Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: PROPIS STUPA NA SNAGU 13. NOVEMBRA 2015. GODINE


Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 91/2015 - dalje: Zakon), koji stupa na snagu 13. novembra 2015. godine, donosi zaposlenima u Srbiji bolju zaštitu, bez povećanja troškova za poslodavce, rečeno je na skupu u Privrednoj komori Beograda.

Na predstavljanju odredaba novog Zakona, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Vera Božić Trefalt, rekla je da da su izmene starog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) bile neminovne uprkos tome što je on dobro funkcionisao u praksi punih deset godina.

"Zakon smo morali da menjamo pre svega zato što su se u poslednje vreme pojavili problemi u primeni određenih odredaba kao što je član 18, koji se odnosi na elaborat o izvođenju radova u građevinarstvu", rekla je Božić Trefalt. Ona je navela da su, po starom Zakonu, poslodavci morali da prijave građevinske radove inspekciji rada u slučaju da oni traju duže od sedam dana. Sada to mora da se uradi već prvog dana, jer se povrede dešavaju i u prvih sedam dana od početka radova. Neke odredbe zakona bile su sporne u samoj primeni, pa su morale da budu promenjene, dodala je ona.

"Drugi razlog za izmene je harmonizacija sa propisima Evropske unije, a treći usklađivanje sa brojnim domaćim zakonima, koji su usvojeni ili promenjeni u proteklih deset godina, sa kojima Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu mora da se usaglašava", navela je Božić Trefalt.

Govoreći o novim rešenjima u Zakonu ona je rekla da su predviđeni veći zahtevi u odnosu na poslodavce i licencirane kuće. "Licencirane kuće su pravna lica i preduzetnici koji se bave poslovima bezbednosti zdravlja na radu. Pooštreni su uslovi i kriterijumi za njihovo funkcionisanje i mogućnost oduzimanja licenci", navela je Božić Trefalt i dodala da su licencne kuće jak stub Zakona.

"Nacrt zakona bio je upućen Evropskoj komisiji, a komentari su stigli posle deset meseci. Oni su iskomentarisali ceo Zakon, a ne samo njegove izmene i dopune. Nije bilo mnogo intervencija i morali smo sve da ih usvojimo. Glavna preporuka Evropske komisije bila je da se u startu istakne princip prevencije. Zahtevali su i da se unese promena u načelo bezbednosti na radu, pa umesto navoda da ona "mora da se prilagođava tehnološkim procesima, morali smo da unesemo u tekst zakona " bezbednost na radu mora da se prilagođava tehničkom i tehnološkom napretku". Što je mnogo jači zahtev", navela je ona.

Izvor: Vebsajt Privredna komora Beograda, 10.11.2015.
Naslov: Redakcija