Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: STRUčNA JAVNOST POZDRAVLJA ODLUKU DA SE KAZNA DOżIVOTNOG ZATVORA NE NAđE U NACRTU OVOG PROPISA


Odluka nadležnih organa da se u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ne nađe kazna doživotnog zatvora naišla je na odobravanje stručnjaka. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kako će na tu odluku reagovati javno mnjenje, tradicionalno sklono drakonskim kaznama.

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union, pozitivno ocenjuje odsustvo kazne doživotnog zatvora u Nacrtu zakona.

- Uporedna analiza je ubedljivo pokazala da kazne doživotnog zatvora nisu preterano učinkovite kod prevencije najtežih krivičnih dela. Mislim da je postojeća kazna od 40 godina sasvim dovoljna, a istovremeno ostavlja šansu osuđeniku da se rehabilituje - kaže Milosavljević i dodaje da bi kazna doživotnog zatvora predstavljala veliki trošak za državu.

Sa njim je saglasan kriminolog Zlatko Nikolić. Kao neko ko je ceo radni vek proveo u zatvorima, on smatra da kazna od 40 godina faktički funkcioniše kao kazna doživotnog zatvora.

- Ako uzmete u obzir da sudije retko kada, osim u izuzetnim slučajevima, dosuđuju maksimalnu kaznu zatvora mlađim punoletnicima, vidi se da tu i nema neke razlike. Naime, kada neko sa 30 godina bude osuđen na maksimalnu kaznu on, ukoliko i izađe, postaje onemogućen da ponovi krivično delo - kaže Nikolić.

On navodi da je mnogo veći problem kako će ta odluka biti primljena u javnosti.

- Narod je uplašen i to je razlog zbog kojeg javno mnjenje insistira na oštrim kaznama. Oni očekuju od takvih zakona nekakvu zaštitu. Iz istog razloga vidimo i otpor i negativan odnos prema kaznama kućnog pritvora. Jednostavno, ljudi priznaju samo kazne zatvora - navodi Nikolić.

Podsetimo u konačnom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji bi ove nedelje trebalo da se nađe pred Vladom Republike Srbije, nema doživotne robije kao zamene za kaznu od 35 do 40 godina zatvora. Iako se mesecima govorilo da će ta novina biti uvedena u naš penalni sistem, radna grupa je odlučila da javnu raspravu o ovako važnoj temi produži za još šest meseci, ostavljajući mogućnost da se ova radikalna novina pojavi u nekom od sledećih zakonskih izmena.

Najava uvođenja doživotne kazne je podelila pravosudnu zajednicu, što je i osnovni razlog zbog kojeg će ova odredba i dalje ostati van Krivičnog zakonika.

Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, objašnjava da je potpuno normalno da se u procesu pisanja zakona određeni članovi ne nađu u konačnoj verziji.

- Radna grupa koja piše zakonski predlog šalje to Odeljenju za normativne poslove nadležnom ministarstvu, u ovom slučaju Ministarstvu pravde. Potom oni, pre nego što isti pošalju Vladi, u skladu sa stavovima iznetim na javnim raspravama i mišljenjima relevantnih organizacija, unose određene izmene - navodi Škulić.

Nacrt zakona prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde, Radomira Ilića, donosi sedam novih krivičnih dela protiv privrede, poput prevare, zloupotreba poverenja i primanja i davanja mita u privredi

Ilić je najavio da će Ministarstvo pravde predložiti Vladi Republike Srbije Nacrt novog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Srbija će od Nove godine imati četiri regionalna centra - u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, gde će biti nekoliko desetina specijalizovanih tužilaca koji će raditi zajedno sa policijom, koja se bavi isključivo borbom protiv korupcije i postupaće pred sudovima koji se bave borbom protiv korupcije, najavio je Ilić.

Izvor: Vebsajt Danas, V. Jeremić, 09.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija