Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



PREDLOG NOVOG ZAKONA O POLICIJI: Garancija karijernog napredovanja u MUP


Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izrazio je danas očekivanje da će poslanici u junu razmotriti predlog novog zakona o policiji, koji bi, po njegovim rečima, garantovao karijerno napredovanje u MUP-u.

"Predlog zakona je već objavljen na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova. Čekamo sugestije, predloge i mišljenja stručne javnosti tako da se nadam da će se na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, predlog zakona naći u junu", kazao je Stefanović na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost.

Ministar je rekao da je završena javna rasprava o Predlogu zakona o bezbednosti saobraćaja i dodao da bi Vlada Srbije "uskoro" mogla da razmotri usaglašeni predlog tog akta.

"Tim predlogom zakona predviđeno je da se najteže sankcije u vidu oduzimanja vozila izriču za vožnju sa više od dva promila alkohola - kazao je Stefanović.

U nastavku možete pogledati integralni tekst Nacrta.

NACRT ZAKONA O POLICIJI

I OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se nadležnost i način obavljanja unutrašnjih poslova, kao i organizacija i nadležnost policije, policijski poslovi, policijska ovlašćenja, funkcija upravljanja ljudskim resursima, kontrola rada zaposlenih, finansiranje, saradnja sa drugim subjektima.

2. Pojam unutrašnjih i policijskih poslova

Član 2.

Unutrašnji poslovi su zakonom utvrđeni poslovi čijim obavljanjem se ostvaruje bezbednost građana i imovine i obezbeđuje ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana.

Unutrašnje poslove državne uprave vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: "Ministarstvo").

Unutrašnji poslovi obavljaju se na način kojim se svakom građaninu Republike Srbije obezbeđuje jednaka zaštita i ostvarivanje njegovih Ustavom utvrđenih sloboda i prava.

Policijski poslovi su zakonom utvrđeni poslovi državne uprave koje obavlja policija primenom policijskih ovlašćenja i vršenjem policijskih mera i radnji, za čije se obavljanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova obrazuje Direkcija policije.

Član 3.

Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu:

1) preventivne aktivnosti u cilju prevencije kriminala i unapređenja bezbednosti u lokalnoj zajednici;

2) bezbednosna zaštita života, prava i sloboda građana, zaštita imovine, kao i podrška vladavini prava;

3) sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i drugih delikata (u daljem tekstu: krivična dela i prekršaji); otkrivanje imovine proistekle iz krivičnog dela, ostali vidovi borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i drugih pojavnih oblika kriminala;

4) otkrivanje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima; obezbeđivanje dokaza, njihova analiza, forenzičko veštačenje upotrebom savremenih forenzičkih metoda i evidencija;

5) održavanje javnog reda, sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, sprovođenje rada policije u lokalnoj zajednici, pružanje pomoći u izvršenjima nadležnim organima, fizičkim i pravnim licima u skladu sa posebnim zakonima;

6) izvršavanje poslova utvrđenih propisima o oružju, privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti;

7) obezbeđivanje određenih javnih skupova, ličnosti, organa, objekata i prostora;

8) regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja;

9) kontrola državne granice, poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, prekograničnog kriminala, iregularnih migracija i readmisije;

10) poslovi međunarodne operativne policijske saradnje;

11) bezbednosna i kontraobaveštajna zaštita Ministarstva;

12) izvršavanje drugih zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona.

Ministar propisuje način obavljanja policijskih poslova i daje uputstva i obavezne instrukcije za njihovo obavljanje.

3. Načela rada

Član 4.

Rad Ministarstva je javan.

Ministarstvo je dužno da javnosti omogući uvid u svoj rad, osim u slučaju kada su u pitanju istrage ili kada bi to onemogućilo neometan operativni rad policije.

Policijski poslovi obavljaju se sa ciljem i na način da se svakom obezbedi jednaka zaštita bezbednosti, prava i sloboda, primeni zakon i podrži vladavina prava.

Obavljanje policijskih poslova zasniva se na načelima profesionalizma, saradnje, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovlašćenja, kao i na principu supsidijarnosti, odnosno rada sa najmanjim štetnim posledicama.

U obavljanju policijskih poslova policija se pridržava nacionalnih standarda policijskog postupanja, zahteva utvrđenih zakonima i drugim propisima i aktima Republike Srbije, kao i međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je usvojila Republika Srbija.

Pri obavljanju policijskih poslova policija se pridržava i međunarodnih standarda policijskog postupanja, a naročito zahteva utvrđenih međunarodnim aktima koji se odnose na: dužnost služenja građanima i lokalnoj zajednici; poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti; ostvarivanje ljudskih prava; nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka; ograničenost i uzdržanost u upotrebi sredstava prinude; zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka; pružanje pomoći nastradalim licima; obavezu zaštite poverljivih podataka; obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i otpor podmićivanju, korupciji.

Ministarstvo sprovodi politiku jednakih mogućnosti i u tom cilju obezbeđuje jednaku dostupnost radnih mesta, uslove za napredovanje i pravnu zaštitu svim zaposlenima bez obzira na polnu i rodnu pripadnost.

Zaposleni su dužni da jednako postupaju prema svima bez obzira na njihovu rasnu i nacionalnu pripadnost, pol/rod, starost, bračni i porodični status i omogućiti im jednake uslove za napredovanje, nagrađivanje i pravnu zaštitu.

4. Civilna kontrola policije

Član 5.

Narodna skupština, odnosno izvršni organ Republike, skupština i izvršni organ jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave:

1) razmatra izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, pokrajini, odnosno gradu i opštini;

2) zauzima stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u Republici Srbiji, pokrajini, odnosno gradu i opštini i, s tim u vezi, podnosi predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice Ministarstva.

Rukovodilac nadležne organizacione jedinice u saradnji sa organima iz stava 1. ovog člana obezbeđuje informisanje o stanju bezbednosti i vodi računa o zastupljenosti u saradnji pripadnika nacionalnih manjina i različitih etničkih, kulturnih, verskih i drugih grupa sa područja organizacione jedinice policije.

U cilju ispunjenja ciljeva iz stava 1. i 2. ovog člana skupština, odnosno izvršni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave može osnovati savetodavna tela.

Rukovodilac nadležne organizacione jedinice policije je dužan da pri planiranju i odlučivanju razmotri i uzme u obzir i stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine, koje zauzmu organi iz stava 1. ovog člana.

II SARADNJA SA DRUGIM SUBJEKTIMA

1. Saradnja policije

Član 6.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa drugim organima i službama bezbednosti u Republici Srbiji.

Radi razvijanja međusobne saradnje, odnosno partnerstva, ministar može sporazumno sa organima i subjektima iz stava 1. ovog člana da donosi odgovarajuće akte o saradnji i osniva koordinaciona tela od značaja za sprečavanje i otkrivanje delikata i njihovih učinilaca i za ostvarivanje drugih bezbednosnih ciljeva.

Saradnja iz stava 1. ovog člana zasniva se na pravima i dužnostima određenim zakonom, na uzajamnom obaveštavanju i izvršavanju zajedničkih zadataka.

Oblici i način saradnje utvrđuju se i posebnim aktima organa i službi iz stava 1. ovog člana koje sporazumno donose rukovodioci tih organa i službi, u skladu sa zakonom.

2. Međunarodna saradnja i angažovanje

Član 7.

Ministarstvo ostvaruje međunarodnu saradnju za potrebe policije, na nivou ministara i predstavnika ministarstava, sa nadležnim inostranim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom.

Policija na operativnom nivou sarađuje sa inostranim i međunarodnim policijskim službama na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora i uz poštovanje principa uzajamnosti.

Međunarodna policijska saradnja obuhvata policijske poslove koje vrše nadležne organizacione jedinice Ministarstva na teritoriji strane države, saradnju sa stranim policijskim službama, razmenu policijskih službenika za vezu, odnosno delatnost inostranih i međunarodnih policijskih službi na teritoriji Republike Srbije.

U okviru saradnje iz stava 3. ovog člana policija može da, u skladu sa važećim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, razmenjuje podatke i obaveštenja, preduzima mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i drugih oblika međunarodnog kriminala i narušavanja bezbednosti granice, da uspostavlja zajednička radna tela, upućuje na obuku i obrazovanje pripadnike policije u inostranstvo, sprovodi obuku u zemlji za potrebe policije strane države ili međunarodne organizacije, u saradnji sa policijama drugih država, odnosno međunarodnim organizacijama.

O upotrebi policije za izvršavanje zadataka iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje ministar.

2.1. Učestvovanje u izvršavanju policijskih ili drugih mirnodopskih zadataka u inostranstvu

Član 8.

Na zahtev međunarodnih organizacija ili na osnovu međunarodnog sporazuma čija je članica, odnosno potpisnica Republika Srbija, policija može u inostranstvu da učestvuje u izvršavanju policijskih ili drugih mirnodopskih zadataka.

O upotrebi policije za izvršavanje zadataka iz stava 1. ovog člana odlučuje Vlada, na predlog ministra.

2.2. Prava i obaveze policijskih službenika prilikom ostvarivanja međunarodne policijske saradnje

Član 9.

Ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, policijski službenici Republike Srbije za vreme izvršavanja zadataka van njene teritorije mogu primenjivati ovlašćenja i sredstva predviđena međunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se saradnja odvija.

Policijski službenici inostranih i međunarodnih policijskih službi u vršenju aktivnosti na teritoriji Republike Srbije mogu primenjivati samo ona ovlašćenja predviđena međunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se saradnja odvija.

Sprovođenje aktivnosti policijskih službenika inostranih i međunarodnih policijskih službi u nadležnosti je Ministarstva unutrašnjih poslova.

3. Saradnja sa Bezbednosno-informativnom agencijom

Član 10.

U skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim je regulisan rad Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: Agencija), zakonom kojim je regulisan krivični postupak i drugim zakonima koje primenjuju Ministarstvo i Agencija, ministar i direktor Agencije sporazumno utvrđuju obavezne oblike i način ostvarivanja saradnje Ministarstva i Agencije u pitanjima od interesa za bezbednost ljudi i imovine, odnosno za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, a naročito:

1) međusobno obaveštavanje, razmenu podataka i saznanja od značaja za izvršavanje zadataka iz nadležnosti Ministarstva, odnosno Agencije;

2) pružanje neposredne fizičke, stručne, tehničke i druge međusobne pomoći, u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom i po prethodnom dogovoru između ministra i direktora Agencije, odnosno lica koja oni ovlaste;

3) preduzimanje zajedničkih mera i aktivnosti od interesa za zaštitu i ostvarivanje bezbednosti ljudi i imovine i bezbednosti Republike Srbije.

4. Saradnja, zaštita prava i pružanje pravne pomoći pojedincima

Član 11.

U obavljanju policijskih poslova dužnost policije je da pojedincima pruži informacije i savete od značaja za njihovu ličnu i imovinsku bezbednost, kao i druga obaveštenja s tim u vezi do kojih je došla, ako to nije u suprotnosti sa zakonom.

Pojedinac kome je ugroženo neko od privatnih prava može da se obrati policiji radi zaštite tog prava, ako u konkretnom slučaju nije obezbeđena druga pravna zaštita i ako je ugrožavanje tog prava u vezi sa njegovom ličnom i imovinskom bezbednošću.

Policija je dužna da pruži pomoć pojedincu na osnovu zahteva iz stava 2. ovog člana ako je zahtev u skladu sa njenim delokrugom, a ako to nije slučaj, dužna je da zahtev uputi nadležnom organu i podnosioca zahteva o tome obavesti.

5. Saradnja sa pojedincima koji pružaju pomoć policiji

Član 12.

Ministarstvo sarađuje neposredno sa pojedincima koji mu pružaju pomoć u obavljanju policijskih poslova.

Pojedinac koji prilikom pružanja pomoći iz stava 1. ovog člana bude povređen ili oboli, pa zbog toga odsustvuje sa rada, odnosno postane nesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Ako u pružanju pomoći pojedinac izgubi život njegova porodica ima sva prava iz penzijskog osiguranja, kao i porodica policijskog službenika koji je izgubio život u vršenju ili povodom vršenja poslova.

Pojedinac koji prilikom pružanja pomoći pretrpi štetu, ima u skladu sa zakonom pravo na naknadu materijalne štete koju je pretrpeo zbog pružanja pomoći.

Ako se protiv pojedinca povodom pomoći koju je pružio vodi krivični ili prekršajni postupak, Ministarstvo je dužno da mu obezbedi pravnu i drugu neophodnu pomoć u vezi sa vođenjem postupka.

Ministarstvo odgovara za štetu koju pojedinac prilikom pružanja pomoći Ministarstvu nanese trećim licima.

6. Rad policije u zajednici

Član 13.

Ministarstvo obezbeđuju strukturne i organizacione uslove za primenu osnovnog operativnog modela rada policije u lokalnoj zajednici.

Ministarstvo ostvaruje saradnju u skladu sa zakonom, drugim propisom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar.

Ministarstvo sarađuje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i drugim državnim organima, u cilju razvoja, prevencije kriminala i unapređenja bezbednosti ljudi i imovine, kroz održavanje sastanaka i planiranje i realizovanje zajedničkih aktivnosti.

Ministarstvo sarađuje sa drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva, razvoja prevencije kriminala, unapređenja bezbednosti ljudi i imovine i ostvarivanje drugih bezbednosnih ciljeva.

Ministarstvo doprinosi osnivanju i pruža podršku u radu organa i tela u okviru jedinica lokalne samouprave za razvoj prevencije kriminala i ostvarivanju bezbednosnih potreba lokalnih zajednica.

7. Značenje izraza u zakonu

Član 14.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Policijski službenik je zaposleni koji ima pravo i obavezu da primenjuje policijska ovlašćenja;

2) Policijska obuka osnovnog nivoa obuhvata proces sticanja znanja, vrednosti, veština, sposobnosti, stavova i ponašanja usvojenih na osnovu programa u skladu sa propisima o policiji i o obrazovanju;

3) Policijsko ovlašćenje je pravo policijskog službenika da preduzme mere i radnje u slučajevima predviđenim zakonom i na način propisan podzakonskim propisima;

4) Policijske mere su aktivnosti policije koje su propisima određene kao takve i koje za cilj imaju sprovođenje zakona, ostvarivanje bezbednosti građana i podršku vladavini prava u demokratskom društvu;

5) Operativna procena unutrašnje bezbednosti je osnovni strateški dokument koga usvaja područna policijska uprava na godišnjem nivou, koji sadrži procenu stanja bezbednosti na teritoriji za koju je osnovana područna policijska uprava, sa identifikovanim rizicima, pretnjama i šteti, predviđanjem razvoja stanja bezbednosti, procenom efikasnosti mera i radnji preduzetih u prethodnom periodu i predlogom prioriteta sa preporukama o merama i radnjama. Operativna procena se dostavlja Direkciji policije i služi kao osnov za izradu strateške procene unutrašnje bezbednosti;

6) Strateška procena unutrašnje bezbednosti je osnovni strateški dokument koji, u saradnji sa drugim osnovnim organizacionim jedinicama Ministarstva, priprema Direkcija policije za trogodišnji period sa obavezom ažuriranja na godišnjem nivou, koji predstavlja osnovu za strateški plan Ministarstva i za operativne planove područnih policijskih uprava;

7) Strategija razvoja Ministarstva je osnovni strateški dokument na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova koji se priprema na osnovu strateške procene unutrašnje bezbednosti, prioriteta Vlade Republike Srbije za unutrašnju bezbednost, obaveza iz procesa evropskih integracija, međunarodnih obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova, smernica za izradu programskog budžeta i drugih relevantnih domaćih i međunarodnih dokumenata;

8) Strateški plan je osnovni trogodišnji planski dokument koji donosi Direkcija policije i sektori uz redovno ažuriranje;

9) Operativni plan rada je osnovni planski dokument koji usvaja područna policijska uprava za period od godinu dana sa projekcijom planiranja za narednu kalendarsku godinu u skladu sa propisima o programskom budžetu;

10) Bezbednosna smetnja je činjenica koja onemogućava prijem i rad u državnim organima, organizacijama i drugim pravnim licima u skladu sa ovim zakonom, kao i na osnovu drugih propisa koji se odnose na vršenje bezbednosnih provera;

11) Upravljanje ljudskim resursima je objedinjena strateška funkcija Ministarstva koja podrazumeva optimizaciju korišćenja raspoloživih kadrovskih kapaciteta, omogućava usklađivanje znanja i sposobnosti policijskih službenika sa znanjima i sposobnostima potrebnim za obavljanje poslova određenog radnog mesta, kao i promociju profesionalnih vrednosti u obavljanju policijske službe;

12) Stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje za potrebe Ministarstva, kao deo upravljanja ljudskim resursima podrazumeva sticanje i unapređenje znanja, veština, stavova i ponašanja, sa ciljem povećanja efikasnosti i efektivnosti u obavljanju policijskih poslova.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju jednako rodno značenje, bez obzira da li se koriste u muškom ili ženskom rodu i odnose se podjednako na muški i na ženski rod.

III NADLEŽNOSTI U OBLASTI UNUTRAŠNJIH POSLOVA

1. Nadležnost Ministarstva

Član 15.

Ministarstvo u cilju organizovanja poslova i stvaranja uslova za rad u Ministarstvu:

1) utvrđuje razvojne, organizacione, kadrovske i druge osnovne smernice za rad policije, donosi strategiju razvoja Ministarstva, program i plan rada, kao i izveštaj o radu;

2) u skladu sa strategijom i politikama sprovodi funkciju upravljanja ljudskim resursima, kreiranjem politike zapošljavanja, uređivanjem specifičnostima rada i radnih odnosa, kao i karijerni razvoj zaposlenih; stara se o obezbeđivanju jednakih uslova za napredovanje; sprovodi stručno obrazovanje, osposobljavanje i obuku zaposlenih; sprovodi mere zdravstvene i psihološke prevencije zaposlenih;

3) obezbeđuje saradnju sa organima i telima koji su zakonom ovlašćeni za spoljašnju kontrolu policije;

4) organizuje i sprovodi unutrašnju kontrolu;

5) obavlja poslove zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća, udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća;

6) zaštitu od požara i eksplozija;

7) kontrolu prometa i prevoza oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija;

8) donosi i sprovodi planove o izgradnji, korišćenju i održavanju informacionog sistema i informacione bezbednosti i sistema video nadzora;

9) donosi i sprovodi planove o izgradnji, korišćenju i održavanju radiokomunikacionog i telekomunikacionog sistema, kao i bezbednosnozaštitnog kriptološkog sistema;

10) utvrđuje standarde za opremu i materijalnotehnička sredstva, vrši nabavku i održavanje;

11) radi na rešavanju statusnih pitanja građana i izdavanju javnih isprava;

12) radi na sprovođenju međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova;

13) radi na poslovima sistemske podrške za rad policije;

14) obezbeđuje smeštaj i ishranu;

15) izvršava druge zadatke u skladu sa zakonom.

Ministarstvo obezbeđuje organizacione pretpostavke za operativnu nezavisnost policije od drugih državnih organa u obavljanju policijskih poslova i drugih zakonom određenih poslova za koje je policija odgovorna.

Ministarstvo obezbeđuje i druge organizacione pretpostavke za rad policije, u skladu sa usvojenim javnim politikama Vlade Republike Srbije, a naročito za jačanje poverenja između javnosti i policije kao službe na raspolaganju javnosti, za razvoj profesionalizma i za sprečavanje i suzbijanje korupcije u policiji.

Član 16.

Ministar daje policiji smernice i obavezna uputstva za rad, uz puno uvažavanje operativne nezavisnosti policije.

Ministar može da zahteva izveštaje, podatke i druga dokumenta u vezi sa radom policije. Direktor ministru, redovno, tri puta godišnje i na njegov poseban zahtev, podnosi izveštaje o radu policije i o svim pojedinačnim pitanjima iz delokruga policije.

Nadležnosti ministra iz stava 1. ovog člana važe do trenutka kada javni tužilac bude obavešten o krivičnom delu i preuzme upravljanje nad policijskim postupanjem u predistražnom postupku.

2. Zaposleni u Ministarstvu

Član 17.

Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova su policijski službenici i državni službenici, kao i službenici u Direkciji za vanredne situacije sa posebnim ovlašćenjima.

Policijski službenici su službenici koji primenjuju policijska ovlašćenja i koji neposredno ne primenjuju policijska ovlašćenja, a koji mogu biti u statusu službenika sa posebnim i određenim dužnostima u zavisnosti od vrste i složenosti poslova.

Tokom pripravničkog staža pripravnik za policijskog službenika koji primenjuje policijska ovlašćenja je obavezan da završi policijsku obuku osnovnog nivoa, najkasnije u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Zaposleni koji imaju status državnih službenika su službenici koji obavljaju ostale poslove iz delokruga Ministarstva.

Nameštenici u Ministarstvu obavljaju tehničke i uslužne poslove.

3. Informisanje o radu Ministarstva

Član 18.

Ministarstvo je dužno da, u skladu sa zakonom, blagovremeno i potpuno obaveštava javnost o svom radu, putem sredstava javnog informisanja i na drugi odgovarajući način ne otkrivajući poverljive informacije.

Informacije iz stava 1. ovog člana daje ministar ili lice koje on za to ovlasti.

Davanje informacija iz stava 1. ovog člana uskratiće se ili odložiti ako bi se davanjem informacija:

1) povredio propis o tajnosti podataka;

2) moglo narušiti nečije pravo na pravično suđenje;

3) povredila pretpostavka nevinosti;

4) povredilo dostojanstvo građana;

5) moglo uticati na ishod sudskog postupka;

6) ugrozilo pravo na ličnu slobodu i bezbednost.

Policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu ne mogu samoinicijativno istupati u javnosti i iznositi informacije i saznanja do kojih su došli u radu.

Ministarstvo jednom godišnje, a najkasnije u roku od tri meseca od završetka kalendarske godine, objavljuje na svojoj zvaničnoj internet strani Izvod iz izveštaja o stanju bezbednosti koji na transparentan način prikazuje rezultate rada Ministarstva.

Bliže propise o obaveštavanju javnosti donosi ministar.

IV ORGANIZACIJA, NADLEŽNOST I POSLOVI MINISTARSTVA

Član 19.

Za obavljanje poslova iz nadležnosti Ministarstva, obrazuju se uže organizacione jedinice sa zaokruženom oblašću rada, i to: direkcije policije i vanrednih situacija i sektori.

V ORGANIZACIJA, NADLEŽNOST I POSLOVI POLICIJE

1. Organizacija policije

1.1. Direkcija policije

Član 20.

Za obavljanje policijskih poslova obrazuje se Direkcija policije.

U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedištu, Policijska uprava za Grad Beograd i područne policijske uprave (u daljem tekstu: policijske uprave), specijalna jedinica i posebne jedinice policije.

Organizaciju i nadležnosti Direkcije policije urediće Vlada posebnim aktom.

Član 21.

Uprave u sedištu Direkcije policije, Policijska uprava za Grad Beograd i područne policijske uprave obrazuju se tako da su radno i funkcionalno povezane sa odgovarajućim organizacionim jedinicama i poslovima policijskih uprava i na način da srodne policijske poslove iz svog delokruga obavljaju na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Direkcijom policije rukovodi direktor policije (u daljem tekstu: direktor).

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva se na hijerarhijskom principu.

Angažovanje specijalne jedinice policije vrši se na predlog rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Direkcije policije, uz prethodno odobrenje direktora policije i saglasnost ministra.

Predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan koji može biti dostavljen i naknadno, ukoliko to nalažu razlozi hitnosti.

Organizacija i funkcionisanje specijalne jedinice policije i organizacionih jedinica posebne namene, status njenih pripadnika, bliže uređuje ministar uz saglasnost Vlade.

1.2. Unutrašnje uređenje

Član 22.

Vlada donosi uredbu o načelima za unutrašnje uređenje Ministarstva.

Akt o unutrašnjem uređenju, delokrug organizacionih jedinica, organizaciju, sedišta i područja za koja se obrazuju, način rukovođenja organizacionim jedinicama i način programiranja, planiranja i izvršavanja poslova, broj radnih mesta u Ministarstvu, i sistematizaciju radnih mesta, kao i metodologiju opisa poslova radnog mesta donosi ministar uz saglasnost Vlade.

Unutrašnje uređenje, organizacija iz stava 2. ovog člana vrši se na osnovu strateške procene rizika, pretnji i posledica po unutrašnju bezbednost i pokazatelja o broju stanovnika, broju krivičnih dela i prekršaja, dužini i kategorizaciji puteva, blizini državne granice ili administrativne linije, strateškom i geografskom položaju i drugim bezbednosnim pokazateljima.

Propisom iz stava 2. ovog člana izvršiće se i kategorizacija područnih policijskih uprava.

1.3. Postavljanje i razrešenje direktora policije

Član 23.

Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu i na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo. Direktor policije može biti izabran u najviše dva mandata.

Direktor može biti lice koje:

1) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima predviđene zakonom;

2) ispunjava posebne uslove za rad na poslovima policijskog službenika iz člana ______. stav 1. tačke 2) do 4) ovog zakona;

3) ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju;

4) ima najmanje 12 godina staža na policijskim poslovima na rukovodećim radnim mestima;

5) ispunjava uslove radnog mesta predviđene za direktora policije.

Mandat direktora policije prestaje protekom vremena na koje je izabran, prestankom ispunjavanja uslova za izbor direktora policije, prestankom radnog odnosa po sili zakona, ostavkom ili razrešenjem.

Direktora policije razrešava Vlada na obrazloženi predlog ministra ukoliko ne ostvari očekivane rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

Direktor policije ima zamenika koji se bira na način propisan za rukovodioca organizacione jedinice u sedištu Direkcije.

1.4. Postavljenje i razrešenje rukovodioca organizacione jedinice u sedištu Direkcije

Član 24.

Direktor policije po sprovedenom internom konkursu i na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo, predlaže kandidata za rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice Direkcije policije koga postavlja ministar.

Za rukovodioca organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana može se prijaviti policijski službenik koji:

1) ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, ili specijalističkim studijama na fakultetu, u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju;

2) ima najmanje 10 godina staža na policijskim poslovima na rukovodećim radnim mestima.

Rukovodioca organizacione jedinice razrešava ministar po predlogu direktora policije ukoliko ne ostvari očekivane rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

U skladu sa st. 1, 2. i 3. ovog člana postavlja se i razrešava zamenik rukovodioca.

1.5. Unutrašnje organizacione jedinice za koordinaciju rada

Član 25.

Radi obavljanja unutrašnjih odnosno policijskih poslova u skladu sa karakterističnim svojstvima određenih područja, uredbom iz člana 22. ovog zakona mogu se utvrditi i unutrašnje organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na područjima za koje su obrazovane.

Ministar, na predlog direktora policije, postavlja i razrešava policijskog službenika - rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana na pet godina.

Isto lice može biti postavljeno najviše dva puta.

Rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice razrešava ministar po predlogu direktora policije ukoliko ne ostvari očekivane rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

1.6. Postavljenje i razrešenje načelnika policijske uprave

Član 26.

Načelnika policijske uprave postavlja i razrešava ministar, uz prethodno pribavljeno mišljenje direktora, na pet godina. Isto lice može biti postavljeno najviše dva puta.

Direktor policije, po sprovedenom internom konkursu i na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo, predlaže kandidate za načelnika policijske uprave.

Načelnik policijske uprave može biti policijski službenik koji ispunjava uslove iz člana 24. stav 2. ovog zakona i koji ispunjava uslove radnog mesta predviđene za načelnika policijske uprave.

Rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice - načelnika policijske uprave jedinice razrešava direktor policije po predlogu rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ukoliko ne ostvari očekivane rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta

1.7. Postavljenje i razrešenje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice u sedištu policijske uprave

Član 27.

Direktor policije, na predlog načelnika policijske uprave, postavlja i razrešava rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice u sedištu policijske uprave na period od pet godina. Isto lice može biti postavljeno najviše dva puta.

Načelnik policijske uprave po sprovedenom internom konkursu i na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo, predlaže direktoru policije kandidata za rukovodioca organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana. Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana može biti policijski službenik koji:

1) ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, ili specijalističkim studijama na fakultetu, u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju;

2) ima najmanje 5 godina staža na policijskim poslovima na rukovodećim radnim mestima.

Rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice - načelnika u policijskoj upravi razrešava direktor policije po predlogu načelnika policijske uprave, ukoliko ne ostvari očekivane rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

1.8. Policijska stanica, postavljenje i razrešenje načelnika

Član 28.

Radi vršenja policijskih poslova formira se policijska stanica u okviru koje se može obrazovati jedna ili više policijskih ispostava. U okviru policijske ispostave obrazuju se policijska odeljenja ili bezbednosni sektori, a u okviru policijskih odeljenja i/ili bezbednosnih sektora obrazuju se reoni (pozornički, patrolni i dr.).

Direktor policije, na predlog načelnika policijske uprave, postavlja i razrešava policijskog službenika - načelnika policijske stanice.

Načelnik policijske uprave po sprovedenom internom konkursu i na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo bira kandidata za načelnika policijske stanice.

Načelnik policijske stanice može biti policijski službenik koji:

1) ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju;

2) ima najmanje 5 godina staža na policijskim poslovima na rukovodećim radnim mestima.

2. Nadležnost policije

2.1. Poslovi Direkcije

Član 29.

Direkcija policije na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika):

1) donosi dokument strateške procene po unutrašnju bezbednost u skladu sa strategijom razvoja Ministarstva, evropskim standardima i dobrom praksom, za period od tri godine, uz ažuriranje na godišnjem nivou. Strateška procena sadrži procenu efikasnosti mera i radnji preduzetih u prethodnom periodu, procenu identifikovanih rizika, pretnji i štete po unutrašnju bezbednost Republike Srbije u narednom trogodišnjem periodu, prioritete i smernice za operativni rad, kao i analizu potrebnih kapaciteta na nivou sedišta Direkcije policije i svih područnih policijskih uprava;

2) Na osnovu dokumenata strateške procene unutrašnje bezbednosti i strategije razvoja Ministarstva, donosi strateški plan Direkcije policije za period od tri godine, uz godišnje ažuriranje, u kome definiše glavne aktivnosti, pokazatelje uspešnosti, nosioce, potrebne resurse, rokove i mehanizam izveštavanja, praćenja i ocenjivanja;

3) usklađuje, usmerava i kontroliše rad područnih policijskih uprava;

4) neposredno učestvuje u obavljanju određenih složenijih poslova iz delokruga područnih policijskih uprava;

5) obezbeđuje sprovođenje međunarodnih ugovora o policijskoj saradnji i drugih međunarodnih akata za koje je nadležna;

6) stvara potrebne uslove za održavanje i podizanje osposobljenosti i spremnosti policije za delovanje u vanrednim uslovima;

7) u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i nastavno-naučnoj aktivnosti.

2.2. Poslovi policijske uprave

Član 30.

Poslovi policijske uprave su da:

1) na području opštine u kojoj je njeno sedište neposredno obavlja policijske i druge poslove i ostvaruje lokalnu saradnju;

2) u skladu sa strateškom procenom pretnje po unutrašnju bezbednost donosi operativnu procenu za period od godinu dana i dostavlja Direkciji policije. Operativna procena sadrži procenu stanja bezbednosti sa identifikovanim rizicima i pretnjama, predviđanje razvoja stanja bezbednosti, procenu efikasnosti mera i radnji preduzetih u prethodnom periodu i predlog prioriteta sa preporukama o merama i radnjama;

3) donosi Operativni plan Policijske uprave za period od godinu dana sa projekcijom planiranja za narednu kalendarsku godinu shodno propisima o programskom budžetu. Operativni plan se donosi na osnovu dokumenata strateške procene unutrašnje bezbednosti i u skladu je sa strateškim planom Direkcije policije i operativnom procenom unutrašnje bezbednosti Policijske uprave, drugih identifikovanih potreba i sadrži definisane prioritete, operativne ciljeve sa metodologijom njihove realizacije, određivanje resursa (ljudskih, materijalnih i finansijskih), način izveštavanja i informisanja i način praćenja i evaluacije postignutih rezultata;

4) usklađuje, koordinira, usmerava i kontroliše rad policijskih stanica/ispostava i obezbeđuje ostvarivanje lokalne saradnje i odgovornosti;

5) učestvuje po potrebi u obavljanju poslova iz delokruga policijskih stanica;

6) preduzima mere obezbeđenja određenih lica i objekata;

7) obavlja druge poslove utvrđene posebnim propisima i drugim aktima.

2.3. Poslovi policijske stanice

Član 31.

Policijska stanica neposredno obavlja policijske i unutrašnje poslove i ostvaruje lokalnu saradnju na području opštine za koje je obrazovana u sastavu područne policijske uprave.

Način obavljanja policijskih poslova na bezbednosnom sektoru propisuje ministar.

3. Direkcija za vanredne situacije

Član 32.

Za obavljanje poslova zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća, udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća, zaštitu od požara i eksplozija, kontrolu prometa i prevoza oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija, u Ministarstvu obrazuje se Direkcija za vanredne situacije.

Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se po posebnim propisima.

3.1. Izbor direktora za vanredne situacije

Član 33.

Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu i na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo. Direktor za vanredne situacije može biti izabran u najviše dva mandata.

Direktor može biti lice koje:

1) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima predviđene zakonom;

2) ispunjava posebne uslove za rad na poslovima policijskog službenika iz člana ______. stav 1. tačke 2) do 4) ovog zakona;

3) ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju;

4) ima najmanje 12 godina staža na policijskim poslovima na rukovodećim radnim mestima;

5) ispunjava uslove radnog mesta predviđene za direktora policije.

Mandat direktora za vanredne situacije prestaje protekom vremena na koje je izabran, prestankom ispunjavanja uslova za izbor direktora policije, prestankom radnog odnosa po sili zakona, ostavkom ili razrešenjem.

Direktora za vanredne situacije razrešava Vlada na obrazloženi predlog ministra ukoliko ne ostvari očekivane rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

Direktor za vanredne situacije ima zamenika koji se bira na način propisan za rukovodioca organizacione jedinice u sedištu Direkcije.

VI POLICIJSKI POSLOVI

Član 34.

Policija je organ državne uprave u okviru Ministarstva čiji je zadatak sprovođenje zakona i ostvarivanje bezbednosti građana uz mogućnost primene zakonom propisane prinude radi sprovođenja zakona i podrške vladavini prava u demokratskom društvu.

U slučaju kada to nalažu razlozi zaštite bezbednosti građana i imovine, građani su dužni da se pridržavaju upozorenja i mera koje izdaje Ministarstvo i službenici Ministarstva, u skladu sa zakonom.

1. Policijske mere

Član 35.

Policija preduzima mere radi ostvarivanja javne bezbednosti iz nadležnosti Ministarstva propisane ovim i drugim zakonima.

Policija preduzima hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi, o čemu odmah obaveštava te organe.

Policija pruža pomoć organima državne uprave, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, pravnim i fizičkim licima u slučaju opšte opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja.

U poslovima iz st. 2. i 3. ovog člana policija učestvuje i u vršenju spasilačke funkcije i pružanju prve pomoći ljudima i, s tim u vezi, koristi propisanu opremu i sprovodi obuku policijskih službenika koji te poslove obavljaju.

Radi postizanja ciljeva iz stava 1. do 4. ovog člana, direktor policije može naložiti preduzimanje mera iz stava 1. do 4. ovog člana i zaposlenima u Ministarstvu.

2. Javno raspisivanje nagrade

Član 36.

Policija javno raspisuje nagradu za dato obaveštenje radi:

1) otkrivanja i hvatanja lica koje je učinilo teže krivično delo;

2) pronalaženja nestalog lica;

3) razrešavanja drugih slučajeva kada su obaveštenja neophodna u obavljanju policijskih poslova regulisanih zakonom.

Raspisivanje nagrade može se objaviti u sredstvima javnog obaveštavanja ili na drugi pogodan način.

Nema pravo na nagradu lice koje je dalo obaveštenje za koje je raspisana nagrada, ako policija već raspolaže tim obaveštenjem.

Pravo na nagradu nemaju ni pripadnici policije i članovi njihovih porodica.

Način javnog raspisivanja nagrade bliže propisuje ministar aktom o policijskim poslovima.

3. Snimanje na javnim mestima

Član 37.

Policija vrši nadzor i snimanje javnog mesta, korišćenjem opreme za video akustičke snimke i fotografisanje u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, policijski službenik ovlašćen je da vrši snimanje ili fotografisanje javnog skupa.

Radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja prekršaja i krivičnih dela kao i kontrole i analize obavljanja policijskih poslova, policija može vršiti snimanje policijskih službenika.

Radi postizanja ciljeva iz stava 1. do 3. ovog člana policijski službenik može koristiti prevozna i druga sredstva sa ili bez spoljnih obeležja policije, sa uređajima za snimanje kao i uređaje za snimanje i prepoznavanje registarskih tablica.

Podaci prikupljeni na način iz stava 1. do 4. čuvaju se u propisanoj evidenciji.

Nameru da sprovede aktivnosti policija mora javno da saopšti, osim kada se vrši prikriveno snimanje u skladu sa zakonom i kada isto može da ugrozi svrhu sprovođenja ili ishod snimanja.

Način snimanja na javnim mestima bliže propisuje ministar aktom o policijskim poslovima.

Član 38.

Fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci radnji sprovedenih u skladu sa ovim zakonom, mogu da se koriste kao dokaz u postupku.

Kada se zvučni snimci koriste kao dokaz u postupku, oni moraju biti prepisani i uneseni u spise predmeta.

Fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci koji ne spadaju u stav 1. ovog člana, mogu se koristiti kao dokaz u postupku, ako je utvrđena njihova autentičnost i isključena mogućnost fotomontaže ili videomontaže i drugih oblika falsifikovanja fotografija i snimaka i ako su fotografija, odnosno snimak napravljeni uz prećutnu ili izričitu saglasnost osumnjičenog, odnosno okrivljenog, kada se on ili njegov glas, nalaze na fotografiji, odnosno snimku.

Fotografije, zvučni, odnosno zvučni i video snimci sa čijim se pravljenjem nije saglasio osumnjičeni, odnosno okrivljeni, ako se on ili njegov glas nalaze na fotografiji, odnosno snimku, mogu da se koriste kao dokaz u postupku, ako se na fotografiji, zvučnom, odnosno zvučnom i video snimku istovremeno nalazi i neko drugo lice, odnosno njegov glas, koje se prećutno ili izričito saglasilo sa pravljenjem fotografije ili zvučnog, odnosno zvučnog i video snimka.

Ako se na fotografiji, zvučnom, odnosno zvučnom i video snimku nalaze samo određeni predmeti ili događaji ili lica koja nemaju svojstvo osumnjičenog ili okrivljenog, fotografija, zvučni, odnosno zvučni i video snimak se mogu koristiti kao dokaz, pod uslovom da nisu nastali izvršenjem krivičnog dela.

Fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci koji su napravljeni bez prećutne ili izričite saglasnosti osumnjičenog ili okrivljenog koji se na njima nalaze, ili čiji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u postupku, ako su fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci nastali kao vid opštih bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim površinama - ulicama, trgovima, parkiralištima, dvorištima škola i ustanova i drugim sličnim javnim površinama, odnosno u javnim objektima i prostorijama - zgradama državnih organa, ustanovama, bolnicama, školama, aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama, sportskim stadionima i halama i drugim takvim javnim prostorijama i sa njima povezanim otvorenim površinama, kao i u radnjama, prodavnicama, bankama, menjačnicama, objektima za poslovne namene i drugim sličnim objektima u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbednosnih razloga.

Fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci koji su napravljeni bez prećutne ili izričite saglasnosti osumnjičenog ili okrivljenog koji se na njima nalaze, ili čiji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u postupku, ako su fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci nastali kao vid bezbednosnih mera preduzetih od strane držaoca stana i drugih prostorija, odnosno od strane drugog lica po nalogu držaoca stana i drugih prostorija, što se odnosi i na dvorišne i druge slične otvorene prostore.

Kada su fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci nastali u skladu sa stavom 1. i stava 3. do 7. ovog člana, kao dokaz u postupku može da se koristi i određeni deo fotografije ili snimka, izdvojen primenom odgovarajućih tehničkih sredstava, kao i fotografija napravljena kao izvod iz video snimka.

Kada su fotografije ili video, odnosno zvučni i video snimci nastali u skladu sa stavom 1. i stava 3. do 7. ovog člana, kao dokaz u postupku može da se koristi i crtež ili skica napravljeni na osnovu fotografije ili video snimka, pod uslovom da su napravljeni radi pojašnjenja detalja fotografije ili snimka i da su fotografija, odnosno snimak sadržani u dokaznom materijalu.

4. Posebne mere za obezbeđivanje javnog reda

Član 39.

Vlada može da naloži ministru da naredbom obezbedi javni red ili zaštiti zdravlje i živote ljudi, u slučaju da je neophodno da se:

1) ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima;

2) zabrani nastanjivanje na određenom području ili napuštanje određenog područja;

3) naloži evakuaciju - napuštanje određenog područja ili objekta.

Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti oročene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su određene.

5. Policijsko opažanje (opserviranje) i praćenje

Član 40.

Radi provere dobijenih obaveštenja i formiranja predloga nadležnim organima za koje su ovlašćeni zakonom, policijski službenici mogu pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj, putem neposrednog ili opserviranja i praćenja putem tehničkih sredstava, da prikupljaju obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj, ili se vrši priprema izvršenja krivičnog dela ili prekršaja.

Opserviranje i praćenje je dozvoljeno vršiti na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica.

Ako tokom preduzimanja radnje iz stava 1. ovog člana policijski službenik zatekne lice u izvršenju krivičnog dela kojim se ne ugrožava bezbednost drugih lica, može propustiti postupanje prema tom licu ako postoji osnovana pretpostavka da nastavkom radnje iz stava 1. ovog člana može doći do drugih dokaza ili podataka o drugim krivičnim delima ili saizvršiocima.

O propuštanju postupanja iz stava 3. ovoga člana policijski službenik je dužan, odmah, obavestiti neposrednog rukovodioca.

Način opserviranja i praćenja bliže propisuje ministar aktom o policijskim poslovima.

6. Zaštita žrtava krivičnih dela i drugih lica

6.1. Zaštita u slučaju opasnosti od učinioca krivičnog dela ili drugih lica

Član 41.

Ako i dok za to postoje opravdani razlozi, policija će preduzimanjem odgovarajućih mera zaštititi žrtvu i drugo lice koje je dalo ili može dati podatke važne za krivični postupak ili lice koje je sa navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od učinioca krivičnog dela ili drugih lica.

Način zaštite žrtava krivičnih dela i drugih lica bliže propisuje ministar aktom o policijskim poslovima.

6.2. Zaštita podataka o identitetu

Član 42.

Policija štiti podatke čije bi otkrivanje izložilo opasnosti fizički integritet lica.

Pri podnošenju pisanog izveštaja o sadržaju obaveštenja za čije je prikupljanje policija ovlašćena u skladu sa Zakonom, policijski službenik može uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obaveštenje ako procenjuje da bi otkrivanjem identiteta izložilo lice ozbiljnoj opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet ili bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica, kao i ako se radi o licu koje daje obaveštenja i podatke u postupku u kojima se primenjuju policijska ovlašćenja.

Podaci o identitetu lica koje je dalo obaveštenje smatraju se poverljivim i njima se rukuje u skladu sa zakonom.

7. Poligrafsko ispitivanje

Član 43.

Policijski službenik može da nad licem od kojeg traži obaveštenja primeni poligrafsko ispitivanje uz njegov dobrovoljan pristanak i datu pisanu saglasnost. Maloletnik se može podvrgnuti poligrafskom ispitivanju uz njegov pristanak i uz saglasnost i prisustvo roditelja ili staraoca.

Policijski službenik će prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja ako lice od kojeg se traže obaveštenja posle davanja pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povlači.

Poligrafskom ispitivanju ne može da se podvrgne:

1) lice koje je pod uticajem alkohola ili pod uticajem opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;

2) lice koje ima ozbiljna srčana oboljenja ili respiratorne smetnje;

3) lice u izrazito stresnom stanju;

4) lice koje je pod dejstvom lekove za smirenje;

5) lice koje pokazuje vidljive znake duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili je u drugom bolesnom stanju koje onemogućava ispitivanje;

6) lice koje oseća intenzivan fizički bol;

7) trudnica i porodilja;

8) lice koje nije navršilo 14 godina (dete).

Ministar bliže propisuje metodologiju primene poligrafskog ispitivanja aktom o policijskim poslovima.

8. Policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja

Član 44.

Ako se pri izvršenju akta državnog organa ili pravnog lica sa javnim ovlašćenjima, odnosno ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica u postupku vansudskog namirenja (u daljem tekstu: namirenja) osnovano očekuje otpor, policija će tim organima i licima na njihov pisani zahtev, pružiti pomoć radi omogućavanja bezbednog sprovođenja izvršenja.

Visina naknade pružanja policijske pomoći odrediće se u skladu sa propisima koji regulišu visinu naknada koje pruža Ministarstvo.

Prilikom pružanja pomoći policijski službenici mogu primeniti policijska ovlašćenja propisana zakonom isključivo radi zaštite života, prava i sloboda građana i imovine, zaštite javnog reda, kao i sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja, odnosno prikupljanja podataka o tim delima i njihovim učiniocima.

Član 45.

Pomoć u sprovođenju izvršenja policija pruža na osnovu pisanog zahteva nadležnog organa ili pravnog lica sa javnim ovlašćenjima koji se podnosi mesno nadležnoj organizacionoj jedinici policije najmanje pet dana pre dana određenog za izvršenje akta. U zahtevu za pružanje pomoći moraju biti navedeni razlozi zbog kojih je potrebna pomoć policije, a uz zahtev se prilaže kopija akta koji treba izvršiti, sa potvrdom izvršnosti, dokaz o pokušaju izvršenja bez pružanja policijske pomoći i dokaz o angažovanju pratećih službi koje su neophodne za izvršenje.

U hitnim slučajevima, zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti i usmeno, uz dostavljanje pisanog zahteva u roku od 48 časova.

Načelnik policijske uprave, odnosno načelnik policijske stanice odlučuje o angažovanju policije i o obimu i načinu pružanja pomoći u sprovođenju izvršenja i o tome blagovremeno obaveštava podnosioca zahteva.

Pre početka sprovođenja izvršenja akta, policija je dužna da upozori izvršenika ili druga prisutna lica da će upotrebiti sredstva prinude protiv njih ako budu ometala ili sprečavala izvršenje.

Član 46.

Pre otpočinjanja pružanja policijske pomoći, policijski službenik ima pravo da izvrši bezbednosnu proveru, kao i proveru lica na koje se izvršenje odnosi kroz bazu podataka i evidencije koje vodi Ministarstvo.

Policijski službenik dužan je privremeno oduzeti oružje i druge predmete pogodne za ugrožavanje bezbednosti pre izvršenja, ako utvrdi da lice na koje se izvršenje odnosi ili drugo lice koje je član domaćinstva poseduje oružje u legalnom posedu.

Policijski službenik dužan je da vrati predmete iz stava 2. ovog člana najkasnije 48 sati po izvršenju akta osim ako ne ispunjava uslove po propisima o oružju i municiji.

Postupak pružanja pomoći u izvršenjima i postupcima namirenja bliže će propisati ministar propisom o načinu obavljanja policijskih poslova.

Član 47.

Na poziv lekara policijski službenici pružiće pomoć zdravstvenim radnicima u savlađivanju fizičkog otpora lica sa psihičkim poremećajem, koje zbog toga neposredno ugrožava svoj ili život, bezbednost ili zdravlje drugih lica, a koje treba smestiti u psihijatrijsku ustanovu bez pristanka tog lica, ali samo dok lice pruža fizički otpor i dok se ne obezbedi zbrinjavanje i otklanjanje neposredne opasnosti od tog lica.

Na poziv rukovodioca psihijatrijske ustanove ili zdravstvenog radnika koga je rukovodilac za to ovlastio, policijski službenici će bez odlaganja pružiti odgovarajuću pomoć da se otkloni neposredna opasnost od psihički poremećenog lica koje svojim ponašanjem preti da će napasti na svoj život i telo ili na život i telo nekog drugog lica ili otuđiti, uništiti ili teže oštetiti imovinu ustanove.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, lice kod koga su se stekli osnovi sumnje da će zbog psihičkog poremećaja neposredno ugroziti svoj ili život ili zdravlje drugih lica, policijski službenici mogu u neodložnim slučajevima dovesti u psihijatrijsku ustanovu nadležnu prema prebivalištu i boravištu lica, odnosno prema mestu na kome je lice trenutno zatečeno bez prethodnog lekarskog pregleda.

Ako je, saglasno stavu 1. do 3. ovog člana, pružena policijska pomoć zdravstvena ustanova dužna je da dostavi zahtev.

9. Kodeks policijske etike

Član 48.

Policija ima svoj kodeks etike koji donosi Vlada.

Ministar donosi propis o ponašanju i međuljudskim odnosima policijskih službenika.

10. Obaveze policijskih službenika van radnog vremena

Član 49.

Policijski službenici preduzimaju neophodne radnje radi bezbednosti i zaštite života i lične bezbednosti ljudi i imovine i van radnog vremena.

Policijski službenici koji preduzmu radnje iz stava 1. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa.

Policijski službenik u obavljanju svojih poslova služi zajednici i štiti sva lica od nezakonitih delovanja, obavezan je da uvek postupa profesionalno, odgovorno i humano i da poštuje ljudsko dostojanstvo, ugled i čast svakog lica i druga njegova prava i slobode.

Policijski službenik, neposrednom rukovodiocu, u pisanom obliku dostavlja saznanja do kojih je došao obavljanjem policijskih poslova, primenom policijskih ovlašćenja ili na drugi način.

11. Traganje za licima i predmetima

Član 50.

Policija sprovodi mere traganja za licima i predmetima.

Traganje se raspisuje poternicom, policijskom potragom i objavom.

Poternica se raspisuje u skladu sa posebnim zakonom.

Policijska potraga se raspisuje:

1) za licem za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj predviđen zakonom za čije izvršavanje je nadležno Ministarstvo (u daljem tekstu: prekršaj);

2) za predmetima krivičnog dela ili prekršaja i za predmetima za kojima je policija dužna da traga u skladu sa posebnim propisima;

3) za licem koje može dati potrebna obaveštenja o krivičnom delu ili prekršaju, učiniocu ili predmetima krivičnog dela ili prekršaja.

Objava se raspisuje:

1) za nestalim licem;

2) radi utvrđivanja identiteta lica koje nije u stanju da pruži lične podatke ili radi utvrđivanja identiteta pronađenog nepoznatog leša;

3) za predmetima koji su pronađeni ili nestali;

4) i u drugim slučajevima, u skladu sa posebnim propisima.

U slučajevima kada je prijavljen nestanak maloletnog lica, a postoje osnovi sumnje da je maloletno lice žrtva krivičnog dela, policija će u saradnji sa drugim nadležnim organima, udruženjima građana i građanima, odmah preduzeti mere i radnje u cilju njegovog pronalaska.

11.1. Mere ciljane potrage

Član 51.

Radi hvatanja i privođenja nadležnom organu lica za koje se osnovano sumnja da je učinilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četiri ili više godina i za kojim je raspisana međunarodna poternica, a u slučaju kad policajci drugim merama to lice ne mogu uhvatiti i privesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama, mogu se prema tom licu preduzeti mere potrage primenom specijalne istražne tehnike utvrđene zakonom kojim se uređuje krivični postupak (u daljem tekstu: mere ciljane potrage), u postupku i na način iz ovog člana.

Mere ciljane potrage, na predlog direktora, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je određen da po ovim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 72 časa od podnošenja predloga.

Predlog i odluka iz stava 2. ovog člana sačinjavaju se u pisanom obliku. Predlog sadrži podatke i činjenice koje su od značaja za odlučivanje o primeni mera ciljane potrage.

Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput najduže šest meseci.

U slučaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, odnosno ovlašćeni sudija u obrazloženju odluke navodi razloge odbijanja.

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciljane potrage može svojim rešenjem naložiti direktor policije, uz prethodno pribavljenu pisanu saglasnost za početak primene odgovarajućih mera predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije, odnosno ovlašćenog sudije. U ovom slučaju pisani predlog za primenu odgovarajućih mera dostavlja se u roku od 24 časa od dobijanja usmene saglasnosti.

Odluka o nastavku primene odgovarajućih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 72 časa od podnošenja predloga. Odluka o obustavi odgovarajućih mera mora biti pisano obrazložena.

Podaci prikupljeni merama ciljane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Podaci se po okončanju ciljane potrage dostavljaju predsedniku Vrhovnog kasacionog suda Srbije, odnosno ovlašćenom sudiji, koji je dužan da ih uništi i o tome sačini zapisnik.

12. Pripreme za rad u slučaju vanrednog ili ratnog stanja

Član 52.

Policija, u skladu sa svojim delokrugom utvrđenim zakonom koji regulišu tu oblast, vrši pripreme za delovanje za vreme vanrednog ili ratnog stanja.

VII POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

1. Zajedničke odredbe o policijskim ovlašćenjima

1.1. Vrste policijskih ovlašćenja

Član 53.

U obavljanju policijskih poslova policijski službenici imaju policijska ovlašćenja utvrđena ovim i drugim zakonom.

Policijska ovlašćenja su:

1) upozorenje i naređenje;

2) provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta;

3) pozivanje;

4) dovođenje;

5) zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja;

6) traženje obaveštenja;

7) privremeno oduzimanje predmeta;

8) pregled prostora, objekata, dokumentacije i protivteroristički pregled;

9) zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava;

10) obezbeđenje i pregled mesta događaja;

11) forenzička registracija i uzimanje drugih uzoraka;

12) forenzička veštačenja i analize;

13) upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze;

14) utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci;

15) vršenje bezbednosnih provera;

16) prijem nađenih stvari;

17) upotreba sredstava prinude;

18) i druga ovlašćenja predviđena zakonom.

Način primene policijskih ovlašćenja iz stava 2. ovog člana bliže propisuje ministar.

1.2. Uslovi za primenu policijskih ovlašćenja

Član 54.

Policijska ovlašćenja primenjuje policijski službenik.

Pre primene policijskog ovlašćenja policijski službenik dužan je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovorno je za tu procenu.

Policijski službenik primenjuje policijska ovlašćenja po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog službenika i po nalogu nadležnog organa izdatom u skladu sa drugim zakonom.

Kad je nadređeni službenik prisutan, policijska ovlašćenja primenjuju se po njegovom naređenju, izuzev ako nema vremena da se čeka na to naređenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi.

Prilikom primene policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i poštuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oružja od strane službenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim međunarodnim aktima koji se odnose na policiju.

Na način utvrđen zakonom, ako je to u datoj situaciji moguće i ne bi ugrozilo izvršenje policijskog zadatka, lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom policijskog službenika, koje se legitimiše, i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje.

1.3. Predstavljanje pre primene ovlašćenja

Član 55.

Policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije licu prema kome primenjuje ovlašćenje.

Izuzetno, policijski službenik neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom slučaju policijski službenik će, tokom primene policijskog ovlašćenja, na svoje svojstvo upozoriti rečju: "Policija".

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana policijski službenik će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.

1.4. Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost, poštovanje ljudskih prava i omogućavanje medicinske pomoći

Član 56.

Policijski službenik u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno, pružajući svakome jednaku zakonsku zaštitu i postupajući bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu.

U primeni policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa humano i poštuje dostojanstvo, ugled i čast svakog lica i druga osnovna prava i slobode čoveka dajući prednost pravima ugroženog u odnosu na ista prava lica koje ta prava ugrožava i vodeći računa o pravima trećih lica.

Policijski službenik prilikom primene policijskih ovlašćenja će, na zahtev lica prema kome se ovlašćenje primenjuje, omogućiti pružanje medicinske pomoći od strane zdravstvene ustanove.

1.5. Princip srazmernosti

Član 57.

Primena policijskog ovlašćenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima.

Primena policijskog ovlašćenja ne sme izazvati veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da policijsko ovlašćenje nije primenjeno.

Između više policijskih ovlašćenja primeniće se ono kojim se zadatak može izvršiti sa najmanje štetnih posledica i gubljenja vremena.

Prilikom primene sredstava prinude nastojaće se da njihova upotreba bude postupna, odnosno od najlakšeg prema težem sredstvu prinude i, u svakom slučaju, uz minimum neophodne sile.

1.6. Primena ovlašćenja prema vojnim licima

Član 58.

Ovlašćenja utvrđena ovim zakonom policijski službenik primenjuje i prema vojnim licima, ako posebnim propisom nije određeno da se ova ovlašćenja primenjuju na drugi način ili da se ne primenjuju.

O postupanju iz stava 1. ovog člana policijski službenik odmah obaveštava vojnu policiju.

1.7. Primena ovlašćenja prema maloletnim licima

Član 59.

Policijska ovlašćenja prema maloletnom licu u svojstvu učinioca krivičnog dela ili prekršaja i u svojstvu oštećenog krivičnim delom, primenjuju svi policijski službenici, osim u slučajevima preduzimanja radnji prikupljanja obaveštenja u svojstvu građanina i saslušanja maloletnika u svojstvu osumnjičenog u predistražnom postupku, pri čemu obavezno postupaju policijski službenici koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta, prestupnišva maloletnika i krivičnopravne zaštite maloletnih lica (u daljem tekstu: policijski službenici koja su stekla posebna znanja).

O preduzetim policijskim ovlašćenjima prema maloletnom licu u predistražnom postupku, policijski službenici odmah a najkasnije u roku od 24 sata obaveštavaju javnog tužioca za maloletnike.

Izuzetno, policijska ovlašćenja koja se odnose na prikupljanje obaveštenja u svojstvu građanina i saslušanje maloletnika u svojstvu osumnjičenog u predistražnom postupku, primeniće drugi policijski službenik, ako zbog okolnosti slučaja ne može da postupa policijski službenik koje je steklo posebna znanja, o čemu je potrebno sačiniti posebno obrazložen izveštaj i bez odlaganja ga dostaviti javnom tužiocu za maloletnike.

Policijska ovlašćenja prema maloletnom licu primenjuju se u prisustvu roditelja ili staraoca tog lica, odnosno u situacijama kada su nedostupni uz prisustvo predstavnika organa starateljstva ili predstavnika ustanove za smeštaj maloletnika, izuzev kada zbog posebnih okolnosti ili hitnosti postupanja ista nije moguće obezbediti, ali ih je potrebno o preduzetom ovlašćenju bez odlaganja obavestiti.

Prisustvo predstavnika organa starateljstva ili predstavnika ustanove za smeštaj maloletnika, obezbediće se i u slučajevima ako postoje osnovi sumnje da su roditelj ili staralac učinili krivično delo na štetu maloletnog lica, kao i onda kada je to u najboljem interesu deteta ili maloletnika.

Način primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima bliže propisuje ministar aktom iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

1.8. Primena policijskih ovlašćenja prema licima koja uživaju imunitet

Član 60.

Lice koje uživa diplomatsko-konzularni imunitet ne može se dovesti niti zadržati. Prostorije, objekti, saobraćajna sredstva i dokumentacija vlasništvo diplomatsko-konzularnih predstavništva ili lica koje uživa diplomatsko-konzularni imunitet ne mogu se pregledati, niti upotrebiti tuđe saobraćajno sredstvo vlasništvo diplomatsko-konzularnih predstavništva ili lica koje uživa diplomatsko-konzularni imunitet.

Policijski službenici ne smeju ulaziti u prostorije diplomatskih misija ili međunarodnih organizacija koje imaju status diplomatskih misija, niti u konzularne prostorije.

Policijski službenici mogu, izuzetno, ući u prostorije diplomatske misije ako to zahteva šef misije, a u konzularne prostorije ako to zahteva šef konzulata, lice koje on odredi ili šef diplomatske misije države imenovanja uz prethodno pisano ovlašćenje, odnosno naknadno potvrdu o zahtevu za ulazak.

Pod prostorijama diplomatskih misija, u smislu stava 2. ovog člana, podrazumevaju se zgrade ili delovi zgrada i okolno ograđeno zemljište koje se, bez obzira na vlasništvo, koristi za potrebe misije, uključujući tu i rezidenciju odnosno stan šefa misije.

Konzularne prostorije, u smislu stava 2. ovog člana, su zgrade ili delovi zgrade i okolno ograđeno zemljište, koje, bez obzira na vlasništvo služi isključivo za potrebe konzulata.

U slučaju požara ili druge opšte opasnosti koja zahteva spasavanje života ljudi i imovine većeg obima i kada nije moguće čekati poziv za ulazak u prostorije diplomatske misije odnosno konzularne prostorije, policijski službenici mogu ući u te prostorije i bez prethodnog zahteva lica iz stava 2. ovog člana, ali samo u prisustvu dva punoletna građanina.

Policijski službenici će o primljenom zahtevu iz stava 2. ovog člana, odnosno o postojanju razloga iz stava 1. ovog člana, pre ulaska u prostorije diplomatske misije ili u konzularne prostorije, ako je to moguće, pribaviti prethodno saglasnost neposrednog rukovodioca.

Policijski službenici neće izvršiti naredbu za pretresanje lica koje se pozove da uživa diplomatsko-konzularni imunitet i to dokaže odgovarajućom ispravom, ako se to lice pozove na svoj imunitet pre započinjanja pretresanja. Već započeti pretres prekinuće se ako se lice, u toku pretresa, pozove da uživa diplomatsko-konzularni imunitet i to dokaže odgovarajućom ispravom. Ako policijski službenik nije izvršilo pretresanje lica, dužno je odmah da obavesti organ koji je izdao naredbu za pretresanje.

Ne može se privremeno oduzeti arhiva, dokumenti i službena prepiska diplomatskih misija i konzulata, kao i propisno obeležene diplomatske i konzularne poštanske torbe (valize). Izuzetno, ako postoji osnovana sumnja da se u konzularnoj valizi nalaze i drugi predmeti osim prepiske, dokumenata, arhiva i predmeta koji služe isključivo za službenu upotrebu, policijski službenik može zahtevati da konzularnu valizu u njegovom prisustvu otvori ovlašćeni predstavnik države imenovanja. Ako ovlašćeni predstavnik to odbije, konzularna valiza vraća se pošiljaocu.

O preduzetim merama iz ovog člana, policijski službenici dužni su podneti pismeni izveštaj neposrednom rukovodiocu.

Član 61.

Lice koje uživa imunitet u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a koji se pozvao na imunitet (u daljem tekstu: lice sa imunitetom) ne može biti pritvoreno, niti se protiv njega može pokrenuti krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja nadležnog organa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lice sa imunitetom koje je zatečeno u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja nadležnog organa.

Lice sa imunitetom, u smislu ovog zakona, su narodni poslanik, predsednik Republike, predsednik Vlade i član Vlade i zaštitnik građana.

Nosioci sudsko-tužilačke funkcije ne mogu biti dovedeni niti zadržani u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja nadležnog organa.

Nosioci sudsko-tužilačke funkcije, u smislu ovog zakona, su sudija, član Visokog saveta sudstva, sudija Ustavnog suda, javni tužilac i član Državnog veća tužilaca.

1.9. Službena značka, legitimacija, uniforma i oznake

Član 62.

Policijskim službenicima, koji obavljaju policijske poslove, Ministarstvo izdaje službenu značku i službenu legitimaciju.

Ostalim službenicima Ministarstvo izdaje službenu legitimaciju.

Službena legitimacija sa službenom značkom služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva policijskog službenika prilikom obavljanja policijskih poslova ili primene policijskih ovlašćenja. Službena legitimacija policijskih službenika iz stava 1. ovog člana, može se koristi i za: pristup i korišćenje informacionog sistema Ministarstva, digitalno potpisivanje dokumenata, šifrovanje službenih dokumenata, fizički pristup objektima i oblastima kada je potreban veći nivo zaštite i kada je potrebna identifikacija policijskog službenika, kao i u ostale svrhe propisane zakonom.

Uniformisani policijski službenik na propisan način nosi uniformu sa oznakama kada obavlja policijske poslove prema propisima o načinu obavljanja policijskih poslova.

Uniformu policijskog službenika, na propisan način, mogu na državnim priredbama i svečanostima, stručnim i skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih službenika policije da nose, pored policijskih službenika koji obavljaju policijske poslove u uniformi i civilnom odelu i penzionisani policijski službenici.

1.10. Službeno oružje i sredstva prinude

Član 63.

Policijski službenik ima pravo i dužnost da nosi službeno oružje i municiju.

Oružje i municiju, kao i druga sredstva prinude, policijski službenik upotrebljava pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Član 64.

Policijski službenik dužan je da neposrednom rukovodiocu preda službeno oružje, municiju, službenu legitimaciju i službenu značku za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti zbog koje nije sposoban za obavljanje poslova sa službenim oružjem - danom početka privremene sprečenosti za rad.

Ako policijski službenik ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana neposredni rukovodilac dužan je da opremu iz stava 1. ovog člana privremeno oduzme - danom saznanja za privremenu sprečenost.

Po prestanku privremene sprečenosti za rad policijskom službeniku vraća se službeno oružje, municija, službena legitimacija i službena značka - na dan početka rada.

2. Uslovi i način primene pojedinih policijskih ovlašćenja

2.1. Upozorenje i naređenje

2.1.1. Uslovi za primenu upozorenja

Član 65.

Policijski službenik upozoriće lice koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da naruši javni red ili da ugrozi bezbednost saobraćaja na putevima ili kad se osnovano očekuje da bi to lice moglo da učini ili da izazove drugo lice da učini krivično delo ili prekršaj.

2.1.2. Uslovi za primenu naređenja

Član 66.

Naređenje se može primeniti samo u odnosu na ponašanja, odnosno delatnosti i činjenja od kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje policijskih zadataka.

Naređenja se primenjuju radi:

1) otklanjanja opasnosti za život i ličnu bezbednost ljudi;

2) otklanjanja opasnosti za imovinu;

3) sprečavanja izvršavanja krivičnih dela i prekršaja, hvatanja njihovih učinilaca i pronalaženja i obezbeđenja tragova tih dela koji mogu poslužiti kao dokaz;

4) održavanja javnog reda ili uspostavljanja narušenog javnog reda;

5) bezbednosti saobraćaja na putevima;

6) zaprečavanja pristupa ili zadržavanja na prostoru ili objektu gde to nije dozvoljeno;

7) sprečavanja i otklanjanja posledica u slučaju opšte opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugih oblika ugrožavanja opšte bezbednosti;

8) sprečavanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

2.1.3. Način primene upozorenja i naređenja

Član 67.

Upozorenja i naređenja daju se usmeno, pisano ili na drugi pogodan način, svetlosnim i zvučnim signalima, rukom i slično, s tim da njihovo značenje bude jasno izraženo.

