ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Odgovori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja o legalizaciji

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Vlasnik sam 1/5 porodične kuće i placa (naslednim rešenjem) na kome sam izgradio garažu s pomoćnim objektima. Interesuje me da li mogu da legalizujem pomenute objekte i trajno ogradim plac bez saglasnosti ostalih naslednika, jer na tom placu u novoj kući živim samo ja sa porodicom.

U postupku ozakonjenja, kao dokaz o odgovarajućem pravu, u navedenoj situaciji biće primenjen član 10 stav 6 Zakona kojim je propisano da, kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se pismena saglasnost svih suvlasnika. Izuzetak od ovog opšteg pravila propisano je u istom članu u stavu 7, kojim je propisano da, ukoliko je suvlasnik znao ili je mogao znati za izgradnju objekta, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja overena saglasnost svih suvlasnika u postupku.

* Vlasnik sam objekta za koji je 2009. godine podnet zahtev za legalizaciju. Od tog trenutka nisu izvođeni nikakvi naknadni radovi na objektu (jer je i tada nelegalna gradnja podrazumevala krivičnu odgovornost), tako da objekat ima temelj, zidove, armirano-betonske stubove s gredama i armirano-betonsku tavanicu, tačnije postoji konstruktivni sklop, ali ne postoji izveden krov niti krovna konstrukcija. Šta se dešava ako izgrađeni objekat ima armirano-betonsku tavanicu, s obzirom na to da je izgrađen samo prvi sprat, tj. prizemni objekat u suterenu, i da li je moguće ozakoniti objekat u trenutnom stanju bez izvedene krovne konstrukcije?

Predmet ozakonjenja su svi objekti izgrađeni bez građevinske dozvole koji su u stepenu izgrađenosti i završenosti propisanoj Zakonom kao uslov za ozakonjenje. S obzirom na to da niste naveli kakav objekat je u pitanju, a da se stepen završenosti objekta utvrđuje u zavisnosti od vrste i namene objekta, ne možemo vam dati konkretan odgovor, a o svemu će vas uputiti organ nadležan za ozakonjenje u nastavku postupka ozakonjenja.

* Zahtev za legalizaciju sam podnela davne 2003. godine. Posle mnogih promena Zakona o legalizaciji, najzad sam dobila rešenje o ozakonjenju čija je pravosnažnost kod Uprave za planiranje i izgradnju u Nišu nastala 01.08.2016. godine, a uručena mi je 22.08.2016. godine. Pošto je Uprava za planiranje i izgradnju Niš, po službenoj dužnosti, prosledila to rešenje RGZ-u Niš na uknjiženje, od RGZ-a Niš sam dobila obaveštenje da se objekat ne može da uknjižiti, već traže da dostavim skicu (manual) i tahimetrijski zapisnik. Kako u elaboratu postoje skica objekta i svi elementi izgleda i završenost objekta, interesuje me koji je razlog ponovnog izlaganja troškovima za ponovni izlazak geometra, što bi me koštalo 12.500 dinara, pri mojoj penziji od 22.500 dinara?

Navedeno pitanje potrebno je uputiti Republičkom geodetskom zavodu, kao nadležnom organu, za davanje preciznog odgovora na konkretnu stvar. Takođe, potrebno je proveriti i da li je nadležni organ za ozakonjenje prosledio sve potrebne spise predmeta Službi za katastar nepokretnosti.

* Pre tri meseca kupio sam dvosoban stan na poslednjem, šestom spratu, u potkrovlju, gde je jedna soba bespravno sazidana devedesetih godina. Mogu li legalizovati tu sobu i koja je procedura?

Dograđena soba jeste predmet ozakonjenja. U cilju ozakonjenja možete obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju o tome da imate deo stana dograđen bez građevinske dozvole, koji će biti evidentiran i popisan od strane građevinske inspekcije, u skladu sa Zakonom, a time će otpočeti i postupak ozakonjenja po službenoj dužnosti.

* Da li kao nezaposlena i samohrana majka četvoro dece, od kojih je dvoje starije dece nezaposleno, a dvoje mlađe su redovna studentkinja i učenik, imam finansijske povlastice prilikom legalizacije kuće?

Odredbe o plaćanju taksi za ozakonjenje ne odnose se na vlasnike nezakonito izgrađenog objekta koji je namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i članova njegovog porodičnog domaćinstva, koji je lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći, što je potrebno da utvrdi organ nadležan za ozakonjenje.

* Još 2000. godine napravio sam kuću u naselju Jajinci, na opštini Voždovac. Zahtev za legalizaciju podnet je pre nekoliko godina, kada se sprovodila prva legalizacija nelegalnih objekata. Imam dodeljen kućni broj, priključak na vodovodnu i elektro mrežu. Problem je u tome što su svi placevi u neposrednoj blizini kupljeni 1990. godine, posle povraćaja zemljišta, uzeti pod zakup na 100 godina. Kakvi su uslovi legalizacije u navedenom slučaju?

Član 10 stav 2 Zakona propisuje da se, u postupku ozakonjenja, kao odgovarajuće pravo smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014), kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.

* Po kom pravilniku i zakonu može da se "ishoduje" upotrebna dozvola, kako kažu, za sve što je u skladu sa građevinskom dozvolom, a da se radovi koji predstavljaju odstupanje ozakone? Prema članu 6 stav 2 Zakona o ozakonjenju objekata, "predmet ozakonjenja je i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta".

Objekat je celina i kada bi se ovako tumačilo i sprat ili dva "viška" u odnosu na dozvolu mogli bi da se ozakone, dok bi oni po dozvoli dobili upotrebnu dozvolu. Takođe, ako je "malo povećan" gabarit objekta u osnovi, npr. 5 m2, dobio bi upotrebnu dozvolu do linije gabarita po projektu, a viškovi površine osnova po vertikali bi se ozakonili i slično, što realno nije moguće.

Objekat u kojem je odstupljeno od građevinske dozvole ne može dobiti upotrebnu dozvolu. Prema tome, ozakoniće se deo kojim je odstupljeno od građevinske dozvola, a nakon toga izdaće se upotrebna dozvola za ceo objekat.

Izvor: Vebsajt Novosti, 09.12.2016.
Naslov: Redakcija