Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITNIKU PRAVA DETETA: NA USPOSTAVLJANJE OVE INSTITUCIJE SRBIJA SE OBAVEZALA I PO MEđUNARODNIM PRAVILIMA I PO KONVENCIJAMA KOJE JE POTPISALA


Poštovanje dečjih prava i unapređenje svesti o tome da mališani imaju svoja prava jedan je od razloga što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo inicijativu za donošenje Zakona o zaštitniku prava deteta. To je najefikasniji i najsigurniji način da se uspostavi krovna institucija koja će se isključivo baviti položajem dece i to ne kroz jedan propis, već kroz sve zakone, smatra ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prema njegovim rečima, na uspostavljanje ove institucije Srbija se obavezala i po međunarodnim pravilima i po konvencijama koje je potpisala.

- Važno je izoštriti odnos prema dečjim pravima i obezbediti instituciju koja će voditi računa o položaju naše dece na svaki način i u svakodnevnom životu, zakonskoj regulativi, školstvu, zdravstvu i svim onim elementima koji se ne mogu dostići jednim zakonom, ali jednom institucijom svakako mogu - istakao je ministar.

Za Zorana Milivojevića, psihoterapeuta, međutim, ova institucija je apsolutno nepotrebna srpskom društvu, jer su naša deca solidno zaštićena, a država nije u ekonomskoj situaciji da plaća još jednu funkciju.

- Trebalo bi rešiti problem siromašne i zanemarene dece u Srbiji, a ne uspostavljati četvrti stub vlasti koji će imati potpunu nezavisnost i neće nikome odgovarati - kaže Milivojević. - Kod nas već postoji Zaštitnik prava građana i njegov pomoćnik koji se bavi pravima deteta, zato je bespotrebno udvajati funkcije.

On naglašava da su prava marginalizovanih grupa, dece i žena prostor gde se mogu dobiti izvesni projekti, pa često interesne grupe to koriste zarad sopstvene afirmacije.

- Država mora jasno da iznese svoju strategiju i argumente zašto želi da uvede zaštitnika dečjih prava - kaže Milivojević. - Ako je cilj da kroz usložnjavanje sistema dođemo do cilja u kome će centri za socijalni rad dobiti veću moć nad roditeljima, onda bi to moralo da se kaže još pre donošenja takvog propisa.

Za Branku Tišmu, školskog psihologa, interesantno je da stalno govorimo o dečjim pravima, a ne povezujemo ih sa dečjim i obavezama onih koji brinu o njima.

 Tu dolazi do raskoraka između onoga što promovišemo kao dečja prava i obaveze - kaže Tišma. - Sve mora da se realizuje u svakodnevnom životu. Stalno pričamo i pišemo o tome, sama deca mnogo znaju o tome, upoznajemo ih sa problematikom još u vrtiću, ali moramo biti svesni da se samo jedan deo ostvaruje u porodici, drugi u institucijama u kojima deca borave, a treći je deo razvoja i statusa.

Ministarstvo je nakon dobijanja Odluke Saveta za prava deteta iz novembra 2014. godine analiziralo i doradilo postojeći tekst Nacrta zakona o zaštitniku prava deteta iz 2008. godine. Posle toga upućena je inicijativa za pokretanje postupka donošenja novog propisa. 

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 12.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija