Email Print

PREGOVARAČKO POGLAVLJE 27 BIĆE OTVORENO, BEZ POČETNIH MERILA, DO KRAJA 2016. GODINE


Poglavlje 27 o životnoj sredini u pregovorima sa Evropskom unijom biće otvoreno do kraja 2016. godine, bez početnih merila, uverena je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović.

"Za četiri godine moramo da spremimo projekte da bismo aplicirali za bespovratna sredstva iz fondova Evropske unije u visini od 2,5 milijardi evra", rekla je Božović, šefica pregovaračke grupe za Poglavlje 27, na predstavljanju rezultata o dosadašnjem napretku i budućim koracima u pregovorima sa EU u ovoj oblasti.

Na prezentaciji, na kojoj je učestvovao i bivši litvanski ministar životne sredine i menadžer projekta podrške Pregovaračkoj grupi, Arunas Kundrotas, Božović je istakla da su Srbiji produženi rokovi u nekim oblastima, poput prelaznog perioda za realizaciju mera u oblasti tretmana komunalnih otpadnih voda do 2041. godine.

Međutim, manjak kadrova u oblasti zaštite životne sredine je, kako je naglasila, jedan od ključnih problema u ovom procesu, zbog čega će njeno Ministarstvo raditi na njihovom povećanju.

Procena neophodnih sredstava za aproksimaciju životne sredine je, prema njenim rečima, deset milijardi evra, od čega je prilbližno milijarda evra potrebna za otpad, a oko sedam milijardi evra za vodosnabdevanje, kanalizaciju i otpadne vode.

Ona je istakla da je stvoren pravni okvir za Zeleni fond, koji će stupiti na snagu od januara 2017. godine i iz kog je planirano finansiranje strateških projekata.

Božović je još jednom podsetila da je reč o možda najkompleksnijem i najzahtevnijem poglavlju, da postoji preko 700 različitih propisa koji se moraju ispuniti, zbog čega je, kako je poručila, neophodna koordinacija, komunikacija i podrška institucija i čitavog društva.

Dobrobiti primene standarda EU su, kako je navela, investicije u infrastrukturu, nova radna mesta i 2,5 milijardi evra bespovratnih sredstava.

Iskustvo Litvanije, koja je za samo godinu dana otvorila i zatvorila isto poglavlje, izneo je bivši litvanski ministar životne sredine Arunas Kundrotas, tokom čijeg mandata je taj posao realizovan.

"Imali smo najkraći pregovarački period, budući da smo samo u roku od godinu dana otvorili i zatvorili pregovaračko Poglavlje 27", izjavio je Kundrotas.

Razlog tome, prema njegovim rečima, nisu dobri pregovarači, već činjenica da se Litvanija jako dobro pripremila za taj proces.

"Pravovremeno organizovanje je potrebno i Srbiji, i razvoj strateških dokumenta. Što ste bolje pripremljeni, to će vam biti lakše", poručio je Kundrotas, dodajući da je u Srbiji trenutno urađeno ili je u izradi 20 strateških dokumenata.

Troškovi u vezi sa usklađivanjem litvanskog zakonodavstva sa evropskim su, prema njegovim rečima, iznosili 1,5 milijardi evra, a benefiti primene evropskih standarda su brojni, a pre svega je to zdravlje građana, u smislu povećanja kvaliteta vazduha i voda, i zaštita životne sredine.

U Srbiji trenutno postoji oko 44 postrojenja za tretman otpadnih voda, od čega 32 rade, a biće u obavezi da, u procesu pristupanja Uniji, ima 320 operativnih postrojenja.

Trenutno se reciklira pet odsto komunalnog otpada, a cilj je da se do 2030. godine reciklira 50 odsto. Nesanitarnih deponija i smetlišta u Srbiji je trenutno oko 3.500, a cilj je da se do 2028. godine osnuje 27 regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 11.05.2016.
Naslov: Redakcija