ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: INVESTITOR JE U OBAVEZI DA U ROKU OD PET GODINA, OD DANA IZDAVANJA GRAđEVINSKE DOZVOLE, PRIBAVI I UPOTREBNU DOZVOLU. SLUżBA KOJA JE IZDALA GRAđEVINSKU DOZVOLU IMA OBAVEZU DA PONIšTI REšENJE ZA KOJE JE PROTEKAO TAJ ROK OD PET GODINA
Zakon o planiranju i izgradnji("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon) precizirao je još pre sedam godina da svi investitori moraju u roku od pet godina - od dana izdavanja građevinske dozvole - da pribave i upotrebnu dozvolu. Međutim, širom zemlje sve je više nedovršenih objekata, najviše u Beogradu. Obaveza evidentiranja takvih objekata nije određena Zakonom.
Na izuzetnim lokacijama u prestonici, na svakom koraku, poluzavršeni objekti u koje su uloženi milioni evra. Godinama se ne privode nameni, a građevinske dozvole davno su im istekle.
"Kod izdavanja urbanističkih uslova, posebno za udarne gradske lokacije, trebalo bi da se definišu kriterijumi koji će možda da prinude investitore da brže i kvalitetnije završavaju započete investicije", kaže Vladimir Milovanović, generalni direktor "Energoprojekta".
Dok graditelj ne dobije upotrebnu dozvolu objekat se vodi da je u izgradnji, pa je za nadležne - pravno nepostojeći.
"Služba koja je izdala građevinsku dozvolu ima obavezu da poništi rešenje za koje je protekao taj rok od pet godina. Ni po jednom važećem zakonu ne postoji obaveza evidentiranja takvih objekata već se prepušta da građevinski inspektor u okviru svojih ovlašćenja utvrdi i pokrene postupak za poništaj izdate građevinske dozvole", kaže Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevnarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Gradska vlast trebalo bi da proverava ko od vlasnika nedovršenih objekata nije platio doprinos za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.
Gradski menadžer, Goran Vesić, kaže da u Beogradu ima oko 250 hiljada metara poslovnog prostora na lokacijama koje su dobili pojedini investitori, a nisu ih priveli nameni za desetak godina.
"Rešenje je da plaćaju mnogo viši porez nego ostali, što treba da bude neka vrsta pritiska na njih ili da prodaju te objekte nekome ko želi da gradi ili da ih završi, jer nedopustivo je da takvi objekti stoje nezavršeni", kaže Vesić.
Primera prekoračenja rokova gradnje u prestonici je mnogo - poput poslovnih objekata u blizini Predsedništva i Narodne skupštine Republike Srbije.
Stručnjaci za ulaganja u nekretnine kažu da se mora stvoriti zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat. Red u građevinarstvu uveli su Češka, Poljska i Rumunija, u kojima više ne postoji problem višegodišnjih nezavršenih objekta. To se postiglo strogim kaznama, koje su iz godine u godinu bile sve veće.
Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Vukosavljević,12.03.2016.Naslov: Redakcija