji ispunjavaju kriterijume za izbor, poštujući uslove iz člana 13. ovog zakona, i dostavlja ga Narodnoj skupštini.

(6)        Narodna skupština prilikom odlučivanja o izboru članova upravnog odbora poštuje uslove iz člana 13. ovog zakona.

(7) Ako Narodna skupština ne izabere sve članove upravnog odbora, postupak se ponavlja za mesta koja su ostala upražnjena.

Prestanak mandata člana upravnog odbora

Član 15.

Mandat člana upravnog odbora može prestati:

1)         istekom vremena na koje je izabran;

2)         podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pisanoj formi;

3)         razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom;

4)         smrću.

Razrešenje člana upravnog odbora pre isteka mandata

Član 16.

(1)        Narodna skupština može, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Vlade, razrešiti člana upravnog odbora:

1)         ako se utvrdi da je, pri utvrđivanju predloga za izbor u upravni odbor, kandidat izneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za utvrđivanje predloga;

2)         ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa i nespojivosti funkcija predviđena zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

3)         ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti duže od šest meseci neprekidno;

4)         ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost člana upravnog odbora najmanje tri meseca neprekidno, odnosno najmanje šest meseci sa prekidima tokom godinu dana;

5)         ako nesavesnim ili nepravilnim radom oteža ili onemogući rad Agencije, prouzrokuje veću štetu Agenciji, postupa protivno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da nastanu ili mogu nastati veće smetnje u radu Agencije;

6)         ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

7)         ako je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci ili ako je osuđen za krivična dela protiv službene dužnosti, prevare, krađe, falsifikovanja isprave ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije.

(2)        Odluka o razrešenju lica iz stava 2. ovog člana mora biti obrazložena i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Agencije.

Direktor Agencije

Član 17.

(1)        Direktor je odgovoran za zakonitost rada Agencije, zastupa i predstavlja Agenciju, rukovodi radom i poslovanjem Agencije, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora, stara se o obezbeđivanju javnosti rada Agencije i vrši druge poslove određene zakonom i statutom Agencije.

(2)        Direktora bira upravni odbor, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, i razrešava, u skladu sa odredbama ovog zakona.

(3)        Direktor se bira na mandat od pet godina i može biti ponovo izabran u skladu sa stavom 2. ovog člana.

(4)        Direktor je za vreme trajanja mandata u radnom odnosu u Agenciji.

(5)        Direktor za svoj rad odgovara upravnom odboru, kome podnosi godišnji i periodične izveštaje o radu.

(6)        Direktor donosi opšti akt kojim se uređuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Agenciji.

(7)        Direktor donosi opšte akte kojima se, u skladu s opštim propisima o radu, detaljnije uređuju prava i obaveze zaposlenih u Agenciji, ostala pitanja iz oblasti radnih odnosa i pitanja iz oblasti uređivanja procedura i tehničkih pravila za postupanje zaposlenih prilikom obavljanja specifičnih procesa rada u Agenciji.

Uslovi za izbor direktora

Član 18.

Za direktora se bira lice koje ispunjava uslove za izbor članova upravnog odbora Agencije i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u jednoj ili više oblasti iz delokruga Agencije.

Postupak izbora direktora

Član 19.

(1)        Upravni odbor raspisuje javni konkurs iz člana 17. stav 2. ovog zakona, najmanje 180 dana pre isteka mandata direktora, odnosno neposredno po prestanku mandata u smislu člana 20. stav 1. tač. 2-4 ovog zakona.

(2)        Ako direktoru prestane dužnost pre vremena na koje je imenovan, upravni odbor imenuje vršioca dužnosti direktora, najduže na šest meseci.

(3) Oglas o javnom konkursu objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i bez odlaganja na internet stranici Agencije.

(4) Oglas o javnom konkursu sadrži:

1)         uslove koje kandidat mora da ispunjava za izbor iz člana 18. ovog zakona;

2)         dokaze koji se prilažu uz prijavu na javni konkurs;

3)         rok za podnošenje prijave;

4)         način podnošenja prijave;

5)         rok u kome se kandidat obaveštava o tome kada počinje izborni postupak;

6)         podatke o izbornom postupku;

7)         podatke o licu koje daje obaveštenja o javnom konkursu;

8)         druge podatke značajne za postupak izbora.

(5) Prijava na konkurs podnosi se Agenciji u roku od 30 dana od dana objavljivanja konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

(6) Upravni odbor u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 5. ovog člana, sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor.

(7) Upravni odbor bira direktora sa spiska iz stava 6. ovog člana.

(8) Rešenje o izboru direktora upravni odbor dostavlja svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs.

(9) Ako nijedan kandidat ne ispunjava uslove konkursa, postupak za izbor direktora se ponavlja.

Prestanak mandata direktora

Član 20.

Mandat direktora može prestati u sledećim slučajevima:

1)         istekom vremena na koje je izabran;

2)         otkazom ugovora o radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

3)         razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom;

4)         smrću.

Razrešenje direktora pre isteka mandata

Član 21.

(1)        Upravni odbor može razrešiti direktora Agencije pre isteka mandata ako:

1)         se utvrdi da je u prijavi za konkurs kandidat o sebi izneo neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za izbor;

2)         se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa i nespojivosti funkcija predviđena zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

3)         je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti duže od šest meseci neprekidno;

4)         ne podnese blagovremeno izveštaj o radu upravnom odboru, u skladu sa ovim zakonom;

5)         raspolaže sredstvima Agencije suprotno donetom finansijskom planu;

6)         nesavesnim ili nepravilnim radom oteža ili onemogući rad Agencije, prouzrokuje veću štetu Agenciji, postupa protivno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da nastanu ili mogu nastati veće smetnje u radu Agencije;

7)         mu je oduzeta poslovna sposobnost;

8)         je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci ili ako je osuđen za krivična dela protiv službene dužnosti, prevare, krađe, falsifikovanja isprave ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije.

(2)        Odluka upravnog odbora o razrešenju direktora mora biti posebno obrazložena i objavljuje se na internet stranici Agencije.

Sukob interesa

Član 22.

(1)        Direktor i članovi upravnog odbora ne smeju, ni direktno ni preko trećeg fizičkog ili pravnog lica, imati učešća kao vlasnik udela, akcionar (izuzimajući akcije stečene na osnovu propisa o besplatnoj podeli akcija), zaposleni, lice pod ugovorom i sl. u pravnom licu koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija ili pruža poštanske usluge.

(2)        Pisana izjava da ne postoje smetnje za izbor utvrđene u stavu 1. ovog člana se prilaže kao dokaz uz prijavu na javni konkurs.

Odlučivanje Agencije i pravna sredstva

Član 23.

(1)        Agencija odlučuje, u skladu sa zakonom, rešenjem koje donosi direktor Agencije.

(2)        Na postupak odlučivanja iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

(3)        Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

(4)        Tužba ne odlaže izvršenje rešenja iz stava 1. ovog člana.

Rešavanje sporova između operatora

Član 24.

(1)        U slučaju spora između dva ili više operatora u vezi s obavezama iz ovog zakona, ili spora između operatora i drugih pravnih lica koja imaju koristi od usluga pristupa i/ili međupovezivanja na osnovu ovog zakona, Agencija na zahtev bilo koje od strana u sporu, donosi odluku o rešenju spora u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od četiri meseca od dana pokretanja postupka rešavanja spora. Rok za rešavanje spora može se produžiti samo u izuzetnim slučajevima.

(2)        Sve strane u sporu moraju u potpunosti sarađivati s Agencijom u cilju rešenja spora.

(3)        Prilikom rešavanja spora, Agencija donosi odluku u cilju ostvarivanja regulatornih ciljeva i načela iz člana 3. ovog zakona. Svaka obaveza, koju Agencija određuje operatoru u svrhu rešenja spora, mora biti zasnovana na odredbama ovog zakona.

(4)        Obrazložena odluka Agencije o rešenju spora se dostavlja svim stranama u sporu i objavljuje u skladu s odredbama člana 26. ovog zakona, vodeći računa o zaštiti poslovne tajne.

(5)        Postupak rešavanja spora iz ovoga člana ne isključuje pravo bilo koje strane u sporu na pokretanje sudskog postupka pred nadležnim sudom.

Pravilnici, odluke i drugi opšti akti

Član 25.

(1)        Upravni odbor donosi pravilnike, uputstva, odluke i druge akte kojima se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Agencije.

(2)        Agencija je dužna da pre objavljivanja opštih akata iz stava 1. ovog člana pribavi od Ministarstva mišljenje o njihovoj ustavnosti i zakonitosti, a Ministarstvo da Agenciji dostavi obrazloženi predlog kako da opšti akt usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Javnost rada Agencije

Član 26.

(1)        Rad Agencije je javan.

(2)        Pored obaveze objavljivanja donetih akata u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava, Agencija je dužna da, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, zaštita tajnih podataka i poštujući poslovnu tajnu, na svojoj internet stranici, bez naknade, učini javno dostupnim donete akte, kao i druge potpune i ažurne podatke i informacije iz svog delokruga, a naročito:

1)         propise za primenu ovog zakona, odnosno zakona kojim se uređuju poštanske usluge i druge opšte akte;

2)         zapisnike sa sednica i odluke upravnog odbora;

3)         registre, evidencije i baze podataka;

4)         uporedne preglede kvaliteta i cena javno ponuđenih usluga i druge podatke od interesa za zaštitu i unapređenje interesa potrošača, odnosno krajnjih korisnika;

5)         stručna mišljenja, studije i analize naručene za potrebe Agencije;

6)         statističke podatke i druge pokazatelje razvoja tržišta elektronskih komunikacija i tržišta poštanskih usluga;

7)         druge podatke i informacije u vezi sa radom Agencije, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

(3)        Podatke iz stava 2. tačke 6) ovog člana Agencija ažurira i objavljuje na svojoj internet stranici na svaka tri meseca.

Finansijski plan Agencije

Član 27.

(1)        Finansiranje Agencije vrši se u skladu sa finansijskim planom.

(2)        Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući izdvajanja za sredstva rezervi, kao i elementi za određivanje troškova zarada.

(3)        Ukupni rashodi Agencije obuhvaćeni finansijskim planom ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti Agencije, dok nepredviđeni izdaci ne mogu biti veći od 2% planiranih rashoda.

(4)        Finansijski plan donosi upravni odbor Agencije, najkasnije do 15. novembra tekuće godine za narednu godinu.

(5)        Na finansijski plan saglasnost daje Vlada.

(6)        Finansijski plan objavljuje se na internet stranici Agencije.

(7)        Ako Vlada ne da saglasnost na finansijski plan Agencije iz stava 4. ovog člana pre početka godine za koju se donosi, rashodi Agencije za svako naredno tromesečje, do davanja saglasnosti iz stava 5. ovog člana, neće premašiti jednu četvrtinu iznosa ukupno korišćenih sredstava prema finansijskom planu iz prethodne godine.

Sredstva za rad Agencije

Član 28.

(1)        Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda koje Agencija ostvari od:

1)         dela naknade za korišćenje numeracije, za pokrivanje troškova upravljanja numeracijom;

2)         dela naknade za korišćenje radio-frekvencija, za pokrivanje troškova upravljanja radio-frekvencijama;

3)         naknade za obavljanje regulatornih poslova Agencije;

4)         takse za pružanje usluga iz svoje nadležnosti, koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom;

5)         godišnje naknade za obavljanje poštanskih usluga u skladu sa zakonom koji reguliše oblast poštanskih usluga.

(2)        Visina takse iz stava 1. tačka 4) ovog člana Agencija utvrđuje prema vrsti usluge koju Agencija pruža, u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija.

(3)        Sredstva koja predstavljaju razliku prihoda i rashoda utvrđenih godišnjim finansijskim izveštajem Agencije prenose se u narednu godinu i koriste se, u skladu sa finansijskim planom, za razvoj Agencije.

(4)        Izuzetno, sredstva za razvoj Agencije se mogu obezbediti iz Budžetskog fonda za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva (u daljem tekstu: Budžetski fond), na obrazloženi zahtev direktora Agencije i u skladu sa godišnjim planom rada Agencije.

Finansijski izveštaji i revizija

Član 29.

(1)        Upravni odbor donosi godišnji finansijski izveštaj Agencije.

(2)        Godišnji finansijski izveštaj Agencije podleže reviziji od strane nezavisnog ovlašćenog revizora.

(3)        Godišnji finansijski izveštaj Agencije sa izveštajem ovlašćenog revizora dostavlja se Vladi.

(4)        Finansijski izveštaji objavljuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast računovodstva i revizije, kao i na internet stranici Agencije.

(5)        Finansijsko poslovanje Agencije podleže kontroli od strane državne revizorske institucije u skladu sa zakonom.

Godišnji i periodični izveštaji koje Agencija podnosi Narodnoj skupštini

Član 30.

(1)        Upravni odbor Agencije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu Agencije, koji naročito sadrži:

1)         podatke o stanju tržišta elektronskih komunikacija u Republici Srbiji;

2)         podatke o ispunjavanju ciljeva i zadataka utvrđenih godišnjim planom rada Agencije, a naročito o ostvarivanju strategije razvoja elektronskih komunikacija;

3)         doneti finansijski plan, finansijske izveštaje i izveštaje revizora;

4)         druge podatke od značaja za sprovođenje ovog zakona.

(2)        Godišnji izveštaj o radu Agencije za prethodnu kalendarsku godinu, podnosi se najkasnije do kraja drugog tromesečja tekuće godine.

(3)        Agencija je dužna da, na zahtev Narodne skupštine, podnese izveštaj o radu za period kraći od godinu dana, najkasnije 60 dana od dana prijema zahteva.

(4) Izveštaje iz st. 1. i 3. ovog člana Agencija objavljuje na svojoj internet stranici.

IV. NAKNADE I BUDŽETSKI FOND

Član 31.

(1)        Naknada se plaća, u skladu sa ovim zakonom, za:

1)         korišćenje numeracije;

2)         korišćenje radio-frekvencija;

3)         za obavljanje regulatornih poslova Agencije.

(2)        Naknadama iz stava 1. osigurava se racionalno i ekonomično korišćenje resursa, u skladu sa načelima objektivnosti, transparentnosti, srazmernosti i nediskriminacije vodeći računa o ciljevima i načelima iz člana 3. ovog zakona.

(3)        Kontrolu plaćanja i prinudnu naplatu naknada iz stava 1. ovog člana sprovodi Agencija.

Naknada za korišćenje numeracije

Član 32.

(1) Naknadu za korišćenje numeracije plaća operator, imalac dozvole za korišćenje numeracije, u iznosu koji se određuje na godišnjem nivou vodeći računa da se ne ugr, rešenjem koje donosi Agencija i kojim se utvrđuje način plaćanja te naknade.

(2) Visina naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje se:

1)         pravilnikom koji donosi Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, za pravo korišćenja numeracije;

2)         pravilnikom koji donosi Agencija, za pokrivanje troškova Agencije u pogledu upravljanja numeracijom;

(3)        Ukupan iznos godšnje naknade iz stava 2. ovog člana utvrđuje se na način da ne predstavlja neopravdano opterećenje operatora.

(4)        Pravilnik iz stava 2. tačka 2. Agencija donosi najkasnije do kraja godine za sledeću kalendarsku godinu, u skladu sa Finansijskim planom Agencije za sledeću kalendarsku godinu, uz pribavljanje saglasnosti ministarstva nadležnog za finansije.

(5)        Naknada utvrđena pravilnikom Ministarstva iz stava 2. tačka 1) ovog člana pripada:

1)         budžetu Republike Srbije odnosno Ministarstvu i koristi se za finansiranje Budžetskog fonda za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva;

2)         budžetu autonomne pokrajine u iznosu koji plaćaju operatori elektronskih komunikacionih mreža i usluga sa teritorije autonomne pokrajine i koriste se, preko nadležnog organa autonomne pokrajine, za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva na teritoriji autonomne pokrajine.

(6) Naknada utvrđena aktom iz stava 2. tačka 2) ovog člana pripada Agenciji i koristi se za pokrivanje troškova Agencije u pogledu upravljanja numeracijom;

Naknada za korišćenje radio-frekvencija

Član 33.

(1) Naknadu za korišćenje radio-frekvencija plaća operator, imalac dozvole za korišćenje radio-frekvencija, u iznosu koji se određuje na godišnjem nivou, rešenjem koje donosi Agencija i kojim se utvrđuje način plaćanja te naknade.

(2) Visina naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje se:

1)         pravilnikom koji donosi Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, za pravo korišćenja radio-frekvencija;

2)         pravilnikom koji donosi Agencija, za pokrivanje troškova Agencije u pogledu upravljanja radio-frekvencijama.

(3)        Ukupan iznos godšnje naknade iz stava 2. ovog člana utvrđuje se na način da ne predstavlja neopravdano opterećenje operatora.

(4)        Pravilnik iz stava 2. tačka 2. Agencija donosi najkasnije do kraja godine za sledeću kalendarsku godinu, u skladu sa Finansijskim planom Agencije za sledeću kalendarsku godinu, uz pribavljanje saglasnosti ministarstva nadležnog za finansije.

(5)        Naknada utvrđena pravilnikom Ministarstva iz stava 2. tačka 1) ovog člana pripada:

1)         budžetu Republike Srbije odnosno Ministarstvu i koristi se za finansiranje Budžetskog fonda za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva i

2)         budžetu autonomne pokrajine u iznosu koji plaćaju operatori elektronskih komunikacionih mreža i usluga sa teritorije autonomne pokrajine i koriste se, preko nadležnog organa autonomne pokrajine, za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva na teritoriji autonomne pokrajine.

(6) Naknada utvrđena aktom iz stava 2. tačka 2) pripada Agenciji i koristi se za pokrivanje troškova Agencije u pogledu upravljanja radio-frekvencijama;

Naknada za obavljanje regulatornih poslova Agencije

Član 34.

(1) Naknada za obavljanje regulatornih poslova Agencije utvrđuje se u procentualnom iznosu od godišnjeg bruto prihoda operatora ostvarenog u prethodnoj kalendarskoj godini od obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, a prema vrsti elektronske komunikacione mreže ili usluge i u skladu sa Finansijskim planom Agencije.

(2)        Naknadu iz stava 1. ovog člana plaća operator, u iznosu koji se određuje na godišnjem nivou, rešenjem koje donosi Agencija i kojim se utvrđuje način plaćanja te naknade.

(3)        Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor Agencije.

(4)        Na akt iz stava 2. ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za finansije.

(5)        Naknada iz stava 1. ovog člana predstavlja prihod Agencije.

Budžetski fond za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva

Član 35.

(1)        Budžetski fond osniva se radi evidentiranja sredstava iz člana 32. stav 4. tačka 1) i člana 33. stav 4. tačka 1.

(2)        Budžetski fond se osniva na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

(3)        Budžetskim fondom upravlja Ministarstvo.

(4)        Sredstva za finansiranje Budžetskog fonda obezbeđuju se iz:

1)         sredstava iz člana 32. stav 4. tačka 1) i člana 33. stav 4. tačka 1);

2)         budžeta Republike Srbije;

3)         donacija;

4)         drugih izvora u skladu sa zakonom.

(5)        Vlada na predlog Ministarstva donosi godišnji program korišćenja sredstava Budžetskog fonda, u skladu sa strategijama razvoja u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva, drugim aktima i propisima iz tih oblasti, ugovorima, kao i međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija.

(6)        Autonomna pokrajina može osnovati budžetski fond koji će se finansirati iz sredstava iz član 32. stav 4. tačka 2) i člana 33. stav 4. tačka 2), koja se uplaćuju na račun budžeta autonomne pokrajine, u kom slučaju se na taj budžetski fond shodno primenjuju odredbe st. 1-5. ovog člana.

V. JAVNE KONSULTACIJE

Član 36.

(1) Ministarstvo, odnosno Agencija, sprovode javne konsultacije u postupku donošenja akta iz svoje nadležnosti, radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o uticaju predloženih mera na tržište elektronskih komunikacija i tržišta poštanskih usluga.

(2)        Javne konsultacije iz stava 1. ovog člana ne sprovode se u postupku donošenja akta privremenog karaktera, kojima se određuju hitne mere zaštite konkurencije i interesa korisnika.

(3)        Javne konsultacije sprovode se ako postoji potreba za trajnim regulisanjem ili dodatnim produženjem dejstva mera određenih aktima iz stava 2. ovog člana.

Član 37.

(1)        Javne konsultacije ne traju kraće od 30 dana, kada su predmet konsultacija akti koji se odnose na određivanje opštih uslova za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, određivanje i analizu tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, proglašavanje operatora sa ZTS i određivanje njihovih obaveza, kao i pitanja u vezi sa zajedničkim korišćenjem, međupovezivanjem i pristupom.

(2)        Javne konsultacije ne traju kraće od deset radnih dana u slučajevima koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana.

Član 38.

(1)        Ministarstvo, odnosno Agencija, utvrđuje program javne konsultacije, koji sadrži podatke o predmetu i trajanju konsultacije, kao i načinu za davanje mišljenja.

(2)        Program javne konsultacije objavljuje se na internet stranici Ministarstva, odnosno Agencije, zajedno sa kontakt podacima osobe zadužene za davanje informacija o predmetu i toku javne konsultacije.

(3)        Mišljenja o predmetu javne konsultacije podnose se u pisanom ili elektronskom obliku i obavezno sadrže ime, odnosno naziv i kontakt podataka podnosioca.

(4)        Svi poverljivi podaci koji se odnose na mišljenje dato u okviru javne konsultacije, izdvajaju se u poseban dokument (aneks).

(5)        Mišljenja podneta u okviru javne konsultacije, objavljuju se u posebnom odeljku internet stranice Ministarstva, odnosno Agencije, izuzev aneksa sa poverljivim podacima.

VI. OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Opšti uslovi za obavljanje delatnosti

Član 39.

(1)        Delatnost elektronskih komunikacija obavlja se po režimu opšteg ovlašćenja, u skladu sa opštim uslovima koji se mogu propisati za sve ili za određene vrste elektronskih komunikacionih mreža i usluga.

(2)        Za pojedine vrste elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pored opštih primenjuju se i dodatni uslovi u pogledu korišćenja radio-frekvencijskog spektra i numeracije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

(3) Opšti uslovi iz stava 1. ovog člana odnose se na uslove u pogledu:

1)         obaveštavanja Agencije o otpočinjanju, promeni i okončanju delatnosti elektronskih komunikacija, kao i dostavljanja drugih podataka i informacija u skladu sa odredbama ovog zakona;

2)         plaćanja naknada utvrđenih u skladu sa ovim zakonom;

3)         izgradnje ili postavljanja, korišćenja i održavanja, kao i zajedničkog korišćenja elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava, u skladu sa odredbama ovog zakona, posebnih zakona kojima se uređuju prostorno planiranje i izgradnja, propisa kojima se uređuje oblast zaštite životne sredine, kao i oblast zaštite kulturnih dobara;

4)         kontrole izloženosti stanovništva elektromagnetskim poljima uzrokovanih radom elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine;

5)         obezbeđivanja ispunjenosti propisanih tehničkih i drugih zahteva;

6)         obaveza operatora u vezi sa međupovezivanjem, pristupom i obezbeđivanjem interoperabilnosti mreža i usluga;

7)         obezbeđivanja komunikacije između službi za hitne intervencije i nadležnih organa i organizacija, kao i za obaveštavanje javnosti u slučaju prirodnih katastrofa i havarija;

8)         učešća u finansiranju univerzalnog servisa, u visini koju određuje Agencija u skladu sa ovim zakonom;

9)         obezbeđivanja dostupnosti numeracije krajnjim korisnicima u skladu sa odredbama ovog zakona;

10)       pružanja usluga korišćenjem radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja;

11)       obaveze prenosa određenog medijskog sadržaja, u skladu sa odredbama ovog zakona;

12)       zaštite prava krajnjih korisnika u oblasti elektronskih komunikacija u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i uslove u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti uslugama univerzalnog servisa za krajnje korisnike sa invaliditetom;

13)       obezbeđivanja dostupnosti jasnih i potpunih informacija o uslovima ugovora, cenama, uslovima pristupa i korišćenja (uključujući ograničenja) i kvalitetu javnih komunikacionih mreža i usluga;

14)       zaštite podataka o ličnosti i privatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti;

15)       sprovođenja preventivnih aktivnosti u vezi sa zloupotrebama u oblasti elektronskih komunikacija;

16)       primene mera za očuvanje bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i sprečavanje elektromagnetskih smetnji između elektronskih komunikacionih mreža i usluga;

17) omogućavanja vršenja zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadržanim podacima, u skladu sa zakonom koji uređuje zakonito presretanje i zadržavanje podataka.

(4) Agencija bliže propisuje uslove iz stava 3. ovog člana i određuje uslove koji važe za obavljanje svih ili pojedinih delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, u zavisnosti od elektronske komunikacione mreže ili usluge na koju se odnose, vodeći računa o tome da budu opravdani, dovoljno određeni, srazmerni i nediskriminatorni.

Obaveštenje o obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija

Član 40.

(1)        Operator je dužan da najmanje 15 dana pre otpočinjanja, promene ili okončanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavesti Agenciju o tome u pisanom obliku.

(2)        Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         ime, odnosno naziv operatora, matični broj i PIB, adresu, odnosno sedište, kao i kontakt podatke odgovornih lica;

2)         kratak opis elektronskih komunikacionih mreža i usluga na koje se obaveštenje odnosi;

3)         predviđeni datum početka, promene ili okončanja delatnosti.

(3)        Obaveštenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu čiji oblik propisuje Agencija.

(4)        Agencija vodi ažurnu evidenciju operatora javnih komunikacionih mreža i usluga (u daljem tekstu: evidencija operatora), čini je dostupnom na svojoj internet stranici i dostavlja podatke iz navedene evidencije na zahtev nadležnih organa.

(5)        Agencija izdaje potvrdu o upisu podataka u evidenciju operatora u roku od sedam dana od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, kao i na zahtev operatora.

(6)        Upis u evidenciju operatora nije uslov za otpočinjanje delatnosti i ostvarivanje prava i obaveza operatora po režimu opšteg ovlašćenja iz ovog zakona.

(7)        Agencija briše operatora iz evidencije operatora:

1)         kada operator u pisanom obliku obavesti Agenciju o prestanku obavljanja delatnosti, danom prestanka obavljanja delatnosti koji je naznačen u obaveštenju;

2)         ako je operator brisan iz registra privrednih društava ili drugog odgovarajućeg registra;

3)         ako se operatoru pravnosnažnom sudskom presudom zabrani obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija.

Osnovna prava operatora po režimu opšteg ovlašćenja

Član 41.

 Operator, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da:

1)         obavlja delatnost elektronskih komunikacija;

2)         traži pravo prolaza preko tuđe nepokretnosti ili pravo korišćenja tuđe nepokretnosti (službenosti);

3)         pregovara i dogovara se o međupovezivanju i pristupu sa drugim domaćim i inostranim operatorima;

4)         bude određen za pružaoca svih ili pojedinih usluga univerzalnog servisa, na celoj ili delu teritorije Republike Srbije.

Obavljanje delatnosti preko povezanog privrednog društva ili ogranka

Član 42.

Lice koje, pored obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavlja i neku drugu privrednu delatnost, dužno je da delatnost elektronskih komunikacija obavlja preko povezanog privrednog društva ili preko ogranka obrazovanog u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Dostavljanje podataka i zaštita tajnosti

Član 43.

(1) Operator je dužan da dostavi, na zahtev, Agenciji sve potrebne podatke i informacije koji su neophodni radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije, a naročito podatke i informacije od značaja za:

1)         proveru postupanja operatora u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, posebnim obavezama određenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korišćenje numeracije, pojedinačnim dozvolama za korišćenje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2)         postupanje po zahtevima za zajedničko korišćenje, međupovezivanje i pristup, kao i vođenje baze podataka o kapacitetima elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava;

3)         analiziranje tržišta u skladu sa odredbama ovog zakona;

4)         procenjivanje uticaja razvoja novih mreža i usluga na očuvanje konkurencije u oblasti elektronskih komunikacija;

5)         obezbeđivanje efikasnog upravljanja i racionalnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra, kao i vođenje baza podataka o korišćenju numeracije i radio-frekvencijskog spektra;

6)         objavljivanje uporednih pregleda i vođenje baze podataka o cenama i kvalitetu elektronskih komunikacionih mreža i usluga;

7)         rešavanje sporova između pretplatnika i operatora;

 

8)         rešavanje sporova između operatora, ili sporova između operatora i drugih pravnih lica koja imaju koristi od usluga pristupa i/ili međupovezivanja na osnovu ovog zakona;

9)         obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti korisnika, kao i procenjivanje bezbednosti i integriteta elektronskih komunikacionih mreža i usluga, uključujući politike bezbednosti, obezbeđivanja kontinuiteta rada i zaštite podataka;

10) prikupljanje i objavljivanje statističkih podataka.

(2)        Zahtev Agencije iz stava 1. ovog člana sadrži pravni osnov, predmet i cilj zahteva, nivo detaljnosti zatraženih podataka i rok primeren za postupanje po zahtevu. Zatraženi podaci moraju biti srazmerni svrsi zbog koje ih Agencija traži prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.

(3)        Rok iz stava 2. ovog člana ne može biti kraći od 15 dana od dana prijema zahteva od strane operatora, osim ako drugačije nije propisano ovim zakonom.

(4)        Članovi upravnog odbora, direktor Agencije, zaposleni u Agenciji, kao i druga pravna i fizička lica koje Agencija angažuje za obavljanje određenih poslova, dužni su da čuvaju tajnost prikupljenih podataka i informacija, koji su označeni određenim stepenom tajnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka, odnosno koji su označeni kao poslovna tajna aktom vlasnika podatka ili ugovorom, u skladu sa zakonom.

(5)        Lica iz stava 4. ovog člana dužna su da čuvaju tajnost prikupljenih podataka i informacija, bez obzira na način na koji su ih saznali, za vreme i nakon prestanka obavljanja funkcije, radnog ili ugovornog odnosa, do isteka roka na koji su prikupljeni podaci i informacije označeni određenim stepenom tajnosti ili dok se odlukom vlasnika podatka ne oslobode obaveze čuvanja tajnosti.

(6)        Podaci i informacije koji su javno dostupni, koji se objavljuju na osnovu ovog zakona, drugog propisa ili odluke vlasnika podatka, odnosno koje javnost ima pravo da zna u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ne smatraju se tajnim podacima, odnosno poslovnim tajnama u smislu ovog člana.

VII. ELEKTRONSKE KOMUNIKACIONE MREŽE, PRIPADAJUĆA SREDSTVA, ELEKTRONSKA KOMUNIKACIONA OPREMA I RADIO OPREMA

Planiranje, projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korišćenje i održavanje elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava

Član 44.

(1) Elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva se planiraju, projektuju, grade ili postavljaju, koriste i održavaju:

1) u skladu sa srpskim standardima i/ili tehničikm specifikacijama propisanim odgovarajućim tehničkim propisom;

 

2) ako ne postoje odgovarajući srpski standardi i/ili tehničke specifikacije iz tačke 1) ovog stava, primenjuju se standardi, tehničke specifikacije ili preporuke međunarodnih i evropskih organizacije za standardizaciju;

3) u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja, zakonom kojim se uređuje širokopojasna komunikaciona infrastruktura, propisima kojima se uređuje oblast zaštite životne sredine, kao i oblast zaštite kulturnih dobara;

4) tako da se ne izazivaju smetnje u radu drugih elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme.

Tehnički zahtevi za izgradnju poslovnih i stambenih objekata

Član 45.

(1)        Prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata, investitori su dužni da izgrade kablovsku kanalizaciju do granice građevinske parcele, kao i prateću infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorija krajnjeg korisnika, u skladu sa propisanim tehničkim i drugim zahtevima.

(2)        Svim operatorima mora biti omogućen pristup izgrađenoj elektronskoj komunikacionoj mreži i pripadajućim sredstvima, u objektima iz stava 1, uz ravnopravne i nediskriminatorne uslove;

(3)        Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine, bliže propisuje tehničke i druge zahteve iz stava 1. ovog člana.

Tehnički zahtevi za elektronske komunikacione mreže, pripadajuća sredstva i elektronsku komunikacionu opremu

Član 46.

(1) Agencije bliže propisuje zahteve za pojedine vrste elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Tehnički zahtevi za radio opremu

Član 47.

(1) Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje zahteve koji se odnose na radio opremu.

 

(2)        Ako je propisom iz stava 1. ovog člana utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi telo za ocenjivanje usaglašenosti, Ministarstvo imenuje to telo u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.

(3)        Agencija može biti imenovana kao telo za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa zakonom.

Radovi u blizini elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava

Član 48.

(1)        U blizini određenih vrsta elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava utvrđuje se zaštitni pojas u kome nije dozvoljena izgradnja i postavljanje objekata, kao ni izvođenje radova koji mogu da ugroze funkcionisanje elektronskih komunikacija.

(2)        Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine, bliže propisuje zahteve za utvrđivanje zaštitnog pojasa, u zavisnosti od vrste elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava na koje se zaštitni pojas odnosi, kao i način izvođenja radova u blizini elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava, naročito u pogledu njihove zaštite od oštećenja ili smetnji.

Radio koridori i zaštitna zona

Član 49.

(1)        Planskim dokumentom utvrđuju se slobodni pravci za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio koridori).

(2)        Duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica, utvrđuje se zaštitna zona u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje.

(3)        Ako je izmenom planskog dokumenta ugroženo funkcionisanje elektronskih komunikacija u radio koridoru, tim izmenama utvrđuje se novi radio koridor koji će omogućiti nesmetano odvijanje elektronskih komunikacija.

(4)        Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine, bliže propisuje zahteve koji se odnose na utvrđivanje radio-koridora, dimenzija zaštitne zone i izgradnju objekata u okviru te zone.

Elektromagnetska kompatibilnost

Član 50.

 

(1)        Elektronska komunikaciona mreža, pripadajuća sredstva, elektronska komunikaciona oprema i terminalna oprema ne smeju prouzrokovati nedozvoljene elektromagnetske smetnje, koje mogu štetno uticati na rad drugih elektronskih i ostalih uređaja i postrojenja u njihovoj blizini, u skladu sa zahtevima utvrđenim posebnim propisom.

(2)        Elektronska komunikaciona mreža, pripadajuća sredstva, elektronska komunikaciona oprema i terminalna oprema moraju imati odgovarajuću imunost na elektromagnetske smetnje, kako bi u njihovom prisustvu i dalje funkcionisali bez nedozvoljenih degradacija svojih karakteristika, u skladu sa zahtevima utvrđenim posebnim propisom.

Merenje nivoa elektromagnetskog polja

Član 51.

(1)        Agencija po potrebi meri nivo elektromagnetskog polja za elektronske komunikacione mreže, pripadajuća sredstva, elektronsku komunikacionu opremu i terminalnu opremu, u skladu sa graničnim vrednostima utvrđenim posebnim propisima.

(2)        Agencija je dužna da prekoračenja utvrđena prilikom merenja iz stava 1. ovog člana prijavi nadležnoj inspekciji.

VIII. PRAVO SLUŽBENOSTI I ZAJEDNIČKOG KORIŠĆENJA

Javni interes za eksproprijacije

Član 52.

(1) Radi izgradnje i postavljanja elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava može se utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija.

Pravo službenosti

Član 53.

(1) Operator, kao i lice koje gradi ili postavlja elektronsku komunikacionu mrežu i pripadajuća sredstva isključivo za sopstvene potrebe, ima pravo da zahteva pravo prolaza preko tuđe nepokretnosti ili pravo korišćenja tuđe nepokretnosti (službenosti), kada je to neophodno radi izgradnje ili postavljanja elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava.

(2) Operator, kao i lice koje gradi ili postavlja elektronsku komunikacionu mrežu i pripadajuća sredstva isključivo za sopstvene potrebe, i vlasnik, imalac prava raspolaganja odnosno korišćenja nepokretnosti, zaključuju ugovor kojim se bliže uređuje način vršenja službenosti, kao i postojanje i visina naknade za zasnivanje prava službenosti.

(3) Ugovorom iz stava 2. ovog člana mora se obezbediti mogućnost zajedničkog korišćenja nepokretnosti na kojoj je ustanovljeno pravo službenosti, u skladu sa zakonom.

(4) Ako lica iz stava 2. ovog člana ne postignu sporazum o pravu službenosti, ustanovljavanje prava službenosti reguliše se u skladu sa zakonom.

Zasnivanje prava službenosti na nepokretnosti u javnoj svojini

Član 54.

(1)        Kada se službenost zasniva na nepokretnosti u javnoj svojini, ako zakonom kojim se uređuje javna svojina nije drugačije uređeno, organ javne vlasti koji odlučuje o zaključivanju ugovora, dužan je da uslove za sticanje prava službenosti odredi na nediskriminatoran način i javno ih objavi, kao i da odluku o zaključenju ugovora donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za zaključenje ugovora.

(2)        Organ javne vlasti koji odlučuje o zaključivanju ugovora, je obavezan da aktivnosti koje se odnose na odlučivanje o zaključivanju ugovora funkcionalno razdvoji od aktivnosti koje se odnose na vršenje vlasničkih i upravljačkih prava u privrednom društvu koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija.

(3)        Organ javne vlasti koji odlučuje o zaključivanju ugovora, prilikom određivanja uslova za sticanje prava službenosti iz stava 1. ovog člana, određuje godišnji iznos naknade u skladu sa aktom Vlade kojim se propisuju maksimalni iznosi visine naknade za zasnivanje prava službenosti na nepokretnostima u javnoj svojini.

(4)        Vlada donosi akt iz stava 3. ovog člana na osnovu predloga koji utvrđuje Ministarstvo, a koji priprema Agencija.

(5)        Maksimalni iznosi naknade iz stava 3. ovog člana, određuju se jednoobrazno za celu teritoriju Republike Srbije, po kvadratnom metru zemljišta koje se koristi za izgradnju elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava, naročito uzimajući u obzir različite kategorije zemljišta.

(6)        Visina maksimalnih iznosa naknade iz stava 3. ovog člana se određuje tako da osigura optimalnu upotrebu resursa u skladu sa načelima objektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije, pri čemu naročito treba voditi računa o ciljevima i načelima iz člana 3. ovog zakona, a naročito uzimajući u obzir interese vlasnika, imaoca prava raspolaganja odnosno korišćenja nepokretnosti i interese operatora, kao i javni interes za razvoj tržišta elektronskih komunikacija.

Zajedničko korišćenje

Član 55.

(1)        Operator ima pravo da zahteva zajedničko korišćenje (uključujući i fizičku kolokaciju) elemenata mreže i pripadajućih sredstava drugog operatora ili trećeg lica (uključujući i komunikacione instalacije u zgradama), kao i nepokretnosti za čije korišćenje je drugi operator ili treće lice zasnovalo pravo službenosti ili nepokretnosti koja je pribavljena u postupku eksproprijacije, kada je to neophodno radi konkurentnog, ekonomičnog i efikasnog obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija ili kada novu elektronsku komunikacionu mrežu i pripadajuća sredstva nije moguće izgraditi ili postaviti bez štetnih posledica po životnu sredinu, javnu bezbednost, realizaciju prostornih planova ili očuvanje kulturnih dobara.

(2)        Operator zaključuje ugovor sa drugim operatorom ili trećim licem, imaocem prava raspolaganja, odnosno korišćenja elemenata mreže, pripadajućih sredstava i drugih nepokretnosti, kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu zajedničkog korišćenja, uključujući i raspodelu troškova, uzimajući u obzir prethodna ulaganja, podsticanje daljih ulaganja i mogućnost povraćaja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

(3)        Ako ugovor iz stava 2. ovog člana ne bude zaključen u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva za zaključenje ugovora, Agencija je ovlašćena da, kada su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, na zahtev zainteresovane strane ili po službenoj dužnosti, donese rešenje kojim se utvrđuje zajedničko korišćenje, uključujući i raspodelu troškova, uzimajući u obzir prethodna ulaganja, podsticanje daljih ulaganja i mogućnost povraćaja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

(4)        Pre donošenja odluke iz stava 3. ovog člana Agencija je dužna da sprovede javnu konsultaciju.

(5)        Agencija vrši ovlašćenje iz stava 3. ovog člana u skladu sa načelima objektivnosti, transparentnosti, srazmernosti i nediskriminacije.

Podaci o elektronskoj komunikacionoj mreži i pripadajućim sredstvima

Član 56.

(1) Agencija, u saradnji sa organizacijom nadležnom za državni premer i katastar, vodi ažurnu bazu podataka o vrsti i geografskoj lokaciji svih kapaciteta elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava.

(2) Agencija omogućava pristup podacima iz stava 3. ovog člana, na zahtev operatora, u cilju omogućavanja zajedničkog korišćenja.

(3) Agencija bliže uređuje način prikupljanja podataka iz stava 3. ovog člana, kao i način pristupa bazi podataka iz stava 4. ovog člana u cilju omogućavanja zajedničkog korišćenja.

IX. MEĐUPOVEZIVANJE I PRISTUP

Član 57.

(1)        Operator ima pravo da, u skladu sa odredbama ovog zakona, ostvari međupovezivanje sa drugim operatorom, kao i pristup elementima mreže i pripadajućim sredstvima drugog operatora, radi pružanja elektronskih komunikacionih usluga krajnjim korisnicima.

(2)        Operator koji primi zahtev za međupovezivanje, odnosno pristup, dužan je da stupi u pregovore o uslovima međupovezivanja, odnosno pristupa, sa operatorom koji je podneo zahtev.

(3)        Operator sa ZTS dužan je da ponudi drugim operatorima međupovezivanje i pristup u skladu sa odredbama ovog zakona i rešenjem Agencije kojim je određen za operatora sa ZTS.

(4)        Tehnički i komercijalni uslovi međupovezivanja, odnosno pristupa, na nacionalnom i međunarodnom nivou, uređuju se ugovorom između operatora.

(5)        Operatori su dužni da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora prijave Agenciji ugovor o međupovezivanju na međunarodnom nivou iz stava 4. ovog člana.

(6)        Agencija vodi registar ugovora o međupovezivanju na međunarodnom nivou.

(7) Operator je dužan da čuva poverljivost informacija pribavljenih pre, tokom ili nakon pregovora ili zaključenja ugovora o međupovezivanju, odnosno pristupu, kao i da ih koristi samo za svrhe radi kojih su date.

(8) Ako operatori elektronskih komunikacija ne postignu dogovor u vezi sa međupovezivanjem, odnosno pristupom, u roku od 60 dana od dana početka pregovora, i kada je to neophodno radi zaštite interesa krajnjih korisnika ili obezbeđivanja interoperabilnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga, Agencija, na zahtev zainteresovane strane ili po službenoj dužnosti, donosi rešenje kojim se utvrđuje međupovezivanje, odnosno pristup, uključujući tehničke i komercijalne uslove.

(9)        Agencija će bliže urediti sadržinu i način prijave ugovora o međupovezivanju na međunarodnom nivou.

(10)      Agencija vrši ovlašćenje iz stava 8. ovog člana u skladu sa načelima objektivnosti, transparentnosti, srazmernosti i nediskriminacije.

Posebni slučajevi međupovezivanja elektronskih komunikacionih mreža za posebne namene i javnih komunikacionih mreža

Član 58.

(1) Agencija, na zahtev organa odbrane, bezbednosti i službi za hitne intervencije, može rešenjem obavezati operatora da, u okvirima postojećih tehničkih mogućnosti, prioritetno obezbedi međupovezivanje sa elektronskom komunikacionom mrežom za posebne namene na period ne duži od 14 dana, u slučaju kada na određenom području ne postoje odgovarajući kapaciteti elektronske komunikacione mreže za posebne namene, odnosno kada ih zbog razloga hitnosti ili nepredvidivosti nije bilo moguće blagovremeno predvideti i realizovati, a međupovezivanje je neophodno radi vršenja zakonom propisanih poslova organa odbrane, bezbednosti i službi za hitne intervencije (npr. radi obezbeđivanja poseta stranih državnika, sportskih manifestacija i javnih skupova, delovanja u slučajevima većih saobraćajnih nezgoda, požara i havarija, hitnih intervencija u slučaju terorističkih napada, vojnih vežbi i slično).

(2) Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuju se tehnički uslovi i naknade za međupovezivanje.

X. UNIVERZALNI SERVIS

Usluge univerzalnog servisa

Član 59.

(1)        Osnovne usluge univerzalnog servisa su:

1)         pristup javnoj komunikacionoj mreži i javno dostupnim telefonskim uslugama na fiksnoj lokaciji, čime se omogućava govorna komunikacija i prenos podataka uz protok koji obezbeđuje funkcionalni pristup internetu;

2)         dostupnost najmanje jednog sveobuhvatnog imenika svih pretplatnika javno dostupne telefonske usluge, koji se objavljuje u elektronskom i/ili štampanom obliku, i koji se ažurira u regularnim periodima, najmanje jednom godišnje;

3)         dostupnost najmanje jedne sveobuhvatne usluge obaveštenja svim krajnjim korisnicima, uključujući i korisnike javnih telefonskih govornica;

4)         korišćenje javnih telefonskih govornica ili drugih javno dostupnih tačaka pristupa za javno dostupnu telefonsku uslugu, uz mogućnost besplatnog upućivanja poziva službama za hitne intervencije;

5)         besplatno upućivanje poziva službama za hitne intervencije;

6) posebne mere koje osobama sa invaliditetom i socijalno ugroženim korisnicima osiguravaju jednake mogućnosti za pristup javno dostupnim telefonskim uslugama, uključujući upućivanje poziva službama za hitne intervencije, uslugama obaveštenja i javnim telefonskim imenicima.

(2) Usluge univerzalnog servisa pružaju se na tehnološki neutralnoj osnovi, sa propisanim kvalitetom, po pristupačnim cenama i na način da socijalno ugroženi krajnji korisnici i osobe sa invaliditetom nisu sprečeni da koriste te usluge.

(3) Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, uz koji Agencija dostavlja analizu pružanja usluga univerzalnog servisa u Republici Srbiji, uključujući kvalitet i cene pružanja tih usluga, bliže propisuje obim, geografsku pokrivenost i kvalitet pružanja usluga univerzalnog servisa, kao i zahteve u pogledu obezbeđivanja jednakih mogućnosti za korišćenje usluga osobama sa invaliditetom, uzimajući u obzir stepen razvijenosti javnih komunikacionih mreža i raspoloživost javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga u Republici Srbiji.

(4) Agencija bliže propisuje uslove u vezi sa izdavanjem sveobuhvatnog imenika svih pretplatnika iz stava 1. tačka 2) ovog člana i pristupa sveobuhvatnoj usluzi obaveštenja iz stava 1. tačka 3) ovog člana.

Određivanje pružalaca usluga univerzalnog servisa

Član 60.

(1)        Agencija određuje jednog ili više operatora sa obavezom pružanja pojedinih ili svih usluga univerzalnog servisa, na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, vodeći računa da usluge univerzalnog servisa budu dostupne svim krajnjim korisnicima na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od geografske lokacije.

(2)        Operatori iz stava 1. ovog člana određuju se na objektivan, javan i nediskriminatoran način, tako da se obezbedi efikasnost i ekonomičnost u pružanju usluga univerzalnog servisa, odnosno tako da obim utvrđenih obaveza ne predstavlja prekomerno opterećenje za operatore.

(3)        Operatori iz stava 1. ovog člana dužni su da učine javno dostupnim ažurne podatke o svojim ponudama usluga univerzalnog servisa, uključujući naročito podatke o geografskoj dostupnosti, cenama, uslovima pristupa i korišćenja (uključujući ograničenja) i o kvalitetu.

(4)        Agencija bliže uređuje nivo detaljnosti i način objavljivanja podataka iz stava 3. ovog člana.

(5) Agencija je ovlašćena da operatoru iz stava 1. ovog člana naloži prilagođavanje ponuđenih cena ili uslova korišćenja usluga univerzalnog servisa, na način koji je javan i nediskriminatoran, ako proceni da je to u interesu obezbeđivanja jednakih mogućnosti za korišćenje usluga osobama sa invaliditetom, odnosno obezbeđivanja pristupačnosti za socijalno ugrožene krajnje korisnike.

(6) Agencija proverava postupanje operatora iz stava 1. ovog člana u vezi sa propisanim obavezama i analizira pružanje usluga univerzalnog servisa u Republici Srbiji, uključujući kvalitet i cene pružanja tih usluga. Ukoliko nije određen operator za pružanje neke od usluga iz skupa usluga univerzalnog servisa, Agencija analizira maloprodajne cene te usluge koja se pruža krajnjim korisnicima na komercijalnoj osnovi, naročito uzimajući u obzir prosečne prihode stanovnika Republike Srbije.

(7) Agencija vrši analizu iz stava 6. ovog člana najmanje jednom tokom perioda od tri godine počev od dana donošenja akta iz stava 1. ovog člana, te shodno utvrđenom stanju odlučuje u vezi sa obavezama operatora iz stava 1. ovog člana, kao i predlaganjem izmena akta iz člana 59. stav 3. ovog zakona. Izvršena analiza iz stava 6. ovog člana objavljuje se na internet stranici Agencije.

Otuđenje mreže za pristup

Član 61.

(1)        Operator iz člana 60. stav 1. ima obavezu da u roku od 60 dana obavesti Agenciju o nameri otuđenja svoje mreže za pristup, u celini ili značajnom delu, radi procene efekata otuđenja na pružanje pristupa na fiksnoj lokaciji i na pružanje javno dostupne telefonske usluge.

(2)        Agencija će operatoru u slučaju iz stava 1. ovog člana nakon izvršene procene, odrediti, izmeniti ili ukinuti određene obaveze koje proizilaze iz obaveze pružanja usluga univerzalnog servisa.

Utvrđivanje prekomernih troškova pružanja usluga univerzalnog servisa

Član 62.

(1)        Operatori koji su određeni za pružaoce usluga univerzalnog servisa dužni su da Agenciji dostave izveštaj o pružanju usluga univerzalnog servisa, najkasnije do kraja prvog tromesečja tekuće godine za prethodnu godinu.

(2)        Izveštaj iz stava 1. ovog člana može da sadrži zahtev za nadoknadu prekomernih troškova pružanja usluga univerzalnog servisa (u daljem tekstu: prekomerni troškovi), uz dokumentovanje troškova koji predstavljaju prekomerno opterećenje.

(3)        Agencija bliže uređuje način dokumentovanja prekomernih troškova i merila za ostvarivanje prava na naknadu prekomernih troškova.

(4)        Agencija, u roku od tri meseca od dana prijema zahteva operatora iz stava 2. ovog člana i dokumentacije u skladu sa aktom iz stava 3. ovog člana, donosi rešenje kojim utvrđuje iznos prekomernih troškova.

Način obezbeđivanja sredstava za naknadu prekomernih troškova

Član 63.

(1)        Sredstva za naknadu prekomernih troškova obezbeđuju se iz sredstava koja operatori plaćaju na ime finansiranja univerzalnog servisa, na poseban račun koji se vodi kod Agencije.

(2)        Agencija rešenjem utvrđuje visinu sredstava koja operatori plaćaju na ime finansiranja univerzalnog servisa u prethodnom obračunskom periodu, na način kojim se najmanje narušavaju odnosi na tržištu i srazmerno udelu operatora na njemu, pri čemu ukupan iznos uplata svih operatora mora da odgovara ukupnom iznosu prekomernih troškova utvrđenih rešenjima iz člana 62. stav 4. ovog zakona.

XI. TRŽIŠTA PODLOŽNA PRETHODNOJ REGULACIJI I OBAVEZE OPERATORA SA ZNAČAJNOM TRŽIŠNOM SNAGOM

Određivanje tržišta podložnih prethodnoj regulaciji

Član 64.

(1)        Prethodnoj regulaciji, u skladu sa odredbama ovog zakona, podleže tržište na kome postoje strukturne, regulatorne i druge trajnije prepreke koje onemogućavaju ulazak novih konkurenata, na kome nije moguće obezbediti razvoj delotvorne konkurencije bez prethodne regulacije i na kome se uočeni nedostaci ne mogu otkloniti samo primenom propisa o zaštiti konkurencije (u daljem tekstu: relevantno tržište).

(2)        Agencija određuje relevantna tržišta uz primenu odgovarajućih preporuka Evropske unije o tržištima podložnim prethodnoj regulaciji.

Analiza relevantnih tržišta

Član 65.

(1)        Agencija najmanje jednom u tri godine vrši analizu relevantnih tržišta (u daljem tekstu: analiza tržišta), a po potrebi i dodatnih tržišta, uz primenu odgovarajućih preporuka Evropske unije o analizi tržišta i utvrđivanju značajne tržišne snage.

(2)        U postupku analize tržišta Agencija sarađuje sa organom nadležnim za zaštitu konkurencije.

(3)        Izveštaj o analizi tržišta Agencija objavljuje na svojoj internet stranici.

Kriterijumi za određivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom

Član 66.

(1)        Operator ima značajnu tržišnu snagu na relevantnom tržištu, ako sam ili zajedno sa drugim operatorima ima dominantan položaj, odnosno položaj koji mu omogućava da se u značajnoj meri ponaša nezavisno od konkurenata, svojih pretplatnika i konačno potrošača.

(2)        Prilikom utvrđivanja pojedinačne značajne tržišne snage naročito se uzimaju u obzir:

1)         veličina operatora i njegovih konkurenata, posebno u pogledu broja korisnika i prihoda na relevantnom tržištu;

2)         kontrola nad infrastrukturom čiji se obim ne može lako replicirati;

3)         tehnološka prednost operatora koja mu omogućava nadmoćan položaj na tržištu;

4)         nedostatak ili nizak nivo pregovaračke moći kupaca;

5)         lak ili povlašćen pristup tržištima kapitala, odnosno finansijskim resursima;

6)         stepen diversifikacije proizvoda ili usluga (npr. povezani proizvodi ili usluge);

7)         ekonomija obima;

8)         ekonomija opsega;

9)         stepen vertikalne integracije;

10)       visoki stepen razvoja distributivne i prodajne mreže;

11)       nedostatak potencijalne konkurencije;

12)       postojanje prepreka za širenje.

(3)        Prilikom utvrđivanja zajedničke tržišne snage naročito se uzima u obzir:

1)         niska elastičnost tražnje;

2)         sličnost tržišnih udela;

3)         visoke pravne ili ekonomske prepreke za ulazak na tržište;

4)         vertikalna integracija uz udruženo odbijanje pružanja usluga;

5)         nedostatak pregovaračke moći kupaca;

6)         nepostojanje potencijalne konkurencije.

(4)        Prilikom utvrđivanja značajne tržišne snage operatora na određenom tržištu može se utvrditi njegova značajna tržišna snaga i na usko povezanom tržištu, ako su veze između ovih tržišta takve da se snaga sa jednog tržišta može preneti na usko povezano tržište na način koji učvršćuje tržišnu snagu operatora.

Određivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom

Član 67.

(1)        Kada Agencija, na osnovu prethodno sprovedene analize tržišta, utvrdi nepostojanje delotvorne konkurencije na relevantnom tržištu (kao i na usko povezanom tržištu), rešenjem određuje operatora koji, pojedinačno ili zajedno sa drugim operatorima, na tom tržištu ima značajnu tržišnu snagu.

(2)        Rešenjem iz stava 1. ovog člana Agencija određuje operatoru sa ZTS najmanje jednu obavezu iz člana 68. ovog zakona, vodeći računa o vrsti i prirodi utvrđenih nedostataka na tržištu, prethodnim ulaganjima, podsticanju daljih ulaganja i mogućnosti za povraćaj ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

(3)        U postupku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana Agencija poziva sve zainteresovane strane da daju mišljenja od značaja za određivanje obaveza operatora sa ZTS i po potrebi traži mišljenje organa nadležnog za zaštitu konkurencije.

(4)        Agencija prati primenu obaveza određenih operatoru sa ZTS i po službenoj dužnosti preispituje doneto rešenje najmanje jednom tokom perioda od tri godine od dana donošenja, te shodno utvrđenom stanju odlučuje u vezi sa obavezama operatora sa ZTS.

(5)        Kada Agencija, na osnovu prethodno sprovedene analize tržišta, utvrdi da postoji delotvorna konkurencija na relevantnom tržištu, dužna je da ukine rešenje iz stava 1. ovog člana, i da o tome u odgovarajućem roku obavesti operatora i druga lica na koje utiče ukidanje tog rešenja.

Obaveze operatora sa značajnom tržišnom snagom

Član 68.

Rešenjem kojim se određuje operator sa ZTS, mogu se odrediti obaveze:

1)         objavljivanja određenih podataka;

2)         nediskriminatornog postupanja;

3)         računovodstvenog razdvajanja;

4)         omogućavanja pristupa i korišćenja elemenata mreže i pripadajućih sredstava;

5)         kontrole cena i primene troškovnog računovodstva;

6) pružanja maloprodajnih usluga pod određenim uslovima.

Obaveza objavljivanja određenih podataka

Član 69.

(1)        Obaveza objavljivanja određenih podataka odnosi se posebno na računovodstvene podatke, tehničke specifikacije, karakteristike mreže, uslove ponude i korišćenja (uključujući ograničenja), rokove važenja ponude i cene, u vezi sa uslugama međupovezivanja i pristupa.

(2)        Operator sa ZTS kome je određena obaveza nediskriminatornog postupanja, dužan je da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, sačini i objavi standardnu ponudu za međupovezivanje i pristup.

(3)        Operator sa ZTS na relevantnom veleprodajnom tržištu pristupa elementima mreže i pripadajućim sredstvima, dužan je da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, sačini i objavi standardnu ponudu za raščlanjeni pristup lokalnoj petlji.

(4)        Standardna ponuda iz st. 2. i 3. ovog člana sačinjava se u skladu sa potrebama tržišta i sadrži opis, tehničke i komercijalne uslove za međupovezivanje i pristup, odnosno raščlanjeni pristup lokalnoj petlji.

(5)        Standardna ponuda mora biti raščlanjena na pojedinačne komponente u meri koja omogućava zainteresovanom operatoru izbor određene komponente ponude, bez obaveze da prihvati druge komponente ponude, koje mu nisu potrebne radi pružanja usluge koja je predmet međupovezivanja, odnosno pristupa.

(6)        Agencija bliže propisuje minimalni sadržaj, nivo detaljnosti i način objavljivanja standardne ponude iz st. 2. i 3. ovog člana.

(7)        Ako operator ne postupi po zahtevu Agencije iz st. 2. ili 3. ovog člana ili ako Agencija utvrdi da standardna ponuda nije sačinjena u skladu sa aktom iz stava 6. ovog člana, Agencija donosi i objavljuje standardnu ponudu za međupovezivanje i pristup, odnosno raščlanjeni pristup lokalnoj petlji.

Obaveza nediskriminatornog postupanja

Član 70.

(1)        Obaveza nediskriminatornog postupanja odnosi se na jednako postupanje operatora sa ZTS prilikom pružanja usluga međupovezivanja i pristupa u uporedivim okolnostima.

(2)        Operator sa ZTS je dužan da, u skladu sa obavezom iz stava 1. ovog člana, drugim operatorima pruža usluge pod jednakim uslovima i sa istim kvalitetom kao što to čini za sopstvene potrebe, odnosno za potrebe povezanih lica ili partnera.

Obaveza računovodstvenog razdvajanja

Član 71.

(1)        Obaveza računovodstvenog razdvajanja odnosi se na odvojeno računovodstveno praćenje poslovnih aktivnosti operatora sa ZTS u vezi sa pružanjem usluga međupovezivanja i pristupa.

(2)        Način primene odvojenog računovodstva bliže se određuje rešenjem o određivanju operatora sa ZTS.

(3)        Agencija je ovlašćena da od operatora sa ZTS, kao i njegovih povezanih lica, zahteva da objave svoje veleprodajne i interne transferne cene, naročito radi ispunjavanja obaveze nediskriminatornog postupanja i sprečavanja neopravdanog unakrsnog subvencionisanja.

(4)        Agencija je ovlašćena da, naročito radi provere ispunjavanja obaveza objavljivanja određenih podataka i nediskriminatornog postupanja, traži od operatora uvid u zaključene ugovore, računovodstvene podatke, uključujući podatke o prihodima ostvarenim na tržištu, kao i da te podatke objavi, ako bi se time doprinelo razvoju delotvorne konkurencije, vodeći računa da bitno ne ugrozi poslovanje operatora.

Obaveza omogućavanja pristupa i korišćenja elemenata mreže i pripadajućih sredstava

Član 72.

(1)        Obaveza omogućavanja pristupa i korišćenja elemenata mreže i pripadajućih sredstava odnosi se na udovoljavanje opravdanim zahtevima drugih operatora za pristup i korišćenje određenih elemenata mreže i pripadajućih sredstava operatora sa ZTS.

(2)        Obaveza iz stava 1. ovog člana određuje se naročito ako se utvrdi da bi uskraćivanje pristupa, neopravdano uslovljavanje ili slično ograničavanje od strane operatora sa ZTS, sprečilo razvoj konkurencije na maloprodajnom nivou ili ugrozilo interese krajnjih korisnika.

(3)        Prilikom određivanja obaveze iz stava 1. ovog člana, operatoru sa ZTS se može naložiti da:

1) omogući drugom operatoru pristup određenim elementima mreže i pripadajućim sredstvima, uključujući pristup pasivnim mrežnim elementima i raščlanjeni pristup lokalnoj petlji, naročito radi omogućavanja izbora i predizbora operatora i nuđenja usluga koje se pružaju preko lokalne petlje;

2)         pregovara u dobroj veri sa operatorom koji zahteva pristup;

3)         ne ukida već odobreni pristup elementima mreže i pripadajućoj infrastrukturi;

4)         pruži određene usluge drugim operatorima pod veleprodajnim uslovima;

5)         omogući slobodan pristup tehničkim interfejsima ili drugim ključnim tehnologijama neophodnim za obezbeđivanje interoperabilnosti usluga ili virtuelnih mrežnih usluga;

6)         omogući kolokaciju, odnosno drugi oblik zajedničkog korišćenja pripadajućih sredstava;

7)         pruži usluge potrebne za obezbeđivanje interoperabilnih usluga za povezivanje krajnjih korisnika, uključujući usluge inteligentnih mreža ili rominga u mobilnim mrežama;

8)         omogući pristup sistemima operativne podrške ili sličnim softverskim sistemima, radi obezbeđivanja lojalne konkurencije u pružanju usluga elektronskih komunikacija;

9)         obezbedi međupovezivanje mreža i pripadajućih sredstava;

10)       obezbedi pristup povezanim uslugama, poput usluga baziranih na podacima o identitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika.

(4)        Mere iz stava 3. ovog člana mogu se upotpuniti dodatnim zahtevima u pogledu savesnosti i poštenja, pravičnosti i blagovremenosti.

(5)        Prilikom određivanja mera iz stava 3. ovog člana, posebno se vodi se računa o srazmernosti obaveza, a naročito se cene:

1)         tehnička i ekonomska održivost korišćenja ili instaliranja sredstava drugog operatora, sa stanovišta razvijenosti tržišta i prirode međupovezivanja, odnosno pristupa, uključujući održivost drugih načina za obezbeđivanje pristupa, poput korišćenja kablovskih cevi i kanala;

2)         izvodljivost omogućavanja predloženog pristupa, u odnosu na raspoložive kapacitete;

3)         početna ulaganja vlasnika sredstava, imajući u vidu ulaganja iz budžetskih sredstava i povezane rizike;

4)         potreba da se dugoročno zaštiti konkurencija, a naročito ekonomski delotvorna konkurencija na nivou infrastrukture;

5)         zaštita prava intelektualne svojine;

6)         obaveze koje proističu iz odgovarajućih međunarodnih sporazuma.

(6)        Prilikom određivanja obaveza iz ovog člana, Agencija može propisati tehničke i organizacione uslove koje moraju ispuniti operator sa ZTS i operatori koji od njega traže pristup i korišćenje elemenata mreže i pripadajućih sredstava, kada je to neophodno radi obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja mreže.

Obaveza kontrole cena i primene troškovnog računovodstva

Član 73.

(1)        Obaveza kontrole cena i primene troškovnog računovodstva odnosi se na primenu propisanog mehanizma za naknadu troškova i kontrolu cena operatora sa ZTS, uključujući obavezu troškovne zasnovanosti cena i primene troškovnog računovodstva, u vezi sa uslugama međupovezivanja i pristupa.

(2)        Obaveza iz stava 1. ovog člana određuje se naročito ako se utvrdi da nepostojanje delotvorne konkurencije omogućava operatoru sa ZTS da održava neopravdano visoke cene ili niskim cenama istisne konkurente na štetu krajnjih korisnika.

(3)        Prilikom određivanja obaveze iz stava 1. ovog člana, operatoru sa ZTS može se naložiti:

1)         primena određenog mehanizma za naknadu troškova ili metodologije za utvrđivanje cena, na način kojim se obezbeđuje efikasnost, održiva konkurencija i dobrobit potrošača, pri čemu se u obzir mogu uzeti cene na uporedivim tržištima, kao i maloprodajne cene operatora sa ZTS;

2)         prilagođavanje cena usluga;

3)         obaveza primene troškovnog računovodstva u cilju kontrole cena.

(4)        Prilikom određivanja mera iz stava 3. ovog člana, posebno se vodi računa o prethodnim ulaganjima operatora sa ZTS, podsticanju daljih ulaganja i mogućnosti povraćaja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

(5)        Operator sa ZTS snosi teret dokazivanja da cene njegovih usluga proizlaze iz troškova, uključujući povraćaj ulaganja po razumnoj stopi, i dužan je da na zahtev Agencije dostavi detaljno opravdanje svojih cena.

(6)        Prilikom utvrđivanja troškova delotvornog pružanja usluga, Agencija može da primeni drugačiju metodologiju troškovnog računovodstva od one koju primenjuje operator sa ZTS.

(7)        Ako se operatoru sa ZTS odredi obaveza primene troškovnog računovodstva u cilju kontrole cena, Agencija utvrđuje i objavljuje način primene troškovnog računovodstva, koji najmanje sadrži osnovne grupe troškova i pravila raspodele tih troškova, te angažuje nezavisnog revizora radi godišnje provere usklađenosti troškovnog računovodstva operatora sa ZTS sa propisanim načinom primene troškovnog računovodstva.

(8)        Izveštaj revizora iz stava 7. ovog člana objavljuje se na internet stranici Agencije.

Funkcionalno razdvajanje vertikalno integrisanog operatora

Član 74.

(1) Ako Agencija oceni da, i uz primenu obaveza određenih shodno čl. 69. do 73. ovog zakona, nije postignuta delotvorna konkurencija na tržištu i da postoje značajne i trajne prepreke u pogledu konkurencije ili nedostaci u vezi sa pružanjem određenih veleprodajnih usluga pristupa na relevantom tržištu, Agencija može, kao izuzetnu meru, odrediti vertikalno integrisanom operatoru obavezu razdvajanja delatnosti u vezi sa pružanjem određenih veleperodajnih usluga pristupa u posebnu poslovnu jedinicu, koja ima pravni položaj povezanog privrednog društva ili ogranka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

(2)        Posebna poslovna jedinica iz stava 1. ovog člana pruža proizvode i usluge pristupa svim operatorima, kao i drugim privrednim društvima u okviru matičnog društva, putem istih sistema i procedura i pod istim rokovima i uslovima, uključujući i uslove u pogledu cena i nivoa kvaliteta usluga.

(3)        Kada Agencija namerava da odredi obavezu funkcionalnog razdvajanja iz stava 1. ovog člana, neophodno je da dobije prethodnu saglasnost organa nadležnog za zaštitu konkurencije.

(4) Agencija, u cilju dobijanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, organu nadležnom za zaštitu konkurencije dostavlja predlog koji obuhvata:

1)         dokaze koji opravdavaju ocenu Agencije iz stava 1. ovog člana;

2)         obrazloženu procenu da su, u razumnom vremenskom okviru, mogućnosti za delotvornu i održivu konkurenciju u pogledu infrastrukture malo verovatne ili da ne postoje;

3) analizu očekivanog uticaja odluke o funkcionalnom razdvajanju operatora sa ZTS na:

-           regulaciju tržišta,

-           operatora iz stava 1. ovog člana, a posebno na zaposlene u posebnoj poslovnoj jedinici,

-           podsticaje za ulaganje na tržištu elektronskih komunikacija kao i na to tržište u celini, posebno u pogledu potrebe da se obezbedi društvena i teritorijalna kohezija,

-           druge učesnike na tržištu, a naročito očekivani uticaj na konkurenciju i sve potencijalne propratne efekte na potrošače;

4)         analizu razloga kojima se opravdava određivanje obaveze iz stava 1. ovog člana kao najefikasnijeg sredstva za rešavanje utvrđenih problema u vezi sa konkurencijom ili nedostacima na relevantnom tržištu.

(5)        Rešenje Agencije kojim se određuje obaveza iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće elemente:

1)         jasno opisanu prirodu i nivo razdvajanja, a naročito pravni status posebne poslovne jedinice;

2)         utvrđena sredstva posebne poslovne jedinice, i proizvode i usluge koje će pružati;

3)         odredbe o načinu upravljanja kojim se obezbeđuje nezavisnost zaposlenih u posebnoj poslovnoj jedinici, i sistemu nagrađivanja zaposlenih;

4)         pravila kojima se obezbeđuje izvršavanje propisanih obaveza;

5)         pravila kojima se obezbeđuje transparentnost operativnih postupaka, posebno prema drugim učesnicima na tržištu;

6)         pravila i program nadzora kojima se obezbeđuje postupanje u skladu sa propisanim obavezama, uključujući objavljivanje godišnjeg izveštaja.

(6) Agencija će sprovesti uporednu analizu i drugih relevantnih tržišta povezanih sa mrežom za pristup, na osnovu koje će odrediti, zadržati, izmeniti ili ukinuti obaveze iz čl. 69. do 73. ovog zakona.

(7) Operatoru kojem je određena obaveza funkcionalnog razdvajanja iz stava 1. ovog člana, može se odrediti i neka od obaveza iz člana 68. ovog zakona.

Dobrovoljno razdvajanje vertikalno integrisanog operatora

Član 75.

(1)        Operator sa ZTS na jednom ili više relevantnih tržišta, dužan je da unapred i blagovremeno obavesti Agenciju o nameri otuđenja svoje mreže za pristup ili njenog značajnog dela, ili o nameri osnivanja posebne poslovne jedinice, preko koje bi pod jednakim uslovima pružao veleprodajne proizvode i usluge pristupa svim operatorima koji pružaju usluge na maloprodajnom tržištu, uključujući i sopstvene maloprodajne poslovne jedinice. Operator sa ZTS je dužan da obaveštava Agenciju o svim promenama u vezi sa namerom prenosa iz ovog stava, kao i o konačnom ishodu postupka razdvajanja.

(2)        Posebna poslovna jedinica iz stava 1. ovog člana može imati pravni položaj povezanog privrednog društva ili ogranka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

(2)        Agencija procenjuje efekte planiranog razdvajanja na postojeće obaveze operatora sa ZTS, i u tu svrhu sprovodi uporednu analizu drugih relevantnih tržišta koja se odnose na mrežu za pristup, i na osnovu sprovedene analaze može odrediti, zadržati, izmeniti, dopuniti ili ukinuti obaveze iz čl. 68. do 72. ovog zakona.

(3)        Agencija može odrediti razdvojenoj posebnoj poslovnoj jedinici bilo koju obavezu iz čl. 69. do 73. ovog zakona.

Obaveza pružanja maloprodajnih usluga pod određenim uslovima

Član 76.

 (1) Obaveza pružanja maloprodajnih usluga pod određenim uslovima odnosi se na dužnost operatora sa ZTS na relevantnom maloprodajnom tržištu, da pruža maloprodajne usluge pod propisanim uslovima.

(2)        Obaveza iz stava 1. ovog člana određuje se kada se oceni da određivanje drugih obaveza iz člana 68. ovog zakona ne bi bilo delotvorno.

(3)        Prilikom određivanja obaveze iz stava 1. ovog člana, imajući u vidu prirodu nedostatka na relevantnom tržištu, kao i potrebu da se zaštiti interes krajnjih korisnika i podstakne delotvorna konkurencija, operatoru sa ZTS može se naložiti:

1)         zabrana obračunavanja prekomernih cena, zabrana ometanja ulaska na tržište ili ograničavanja konkurencije previsokim ili preniskim cenama, zabrana davanja neopravdane prednosti određenim krajnjim korisnicima ili zabrana neosnovanog vezivanja određenih usluga;

2)         ograničavanje visine maloprodajnih cena, određivanje mera kontrole individualnih tarifa, kao i obaveza zasnivanja cena na troškovima pružanja usluga ili cenama na uporedivim tržištima.

(4)        Ako se operatoru sa ZTS odredi neka od obaveza kontrole maloprodajnih cena, Agencija utvrđuje i obavezu primene troškovnog računovodstva u cilju kontrole cena, pri čemu utvrđuje i objavljuje način primene troškovnog računovodstva, te angažuje nezavisnog revizora radi godišnje provere usklađenosti troškovnog računovodstva operatora sa ZTS sa propisanim načinom primene troškovnog računovodstva.

(5)        Izveštaj revizora iz stava 4. ovog člana objavljuje se na internet stranici Agencije.

XII. NUMERACIJA

Upravljanje numeracijom i plan numeracije

Član 77.

(1)        Upravljanje i dodela adresa i brojeva, kao ograničenog dobra, zasniva se na načelima objektivnosti, javnosti, i nediskriminacije i vrši se na način kojim se obezbeđuje njihova racionalna, ravnomerna i delotvorna upotreba, u skladu sa Planom numeracije.

(2)        Planom numeracije utvrđuje se namena adresa i brojeva, obezbeđuje jednaka dostupnost numeracije za sve javno dostupne elektronske komunikacione usluge, odnosno za sve operatore koji pružaju te usluge, obezbeđuju uslovi za prenosivost broja, uvođenje novih usluga elektronskih komunikacija, kao i ispunjavanje obaveza koje proističu iz odgovarajućih međunarodnih sporazuma.

(3)        Agencija obezbeđuje da se dodelom opsega numeracije ne vrši diskriminacija između operatora.

(4)        Agencija donosi Plan numeracije i objavljuje ga na svojoj internet stranici.

Dozvola za korišćenje numeracije

Član 78.

(1)        Pravo na korišćenje numeracije stiče se na osnovu dozvole za korišćenje numeracije, koja se izdaje rešenjem.

(2)        Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi Agencija, na zahtev operatora i u izuzetnim slučajevima, drugog subjekta koji je prethodno pribavio saglasnost nadležnog organa.

(3)        Zahtev iz stava 2. ovog člana sadrži podatke o:

1)         identitetu podnosioca;

2)         vrsti elektronske komunikacione mreže ili usluge za koju se zahteva dodela numeracije;

3)         numeraciji čija se dodela zahteva;

4)         potrebi i svrsi korišćenja numeracije;

5)         planiranom roku početka korišćenja numeracije;

6)         periodu na koji se zahteva dodela numeracije.

(4)        Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se na obrascu čiji oblik propisuje Agencija.

(5)        Odlučivanje po zahtevima iz stava 2. ovog člana vrši se prema redosledu podnošenja, u roku od 20 dana od dana podnošenja zahteva, osim u slučaju kada je odgovarajućim međunarodnim sporazumima predviđen drugačiji rok.

(6)        Zahtev iz stava 2. ovog člana može biti odbijen ako nije u skladu sa Planom numeracije ili ako zatražena numeracija nije raspoloživa.

Sadržaj dozvole za korišćenje numeracije

Član 79.

(1)        Rešenje kojim se izdaje dozvola za korišćenje numeracije sadrži podatke o:

1)         imaocu dozvole;

2)         dodeljenoj numeraciji;

3)         periodu na koji je dodeljena numeracija;

4)         roku u kome imalac dozvole mora započeti korišćenje dodeljene numeracije;

5)         nameni za koju je dato pravo na korišćenje numeracije;

6)         načinu obezbeđivanja efikasnog i racionalnog korišćenja numeracije, uključujući način vođenja evidencije o upotrebljenoj numeraciji i obaveštavanju Agencije o stepenu iskorišćenosti;

7)         obavezama u vezi sa korišćenjem dodeljene numeracije, koje proističu iz odgovarajućih međunarodnih sporazuma.

(2)        Rešenje iz stava 1. ovog člana može sadržati i druge podatke, ako su ti podaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje dozvole za korišćenje numeracije ili proističu iz odgovarajućih međunarodnih sporazuma.

(3) Imalac dozvole za korišćenje numeracije dužan je da obavesti Agenciju o promeni podataka iz stava 1. tačka 1) ovog člana u roku od 30 dana od nastanka promene.

Trajanje i produženje važenja dozvole za korišćenje numeracije

Član 80.

(1)        Dozvola za korišćenje numeracije izdaje se na period koji ne može biti kraći od godinu dana, sem u posebnim slučajevima od javnog interesa, i koji ne može biti duži od deset godina.

(2)        Dozvola za korišćenje numeracije može se produžiti pod uslovima koji važe za izdavanje nove dozvole i na period koji ne može biti duži od perioda na koji se može izdavati nova dozvola.

(3)        Imalac dozvole za korišćenje numeracije podnosi Agenciji zahtev za produženje trajanja dozvole u roku koji nije kraći od 30 dana, niti duži od 90 dana, pre isteka važnosti dozvole.

Prenos prava na korišćenje numeracije

Član 81.

(1)        Imalac dozvole za korišćenje numeracije može dodeljenu numeraciju ustupiti na korišćenje trećem licu, koje ustupljenu numeraciju namerava da koristi u komercijalne svrhe, a ne za sopstvene potrebe, samo na osnovu ugovora sačinjenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost.

(2)        Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na numeraciju koju operatori ustupaju na korišćenje svojim pretplatnicima, kao i na pretplatničke brojeve prenete kod drugih operatora u skladu sa odredbama ovog zakona o prenosivosti broja.

(3)        U slučaju statusne promene imaoca dozvole za korišćenje numeracije, koja nastane u skladu za zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, prenos prava na korišćenje dodeljene numeracije može se obaviti samo na osnovu akta sačinjenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost.

(4)        Podatke o datim saglasnostima iz st. 1. i 3. ovog člana Agencija objavljuje na svojoj internet stranici.

Oduzimanje dodeljene numeracije

Član 82.

(1)        Agencija rešenjem odlučuje o oduzimanju dodeljene numeracije ako utvrdi da:

1)         je dozvola za korišćenje numeracije izdata na osnovu netačnih podataka, odnosno neispravne dokumentacije od značaja za odlučivanje;

2)         se dodeljena numeracija ne koristi u skladu sa Planom numeracije ili izdatom dozvolom za korišćenje numeracije;

3) operator nije započeo sa upotrebom dodeljene numeracije u roku propisanom u rešenju o dodeli numeracije;

4) imalac dozvole za korišćenje numeracije, ni nakon prijema opomene, nije u određenom roku uplatio naknadu za korišćenje numeracije;

5) je imaocu dozvole za korišćenje numeracije zabranjeno obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnažnom sudskom presudom;

6) se imalac dozvole za korišćenje numeracije u pisanom obliku odrekao prava na korišćenje dodeljene numeracije;

7) je imalac dozvole za korišćenje numeracije prestao da postoji, bez pravnog sledbenika;

8) imalac dozvole za korišćenje numeracije nije otklonio nepravilnosti utvrđene u postupku inspekcije;

9) je oduzimanje dodeljene numeracije neophodno radi usklađivanja sa izmenama Plana numeracije, napravljenih u cilju primene odgovarajućih međunarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogao zadovoljiti na drugi način.

(2) Oduzimanje numeracije se vrši na način na koji je ona dodeljena.

(3) Imalac dozvole za korišćenje numeracije, kome je numeracija oduzeta iz razloga navedenih u stavu 1. tačka 9) ovog člana, ima pravo na zamenu numeracije.

(4) Agencija dodeljuje novu numeraciju na zahtev lica iz stava 2. ovog člana, vodeći računa o srazmernosti, zaštiti javnog interesa i ekonomskim posledicama zamene numeracije.

Baza podataka o korišćenju numeracije

Član 83.

(1)        Agencija vodi ažurnu bazu podataka o korišćenju numeracije koja naročito sadrži podatke o dodeljenoj numeraciji, sa odgovarajućim podacima o uslovima dodele i korišćenja, geografskoj oblasti njihove upotrebe, kao i operatorima kojima je numeracija dodeljena.

(2)        Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog člana na svojoj internet stranici sa mogućnošću sveobuhvatnog pretraživanja.

Prenosivost broja

Član 84.

(1) Operator javno dostupnih telefonskih usluga (operator davalac broja) dužan je da omogući svom pretplatniku, na njegov zahtev, da prilikom promene operatora (operator primalac broja) zadrži dodeljeni broj iz Plana numeracije na određenoj lokaciji, na koju se odnosi geografski pristupni kod, odnosno na bilo kojoj lokaciji, ako pristupni kod nije geografski.

(2)        Zahtev za prenos broja pretplatnik podnosi operatoru primaocu broja.

(3)        Zahtev iz stava 2. ovog člana ujedno se smatra zahtevom za raskid ugovora između pretplatnika i operatora davaoca broja o korišćenju usluga u vezi sa brojem koji je predmet zahteva za prenos, a ugovor se smatra raskinutim trenutkom isključenja broja iz mreže operatora davaoca broja.

(4)        Pretplatnik je dužan da, prilikom podnošenja zahteva iz stava 2. ovog člana, operatoru primaocu broja dostavi naročito podatke o svom identitetu, broju koji se prenosi i izjavu kojom se obavezuje da operatoru davaocu broja izmiri sve obaveze po osnovu ugovora iz stava 3. ovog člana nastale do trenutka isključenja broja iz mreže operatora davaoca broja, pod pretnjom delimičnog ili potpunog obustavljanja pružanja usluga od strane operatora primaoca broja.

(5)        Operator primalac broja plaća naknadu za prenos broja operatoru davaocu broja.

(6)        Agencija upravlja informacionim sistemom za prenos broja i održava bazu podataka prenetih brojeva, vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, bliže propisuje uslove i način prenosa broja, kao i visinu naknade za prenos broja iz ovog člana.

(7)        Za poslove upravljanja informacionim sistemom za prenos broja i održavanje baze podataka prenetih brojeva, Agencija može angažovati drugo pravno lice.

(8)        Operator davalac broja i operator primalac broja su dužni da u najkraćem mogućem roku sprovedu prenos broja i njegovo uključenje u mrežu operatora primaoca broja. Preneti pretplatnički broj mora biti aktiviran u toku jednog radnog dana od dana zaključenja pretplatničkog ugovora sa operatorom primaocem broja.

(9)        Operator davalac broja i operator primalac broja dužni su da ostvare međusobnu saradnju, kao i saradnju sa Agencijom, u postupku prenosa broja, kao i da se uzdrže od postupanja usmerenog na otežavanje ili sprečavanje prenosa broja.

Jedinstveni broj za pristup službama za hitne intervencije

Član 85.

(1)        Operator javno dostupnih telefonskih usluga dužan je da omogući svim krajnjim korisnicima uslugu besplatnog poziva prema jedinstvenom broju za pristup službama za hitne intervencije 112, kao i drugim brojevima za pristup službama za hitne intervencije u Republici Srbiji, u skladu sa Planom numeracije, sa bilo kog telefonskog uređaja, uključujući i javne telefonske govornice kao i uređaje za upućivanje poziva službama za hitne intervencije iz vozila (u daljem tekstu: e-poziv).

(2)        Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da omogući krajnjim korisnicima mogućnost besplatnog ostvarivanja komunikacije sa službama za hitne intervencije i na druge načine, a naročito putem elektronske poruke, u skladu sa tehničkim mogućnostima.

(3)        Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da omogući jednak pristup osobama sa invaliditetom jedinstvenom broju za pristup službama za hitne intervencije 112, kao i drugim brojevima za pristup službama za hitne intervencije u Republici Srbiji, u skladu sa tehničkim mogućnostima.

(4) Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da centru za opsluživanje poziva službama za hitne intervencije, bez naknade, prosleđuje sve raspoložive podatke o ostvarenim pozivima prema broju 112 i drugim brojevima za pristup službama za hitne intervencije, a naročito podatke o identitetu pozivajućeg pretplatnika, pozivajućem broju, vremenu i trajanju poziva, kao i podatke o lokaciji sa koje je poziv upućen, u skladu sa tehničkim mogućnostima.

(5) Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da, na zahtev službi za hitne intervencije, omogući besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje svojim pretplatnicima.

(6) Ukoliko operator iz stava 1. ovog člana tvrdi da nema tehničkih mogućnosti da ispuni obaveze iz stavova 2.- 4. ovog člana, dužan je da dokaže nepostojanje tehničkih mogućnosti.

(7)        Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, bliže uređuje način i uslove upotrebe jedinstvenog broja za pristup službama za hitne intervencije 112 (uključujući e-poziv), parametre kvaliteta usluge poziva prema broju 112 i drugim brojevima za pristup službama za hitne intervencije.

(8)        Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da na odgovarajući i javno dostupan način obaveštava pretplatnike o postojanju i korišćenju broja 112 i drugim brojevima za pristup službama za hitne intervencije.

Brojevi za usluge od posebnog društvenog značaja

Član 86

(1) Operator javno dostupnih telefonskih usluga dužan je da omogući svim krajnjim korisnicima uslugu besplatnog poziva prema jedinstvenim brojevima iz numeričkog opsega,,116". Brojevi u okviru numeričkog opsega koji počinju sa "116" rezervisani su za određene usluge od društvenog značaja, odnosno za socijalne i humanitarne svrhe.

(2) Agencija na odgovarajući i javno dostupan način, informiše građane o postojanju i korišćenju brojeva iz numeričkog opsega,,116".

(3)        Organizacije koje pružaju usluge od društvenog značaja i koje upotrebljavaju brojeve numeričkog opsega,,116", snose trošak dolaznih poziva u skladu sa ugovorom sklopljenim s operatorom.

(4)        Agencija pravilnikom bliže propisuje način i uslove za dodelu i upotrebu brojeva iz numeričkog opsega koji počinje brojem "116".

XIII. RADIO-FREKVENCIJSKI SPEKTAR

Upravljanje korišćenjem radio-frekvencijskog spektra

Član 87.

 (1) Upravljanje korišćenjem radio-frekvencijskog spektra, kao ograničenim dobrom, zasniva se na načelima objektivnosti, racionalnosti, ekonomičnosti, javnosti i nediskriminacije, i naročito obuhvata:

1)         planiranje upotrebe radio-frekvencija u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sporazumima i preporukama, interesima građana, privrede, bezbednosti i odbrane zemlje;

2)         dodelu radio-frekvencija na osnovu plana namene radio-frekvencijskih opsega (u daljem tekstu: Plan namene) i planova raspodele radio-frekvencijskih opsega (u daljem tekstu: Planovi raspodele);

3)         koordinaciju korišćenja radio-frekvencija;

4)         kontrolu radio-frekvencijskog spektra, utvrđivanje štetnih smetnji i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje.

(2)        Agencija upravlja korišćenjem radio-frekvencijskog spektra i obezbeđuje prava u korišćenju satelitskih orbita u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sporazumima, kao i u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega.

(3)        Agencija ostvaruje saradnju sa međunarodnim organizacijama i administracijama drugih zemalja koje vrše poslove upravljanja korišćenjem radio-frekvencijskog spektra, samostalno ili preko nadležnih organa.

Koordinacija korišćenja i prijava dodele radio-frekvencija

Član 88.

(1)        Radio-frekvencije predviđene za korišćenje u određenim pograničnim zonama pre dodele se koordiniraju sa susednim zemljama, sa kojima su zaključeni posebni sporazumi o koordinaciji korišćenja radio-frekvencija.

(2)        Radio-frekvencije iz određenih radio-frekvencijskih opsega po potrebi se pre dodele koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim zemljama.

(3)        Prijava dodele radio-frekvencija Međunarodnoj uniji za telekomunikacije vrši se:

1)         saglasno odredbama međunarodnih sporazuma;

2)         ako korišćenje radio-frekvencija može da prouzrokuje štetnu smetnju radio-komunikacionoj službi druge zemlje;

2)         ako su radio-frekvencije namenjene za međunarodnu radio-komunikaciju;

3)         radi zaštite radio-frekvencija na međunarodnom nivou.

Plan namene radio-frekvencijskih opsega

Član 89.

(1) Planom namene utvrđuju se namene radio-frekvencijskih opsega za pojedine radio-komunikacione službe i delatnosti, u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sporazumima i preporukama, interesima građana, privrede, bezbednosti i odbrane zemlje.

(2)        Plan namene sadrži naročito podatke o:

1)         granicama radio-frekvencijskih opsega;

2)         nameni radio-frekvencijskih opsega za jednu ili više radio službi i delatnosti;

3)         osnovnim uslovima za korišćenje radio-frekvencija;

4)         osnovu korišćenja radio-frekvencija i načinu izdavanja dozvola iz člana 91. ovog zakona;

5)         prenosu prava na korišćenje radio-frekvencija.

(3)        Planom namene može se utvrditi različita namena, uslovi i osnov korišćenja za različite podopsege u okviru istog radio-frekvencijskog opsega.

(4)        Plan namene donosi Vlada, na osnovu predloga koji utvrđuje Ministarstvo, uz učešće nadležnog organa autonomne pokrajine, a koji priprema Agencija.

(5) U postupku pripreme predloga Plana namene, Agencija sprovodi javne konsultacije u skladu sa odredbama ovog zakona.

Planovi raspodele radio-frekvencija

Član 90.

(1)        Planovi raspodele sadrže uslove za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenih radio-frekvencijskih opsega, kao i druge potrebne tehničke i geografske uslove za korišćenje radio-frekvencija.

(2)        Planovi raspodele utvrđuju se na osnovu Plana namene i odgovarajućih međunarodnih sporazuma, dogovora i preporuka, vodeći računa o potrebama i zahtevima korisnika.

(3)        Planove raspodele donosi Ministarstvo, uz učešće nadležnog organa autonomne pokrajine, na osnovu predloga koji priprema Agencija.

(4) U postupku pripreme predloga Planova raspodele, Agencija sprovodi javne konsultacije u skladu sa odredbama ovog zakona.

Korišćenje radio-frekvencija

Član 91.

(1)        Radio-frekvencije se, u skladu sa ovim zakonom, koriste:

1)         na osnovu pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija (u daljem tekstu: pojedinačna dozvola), koja se izdaje:

-           po zahtevu;

-           po sprovedenom postupku javnog nadmetanja;

2)         po režimu opšteg ovlašćenja;

3)         za posebne namene.

(2)        Agencija upravlja korišćenjem radio-frekvencija od strane radio amatera, kao i na domaćim i stranim vazduhoplovima, lokomotivama, brodovima i drugim plovilima, saglasno odgovarajućim međunarodnim sporazumima i preporukama.

Neutralnost prava na korišćenje radio-frekvencija u pogledu tehnolohije i usluge

Član 92.

(1)        Pravo na korišćenje radio-frekvencija u skladu sa Planom namene, ne podleže ograničenjima u pogledu tehnologije kao i u pogledu vrsta elektronskih komunikacionih usluga koje se pružaju.

(2)        Kao izuzetak od stava 1. ovog člana, Agencija može da propiše srazmerna i nediskriminatorna ograničenja u pogledu vrsta radio mreže ili bežične tehnologije pristupa koje se koriste za elektronske komunikacione usluge kada je neophodno da se:

1)         izbegnu štetne smetnje;

2)         zaštiti javno zdravlje od štetnog elektromagnetskog zračenja;

3)         obezbedi tehnički kvalitet usluge;

4)         obezbedi maksimalno zajedničko korišćenje radio frekvencija;

5)         očuva efikasno korišćenje spektra; ili

6)         obezbedi ostvarivanje nekog cilja od opšteg interesa u vezi sa prinicipom neutralnosti u pogledu usluga iz stava 3. ovog člana.

(3)        Kao izuzetak od stava 1. ovog člana, Agencija može da propiše srazmerna i nediskriminatorna ograničenja u pogledu vrsta elektronskih komunikacionih usluga koje se pružaju, u skladu sa pravilima Međunarodne unije za telekomunikacije, kada je neophodno da se ispuni neki od sledećih ciljeva od opšteg interesa:

1)         zaštita ljudskog života;

2)         promovisanje socijalne, regionalne i teritorijalne kohezije;

3)         izbegavanje neefikasnog korišćenja radio frekvencija;

4)         promovisanje kulturološke i lingvističke raznovrsnosti i medijskog pluralizma.

(4)        Agencija u redovnim periodima koji ne mogu biti duži od 3 godine, preispituje neophodnost ograničenja iz stavova 2. i 3. ovog člana i objavljuje rezulate tih provera.

 

Korišćenje radio-frekvencija na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu

Član 93.

(1)        Pravo na korišćenje radio-frekvencija stiče se na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu, kada je Planom namene određen takav način izdavanja pojedinačne dozvole u okviru određenog radio-frekvencijskog opsega.

(2)        Pojedinačna dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem.

(3)        Rešenje iz stava 2. ovog člana donosi se na zahtev koji se podnosi Agenciji.

(4)        Zahtev iz stava 3. ovog člana sadrži podatke o:

1)         identitetu podnosioca;

2)         vrsti elektronske komunikacione mreže ili usluge za koju se zahteva dodela radio-frekvencija;

3)         radio-frekvencijama čija se dodela zahteva;

4)         potrebi i svrsi korišćenja radio-frekvencija;

5) periodu na koji se zahteva dodela radio-frekvencija;

6) tehničkom rešenju koje, u zavisnosti od radio službe i delatnosti, sadrži naročito podatke o geografskoj oblasti korišćenja i lokacijama predajnika, proračunu prostiranja signala i servisnoj zoni, predviđenom antenskom sistemu i karakteristikama zračenja i načinu obezbeđivanja racionalnog korišćenja radio-frekvencija.

(5)        Zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se na obrascu čiji oblik propisuje Agencija, uključujući i uputstva sa obaveznim elementima tehničkog rešenja iz stava 4. tačka 6) ovog člana, u zavisnosti od radio-komunikacione službe i delatnosti na koju se tehničko rešenje odnosi.

(6)        Odlučivanje po zahtevima iz stava 3. ovog člana vrši se prema redosledu podnošenja, u roku od 40 dana od dana podnošenja zahteva, osim u slučaju kada je odgovarajućim međunarodnim sporazumima predviđen drugačiji rok.

(7)        Zahtev iz stava 3. ovog člana može biti odbijen ako:

1)         nije u skladu sa Planom namene i Planom raspodele;

2)         zatražene radio-frekvencije nisu raspoložive;

Izdavanje pojedinačne dozvole diplomatsko-konzularnom predstavništvu

Član 94.

(1)        Strano diplomatsko-konzularno predstavništvo (u daljem tekstu: DKP) ima pravo da koristi radio-frekvencije na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu.

(2)        Pojedinačnu dozvolu iz stava 1. ovog člana izdaje Agencija, na zahtev DKP, u postupku utvrđenim ovim zakonom, koji se sprovodi diplomatskim putem.

(3)        Naknada i uslovi korišćenja radio-frekvencija iz ovog člana određuju se pod uslovima uzajamnosti, na osnovu mišljenja ministarstva nadležnog za spoljne poslove i u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.

Izdavanje pojedinačne dozvole stranom pravnom licu

Član 95.

(1)        Strano pravno lice koje u Republici Srbiji, na osnovu odgovarajućeg međunarodnog sporazuma, ostvaruje poslovno-tehničku, informativnu, naučnu, kulturnu, sportsku i drugu saradnju sa odgovarajućim organima, organizacijama i drugim licima u zemlji, ima pravo da koristi radio-frekvencije na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu.

(2)        Pojedinačnu dozvolu iz stava 1. ovog člana izdaje Agencija, na zahtev stranog pravnog lica iz stava 1. ovog člana, u postupku utvrđenim ovim zakonom.

(3)        Naknada i uslovi korišćenja radio-frekvencija iz ovog člana određuju se u skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako odgovarajućim međunarodnim sporazumom nije određeno drugačije.

Korišćenje radio-frekvencija na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja

Član 96.

(1)        Pravo na korišćenje radio-frekvencija stiče se na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, kada je Planom namene, zbog ograničene raspoloživosti radio-frekvencija u okviru određenog radio-frekvencijskog opsega, određen takav način izdavanja pojedinačne dozvole.

(2)        Agencija, po službenoj dužnosti ili na inicijativu zainteresovanih lica, donosi odluku o ispunjenosti uslova za izdavanje pojedinačnih dozvola po sprovedenom postupku javnog nadmetanja i o tome obaveštava Ministarstvo.

(3)        Po prijemu obaveštenja o donošenju odluke iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo donosi akt kojim se propisuju minimalni uslovi za izdavanje pojedinačnih dozvola koje se izdaju po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, a koji naročito sadrži broj pojedinačnih dozvola koje se mogu izdati za određeni radio-frekvencijski opseg, period na koji se izdaju pojedinačne dozvole, najmanji iznos jednokratne naknade koja se plaća prilikom izdavanja pojedinačne dozvole, uslove u pogledu obezbeđivanja pokrivenosti određenog dela teritorije ili stanovništva, kao i druge minimalne uslove za izdavanje pojedinačnih dozvola.

(4)        Agencija donosi odluku o pokretanju postupka javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola koje se izdaju po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu akta iz stava 3. ovog člana i obrazuje komisiju za sprovođenje postupka javnog nadmetanja.

Član 97.

(1) Pri sprovođenju postupka javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola, Agencija je dužna da:

 1)        omogući da javno nadmetanje bude dostupno svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, objavljivanjem javnog oglasa;

2)         utvrdi i objavi kriterijume odlučivanja koji su nediskriminatorni, objektivni i merljivi, koji su primereni aktivnostima ili uslugama za koje se dodeljuje pojedinačna dozvola;

3)         utvrdi ko od podnosilaca prijava ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom, aktima donetim na osnovu njega;

4)         odluku o izboru najpovoljnije ponude donese na osnovu ekonomskih, tehničkih i drugih kriterijuma objavljenih u oglasu za javno nadmetanje;

5)         odluku o izboru najpovoljnije ponude ili poništavanju javnog nadmetanja donese i objavi najkasnije u roku od četiri meseca od dana isteka roka za podnošenje prijava.

(2)        Oglas iz stava 1. tačka 1) ovog člana obavezno sadrži:

1)         predmet pojedinačne dozvole;

2)         rok za učešće na javnom nadmetanju, koji ne može biti kraći od 45 dana od dana objavljivanja oglasa;

3)         uslove za učešće na javnom nadmetanju;

4)         način dostavljanja ponude (pod šifrom ili punim nazivom ponuđača);

5)         obaveštenje o datumu, vremenu i mestu otvaranja prispelih ponuda;

6)         kriterijume za vrednovanje ponuda i način određivanja najpovoljnije ponude;

7)         ime i kontakt lica zaduženog za davanje svih informacija od značaja za postupak javnog nadmetanja.

(3)        Oglas iz stava 1. tačka 1) ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, najmanje jednoj široko dostupnoj međunarodnoj publikaciji, najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici Agencije.

(4)        Sredstva na ime jednokratne naknade koja se plaća prilikom izdavanja pojedinačne dozvole po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.

Sadržaj i trajanje pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu

Član 98.

(1)        Pojedinačna dozvola koja se izdaje po zahtevu sadrži podatke o:

1)         imaocu pojedinačne dozvole;

2)         dodeljenim radio-frekvencijama;

3)         periodu na koji je izdata pojedinačna dozvola;

4)         roku u kome mora započeti korišćenje dodeljenih frekvencija;

5)         nameni za koju je dato pravo korišćenja radio-frekvencija;

6)         lokacijama, odnosno oblastima pokrivanja;

7)         roku za obavljanje tehničkih pregleda;

8)         mogućnosti prenosa prava na korišćenje radio-frekvencija i neophodnim uslovima za prenos, u skladu sa članom 100. ovog zakona.

(2)        Pojedinačna dozvola iz stava 1. ovog člana može sadržati i druge podatke, ako su ti podaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje pojedinačne dozvole ili proističu iz odgovarajućih međunarodnih sporazuma.

(3)        Imalac pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu dužan je da obavesti Agenciju o promeni podataka iz stava 1. tačka 1) ovog člana u roku od 30 dana od nastanka promene.

(4)        Pojedinačna dozvola koja se izdaje po zahtevu izdaje se na period koji ne može biti duži od deset godina.

(5)        Pojedinačna dozvola koja se izdaje po zahtevu može se produžiti na period koji ne može biti duži od 5 godina.

(6)        Imalac pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu podnosi Agenciji zahtev za produženje trajanja pojedinačne dozvole u roku koji nije kraći od 30 dana niti duži od 90 dana, pre isteka važenja pojedinačne dozvole.

Sadržaj i trajanje pojedinačne dozvole koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja

Član 99.

(1)        Pojedinačna dozvola koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja sadrži podatke o:

1)         imaocu pojedinačne dozvole;

2)         dodeljenim radio-frekvencijama;

3)         periodu na koji je izdata pojedinačna dozvola;

4)         roku u kome mora započeti korišćenje dodeljenih frekvencija,

5)         nameni za koju je dato pravo korišćenja radio-frekvencija;

6)         lokacijama, odnosno oblastima pokrivanja;

7)         rokovima i uslovima pod kojima je data pojedinačna dozvola;

8)         načinu obezbeđivanja efikasnog i racionalnog korišćenja radio-frekvencija;

9)         mogućnosti prenosa prava na korišćenje radio-frekvencija i neophodnim uslovima za prenos, u skladu sa članom 100. ovog zakona.

(2)        Pojedinačna dozvola iz stava 1. ovog člana može sadržati i druge podatke, ako su ti podaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje pojedinačne dozvole ili proističu iz odgovarajućih međunarodnih sporazuma.

(3)        Imalac pojedinačne dozvole koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja dužan je da obavesti Agenciju o promeni podataka iz stava 1. tačka 1) ovog člana u roku od 30 dana od nastanka promene.

(4)        Pojedinačna dozvola koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja izdaje se na period koji ne može biti duži od petnaest godina.

Prenos prava na korišćenje radio-frekvencija

Član 100.

(1)        Pravo na korišćenje radio-frekvencija iz čl. 93. i 96. ovog zakona može biti ustupljeno, iznajmljeno ili na drugi način preneto drugom licu, uz prethodno pribavljanje saglasnosti Agencije.

(2)        Prenosom prava na korišćenje radio-frekvencija prenose se prava i obaveze koje proizilaze iz pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija uključujući i uslove određene tom dozvolom.

(3)        Pravo na korišćenje radio-frekvencije može se preneti samo pravnom ili fizičkom licu koje ispunjava sve uslove koji su propisani pojedinačnom dozvolom koja je predmet prenosa.

(4 Odredbe ovog člana se ne primenjuju u slučaju kada je pravo korišćenja radio-frekvencija, na osnovu pojedinačne dozvole, stečeno bez plaćanja naknade.

(5)        Imalac pojedinačne dozvole i lice na koje se prenosi radio-frekvencija, zajednički podnose Agenciji pisani zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

(6)        Prilikom rešavanja zahteva iz stava 5. ovog člana, Agencija proverava da li je ispunjen uslov iz stava 2. ovog člana, da li je takav prenos u skladu sa ciljevima i načelima regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija iz člana 3. ovog zakona, a naročito da se prilikom prenosa prava na korišćenje ne prouzrokuje poremećaj konkurencije.

(7)        Agencija će rešenjem odbiti zahtev iz stava 5. ovog člana ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana.

(8)        Nakon davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana Agencija licu kome se prenosi pravo na korišćenje radio-frekvancija izdaje pojedinačnu dozvolu po zahtevu iz člana 93. ovog zakona.

(9)        Radio-frekvencijski opsezi, za koje je predviđena mogućnost prenosa prava korišćenja na drugo lice, u skladu sa ovim članom, određuju se Planom namene.

Privremena dozvola za korišćenje radio-frekvencija

Član 101.

(1)        Pravo na privremeno korišćenje radio-frekvencija, radi tržišnog ili tehničkog ispitivanja proizvoda i usluga, istraživanja ili projektovanja, kao i za potrebe održavanja sportskih, kulturnih, zabavnih i drugih događaja ograničenog trajanja, stiče se na osnovu privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencija (u daljem tekstu: privremena dozvola), koja se izdaje rešenjem.

(2)        Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi Agencija, na osnovu obrazloženog zahteva koji zadovoljava uslove iz stava 1. ovog člana.

(3)        Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se na obrascu čiji oblik i sadržinu propisuje Agencija.

(4)        Odlučivanje po zahtevima iz stava 2. ovog člana vrši se prema redosledu podnošenja, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

(5)        Agencija određuje primereni rok važenja privremene dozvole, koji ne može biti duži od 60 dana, kao i odgovarajuće uslove za dodelu i korišćenje radio-frekvencija.

(6)        Izuzetno od stava 5. ovog člana, Agencija može za potrebe istraživanja i razvoja novih tehnologija da odredi primereni rok važenja privremene dozvole koji može biti duži od 60 dana.

(7) Zahtev za izdavanje privremene dozvole može biti odbijen naročito ako se oceni da je podnet radi izbegavanja primene postupaka izdavanja pojedinačne dozvole iz čl. 93. i 96. ovog zakona.

Zamena dodeljenih radio-frekvencija

Član 102.

(1)        Agencija rešenjem vrši zamenu dodeljenih radio-frekvencija, ako:

1)         je to neophodno radi usklađivanja sa izmenama Plana namene i planova raspodele, međunarodnim sporazumima i drugim propisima;

2) je to neophodno radi realizacije prostornih planova ili zaštite životne sredine.

(2)        Agencija vrši zamenu dodeljenih radio-frekvencija na zahtev imaoca pojedinačne dozvole ili po službenoj dužnosti, tako što izdaje novu pojedinačnu dozvolu. Period važenja nove pojedinačne dozvole ne može biti duži od preostalog perioda važenja pojedinačne dozvole kojom su dodeljene radio-frekvencije čija sa zamena vrši.

(3)        Imalac pojedinačne dozvole o svom trošku vrši usklađivanje korišćenja radio-frekvencija sa novim uslovima utvrđenim pojedinačnom dozvolom.

(4) Agencija, prilikom zamene radio-frekvencija, vodi računa o srazmernosti, zaštiti javnog interesa i ekonomskim posledicama zamene radio-frekvencija i ugrožavanju prava drugih korisnika radio-frekvencija.

Oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija

Član 103.

(1) Agencija rešenjem odlučuje o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija ako utvrdi da:

1)         je pojedinačna dozvola izdata na osnovu netačnih podataka, odnosno neispravne dokumentacije od značaja za odlučivanje;

2)         se dodeljene radio-frekvencije ne koriste u skladu sa Planom namene, planom raspodele ili izdatom pojedinačnom dozvolom, naročito u slučajevima kada imalac pojedinačne dozvole izaziva štetne smetnje utvrđene u postupku kontrole radio-frekvencijskog spektra;

3)         imalac pojedinačne dozvole, ni nakon prijema opomene, nije u određenom roku uplatio naknadu za korišćenje radio-frekvencija;

4)         je imaocu pojedinačne dozvole zabranjeno obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnažnom sudskom presudom;

5)         se imalac pojedinačne dozvole u pisanom obliku odrekao prava na korišćenje dodeljenih radio-frekvencija;

6)         je imalac pojedinačne dozvole prestao da postoji, bez pravnog sledbenika;

7)         imalac dozvole za korišćenje radio-frekvencija nije otklonio nepravilnosti utvrđene u postupku inspekcije;

8)         je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi usklađivanja sa izmenama Plana namene ili Planova raspodele, napravljenih u cilju primene međunarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogao zadovoljiti na drugi način;

9)         je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi realizacije prostornih planova ili zaštite životne sredine, koji se nisu mogli obezbediti na drugi način;

10)       je organ nadležan za elektronske medije oduzeo dozvolu za pružanje medijske usluge imaocu pojedinačne dozvole ili da je isteklo vreme na koje mu je dozvola za pružanje medijske usluge programa izdata, kada je posebnim zakonom propisano da se pojedinačna dozvola izdaje u sklopu dozvole za pružanje medijske usluge;

11)       imalac pojedinačne dozvole nije obavio tehnički pregled u roku utvrđenom rešenjem kojim se izdaje pojedinačna dozvola.

Korišćenje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja

Član 104.

(1) Ako postoje zanemarive opasnosti od smetnji ili se radi o usklađenim radio-frekvencijskim opsezima, a naročito ako je to u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sporazumima i preporukama, radio-frekvencije se koriste po režimu opšteg ovlašćenja.

(2) Agencija bliže uređuje način korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja, u skladu sa sporazumima i preporukama iz stava 1. ovog člana.

(3) Svako lice ima pravo na korišćenje radio-frekvencija koje se prema Planu namene koriste po režimu opšteg ovlašćenja, a u skladu sa uslovima iz stava 2. ovog člana.

Korišćenje radio-frekvencija za posebne namene

Član 105.

(1)        Organi odbrane i bezbednosti, službe za hitne intervencije, kao i radio-amateri koriste radio-frekvencije u opsezima koji su Planom namene određeni isključivo za njihovo korišćenje, bez obaveze prethodnog pribavljanja dozvole za korišćenje radio-frekvencija, a u skladu sa uslovima korišćenja utvrđenim Planom namene.

(2)        Lica iz stava 1. ovog člana dužni su da u pisanoj formi 30 dana unapred obaveste Agenciju o otpočinjanju ili prestanku korišćenja radio-frekvencija.

(3)        Lica iz stava 1. ovog člana dostavljaju Agenciji, na njen zahtev, a najmanje jednom godišnje, izveštaj o obimu i načinu korišćenja, odnosno nekorišćenja radio-frekvencija.

(4)        Za korišćenje radio-frekvencija za posebne namene iz stava 1. ovog člana ne plaća se naknada.

(5)        Organi iz stava 1. ovog člana mogu koristiti radio-frekvencije u okviru opsega koji Planom namene nisu određeni za posebne namene, na način i u skladu sa uslovima za dodelu i korišćenje tih opsega koji su propisani ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Kontrola radio-frekvencijskog spektra i zaštita od štetnih smetnji

Član 106.

(1)        Agencija vrši stalnu kontrolu korišćenja radio-frekvencijskog spektra na teritoriji Republike Srbije i izveštaj o tome objavljuje najmanje jednom godišnje, dok kontrolu odabranih radio-frekvencija vrši prema potrebi.

(2)        Tehničke preglede i druga ispitivanja radi utvrđivanja postojanja i uzroka štetnih smetnji vrši Agencija, odnosno drugo lice koje Agencija angažuje.

(3)        Kontrolu radio-frekvencijskog spektra za posebne namene, Agencija vrši u saradnji sa organima iz člana 105. stav 1. ovog zakona.

(4)        Kontrolu radio-frekvencijskog spektra namenjenog za potrebe distribucije medijskih sadržaja, Agencija vrši u saradnji sa organom nadležnim za elektronske medije.

(5)        Agencija preduzima mere za otklanjanje štetnih smetnji utvrđenih u postupku kontrole radio-frekvencijskog spektra, u skladu sa odredbama ovog zakona, a prema potrebi predlaže donošenje mera inspekcijskog nadzora, naročito ako otkrije neovlašćeno korišćenje radio-frekvencijskog spektra.

(6)        Agencija mere iz stava 5. ovog člana preduzima bez odlaganja kada je ugrožen rad organa odbrane i bezbednosti, službi za hitne intervencije, kao i rad vazduhoplovnih, pomorskih i radio-navigacionih radio-komunikacionih službi.

(7)        Agencija bliže uređuje način kontrole korišćenja radio-frekvencijskog spektra, obavljanja tehničkih pregleda i zaštite od štetnih smetnji.

Obaveza operatora u slučaju korišćenja terminalne opreme koja prouzrokuje štetne smetnje

Član 107.

(1) Operator je dužan da, po prijemu dokaza o korišćenju terminalne opreme koja prouzrokuje štetne smetnje od strane pretplatnika, opomene pretplatnika ili mu privremeno onemogući korišćenje usluge i o tome ga bez odlaganja obavesti.

(2) Operator ima pravo da, u slučaju ponovljenog korišćenja terminalne opreme koja prouzrokuje štetne smetnje pretplatniku trajno onemogući korišćenje usluga, odnosno raskine ugovor o korišćenju usluga.

Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

Član 108.

(1)        Agencija vodi ažurnu bazu podataka koja se odnosi na korišćenje radio-frekvencijskog spektra koja naročito sadrži podatke o dodeljenim radio-frekvencijama i radio-frekvencijskim opsezima, sa odgovarajućim podacima o uslovima dodele i korišćenja, geografskoj oblasti njihove upotrebe, kao i podatke o imaocima pojedinačnih dozvola i drugim korisnicima radio-frekvencijskog spektra.

(2)        Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog člana na svojoj internet stranici sa mogućnošću sveobuhvatnog pretraživanja. i dostavlja podatke iz navedene baze podataka na zahtev nadležnih organa..

(3)        Agencija vodi ažurnu bazu podataka koja se odnosi na kontrolu radio-frekvencijskog spektra i tehničke preglede.

XIV. DISTRIBUCIJA MEDIJSKIH SADRŽAJA

Operator mreže za distribuciju medijskih sadržaja i operator multipleksa

Član 109.

 (1) Operator mreže za distribuciju medijskih sadržaja je lice koje pruža ili je ovlašćeno da pruža elektronsku komunikacionu uslugu distribucije medijskih sadržaja.

(2) Operator iz stava 1. koji namerava da pruža uslugu distribucije medijskih sadržaja terestričkim putem, dužan je da prethodno dobije pojedinačnu dozvolu za korišćenje radio-frekvencija namenjenih za distribuciju medijskih sadržaja terestričkim putem, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja.

(3) Operator multipleksa je lice koje pruža ili je ovlašćeno da pruža elektronsku komunikacionu uslugu formiranja i upravljanja multipleksom.

(4) Operator multipleksa dužan je da imaocima ovlašćenja u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija omogući pristup multipleksu u okviru mreže operatora iz stava 1. ovog člana, vodeći računa o efikasnom iskorišćenju slobodnih kapaciteta mreže za distribuciju medijskih sadržaja.

(5) Operator multipleksa, odnosno operator mreže za distribuciju medijskih sadržaja može, u cilju efikasnog iskorišćenja slobodnih kapaciteta iz stava 4. ovog člana, omogućiti pružanje usluga uslovnog pristupa.

(6)        Operator mreže za distribuciju medijskih sadržaja i operator multipleksa međusobna prava i obaveze regulišu ugovorom.

(7)        Operator mreže za distribuciju medijskih sadržaja i operator multipleksa može biti isto lice.

(8) Ministarstvo, na osnovu predloga koji priprema Agencija, donosi akt kojim se bliže uređuju tehnički zahtevi za distribuciju medijskih sadržaja i pristup multipleksu.

Medijski sadržaji različitih formata slike i tona

Član 110.

(1)        Javna komunikaciona mreža preko koje se distribuiraju medijski sadržaji planira se na način koji omogućava dovoljne kapacitete za distribuciju različitih formata slike i tona, u skladu sa tehničkim zahtevima iz člana 109. stav 8.

(2)        Operator javne komunikacione mreže prilikom prijema i prenosa medijskih sadržaja je u obavezi da zadrži format slike i tona iz stava 1, odnosno ugovoreni format slike i tona.

Interoperabilnost digitalne televizijske opreme namenjene potrošačima

Član 111.

(1) Digitalna televizijska oprema koja se koristi za prijem digitalne interaktivne televizijske usluge mora omogućiti korišćenje otvorenog aplikativnog programskog interfejsa, u skladu sa minimalnim zahtevima određenim odgovarajućim standardima ili specifikacijama.

(2) Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje zahteve kojima se obezbeđuje interoperabilnost digitalne televizijske opreme namenjene potrošačima.

Obaveza prenosa

Član 112.

(1)        Agencija, na zahtev organa nadležnog za elektronske medije, određuje operatora elektronske komunikacione mreže za distribuciju medijskih sadržaja, koji je dužan da prenosi određeni medijski sadržaj, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija.

(2)        Obaveza prenosa medijskih sadržaja iz stava 1. naročito se odnosi na usluge koje omogućavaju odgovarajući pristup krajnjim korisnicima sa invaliditetom, na nacionalnom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou:

1)         kada značajan broj krajnjih korisnika koristi elektronsku komunikacionu mrežu tog operatora kao jedini ili prvenstveni način za prijem medijskih sadržaja, i

2)         kada je to neophodno radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva od javnog interesa u oblasti javnog informisanja, što utvrđuje organ nadležan za elektronske medije, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija i zakonom koji uređuje oblast javnog informisanja, poštujući načela srazmernosti i javnosti.

(3)        Agencija u saradnji sa organom nadležnim za elektronske medije proverava ispunjenost obaveze prenosa medijskih sadržaja iz stava 1. ovog člana, i preispituje obavezu prenosa najmanje jednom u tri godine ili na zahtev operatora sa utvrđenom obavezom prenosa.

(4)        U slučaju određivanja naknade za prenos medijskih sadržaja iz stava 1. ovog člana, naknada se utvrđuje u skladu sa načelima srazmernosti, javnosti i nediskriminacije.

Posebne obaveze obezbeđivanja pristupa

Član 113.

(1) Agencija može utvrditi sledeće obaveze operatoru elektronske komunikacione mreže za distribuciju medijskih sadržaja:

1)         da drugom operatoru, pod prihvatljivim i nediskriminatornim uslovima, omogući pristup aplikativnim programskim interfejsima i elektronskim programskim vodičima, odnosno da, u meri u kojoj je to neophodno radi pružanja usluga krajnjim korisnicima, omogući otvoreni pristup aplikativnom programskom interfejsu.

2)         da u saradnji sa proizvođačima opreme osigura krajnjim korisnicima sa invaliditetom pružanje interoperabilne digitalne televizijske usluge.

(2) Agencija vrši ovlašćenje iz stava 1. ovog člana u skladu sa načelima objektivnosti, transparentnosti, srazmernosti i nediskriminacije.

Usluge uslovnog pristupa

Član 114.

(1)        Operator elektronske komunikacione mreže za distribuciju medijskih sadržaja, koji nudi usluge uslovnog pristupa medijskim sadržajima (u daljem tekstu: operator usluga uslovnog pristupa), dužan je da obezbedi tehničke mogućnosti za potpunu kontrolu pružanja medijskih sadržaja preko takvog sistema.

(2)        Operator usluga uslovnog pristupa dužan je da, pod pravednim, razumnim i nediskriminatornim uslovima, ponudi pružaocima medijskih sadržaja tehničke usluge, koje njihovim pretplatnicima omogućavaju pristup medijskim sadržajima uz korišćenje uređaja za uslovni pristup.

(3)        Operator usluga uslovnog pristupa ne sme da ometa prijem medijskih sadržaja koji se distribuiraju bez uslovnog pristupa.

(4)        Operator usluga uslovnog pristupa dužan je da poslovnu aktivnost koja se odnosi na usluge uslovnog pristupa prati primenom odvojenog računovodstva.

(5)        Nosioci prava industrijske svojine na uređajima i sistemima uslovnog pristupa dužni su da pravo na korišćenje tih uređaja i sistema ustupaju proizvođačima terminalne opreme pod uslovima koji su pravedni, razumni i nediskriminatorni i kojima se proizvođači ne sprečavaju da u isti uređaj ugrađuju interfejse za povezivanje sa drugim pristupnim sistemima ili sa delovima svojstvenim drugim pristupnim sistemima, do mere u kojoj to ne ugrožava bezbednost sistema uslovnog pristupa.

Član 115.

(1) Kada je posebnim zakonom propisano da je sastavni deo dozvole za pružanje medijske usluge radija i dozvola za korišćenje radio-frekvencija, Agencija izdaje pojedinačnu dozvolu na zahtev organa nadležnog za elektronske medije, u skladu sa odredbama ovog zakona i na period utvrđen u dozvoli za pružanje medijske usluge radija.

Prelazak sa analognog na digitalno terestričko emitovanje medijske usluge radija

Član 116.

(1) Ministarstvo, u saradnji sa Agencijom i organom nadležnom za oblast elektronskih medija, donosi akt o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje medijske usluge radija i pristupu multipleksu.

(2) Aktom iz stava 1. ovog člana uređuje se naročito:

1)         način i vremenski raspored prelaska;

2)         zahtevi i dinamika u pogledu uspostavljanja mreže za distribuciju digitalnog radijskog programa na teritoriji Republike Srbije;

3)         zahtevi za formiranje multipleksa;

4) obim korišćenja radio-frekvencija, u meri neophodnoj za uspešno obavljanje prelaska na digitalno emitovanje radijskog programa.

XV. ZAŠTITA PRAVA KRAJNJIH KORISNIKA I PRETPLATNIKA

Pretplatnički ugovor

Član 117.

(1) Međusobna prava i obaveze operatora i pretplatnika uređuju se pretplatničkim ugovorom, koji se zaključuje u pisanoj formi ili formi elektronskog dokumenta, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.

(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana, pored elemenata utvrđenih zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, sadrži i sledeće elemente:

1) naziv i adresu operatora;

2) specifikaciju usluga (sadržaja paketa), uključujući naročito podatke o mogućnostima za upućivanje poziva službama za hitne intervencije i utvrđivanje lokacije lica koje poziva službu za hitne intervencije, uslovima za pristup i/ili korišćenje usluga i aplikacija (uključujući i ograničenja), minimalnom nivou kvaliteta pružanja usluga i primenjenim merama za sprečavanje preteranog opterećenja mreže, vremenu potrebnom za otpočinjanje korišćenja usluga, ponuđenim uslugama održavanja i podrške, kao i ograničenjima u korišćenju terminalne opreme;

3) odredbe o postupanju sa podacima o ličnosti (naročito u vezi sa pravom pretplatnika da prihvati ili odbije uključivanje podataka u javno dostupni telefonski imenik, podacima o saobraćaju i podacima o lokaciji) tokom trajanja i nakon prestanka ugovornog odnosa;

4) podatke o cenama i tarifama, kao i načinima na koje se mogu dobiti aktuelne informacije o svim primenjenim tarifama, troškovima održavanja, kao i načinima plaćanja i dodatnim troškovima u vezi sa ponuđenim načinima plaćanja;

5) rok važenja ugovora, kao i uslove pod kojima se ugovor produžava i raskida, uključujući naročito uslove korišćenja usluga u vezi sa ponuđenim promotivnim pogodnostima, naknadama u vezi sa prenosom broja, delimičnom i potpunom obustavljanju pružanja usluge, odnosno prestanku ugovornog odnosa, sa i bez plaćanja troškova u vezi sa raskidom (naročito u pogledu terminalne opreme);

6) naknade i uslove vraćanja sredstava za slučaj nepridržavanja ugovorenog nivoa kvaliteta usluga;

7) način za podnošenje i rešavanje prigovora kao i o mogućnosti vansudskog rešavanja sporova iz člana 126. ovog zakona;

8) mere koje operator može primeniti radi održavanja bezbednosti i integriteta svojih mreža i usluga, kao i kontrole nedozvoljenog sadržaja.

3) Sastavni deo pretplatničkog ugovora čine i opšti uslovi operatora u vezi sa pružanjem usluga (u daljem tekstu: Opšti uslovi) i cenovnik operatora, koji su važeći u trenutku zaključenja pretplatničkog ugovora.

(4) Prilikom zaključenja pretplatničkog ugovora za korišćenje elektronskih komunikacionih usluga sa plaćanjem unapred (prepaid), nije obavezna forma ugovora iz stava 1. ovog člana.

Ograničenje perioda važenja pretplatničkog ugovora na određeno vreme

Član 118.

(1)        Period važenja pretplatničkog ugovora koji operator zaključuje sa potrošačem na određeno vreme, ne može biti duži od 24 meseca.

(2)        Operator je u obavezi da potrošaču omogući zaključenje pretplatničkog ugovora na određeno vreme, sa periodom važenja od 12 meseci.

Obaveštavanje o uslovima ugovora i cenama usluga

Član 119.

(1)        Operator je dužan da svoju uslugu ponudi na način koji krajnjeg korisnika jasno i nedvosmisleno obaveštava o uslovima zaključenja pretplatničkog ugovora, a naročito o elementima iz člana 117. stav 2. ovog zakona.

(2)        Cenovnik usluga, u zavisnosti od ponuđenih vrsta usluga, sadrži: cene pojedinačnih usluga, paketa usluga i drugih dodatnih usluga koje operatori pružaju, visinu jednokratne naknade za priključenje, visinu mesečne naknade za korišćenje elektronske komunikacione mreže ili usluge, obračunsku jedinicu, tarifni interval, obračunsko razdoblje za usluge, opis posebnih uslova za pristup zaštićenim sadržajima ili uslugama sa dodatom vrednošću, obaveštenje o troškovima održavanja i dostupnim paketima usluga, obaveštenje o popustima i promotivnim paketima, naknadama za prevremeni raskid pretplatničkog ugovora i povraćaju troškova u odnosu na terminalnu opremu, načinu plaćanja usluga i troškovima u vezi sa različitim načinima plaćanja, troškove u vezi sa prenosom broja, kao i druge odredbe specifične za određenu uslugu.

(3)        Operator je dužan da objavljuje transparentne, uporedive, adekvatne i ažurne podatke o važećim cenama i tarifama, o svim naknadama usled raskida ugovora i o standardnim uslovima u pogledu pristupa uslugama i korišćenja usluga u jasnoj, sveobuhvatnoj i lako dostupnoj formi.

(4)        Agencija aktom iz člana 39. stav 4. bliže određuje vrste podatka koje je operator dužan da objavi u skladu sa stavom 3. ovog člana, pri čemu se takvi podaci naročito odnose na:

1)         pružanje informacija pretplatnicima o važećim tarifama u pogledu bilo kog broja ili usluge koji podležu posebnim uslovima definisanja cena, a u vezi sa pojedinačnim kategorijama usluga, Agencija može zahtevati da se te informacije pruže neposredno pre uspostavljanja veze;

2)         obaveštavanje pretplatnika o svim promenama u pogledu pristupa službama za hitne intervencije ili podacima o lokaciji sa koje je poziv upućen;

3)         obaveštavanje pretplatnika o svim izmenama uslova kojima se ograničava pristup ili korišćenje usluga i aplikacija, kada su takvi uslovi dozvoljeni;

4)         pružanje informacije o svim postupcima koje operator koristi radi merenja kvaliteta veze da bi izbegao preopterećenje mreže, kao i informacije o uticaju koji bi takvi postupci mogli da imaju na kvalitet usluge;

5)         obaveštavanje pretplatnika o pravu da odluči o objavljivanju ličnih podatka u javnom telefonskom imeniku, kao i o vrsti podataka koji se prikupljaju, u skladu sa članom 137. ovog zakona;

6)         redovno obaveštavanje pretplatnika sa invaliditetom o proizvodima i uslugama koji su posebno prilagođeni za njihovu upotrebu;

7)         obaveštavanje o pravima u vezi s univerzalnim servisom.

8)         obaveštavanje o pravu pretplatnika da, na njegov zahtev, bude omogućeno pružanje usluge roditeljske kontrole, u skladu sa članom 134. ovog zakona.

(5)        Agencija može promovisati mere samoregulacije ili ko-regulacije pre nametanja bilo kakvih obaveza, kada oceni da je to prikladno.

Izmena uslova ugovora

Član 120.

(1)        Operator je dužan da pretplatnika, najmanje 30 dana unapred, obavesti prilogom uz račun o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i pravu pretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaključen, bez obaveze plaćanja troškova u vezi sa raskidom.

(2)        Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, raskine ugovor bez obaveze plaćanja troškova u vezi sa raskidom, ako se najavljenim jednostranim izmenama menjaju uslovi pod kojima je ugovor zaključen, na način koji nije u korist pretplatnika, a naročito u pogledu specifikacije usluga (sadržaj paketa) i uslova za korišćenje usluga u vezi sa ponuđenim promotivnim pogodnostima, izuzev ako su izmene posledica usaglašavanja sa izmenama regulatornog okvira.

(3) Agencija može propisati sadržaj obaveštenja iz stava 1. ovog člana.

Usluge sa dodatom vrednošću

Član 121.

(1)        Operator usluga sa dodatom vrednošću dužan je da unapred objavi detaljan opis i cenu ukupne usluge, odnosno svih njenih sastavnih delova.

(2)        Agencija bliže uređuje obaveze operatora iz stava 1. ovog člana, naročito u pogledu oglašavanja usluga, uslova početka i prestanka pružanja usluge sa dodatom vrednošću krajnjem korisniku, načina obračuna i naplate usluga, načina obrade podataka o ličnosti, podataka o saobraćaju i podataka o lokaciji, kontrole nedozvoljenog sadržaja i rešavanja prigovora, vodeći naročito računa o zaštiti interesa krajnjih korisnika.

Kvalitet usluga

Član 122.

(1)        Agencija je ovlašćena da, radi obezbeđivanja kvaliteta u pružanju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i zaštite interesa krajnjih korisnika:

1)         bliže propiše parametre kvaliteta određenih javno dostupnih usluga, kao i sadržaj, oblik i način obaveštavanja krajnjih korisnika o ponuđenom kvalitetu usluga uključujući i moguće mehanizme utvrđivanja kvaliteta kako bi se osiguralo da krajnji korisnici, uključujući i krajnje korisnike sa invaliditetom imaju pristup sveobuhvatnim, uporedivim, pouzdanim i jednostavno predstavljenim podacima;

2)         odredi minimalni kvalitet pružanja određenih usluga operatoru javne komunikacione mreže;

(2)        Agencija je ovlašćena da obaveže operatore da objave uporedive, odgovarajuće i ažurne podatke za krajnje korisnike o kvalitetu njihovih usluga i o merama koje su preduzete kako bi se osigurala jednakost u pristupu krajnjih korisnika sa invaliditetom.

(3) Operator je dužan da na zahtev Agencije, dostavi podatke iz stava 2. ovog člana pre njihovog objavljivanja.

 

Obezbeđivanje dostupnosti usluga i terminalne opreme krajnjim korisnicima sa invaliditetom

Član 123.

(1)        Krajnjim korisnicima sa invaliditetom mora biti osigurana:

1)         dostupnost elektronskih komunikacionih usluga jednakih uslugama koje su dostupne većini krajnjih korisnika;

2)         mogućnost izbora operatora i usluga dostupnih većini krajnjih korisnika;

(2)        Agencija može operatoru da propiše posebne obaveze u pogledu obezbeđivanja dostupnosti određenih elektronskih komunikacionih usluga i odgovarajuće terminalne opreme krajnjim korisnicima sa invaliditetom.

Baza podataka o cenama i kvalitetu elektronskih komunikacionih usluga

Član 124.

(1) Agencija vodi ažurnu bazu podataka o cenama i kvalitetu elektronskih komunikacionih usluga na svojoj internet stranici, sa mogućnošću sveobuhvatnog pretraživanja i upoređivanja.

(2) Treća lica imaju pravo da besplatno koriste informacije o cenama i kvalitetu elektronskih komunikacionih usluga, u cilju izrade interaktivnih vodiča ili sličnih sredstava i omogućavanja njihove dostupnosti.

Detaljna specifikacija računa

Član 125.

(1)        Operator je dužan da pretplatniku, na njegov zahtev, bez naknade, izda detaljnu specifikaciju pruženih usluga sa obračunom zaduženja za svaku pojedinačnu uslugu, radi jednostavne provere i kontrole troškova pruženih usluga.

(2)        Podaci iz stava 1. ovog člana ne obuhvataju podatke o pozivima koji su besplatni, pozive službama za hitne intervencije, kao ni podatke koji su nespojivi sa odredbama zakona kojim se reguliše zaštita podataka o ličnosti.

Prigovor pretplatnika operatoru

Član 126.

(1) Pretplatnik može u pisanom ili elektronskom obliku da podnese operatoru prigovor na iznos kojim je zadužen za pruženu uslugu, odnosno na kvalitet pružene usluge, kao i da traži naknadu štete, saglasno odredbama ugovora o pružanju usluge sa manjim kvalitetom od ugovorenog.

 

(2) Operator je dužan da pretplatniku izda potvrdu u pisanom ili elektronskom obliku o prijemu prigovora iz stava 1.

(3) Rok za podnošenje prigovora iz stava 1. ovog člana je 30 dana od dana dospeća računa za uslugu, kada se radi o prigovoru na iznos računa, odnosno 30 dana od dana pružanja usluge, kada se radi o prigovoru na kvalitet usluge.

(4) Pretplatnik je dužan da plati nesporan deo iznosa računa, a ako osporava ceo račun, dužan je da plati prosečno mesečno zaduženje za poslednja tri meseca koji su prethodili periodu na koji se prigovor odnosi.

(5) Operator ne odgovara za štetu iz stava 1. ovog člana ako je kvalitet pružene usluge manji od propisanog ili ugovorenog zbog objektivnih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći odnosno ukloniti (viša sila), kao i zbog blagovremeno najavljenih radova na održavanju mreža i usluga u rokovima primerenim okolnostima.

(6) Operator je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema prigovora dostavi pretplatniku odgovor u pisanom ili elektronskom obliku, kojim će prihvatiti osnovani zahtev za naknadu štete, saglasno odredbama ugovora o pružanju usluge sa manjim kvalitetom od ugovorenog, odnosno odbiti zahtev, navodeći činjenice i dokaze na osnovu kojih je utvrđen iznos zaduženja za pružene usluge, odnosno utvrđen kvalitet pruženih usluga.

(7) Pretplatnik kome je odbijen prigovor može se obratiti Agenciji ili drugom telu u cilju vansudskog rešenja spora ili pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odgovora operatora na prigovor, odnosno 15 dana od dana isteka roka u kojem je operator bio dužan da se izjasni o prigovoru.

(8) Pretplatniku koji podnese prigovor i uredno izvrši obavezu plaćanja iz stava 4. ovog člana, operator ne sme da obustavi pružanje usluge, kao ni da isključi terminalnu opremu pretplatnika iz svoje mreže, do isteka roka za pokretanje vansudskog ili sudskog postupka iz stava 7. ovog člana, odnosno do okončanja vansudskog ili sudskog postupka iz stava 7. ovog člana.

Vansudsko rešavanje sporova pred Agencijom

Član 127.

(1)        U slučaju iz člana 126. stav 7, Agencija započinje postupak vansudskog rešavanja spora posredovanjem između pretplatnika i operatora.

(2)        Ukoliko spor ne može biti rešen posredovanjem, Agencija donosi odluku kojom rešava spor, u skladu sa članom 23. ovog zakona.

(3)        Agencija donosi odluku iz stava 2. ovog člana na osnovu dostavljenih dokumenata, prikupljenih podataka i izjava strana u sporu, po pravilu bez sprovođenja usmene rasprave.

