NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: DOżIVOTNI ZATVOR PREDVIđEN JE ZA NAJTEżA KRIVIčNA DELA I NAJTEżE OBLIKE TEšKIH KRIVIčNIH DELA. NE MOżE SE IZREćI MLAđIMA OD 21 GODINE, NITI U SLUčAJEVIMA KADA ZAKON PREDVIđA DA SE KAZNA MOżE UBLAżITI. OSUđENI POSLE ODLEżANIH 25 GODINA MOżE ćE DA TRAżI POMILOVANJE, USLOVNI OTPUST ILI DA BUDE AMNESTIRAN. USLOVNO NE MOżE BITI OTPUšTEN ONAJ KOJI JE TOKOM IZDRżAVANJA KAZNE DVA PUTA DISCIPLINSKI KAżNJAVAN ILI SU MU ODUZETE DODELJENE POGODNOSTI

Radna grupa pripremila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, koje idu pred Vladu Republike Srbije, a zatim i pred poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kazna doživotnog zatvora već krajem ove jeseni mogla bi prvi put u posleratnoj istoriji Srbije da postane sastavni deo kaznenog sistema, kao najstroža sankcija, koja zamenjuje smrtnu osudu. Do sada je to bila kazna od 30 do 40 godina zatvora. Četrdesetogodišnju robiju, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, trenutno izdržavaju 72 osuđenika.

Nakon završene javne rasprave u toku je poslednja faza usaglašavanja Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika. Nakon toga, od 24. do 26. septembra 2015. godine biće održan dvodnevni sastanak radne grupe, a posle njega finalni predlog izmena Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014)ide prvo pred ministre, pa pred poslanike.

Doživotni zatvor predviđen je za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela. Ne može se izreći mlađima od 21 godine, niti u slučajevima kada zakon predviđa da se kazna može ublažiti. Recimo, kada je u pitanju prekoračenje granica nužne odbrane ili bitno smanjena uračunljivost.

Osuđeni posle odležanih 25 godina, ako se u zatvoru dobro vladao, pa se očekuje da do isteka pune sankcije neće počiniti novo krivično delo, moći će da traži pomilovanje, uslovni otpust ili da bude amnestiran. Uslovno ne može biti otpušten onaj koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan ili su mu oduzete dodeljene pogodnosti.

Doživotna robija, smatraju tvorci zakona, treba da bude izuzetna kazna koja zamenjuje smrtnu kaznu, s obzirom na to da se vremenska kazna pokazala neadekvatnom za neka najteža krivična dela i njihove počinioce. Ona ima i simbolički značaj, jer, kako stoji u obrazloženju KZ, "može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela i stepen krivice učinioca, iako se praktično u izvršenju može svesti na istu dužinu kao i kazna u trajanju 30-40 godina".

- Uobičajen prigovor koji se upućuje kazni doživotnog zatvora jeste njena nehumanost - međutim, ni postojeće rešenje se ne razlikuje mnogo. Najstroža kazna od četrdeset godina mogla bi pod određenim uslovima da bude nehumanija. Osuđeniku koji provede nekoliko decenija u zatvoru, u mnogim situacijama bolje je da iz njega nikad ni ne izađe, nego da se na slobodi nađe kao veoma star, kada je pogubio veze sa porodicom i prijateljima, kada nema prihode za normalan život, kada mu je otežano lečenje, a po pravilu je narušenog zdravstvenog stanja. Za njega je tada veoma teško, skoro nemoguće da nastavi iole pristojan život - kaže prof. dr Milan Škulić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

On smatra da je jedina adekvatna zamena za smrtnu kaznu doživotni zatvor, jer ova sankcija nema tipičan vremenski karakter, već može da traje do smrti učinioca. Dakle, pretpostavlja se da će on ceo svoj preostali životi vek provesti u zatvoru, što je na neki način humanija supstitucija za fizičku egzekuciju. Sankcija je primerena kazna za neka užasavajuća, izrazito nehumana krivična dela, kao što su, recimo, silovanja i ubistva dece, koja su u poslednjih godinu dana više puta šokirala domaću javnost.

Ne slažu se, međutim, svi sa ovakvim stavom. Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, veruje da je čak i smrtna kazna humanija od doživotne robije, ali ovo je, kako kaže, njegov lični stav, a ne stav advokature:

- Advokatura nije rekla svoj stav jer nismo ni bili pozvani da učestvujemo u izmenama KZ. Ovako ozbiljan sistemski zakon bi trebalo da prođe ozbiljnu javnu raspravu, što sa ovim izmenama KZ nije slučaj. Lično mislim da je institucija doživotnog zatvora dobra za bogata društva, ali za siromašna, kao što je Srbija, ona je preskupa - kaže Đorđević.

Kaznu doživotnog zatvora poznaju sve evropske države, izuzev bivših jugoslovenskih republika (ne uključujući Sloveniju), Španije, Portugalije i Norveške. Srbija, kao i većina zemalja nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije, sada ima neuobičajeno rešenje dugogodišnje kazne (od 40 godina) koje ne poznaje nijedna druga evropska zemlja.

Izvor: Vebsajt Novosti, 12.09.2015.