Email Print

ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: PUNA PRIMENA ZAKONA POčINJE 30. APRILA 2016. GODINE, DOK SE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA INSPEKCIJSKI NADZOR NAD NEREGISTROVANIM SUBJEKTIMA VEć PRIMENJUJU. NOVINA U ZAKONU JE PRIMENA INSTITUTA PROCENE RIZIKA, KOJA ćE UMANJITI NEUJEDNAčENOST U RADU INSPEKCIJA


Puna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) počeće od 30. aprila 2016. godine, a ona bi, između ostalog, trebalo da doprinese suzbijanju sive ekonomije, unapređenju transparentnosti rada inspekcijskih službi i njihove saradnje, izjavio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović.

Zakon je već počeo da daje značajne rezultate budući da se odredbe Zakona koje se odnose na kontrolu neregistrovanih subjekata primenjuju od 30. jula 2015. godine.

Ožegović navodi da je usvajanje ovog Zakona praktično popunilo pravne praznine i omogućilo da se usaglasi preko 1.000 zakona, uredbi i pravilnika.

"Zakon je dobra kombinacija podsticajnih i kaznenih mera, a od njegove pune primene očekujemo da se pre svega promeni odnos između države, građana i privrede, da utiče na stvaranje drugačijeg ekonomskog okruženja, kao i da utiče na povećanje konkurentnosti i poboljšanje imidža države", rekao je on.

Takođe, očekuje se da Zakon doprinese smanjenju sive ekonomije, koja je u visokom procentu prisutna kod nas, kao i "rada na crno".

Zakon bi trebalo da utiče na unapređenje samog postupanja inspekcija, budući da su se građani ranije često žalili na na dužinu nadzora, na profesionalnost i neznanje inspektora.

"Očekujem da se se poveća sigurnost za same građane u pogledu bezbednosti i sigurnosti, kao i da se poveća transparentnost rada inspekcija i postupaka i da bude bolja saradnja inspekcijskih službi, odnosno da to što one rade bude zaista vidljivo i subjektima nad kojima se obavlja nadzor", rekao je Ožegović.

On ističe da Zakon "ide" ka tome da svi koji su pokazali preduzetničke sposobnosti ujedno prevedu u legalne tokove kako ne bi predstavljali nelojalnu konkurenciju onima koji poštuju propise.

Zakon je usvojen 15. aprila 2015. godine, a odredbe Zakona koje se odnose na kontrolu neregistrovanih subjekata primenjuju se od 30. jula 2015. godine.

Od avgusta 2015. pa do sada u odnosu na period od godinu dana ranije primetno je povećanje broja novoregistrovanih subjekata za oko 15, 5 odsto. Takođe prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, došlo je i do značajnog smanjenja neformalnog rada na crno za skoro za pet odsto.

"To je rezutat inspekcijskih nadzora koji su se sprovodili cele prošle godine i posebno od početka primene Zakona", rekao je Ožegović.

On je naveo i da je od početka primene odredaba Zakona o kontroli neregistrovanih subjekata, do sada obavljeno oko 170.000 inspekcijskih nadzora i da su dati nalozi da se registruje oko 4.500 privrednih subjekata. Takođe inspekcija rada je prošle godine tokom kontrola zatekla oko 16.500 neprijavljenih radnika. Posle izdatih naloga, poslodavci su prijavili 12.500 radnika.

"Ovaj Zakon u tim segmentima već daje značajne rezultate, a naravno očekujemo da će oni biti još bolji sa početkom njegove pune primene od 30. aprila", rekao je državni sekretar.

Ožegović ističe i da se analizira kako su inspektori raspoređeni, ne samo kada je u pitanju popunjenost radnih mesta, već i opremljenost inspekcija. Na republičkom nivou ima 3.300 inspektora od kojih je polovina na terenu, a polovina u kancelariji.

"I taj odnos će se verovatno menjati, ali sa druge strane radimo i na povećanju efikasnosti, odnosno razvijamo ozbiljan informacioni sistem koji bi trebalo da bude pušten u rad 2017. godine", rekao je Ožegović.

Plan je da do 2018. godine sve inspekcije budu povezane na taj sistem.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 10.04.2016.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija