Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Surogat materinstvo biće regulisano zaključivanjem ugovora kojim bi se predvideli razumni troškovi

Surogat materinstvo, odnosno rađanje za drugog, uskoro bi trebalo da bude pravno regulisano i u Srbiji, tako što bi se ugovorom uređivali odnosi između majke koja će nositi i roditi dete za - drugu ženu i njenog supružnika, ili vanbračnih partnera koji će preuzeti dete posle rođenja.

Surogat materinstvo podrazumeva da žena koja može da proizvede jajnu ćeliju, ali ne može da nosi i rodi dete, postane genetska (biološka) majka uz pomoć druge žene.

Surogat majka će nositi i roditi dete žene od koje potiče jajna ćelija (potpuna ili gestacijska surogacija), objasila je Cvejić Jančić.

Dozvoljavanjem surogat materinstva, kako je navela, doslednije bi se zaštitilo pravo na zasnovanje porodice koje garantovano Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o zaštiti ljuskih prava i osnovnih sloboda.

Rađanje za drugog je predviđeno u Rusiji, Ukrajini, Gruziji, Grčkoj, Izraelu, Engleskoj, Belgiji, Holandiji, Indiji, u pojedinim državama SAD i Australije, u Kanadi i drugim.

Prednacrtom GZ, koji je na javnoj raspravi, predviđeno je da u slučaju rađanja za drugog moraju biti korišćene oplodne ćelije bar jednog od roditelja, koji bi bio i genetski roditelj deteta (delimična, genetska surogacija) ili oplodne ćelije oba nameravana roditelja (potpuna, gestacijska surogacija), rekla je Cvejić Jančić.

Tim povodom bi se zaključivao ugovor o rađanju za drugog, koji bi validirao sud ili javni beležnik.

Ugovor bi mogao biti zaključen samo između žene koja će nositi i roditi dete i roditelja koji se nalaze u braku ili vanbračnoj zajednici, ukazala je Cvejić Jančić.

Međutim, kako je dodala, izuzetno je predviđena mogućnost zaključenja ugovora surogat majke sa ženom koja živi sama, ako postoje naročito opravdani razlozi za to i ako sud utvrdi postojanje tih opravdanih razloga.

U tom slučaju bi za oplodnju surogat majke morale biti korišćene oplodne ćelije nameravane majke, a ne majke koja će nositi i roditi dete, ukazala je profesorka i dodala da bi istu mogućnost trebalo predvideti i za muškarca koji živi sam ako postoje naročito opravdani razlozi, a koje bi utvrdio sud.

Što se tiče surogat majke, predviđeno je da to ne može biti žena koja se sa nameravanim roditeljima nalazi u krvnom srodstvu (ili srodstvu po usvojenju) u pravoj liniji neograničeno i do četvrtog stepena pobočne linije.

Surogat materinstvo nije moguće ni između tazbinskih srodnika, između kojih nije dozvoljeno zaključenje braka, ukazala je profesorka i dodala da je međutim, prenacrtom GZ predloženo i alternativno rešenje za razmatranje - da u slučaju potpune surogacije (oba nameravana roditelja) ugovor može biti zaključen i sa bliskim srodnicima, kao što predviđaju neka strana zakonodavstva.

Profesorka je ukazala da surogat materinstvo po Zakonu o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja iz 2009. godine nije dozvoljeno, što, kako smatra, nije u skladu sa našim Ustavom.

Naš Ustav predviđa da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da država podstiče roditelje na rađanje dece i pomaže im u tome, kazala je Cvejić Jančić.

Ustav, kako je ukazala, nije predvideo mogućnost ograničenja toga prava, već naprotiv, kod surogat materinstva se upravo radi o ustavnom pravu na slobodno odlučivanje o rađanju.

"Zabranom surogat materinstava ne samo da je povređeno ustavno pravo na slobodno odlučivanje o rađanju dece, za koje Ustav ne predviđa mogućnost da zakonom ili na drugi način bude ograničeno, nego i ustavno načelo o ravnopravnosti polova i ustavnu zabranu diskrimanacije, koja uključuje i zabranu diskriminacije po osnovu pola", dodala je profesorka.

Naime, ako je u pitanju lečenje muške neplodnosti, Zakon o lečenju neplodnosti postupcima BMPO dopušta primenu svih medicinski poznatih i dostupnih metoda lečenja, odnosno reguliše kako homolognu insemenaciju (insemenacija oplodnim ćelijama supruga ili vanbračnog partnera) tako i heterolognu insemenaciju (insemenacija oplodnim ćelijama drugog muškarca, donora), bilo postupcima in vivo (ubacivanjem sperme u telo žene) bilo in vitro (van tela žene), ukazala je profesorka.

Svi ovi postupci su dopušeni i nesporni i reguliše ih i naš Porodični zakon u delu koji se odnosi na očinstvo dece začete na jedan od ovih načina, međutim kada je u pitanju lečenje ženske neplodnosti, tada se već pravi drastična razlika u dozvoljenim postupcima lečenja, napomenula je Cvejić Jančić.

"Tradicionalno nasleđene predrasude prema ženi i neravnopravan položaj žene je došao do izražaja i u ovom domenu", ocenila je ona i dodala da iako su naučna dostignuća omogućila lečenje ženske neplodnosti, zavisno od uzroka - između ostalog i postupcima surogat materinstva, naš Zakon to ne dozvoljava.

Međutim, surogat materinstvo nije jedini način lečenja ženske neplodnosti.

Ukoliko je uzrok neplodnosti to što žena ne može da proizvede jajnu ćeliju, ali može da nosi i rodi dete, Zakon dopušta da se oplodnja izvrši doniranom jajnom ćelijom druge žene - žene donora.

Isto je dopušteno i ukoliko je korišćenje donirane jajne ćelije (ili i donirane polne ćelije muškarca) potrebno usled toga što su drugi postupci BMPO bili neuspešni, odnosno kada je to potrebno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete.

Izvor:

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print