 

(4) Agencija donosi odluku iz stava 2. u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od četiri meseca od dana pokretanja postupka vansudskog rešavanja spora.

(5) Agencija bliže uređuje postupak vansudskog rešavanja spora.

Delimično i potpuno obustavljanje pružanja elektronske komunikacione usluge

Član 128.

(1) Operator može delimično obustaviti pružanje usluge pretplatniku koji nije u roku od 15 dana od dana dospeća izmirio novčane obaveze za korišćenje usluge i nije podneo prigovor operatoru u skladu sa članom 126, do dana izmirenja dospelih obaveza, uz prethodno obaveštenje pretplatnika o privremenom obustavljanju pružanja usluge.

(2) U slučaju kada je pretplatniku delimično obustavljeno pružanje usluge a on zatim podnese prigovor u roku iz člana 126. stav 3 i uredno izvrši obavezu plaćanja iz stava 4. istog člana, operator je dužan da nastavi da pruža uslugu u punom obimu.

(3) Za vreme delimičnog obustavljanja usluge iz stava 1. ovog člana operator je dužan da omogući pretplatniku primanje dolaznih poziva kada se pretplatnik nalazi na teritoriji Republike Srbije i upućivanje odlaznih poziva službama za hitne intervencije i besplatnom broju službe za pretplatnike operatora.

(4) Operator može potpuno obustaviti pružanje usluge pretplatniku koji nije u roku od 2 meseca od dana dospeća izmirio novčane obaveze za korišćenje usluge, uz prethodno obaveštenje pretplatnika o potpunom obustavljanju pružanja usluge.

Kontrola troškova

Član 129.

(1)        Operator je dužan da, u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima, pretplatniku omogući, na jednostavan način i bez naknade:

1)         zabranu odlaznih poziva, slanja elektronskih poruka i prenosa podataka, kada mesečni troškovi tih usluga pređu unapred određeni iznos;

2)         zabranu određenih vrsta odlaznih poziva, kao i poziva ili slanja elektronskih poruka na određene vrste brojeva.

(2)        Operator je dužan da pretplatniku izda odgovarajuću potvrdu u pisanom ili elektronskom obliku o preduzetim radnjama iz stava 1. ovog člana.

Dužnost obaveštavanja pretplatnika u cilju sprečavanja prekomerne potrošnje

Član 130.

 

(1)        Operator je dužan da pretplatniku, u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima, dostavi besplatno obaveštenje putem elektronske poruke ili poziva, ako trenutni iznos zaduženja za tekući mesec bude dvostruko veći od prosečnog iznosa zaduženja za uslugu u prethodna tri meseca.

(2)        U slučaju nepostojanja tehničkih mogućnosti, operator je dužan da ispuni obavezu iz stava 1. ovog člana odmah po dobijanju podataka o ostvarenom saobraćaju.

(2) U slučaju kada pretplatnik koristi uslugu u periodu koji je kraći od tri meseca, operator je dužan da obavesti pretplatnika na način iz stava 1. ovog člana, ako trenutni iznos zaduženja za tekući mesec bude dvostruko veći od ugovorenog iznosa mesečne naknade.

(4) Operator je dužan da vodi evidenciju o dostavljenim obaveštenjima iz ovog člana.

Identifikacija poziva

Član 131.

(1)        Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva dužan je da omogući sprečavanje prikazivanja identifikacije za pojedinačni odlazni poziv ili za sve odlazne pozive, na jednostavan način i bez naknade.

(2)        Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva dužan je da pretplatniku omogući isključivanje identifikacije dolaznih poziva, na jednostavan način i bez naknade za razumno korišćenje ove mogućnosti.

(3)        Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva dužan je da pretplatniku omogući jednostavan način za odbijanje dolaznih poziva sa skrivenom identifikacijom.

(4)        Operator koji pruža uslugu identifikacije uspostavljene linije dužan je da pretplatniku omogući isključivanje prikazivanja identifikacije uspostavljene linije pozivaocu, na jednostavan način i bez naknade.

(5)        Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na međunarodne odlazne pozive, a odredbe st. 2-4. ovog člana i na međunarodne dolazne pozive.

(6)        Odredba stava 1. ovog člana nije primenljiva na pozive koji se upućuju službama za hitne intervencije.

(7)        Operator ima pravo da privremeno suspenduje mogućnost iz stava 1. ovog člana radi otkrivanja i sprečavanja zlonamernih ili uznemiravajućih poziva.

(8)        Operator koji pruža uslugu identifikacije poziva ili uspostavljene linije dužan je da objavi informacije o mogućnostima i ograničenjima iz ovog člana.

Zlonamerni ili uznemiravajući pozivi

Član 132.

 (1)       Operator javno dostupnih telefonskih usluga kome pretplatnik u pisanom ili elektronskom obliku prijavi i opiše način, odnosno sadržinu, okvirni datum i vreme zlonamernog ili uznemiravajućeg poziva, dužan je da zabeleži i sačuva podatke o identifikaciji tog dolaznog poziva, datumu i vremenu poziva ili pokušaju pozivanja.

(2)        Operator je dužan da pretplatniku iz stava 1. ovog člana, izda odgovarajuću potvrdu u pisanom ili elektronskom obliku o prijavi zlonamernih ili uznemiravajućih poziva.

(3) Ako operator utvrdi, na osnovu prijave iz stava 1. ovog člana, da je zlonamerni ili uznemiravajući poziv upućen sa broja njegovog pretplatnika, dužan je da tom pretplatniku uputi upozorenje, odnosno, u slučaju ponovnog uznemiravanja, preduzme druge odgovarajuće mere radi sprečavanja daljeg uznemiravanja.

(4) Ako operator utvrdi, na osnovu prijave iz stava 1. ovog člana, da je zlonamerni ili uznemiravajući poziv upućen sa pretplatničkog broja u mreži drugog operatora, prosleđuje tom operatoru prijavu o uznemiravanju iz stava 1. ovog člana, kako bi taj operator svom pretplatniku uputio upozorenje, odnosno, u slučaju ponovnog uznemiravanja, preduzeo druge odgovarajuće mere radi sprečavanja daljeg uznemiravanja.

(5) Operatori javno dostupnih telefonskih usluga dužni su da sarađuju radi praćenja i otkrivanja zlonamernih ili uznemiravajućih poziva, a naročito radi razmene podataka i postupanja po prosleđenim prijavama iz stava 4. ovog člana.

Zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva

Član 133.

Operator je dužan da pretplatniku omogući, na jednostavan način i bez naknade, zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva, koju je izvršila treća strana, na terminalnu opremu pretplatnika.

Usluga roditeljske kontrole

Član 134.

(1) Operator je dužan da, na zahtev pretplatnika, pruži uslugu roditeljske kontrole, kojom se omogućava:

1)         ograničavanje pristupa određenim sadržajima;

2)         zabrana upućivanja poziva i slanja elektronskih poruka na određene brojeve;

3)         upućivanje poziva i slanje elektronskih poruka samo na određene brojeve;

4)         kontrola troškova iz člana 129. ovog zakona.

 

Nezatražene poruke

Član 135.

(1)        Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak krajnjeg korisnika (primalac).

(2)        Ako je fizičko ili pravno lice, prilikom prodaje svojih proizvoda ili usluga, pribavilo neposredno od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na upotrebu tih podataka u svrhe neposrednog oglašavanja, ima pravo da ih upotrebljava radi neposrednog oglašavanja svojih sličnih proizvoda ili usluga, pod uslovom da primaocu obezbedi mogućnost prigovora takvoj upotrebi kontakt podataka, na jednostavan način i bez naknade.

(3)        Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se netačno prikazuje ili prikriva identitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, neposredno oglašavanje koje ne sadrži naznačenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka, kao i slanje elektronske poruke kojom se primalac podstiče da posećuje internet stranicu čija je sadržina u suprnotnosti sa zakonom koji uređuje elektronsku trgovinu.

Obaveze operatora u vezi sa nezatraženim porukama

Član 136.

(1)        Operator je dužan da pretplatniku omogući filtriranje nezatraženih i škodljivih elektronskih poruka, kao i jednostavan način za podešavanje ili isključivanje filtera.

(2)        Operator je dužan da javno objavi elektronsku adresu za prijavljivanje nezatraženih i škodljivih elektronskih poruka.

(3)        Operator je dužan da, po prijemu dokaza o nezatraženim i škodljivim porukama koje su poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi činjenično stanje i, u zavisnosti od stepena zloupotrebe, opomene pretplatnika ili mu privremeno onemogući korišćenje usluge i o tome ga bez odlaganja obavesti.

(4)        Operator ima pravo da, u slučaju ponovljene zloupotrebe pretplatniku trajno onemogući korišćenje usluga, odnosno raskine ugovor o korišćenju usluga.

Podaci o ličnosti u javnom telefonskom imeniku

Član 137.

(1) Pružalac usluga javnog telefonskog imenika dužan je da bez naknade obavesti pretplatnika o nameri da njegove lične podatke uključi u javno dostupan telefonski

 

imenik u štampanoj ili elektronskoj formi, o svrsi imenika, dostupnosti ličnih podataka preko usluga obaveštenja, kao i mogućnostima za pretragu ličnih podataka od strane trećih lica preko funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika.

(2)        Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, odbije saglasnost za uključivanje ličnih podataka u javno dostupan telefonski imenik.

(3)        Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da pretplatniku, čiji se lični podaci nalaze u javno dostupnom telefonskom imeniku, omogući proveru ili ispravku podataka, kao i mogućnost povlačenja date saglasnosti, odnosno brisanja ličnih podataka iz javno dostupnog telefonskog imenika, na jednostavan način i bez naknade.

(4)        Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da pribavi dodatni pristanak pretplatnika pre omogućavanja upotrebe podataka iz javnog telefonskog imenika u svrhe različite od stupanja u kontakt sa pretplatnikom preko ličnog imena i prezimena, odnosno naziva pretplatnika ili minimuma drugih njegovih identitetskih oznaka.

(5)        Odredbe st. 2. i 3. ovog člana primenjuju se na pravna lica u meri u kojoj ona nisu obavezna da njihov pretplatnički broj bude dostupan javnosti, a odredba stava 4. ovog člana primenjuje se na pravna lica bez ograničenja.

Dostupnost podataka u javnom telefonskom imeniku i pristup uslugama obaveštenja

Član 138.

(1)        Operator koji pruža javno dostupne telefonske usluge dužan je da:

1)         sačini i vodi ažuran javni telefonski imenik sa podacima svojih pretplatnika, osim pretplatnika iz člana 137. stav 2. ovog zakona;

2)         obezbedi korisnicima svojih usluga pristup uslugama obaveštenja i javnim telefonskim imenicima.

(2)        Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da udovolji svakom razumnom zahtevu za pristup podacima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pod uslovima koji su objektivni, nediskriminatorni, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

(3)        Obaveza iz stava 2. ovog člana naročito se odnosi na zahtev operatora koji je određen da pruža uslugu univerzalnog servisa iz člana 59. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ovog zakona, kao i zahteve drugih pružalaca usluga javnih telefonskih imenika, koji sačinjavaju sveobuhvatne javno dostupne telefonske imenike sa podacima o svim pretplatnicima javno dostupnih telefonskih usluga u Republici Srbiji.

(4)        Agencija bliže propisuje uslove u pogledu pristupa i korišćenja podataka iz javnih telefonskih imenika iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Obrada podataka o saobraćaju

Član 139.

 (1)       Operator javnih komunikacionih mreža ili operator javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, koji obrađuje i čuva podatke o saobraćaju krajnjeg korisnika, dužan je da te podatke obriše ili učini neprepoznatljivim lice na koje se ti podaci odnose, kada podaci o saobraćaju više nisu neophodni za prenos komunikacije, sa izuzetkom:

1)         podataka koji su neophodni radi izrade računa za usluge ili međupovezivanje, a koji se mogu obrađivati do isteka zakonom predviđenog roka za reklamacije ili naplatu potraživanja;

2)         podataka koje operator koristi radi oglašavanja i prodaje usluga, uz prethodni pristanak lica na koje se podaci odnose, kao i radi pružanja usluga sa dodatom vrednošću, u meri i vremenu neophodnom za te svrhe;

3)         podataka koji se zadržavaju u skladu sa odredbama zakona koji uređuje zadržavanje podataka.

(2)        Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da, pre otpočinjanja obrade podataka o saobraćaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, kao i pre pribavljanja pristanka iz stava 1. tačka 2) ovog člana, obavesti krajnjeg korisnika o vrstama podataka koji će biti obrađivani, kao i trajanju obrade.

(3)        Lice koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. tačka 2) ovog člana ima pravo opoziva datog pristanka u bilo kom trenutku.

(4)        Obradu podataka o saobraćaju iz stava 1. ovog člana smeju da vrše samo lica ovlašćena od strane operatora, a naročito lica koja obavljaju poslove izdavanja računa, upravljanja mrežnim saobraćajem, odgovaranja na pitanja krajnjeg korisnika, otkrivanja prevara, oglašavanja i prodaje usluga elektronskih komunikacija, kao i pružanja usluga sa dodatom vrednošću, u meri neophodnoj za obavljanje navedenih aktivnosti.

(5)        Odredbe st. 1. i 4. ovog člana ne odnose se na mogućnost Agencije i drugih nadležnih državnih organa da ostvare uvid u podatke o mrežnom saobraćaju koji su od značaja za odlučivanje u sporovima, naročito povodom računa za usluge ili međupovezivanja.

Obrada podataka o lokaciji

Član 140.

(1)        Operator javnih komunikacionih mreža i javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga može obrađivati podatke o lokaciji krajnjeg korisnika, koji nisu podaci o saobraćaju, samo kada se lica na koja se ti podaci odnose učine neprepoznatljivim ili uz njihov prethodni pristanak radi pružanja usluga sa dodatom vrednošću, u meri i vremenu potrebnom za te svrhe.

(2)        Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na podatke o lokaciji koji se zadržavaju u skladu sa odredbama zakona koji uređuje zadržavanje podataka.

(3)        Operator je dužan da, pre pribavljanja pristanka iz stava 1. ovog člana, krajnjeg korisnika obavesti o vrstama podataka o lokaciji koji će biti obrađivani, svrsi i trajanju obrade, kao i tome da li će podaci biti dostavljani trećim licima za potrebe pružanja usluga sa dodatom vrednošću.

(4)        Lice koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. ovog člana ima pravo opoziva datog pristanka u bilo kom trenutku.

(5)        Operator je dužan da licu koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. ovog člana, pruži mogućnost privremenog odbijanja obrade podataka o lokaciji pri svakom povezivanju na mrežu ili prenosu komunikacije, na jednostavan način i bez naknade.

(6)        Obradu podataka o lokaciji iz ovog člana smeju da vrše samo ovlašćena lica operatora, odnosno ovlašćena lica treće strane koja pruža uslugu sa dodatom vrednošću, u meri neophodnoj za pružanje usluge sa dodatom vrednošću.

Dostupnost usluge

Član 141.

(1)        Operator koji pruža javno dostupnu telefonsku uslugu putem javne komunikacione mreže, dužan je da preduzme odgovarajuće tehničke i organizacione mere u cilju obezbeđivanja najveće moguće dostupnosti javno dostupne telefonske usluge u slučaju izuzetno teškog kvara mreže ili u slučajevima više sile.

(2)        Operator iz stava 1. ovog člana je dužan preduzme sve neophodne mere da obezbedi neprekidan pristup službama za hitne intervencije.

XVI. BEZBEDNOST I INTEGRITET JAVNIH KOMUNIKACIONIH MREŽA I USLUGA, ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI I REGISTRACIJA PRETPLATNIKA

Bezbednost i integritet javnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga

Član 142.

(1)        Operator je dužan da, radi obezbeđivanja bezbednosti i integriteta javnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga, tajnosti komunikacija, kao i zaštite podataka o ličnosti, saobraćaju i lokaciji, primeni adekvatne tehničke i organizacione mere, primerene postojećim rizicima, a posebno mere za prevenciju i minimizaciju uticaja bezbednosnih incidenata po korisnike i međupovezane mreže, kao i mere za obezbeđivanje kontinuiteta rada javnih komunikacionih mreža i usluga.

(2)        Ako operator pruža uslugu koristeći elektronsku komunikacionu mrežu, pripadajuća sredstva ili usluge drugog operatora, dužan je da sarađuje sa tim operatorom u obezbeđivanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga.

(3)        Kada postoji poseban rizik povrede bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga (neovlašćeni pristup, značajan gubitak podataka, ugrožavanje tajnosti komunikacija, bezbednosti podataka o ličnosti i drugo), operator je dužan da o tom riziku obavesti pretplatnike i, ako je takav rizik van opsega mera koje je operator dužan da primeni, obavesti pretplatnike o mogućim merama zaštite i troškovima u vezi sa primenom tih mera.

(4)        Operator je dužan da, bez odlaganja, obavesti Agenciju o svakoj povredi bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga, koja je značajno uticala na njegov rad.

(5)        ) Agencija je ovlašćena da obavesti javnost o povredi bezbednosti i integriteta iz stava 4. ovog člana, ili zahteva od operatora da to sam uradi, kada proceni da je objavljivanje takve informacije u javnom interesu.

(6)        Agencija aktom bliže uređuje primenu tehničkih i organizacionih mera iz stava 1. ovog člana kao i postupak obaveštavanja iz stavova 3. i 4. ovog člana.

(7)        Agencija, u svrhu sprovođenja odredaba ovog člana, može od operatora da zatraži:

1)         dostavljanje podataka potrebnih za procenu sigurnosti i integriteta mreža i usluga, uključujući i dokumenta koja se odnose na sigurnosnu politiku operatora;

2)         sprovođenje nadzora sigurnosti mreža i usluga, koje mora obaviti kvalifikovano nezavisno telo ili nadležni državni organ uz dostavljanje rezultata nadzora Agenciji, pri čemu troškove takvog nadzora sigurnosti snosi operator.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 143.

(1)        U pogledu zaštite podataka o ličnosti, operator koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu prilikom sprovođenja tehničkih i organizacionih mera iz člana 142. stav 1. naročito je dužan da:

1)         obezbedi da podacima o ličnosti mogu pristupiti ovlašćena lica u zakonom dozvoljene svrhe;

2)         zaštiti podatke o ličnosti koji se čuvaju ili prenose od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene, i neovlašćenog ili nedopuštenog čuvanja, obrade, pristupa ili objavljivanja;

3)         obezbedi primenu bezbednosne politike u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

(2)        Agencija i organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti imaju pravo da nadziru mere koje u sprovođenju odredbi ovog člana preduzima operator koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu i daju preporuke o najboljim praksama koje se odnose na nivo bezbednosti koji te mere treba da postignu.

(3)        U slučaju povrede podataka o ličnosti, operator koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu je dužan da, bez odlaganja, obavesti Agenciju i organ nadležan

 

za zaštitu podataka o ličnosti o učinjenoj povredi. Kada postoji verovatnoća da će nastala povreda negativno uticati na podatke o ličnosti ili privatnost pretplatnika ili drugog fizičkog lica, operator je dužan da bez odlaganja obavesti i pretplatnika ili drugo fizičko lice o učinjenoj povredi.

(4) Operator koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu ne mora obavestiti pretplatnika ili drugo fizičko lice o povredi podataka o ličnosti, ako Agencija utvrdi da je operator na zadovoljavajući način primenio odgovarajuće tehničke mere za zaštitu podataka o ličnosti, na podatke na koje se povreda odnosi. Primenom tehničkih mera za zaštitu podataka o ličnosti iz ovog stava, mora se obezbediti da podaci o ličnosti postanu nerazumljivi svim licima koja nisu ovlašćena da im pristupe. Agencija dostavlja mišljenje o potrebi obaveštavanja pretplatnika ili drugog fizičkog lica operatoru javno dostupne elektonske komunikacione usluge i organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti.

(5) U slučaju da operator nije obavestio pretplatnika ili drugo fizičko lice o povredi podataka o ličnosti, organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti, ako proceni moguće negativne posledice te povrede, može nezavisno od mišljenja Agencije iz stava 4. ovog člana da zahteva od operatora koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu da izvrši tu obavezu.

(6)        Obaveštenje upućeno pretplatniku ili drugom fizičkom licu mora sadržati opis prirode povreda podataka o ličnosti, kontakt podatke za pružanje dodatnih informacija, kao i preporučene mere za ublažavanje mogućih negativnih posledica povrede podataka o ličnosti.

(7)        Obaveštenje o povredi iz stava 3. ovog člana, upućeno Agenciji i organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti, sadrži i opis posledica učinjene povrede, kao i mere koje operator predlaže ili preduzima povodom te povrede.

(8)        Operator koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu ima obavezu da vodi evidenciju o povredama podataka o ličnosti, koja sadrži činjenice o uzroku povrede podataka o ličnosti, posledicama učinjene povrede i preduzetim zaštitnim merama, kako bi Agencija i organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti mogli da provere usklađenost postupanja operatora sa odredbama ovog člana. Sadržaj evidencija povreda podataka o ličnosti mora biti ograničen samo na podatke potrebne za svrhu njenog vođenja.

(9)        Agencija, u saradnji sa organom nadležnim za zaštitu podataka o ličnosti, može pravilnikom iz člana 142. stav 6. ovog zakona bliže propisati u kojim slučajevima operator koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu ima obavezu da dostavi obaveštenje o povredi podataka o ličnosti, formi i načinu obaveštavanja iz ovog člana.

(10)      Agencija i organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti imaji pravo da proveravaju obavezu operatora koji pruža elektronsku komunikacionu uslugu u vezi sa obaveštenjem iz ovog člana, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere u slučaju neispunjenja tih obaveza, u skladu sa ovim zakonom.

Registracija pretplatnika

Član 144.

(1)        Operator je dužan da izvrši registraciju pretplatnika pre početka pružanja usluge preko javne mobilne komunikacione mreže.

(2)        Registracija iz stava 1. ovog člana obuhvata evidentiranje sledećih podataka o pretplatniku: ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica; broj lične karte ili pasoša za fizička lica i matični broj za pravna lica; adresu pretplatnika i dodeljeni broj, odnosno dodeljenu identifikaciju pretplatnika.

(3)        Evidentirane podatke iz stava 2. ovog člana, operator može da koristi samo u svrhu:

1)         registracije, pripreme, zaključivanja, izvršavanja, izmene ili raskida pretplatničkog ugovora;

2)         obračunavanja usluge;

3)         vođenja javnog telefonskog imenika u skladu sa čl. 137. i 138. ovog zakona;

4)         ispunjenja obaveze zadržavanja podataka u skladu sa zakonom koji uređuje zadržavanje podataka;

(4)        Evidentirane podatke iz stava 2. ovog člana, operator može da koristi i u druge svrhe, samo uz punovažni pristanak pretplatnika, u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

(5)        Obradu podataka iz stava 2. ovog člana vrše lica radno angažovana kod operatora.

(6)        Operator je dužan da evidentrane podatke iz stava 2. ovog člana, čuva za vreme trajanja pretplatničkog odnosa i 12 meseci od dana prestanka pružanja usluge.

(7)        Način registracije pretplatnika iz stava 1. ovog člana, bliže propisuje Ministarstvo na osnovu predloga koji priprema Agencija.

XVII. TAJNOST ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Član 145.

(1)        U cilju osiguravanja tajnosti elektronskih komunikacija i sa njima povezanih podataka o saobraćaju u javnim komunikacionim mrežama i javno dostupnim uslugama elektronskih komunikacija, zabranjeno je prisluškivanje, snimanje, čuvanje, te svaki oblik presretanja ili nadzora elektronskih komunikacija i sa njima povezanih podataka o saobraćaju, osim u slučajevima utvrđenim zakonom koji uređuje oblast zakonitog presretanja i zadržavanja podataka.

(2)        Odredba iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na tehničko čuvanje podataka koje je nužno za prenos komunikacije, ne zadirući pritom u načela zaštite tajnosti podataka.

 (3) Odredba iz stava 1. ovog člana ne sprečava snimanje komunikacija i sa njima povezanih podataka o saobraćaju, koje se obavlja radi dokazivanja komercijalnih transakcija ili drugih poslovnih odnosa, u kojima su obe strane svesne ili bi morale biti svesne ili su izričito upozorene na to da obavljena komunikacija može da bude snimljena.

(4) Korišćenje elektronskih komunikacionih mreža i usluga radi čuvanja ili pristupanja podacima pohranjenim u terminalnoj opremi pretplatnika ili korisnika, dozvoljeno je pod uslovom da je pretplatnik dao svoj pristanak, nakon što mu je dato jasno i potpuno obaveštenje o svrsi prikupljanja i obrade podataka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i da mu je pružena prilika da takvu obradu odbije.

(5) Odredba stava 4. ovog člana ne sprečava tehničko čuvanje ili pristup podacima isključivo u svrhu obezbeđivanja komunikacije u okviru elektronskih komunikacionih mreža ili pružanja usluga koje je krajnji korisnik izričito zatražio.

XVIII. PROVERA POSTUPANJA OPERATORA I INSPEKCIJSKI NADZOR

Ovlašćenja Agencije

Član 146.

(1)        Operatori su dužni da delatnost elektronskih komunikacija obavljaju u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezama određenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korišćenje numeracije, pojedinačnim dozvolama za korišćenje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

(2)        Agencija je ovlašćena da traži od operatora podatke i informacije koji su joj potrebni radi provere njihovog postupanja u skladu sa obavezama iz stava 1. ovog člana, kao i da vrši merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme.

(3)        Poslove merenja i ispitivanja iz stava 2. ovog člana Agencija vrši preko kontrolno-mernih centara, kao organizacionih jedinica Agencije (područne jedinice), odnosno preko lica ovlašćenih za vršenje merenja i ispitivanja.

(4)        Ako Agencija utvrdi da postupanje operatora nije u skladu sa obavezama iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava operatora i određuje rok u kome operator može da se izjasni o utvrđenim nepravilnostima, odnosno da ih otkloni i o tome obavesti Agenciju.

(5)        Rok iz stava 4. ovog člana ne može biti kraći od osam dana od dana prijema zahteva od strane operatora, osim u slučajevima kada Agencija utvrdi teže ili ponovljeno kršenje propisanih obaveza.

(6) Ako Agencija utvrdi da operator nije otklonio utvrđene nepravilnosti u ostavljenom roku, podnosi prijavu inspekciji Ministarstva.

Inspekcijski nadzor

Član 147.

(1)        Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa kojima se uređuje delatnost elektronskih komunikacija, kao i međunarodnih sporazuma u oblasti elektronskih komunikacija, obavlja Ministarstvo, preko inspektora elektronskih komunikacija (u daljem tekstu: inspektor).

(2)        Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa kojim se uređuje delatnost elektronskih komunikacija na teritoriji autonomne pokrajine vrši autonomna pokrajina preko svojih organa.

(3)        Poslove iz stava 2. ovog člana autonomna pokrajina vrši kao poverene.

Član 148.

(1)        Inspektor je samostalan u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima kojima se uređuje obavljanje poslova inspekcije, a za svoj rad je lično odgovoran.

(2)        Inspektor je dužan da uzme u postupak prijave Agencije, fizičkih i pravnih lica, kao i da obavesti podnosioca prijave o rezultatima postupka.

(3)        Inspektor ne može da vrši nadzor elektronske komunikacione mreže ili usluge, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, ako je učestvovao u njihovom projektovanju, izgradnji, postavljanju ili proizvodnji.

(4)        U vršenju inspekcijskog nadzora, za obavljanje poslova merenja i ispitivanja elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, inspektor može angažovati lice ovlašćeno za vršenje merenja i ispitivanja.

Posebna ovlašćenja inspektora

Član 149.

Inspektor je, pored ovlašćenja iz zakona kojim se uređuje obavljanje poslova inspekcije, ovlašćen da proverava:

1) postupanje operatora u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, posebnim obavezama određenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korišćenje numeracije, pojedinačnim dozvolama za korišćenje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2)         rad elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, kao i ispunjenost propisanih tehničkih i drugih zahteva;

3)         da li se radio-frekvencijski spektar koristi u skladu sa ovim zakonom;

4)         postupanje imalaca pojedinačnih dozvola i drugih korisnika radio-frekvencijskog spektra u odnosu na obaveze utvrđene dozvolama, ovim zakonom, propisima donetim na osnovu njega i odgovarajućim međunarodnim sporazumima;

5)         postojanje štetnih smetnji u radu elektronskih komunikacionih mreža;

6)         postupanje operatora u vezi sa primenom mera zaštite podataka o ličnosti i privatnosti, obezbeđivanjem bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga;

7)         omogućavanje zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadržanim podacima, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast zakonitog presretanja i zadržavanja podataka.

Mere inspekcijskog nadzora

Član 150.

(1)        Ako se u vršenju inspekcijskog nadzora utvrde nezakonitosti u primeni ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega, inspektor donosi rešenje kojim:

1)         nalaže mere za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i određuje rok za njihovo otklanjanje;

2)         preduzima privremene mere, uključujući određivanje zabrane rada elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, pečaćenja i oduzimanja elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme ili dela opreme, naročito ako se:

-           radio-frekvencijski spektar neovlašćeno koristi, ako se koristi suprotno propisanim uslovima korišćenja ili

-           utvrdi da rad elektronske komunikacione opreme predstavlja neposrednu i ozbiljnu pretnju javnoj bezbednosti ili ugrožava životnu sredinu;

3)         privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija ili vršenja određenih aktivnosti u oblasti elektronskih komunikacija, zatvaranjem prostorija u kojima se obavlja delatnost ili vrši određena aktivnost ili na drugi odgovarajući način, u slučajevima kada se onemogući vršenje nadzora, kada se neovlašćeno obavlja delatnost ili kada se ne primene prethodno određene mere iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pri čemu određuje vreme trajanja privremene zabrane obavljanja delatnosti u kome su lica dužna da otklone protivpravno stanje koje je razlog izricanja mere.

(2)        Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od petnaest dana od dana prijema rešenja.

(3)        Žalba na rešenje inspektora odlaže izvršenje rešenja.

(4)        Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, žalba ne odlaže izvršenje rešenja kada je neophodno preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost, što se posebno obrazlaže u rešenju.

(4)        Rešenje Ministarstva je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

(5)        Inspektor je dužan da o utvrđenim nepravilnostima, nedostacima ili propustima u primeni ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega obavesti Agenciju i, po potrebi, predloži Agenciji preduzimanje mera iz njene nadležnosti.

Lica ovlašćena za vršenje merenja i ispitivanja

Član 151.

(1)        Privredno društvo i drugo pravno lice može da vrši merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.

(2)        Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica iz stava 1. ovog člana.

(3)        Ministarstvo donosi rešenje o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, na zahtev lica iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: ovlašćenje za vršenje merenja i ispitivanja).

(4)        Za izdavanje rešenja iz stava 2. ovog člana plaća se taksa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje administrativna taksa.

(5)        Ovlašćenje za vršenje merenja i ispitivanja može se oduzeti ako se naknadno utvrdi da privredno društvo i drugo pravno lice ne ispunjava propisane uslove ili ako se utvrdi da je rešenje izdato na osnovu neistinitih i netačnih podataka.

(6)        Rešenje iz st. 2. i 5. ovog člana je konačno.

(7)        Ministarstvo vodi ažuran registar ovlašćenja za vršenje merenja i ispitivanja i čini ga dostupnim na svojoj internet stranici.

XIX. KAZNENE ODREDBE

Član 152.

(1) Novčanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1) projektuje, gradi ili postavlja, koristi i održava elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva suprotno članu 44. ovog zakona;

2) postupa suprotno odredbama člana 145. ovog zakona u pogledu zaštite tajnosti elektronskih komunikacija;

3) ne prijavi Agenciji ugovor o međupovezivanju na međunarodnom nivou (član 57. stav 5);

4) ne omogući ili omete vršenje inspekcijskog nadzora (čl. 149.).

(2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

(3)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

(4)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

(5)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravnom licu, odnosno preduzetniku, može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

Član 153.

(1)        Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         ne postupi u skladu sa aktom Agencije kojim se usklađuju cene usluge rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama, u skladu sa međunarodnim sporazumima (član 8. stav 1. tačka 20);

2)         ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija u skladu sa odgovarajućim opštim uslovima propisanim od strane Agencije (član 39);

3) ne obavesti Agenciju o otpočinjanju, promeni ili okončanju delatnosti (član 40. stav 1);

4) ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija preko povezanog privrednog društva ili preko ogranka (član 42);

5)         ne obavlja delatnost u skladu sa donetim tehničkim propisima iz člana 46. ovog zakona;

6)         ne postupi u skladu sa tehničkim zahtevima za radio opremu iz člana 47. ovog zakona;

7) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije kojim se utvrđuje zajedničko korišćenje (član 55. stav 3);

8) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije kojim se utvrđuje međupovezivanje, odnosno pristup (član 57. stav 8);

9) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije kojim se utvrđuje obaveza međupovezivanja elektronske komunikacione mreže za posebne namene i javne komunikacione mreže (član 58);

10) ne pruža usluge univerzalnog servisa u skladu sa propisanim obavezama (član 60. stav 1.);

11) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o obezbeđivanju dostupnosti usluga univerzalnog servisa (član 60. stav 5);

12) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o određivanju operatora sa ZTS (član 67. stav 2) i propisanim obavezama (čl. 69-74 i 76.);

13) ne obavesti Agenciju o nameri otuđenja svoje mreže za pristup ili njenog značajnog dela, ili o nameri osnivanja posebne poslovne jednice, u skladu sa članom 75. ovog zakona;

14) koristi numeraciju suprotno odredbama ovog zakona, odnosno suprotno izdatoj dozvoli za korišćenje numeracije (član 78.);

15) ustupi na korišćenje dodeljenu numeraciju, odnosno prenese pravo na korišćenje dodeljene numeracije bez prethodne saglasnosti Agencije (član 81. st. 1. i 3);

16) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o oduzimanju dodeljene numeracije (član 82.);

17) ne postupi u skladu sa odredbama člana 84. ovog zakona u vezi sa prenosivošću broja;

18) ne postupi u skladu sa odredbama člana 85. ovog zakona, u vezi sa jedinstvenim brojem za pristup službama za hitne intervencije;

19) ne postupi u skladu sa odredbama člana 86. ovog zakona, u vezi sa brojevima za usluge od posebnog društvenog značaja;

20) koristi radio-frekvencije suprotno odredbama ovog zakona (član 91.), odnosno suprotno izdatoj pojedinačnoj dozvoli (čl. 93. i 96.), privremenoj dozvoli (član 101.) ili utvrđenim uslovima za korišćenje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja (član 104.);

21) prenese pravo na korišćenje radio-frekvencija suprotno odredbi člana 100. ovog zakona;

22) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o zameni dodeljenih radio-frekvencija (član 102.), odnosno oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija (član 103.);

23) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o obavezi prenosa (član 112.);

24) ne zaključi pretplatnički ugovor u skladu sa odredbama članova 117. i 118. ovog zakona;

25) ne postupa u skladu sa odredbama člana 119. ovog zakona, u vezi sa obaveštavanjem o uslovima ugovora i cenama usluga;

26) propusti da pretplatnike obavesti o nameri jednostrane izmene uslova ugovora u skladu sa odredbama člana 120. ovog zakona;

27) ne pruža usluge sa dodatom vrednošću u skladu sa odredbama člana 121. ovog zakona;

28) ne obezbedi minimalni propisani kvalitet određenih usluga (član 122. stav 1.);

29) ne postupi u skladu sa odredbama člana 122. st. 2. i 3, u vezi sa objavljivanjem, odnosno dostavljanjem na zahtev Agencije, podataka za krajnje korisnike o kvalitetu usluga i o merama koje su preduzete kako bi se osigurala jednakost u pristupu krajnjih korisnika sa invaliditetom;

30) ne postupi u skladu sa odredbama člana 126. ovog zakona, u vezi sa prigovorom pretplatnika;

31) postupa suprotno odredbama ovog zakona u vezi sa slanjem elektronskih poruka radi neposrednog oglašavanja (član 135.);

32) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa podacima o ličnosti u javnim telefonskim imenicima (član 137.);

33) ne postupi sa podacima o saobraćaju u skladu sa odredbama člana 139. ovog zakona;

34) ne postupi sa podacima o lokaciji u skladu sa odredbama člana 140. ovog zakona;

35) ne preduzme odgovarajuće tehničke i organizacione mere u cilju obezbeđivanja najveće moguće dostupnosti javno dostupne telefonske usluge u slučaju izuzetno teškog kvara mreže ili u slučajevima više sile, odnosno obezbeđivanja neprekidnog pristupa službama za hitne intervencije (član 141.);

36) ne postupi u skladu sa odredbama člana 142. ovog zakona, u vezi sa obezbeđivanjem bezbednosti, integriteta i kontinuiteta rada javnih komunikacionih mreža i usluga;

37) ne postupi u skladu sa odredbama člana 143. ovog zakona, u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti;

38) ne registrije pretplatnike javne telefonske usluge i usluge pristupa internetu u skladu sa članom 144. ovog zakona;

39) ne dostavi Agenciji podatke i informacije potrebne za proveru postupanja u skladu sa propisanim obavezama, odnosno ako se ne izjasni o utvrđenim nepravilnostima u propisanom roku (član 146.);

40) ne postupi u skladu sa rešenjem inspektora iz člana 150. ovog zakona.

(2)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

(3)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

(4) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravnom licu, odnosno preduzetniku, može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

Član 154.

(1)        Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         ne dostavi Ministarstvu potrebne podatke i informacije radi obavljanja poslova iz nadležnosti Ministarstva (član 6.)

1)         ne dostavi Agenciji podatke i informacije neophodne radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti (član 43.);

2)         ne izgradi kablovsku kanalizaciju do granice građevinske parcele i prateću infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorija krajnjeg korisnika (član 45. stav 1.);

3)         onemogućava pristup izgrađenoj elektronskoj komunikacionoj mreži i pripadajućim sredstvima u poslovnim i stambenim objektima (član 45. stav 2.)

4) narušava zaštitni pojas ili obavlja radove u blizini elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava na način koji ugrožava funkcionisanje elektronskih komunikacija (član 48.);

5) narušava zaštitnu zonu duž trase radio-koridora (član 49.);

6) ne postupi u skladu sa propisanim zahtevima za obezbeđivanje elektromagnetske kompatibilnosti (član 50.);

7) njegova elektronska komunikaciona mreža, pripadajuća sredstva ili elektronska komunikaciona oprema prekoračuje propisani nivo elektromagnetskog polja (član 51.);

8)         ne zasniva pravo službenosti u skladu sa odredbama članova 53. i 54. ovog zakona;

9)         ne obavesti u propisanom roku Agenciju o nameri otuđenja svoje mreže za pristup (član 61.);

10) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o finansiranju univerzalnog servisa (član 63. stav 2);

11) ne postupi u skladu sa odredbama člana 109. ovog zakona u vezi sa distribucijom medijskih sadržaja;

12) ne postupi u skladu sa odredbama člana 110. ovog zakona u vezi sa medijskim sadržajima različitih formata slike i tona;

13) ne postupi u skladu sa propisanim zahtevima kojima se obezbeđuje interoperabilnost digitalne televizijske opreme namenjene potrošačima (član 111.);

14) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o utvrđivanju posebnih obeveza u vezi sa obezbeđivanjem pristupa (član 113.);

15) ne postupi u skladu sa odredbama člana 114. ovog zakona u vezi sa uslovnim pristupom;

16) ne osigura jednaku dostupnost svojih usluga i terminalne opremene krajnjim korisnicima sa invaliditetom, odnosno ne postupi u skladu sa odgovarajućim rešenjem Agencije (član 123.);

17) ne postupa u skladu sa odredbama člana 128. zakona, u vezi sa delimičnim i potpunim obustavljanjem pružanja elektronske komunikacione usluge;

18) ne omogući usluge roditeljske kontrole u skladu sa odredbama člana 134. ovog zakona;

19) ne vodi javni telefonski imenik ili ne omogućava pristup podacima u javnom telefonskom imeniku iz člana 138. ovog zakona.

(2)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

(3)        Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Član 155.

(1)        Novčanom kaznom od 100.000 do 250.000 kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         ne objavi podatke o ponudi usluga univerzalnog servisa (član 60. stav 3);

2)         ne dostavi Agenciji izveštaj o pružanju usluga univerzalnog servisa (član 62. stav 1);

3)         propusti da obavesti Agenciju o promeni podataka (čl. 79. stav 3, 98. stav 3. i 99. stav 3.);

4)         ne izda račun sa detaljnom specifikacijom u skladu sa odredbama člana 125. ovog zakona;

5)         ne postupi u skladu sa odredbama člana 129. ovog zakona, u vezi sa obezbeđivanjem mogućnosti kontrole troškova;

6)         ne postupi u skladu sa odredbama člana 130. ovog zakona, u vezi sa obaveštavanjem pretplatnika u cilju sprečavanja prekomerne potrošnje;

7) ne pruža usluge identifikacije poziva u skladu sa odredbama člana 131. ovog zakona;

8) ne postupi u skladu sa odredbama člana 132. ovog zakona, u vezi sa zlonamernim i uznemiravajućim pozivima;

9) ne obezbedi pretplatniku mogućnost za zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva (član 133.);

10) ne obezbedi pretplatniku mogućnost za filtriranje nezatraženih i škodljivih elektronskih poruka (član 136. stav 1);

11) ne preduzme mere u vezi sa otkrivanjem i sprečavanjem slanja nezatraženih i škodljivih poruka (član 136. st. 2 i 3.).

(2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

 

(3) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

XX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Kontinuitet Agencije

Član 156.

(1)        Danom stupanja na snagu ovog zakona Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.

(2)        Direktor i članovi upravnog odbora nastavljaju da obavljaju dužnosti na koje su izabrani do isteka mandata.

(3)        Zaposleni u Regulatornoj agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge nastavljaju sa radom na poslovima na kojima su radili, do dana stupanja na snagu novih opštih akata Agencije kojima se uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Kontinuitet Budžetskog fonda

Član 157.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Budžetski fond za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva osnovan u skladu sa odredbama Zakona o elektronskih komunikacja ("Službeni glasnik RS", br. 44/10, 60/13 – US, 62/14) nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.

Posebne obaveze Ministarstva

Član 158.

(1) Ministarstvo donosi opšte akte na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

(2) Do donošenja akata iz stava 2. ovog člana primenjuju se važeći opšti akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Posebne obaveze Agencije

Član 159.

(1) Upravni odbor Agencije donosi statut Agencije koji je usklađen sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(4)        Agencija formira nove, odnosno ažurira postojeće registre, evidencije i baze podataka i propisuje obrasce za unos i izmenu podataka, u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(5)        Agencija donosi opšte akte na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

(6)        Do donošenja akata iz stava 4. ovog člana primenjuju se važeći opšti akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Licence, opšta odobrenja i pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencije izdate u skladu sa ranije važećim propisima

Član 160.

(1)        Licenca, opšta odobrenja i pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija izdate do dana stupanja na snagu ovog zakona važe do isteka perioda na koji su izdati.

(2)        Imaoci licenci, opštih odobrenja kao i pojedinačne dozvole iz stava 1. ovog člana, dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(3)        Agencija, po službenoj dužnosti, evidentira imaoce licenci, odobrenja i pojedinačnih dozvola iz stava 1. ovog člana u evidenciji operatora, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odluke o dodeli numeracije i dozvole za korišećenje numeracije

Član 161.

Donete odluke o dodeli numeracije i dozvole za korišćenje numeracije izdate do dana stupanja na snagu ovog zakona, važe do isteka roka na koji su donete, a dodeljena numeracija se koristi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Dozvole za radio stanicu izdate u skladu sa ranije važećim propisima

Član 162.

(1)        Danom stupanja na snagu ovog zakona imaoci dozvola za radio stanice nastavljaju sa radom u skladu sa izdatim dozvolama, do isteka perioda na koji su izdate.

(2)        Izuzetno od stava 1. ovog člana, imaoci dozvola za radiodifuzne stanice, izdate u sklopu dozvola za pružanje medijske usluge radija, nastavljaju sa radom u skladu sa izdatim dozvolama, koje prestaju da važe u rokovima utvrđenim aktom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje radijskog programa iz člana 116. stav 1. ovog zakona.

Započeti postupci

Član 163.

Postupci koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona se okončavaju u skladu sa propisima po kojima su započeti.

Registracija pretplatnika

Član 164.

(1) Operatori su u obavezi da izvrše registraciju postojećih pretplatnika u skladu sa članom 144, u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja Zakona o elektronskim komunikacijama

Član 165.

(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", br. 44/10, 60/13 – US, 62/14)., izuzev članova 26, 27. stav 6, 27a i 29. – 33 koji prestaju da važe 31. decembra 2017, kao i čl. 126 stav 1, 127-130a i člana 137. stav 1 tač. 2 - 4) koji prestaju da važe donošenjem zakona koji uređuje zakonito presretanje i zadržavanje podataka.

Stupanje na snagu zakona

Član 166.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, osim odredaba članova 28. i 31-35. koje se primenjuju od 1. januara 2018. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, 14.11.2016.