2.2. Provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta

2.2.1. Uslovi za proveru identiteta lica

Član 68.

Provera identiteta lica primeniće se prema licu:

1) koje treba uhapsiti, dovesti, zadržati ili uputiti nadležnom državnom organu;

2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3) nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4) koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;

5) koje neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno štiti;

6) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna;

7) koje prijavljuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad policije;

8) koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ga namerava učiniti ili po svom fizičkom izgledu liči na lice za kojim se traga;

9) koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

10) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili pretežnog broja lica;

11) na opravdan zahtev službenih lica organa državne uprave, pravnih ili fizičkih lica.

Opravdanim zahtevom iz stava 1. tačka 11) ovog člana smatra se zahtev iz kojeg je vidljivo da su službenim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupanje ili da je fizičkim licima povređeno neko pravo.

Policijski službenik dužan je da upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta.

Izuzetno od stava 3. ovog člana policijski službenik može uskratiti građaninu obaveštenje o razlozima provere identiteta ako prikuplja obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.

2.2.2. Način provere identiteta lica

Član 69.

Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili elektronski, kada je lična karta nosilac i stvarnog i elektronskog identiteta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, provera identiteta može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.

Licu bez lične karte, po utvrđivanju identiteta i prava na ličnu kartu, izdaće se lična karta u propisanom postupku.

2.2.3. Prikrivena provera identiteta

Član 70.

Izuzetno od člana 69. ovog zakona policijski službenik može prikriveno proveriti identitet lica za koju postoje osnovi sumnje da bi mogao biti učinilac krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Provera identiteta iz stava 1. ovog člana obavlja se posmatranjem, pratnjom, prikupljanjem obaveštenja, prikupljanjem obaveštenja uz prikrivanje svrhe prikupljanja, prikrivanjem svojstva policijskog službenika i primenom mera tehničkog snimanja.

Ako drukčije nije propisano posebnim zakonom, mere pratnje i tehničkog snimanja iz stava 2. ovog člana mogu trajati neprekidno najduže dvadeset i četiri sata. Ako se radi o proveri identiteta osumnjičenog za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od najmanje dvanaest godina, mere mogu trajati četrdeset i osam sati.

2.2.4. Utvrđivanje identiteta lica

Član 71.

Utvrđivanje identiteta lica primeniće se prema licu koje nema kod sebe ispravu iz člana 69. stav 1. ovog zakona, kad se sumnja u verodostojnost takve isprave i na osnovu zahteva nadležnog organa.

Identitet se utvrđuje korišćenjem podataka iz forenzičkih evidencija, primenom metoda i upotrebom sredstava kriminalističke taktike i forenzike, medicinskim ili drugim odgovarajućim veštačenjima.

Nakon izvršenog utvrđivanja identiteta sačinjava se izveštaj koji se prosleđuje tražiocu utvrđivanja identiteta, u skladu sa zakonom, dok se policijskim organima drugih država sa kojima je ratifikovanim sporazumima uspostavljena međunarodna policijska saradnja, dostavljaju i neposredni podaci o licu, na njihov zahtev, u skladu sa propisima koji regulišu oblast davanja podataka o ličnosti.

U cilju utvrđivanja identiteta lica policija je ovlašćena da javno objavi fotorobot, crtež, snimak ili opis lica.

Kad identitet nije moguće utvrditi na drugi način, policija je ovlašćena da objavi fotografiju lica koje o sebi ne može dati podatke, odnosno fotografiju nepoznatog leša.

2.2.5. Identifikacija predmeta

Član 72.

Identifikacija predmeta primenjuje se kada je u postupku potrebno da se utvrde i provere obeležja i svojstva predmeta, kao i odnos između lica ili događaja i predmeta.

Direkcija je ovlašćena da javno objavi fotografiju, crtež, snimak ili opis predmeta ako je to od značaja za uspešno vođenje postupka identifikacije predmeta.

2.3. Pozivanje

2.3.1. Uslovi i način pozivanja na razgovor

Član 73.

Lice za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže obaveštenjima neophodnim za obavljanje policijskih poslova može biti pozvano na razgovor.

U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adresa organizacione jedinice Direkcije, razlog, mesto i vreme pozivanja kao i upozorenje da može biti dovedeno.

Kad je to pre upućivanja poziva poznato, poziv se, pored srpskog, sačinjava i na drugom jeziku i pismu u službenoj upotrebi kojim se lice služi. Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev lica koje se odazvalo pozivu, sadržaj poziva saopštiće mu se na tom jeziku.

O izvršenom dostavljanju sastavlja se potvrda - dostavnica.

Lice koje je pozvano u skladu sa stavovima 1. do 3. ovog člana može biti dovedeno ako se ne odazove pozivu samo ako je na to bilo upozoreno u pozivu i ako se radi o policijskim poslovima iz člana 3. stav 1. tačke 1) do 5) ovog zakona.

2.3.2. Vreme u kojem se lice može pozvati

Član 74.

Lice koje se nalazi u stanu može se pozivati u vremenu od 6 do 22 časa.

Izuzetno, ako postoji opasnost od odlaganja, lice od kojeg se traži obaveštenje policijski službenik može da pozove van vremena predviđenog u stavu 1. ovog člana.

2.3.3. Posebni slučajevi pozivanja

Član 75.

Policijski službenik ovlašćen je, izuzetno, da lice pozove usmeno ili odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom, pri čemu je dužan da saopšti razlog pozivanja, a uz saglasnost lica može i da preveze lice do službenih prostorija.

Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obaveštavanja kada je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se poziv upućuje većem broju lica.

Pozivanje maloletnog lica obavlja se dostavljanjem pisanog poziva preko roditelja ili staratelja.

2.4. Dovođenje

2.4.1. Dovođenje na osnovu pisanog naloga

Član 76.

Lice može biti dovedeno na osnovu pisane naredbe koju izda sud, odnosno naloga po zaključku o privođenju donetog u upravnom postupku (u daljem tekstu: nalog).

U smislu stava 1. ovog člana, lica se mogu dovesti u prostorije Ministarstva, drugog nadležnog organa državne uprave ili do mesta određenog nalogom.

Policijski službenik licu koje treba dovesti uručuje nalog iz stava 1. ovog člana pre dovođenja.

Licu za koje se osnovano sumnja da će pružiti otpor policijski službenik će uručiti nalog iz stava 1. ovog člana posle dovođenja.

Lice može biti dovedeno u vreme od 6 do 22 časa.

Izuzetno, kad je dovođenje neophodno radi preduzimanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje, lice se može dovesti i van vremena utvrđenog u stavu 5. ovog člana.

Dovođenje može biti preduzeto najranije šest časova pre određenog roka za dovođenje, ako se mora izvršiti na području policijske uprave na kojem je lice zatečeno.

Kad se dovođenje mora izvršiti van područja policijske uprave na kojem je lice zatečeno, dovođenje može trajati najduže 24 časa.

2.4.2. Dovođenje bez pisanog naloga

Član 77.

Bez pisanog naloga policija može dovesti lice:

1) čiji identitet treba utvrditi;

2) za kojim je raspisana poternica;

3) koje treba zadržati;

4) koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu upozoreno da će biti dovedeno;

5) za koje postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i koje je zatečeno na mestu izvršenja krivičnog dela, a radi saslušanja u svojstvu osumnjičenog;

6) ako je drugim zakonom propisano dovođenje.

2.4.3. Lica prema kojima se ne primenjuju odredbe o dovođenju

Član 78.

Odredbe o dovođenju ne primenjuju se prema licu čije je kretanje znatno otežano zbog bolesti, iznemoglosti ili trudnoće, kao ni prema licu za koje se opravdano pretpostavlja da bi mu se dovođenjem bitno pogoršalo zdravlje.

O činjenicama iz stava 1. ovog člana pisanim putem obaveštava se organ koji je izdao nalog za dovođenje.

Odredbe o dovođenju ne primenjuju se prema licu koje obavlja takve poslove koji se ne smeju prekidati sve dok mu se ne obezbedi odgovarajuća zamena.

O razlozima iz st. 1. i 3. ovog člana da se odredbe o dovođenju ne primene, odlučuje neposredni rukovodilac policijskog službenika koje vrši dovođenje, a ako se za razloge saznalo tek na licu mesta - samo policijski službenik, koje o tome bez odlaganja obaveštava svog neposrednog rukovodioca.

2.4.4. Prava lica koje se dovodi

Član 79.

Policijski službenik dužan je da, pre dovođenja na jeziku koji razume, upozna lice koje dovodi o razlozima dovođenja, pravu na obaveštavanje porodice ili drugih lica, kao i o pravu na branioca.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako okolnosti u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja, policijski službenik upoznaće lice koje dovodi o svojim pravima nakon dovođenja.

2.5. Zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja

2.5.1. Uslovi za zadržavanje

Član 80.

Policijski službenik će zadržati lice u slučaju kada je to drugim zakonom propisano.

Donošenje rešenja o zadržavanju i postupanje po žalbi na doneto rešenje iz tačke 1. ovog člana vrši se u skladu sa propisima zakona na osnovu kojeg se vrši zadržavanje.

Zadržavanje se prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je određeno, odnosno odlukom nadležnog suda.

Ako je zadržano vojno lice o tome se bez odlaganja obaveštava vojna policija.

Zadržavanjem lica u smislu ovog člana ne smatra se vreme potrebno da se lice koje su predali strani organi bezbednosti ili drugi organi Republike Srbije, dovede i preda organu nadležnom za dalje postupanje.

2.5.2. Dodatna jemstva u slučaju zadržavanja

Član 81.

O zadržavanju po odredbama ovog zakona ili u primeni zakona o zaštiti državne granice ili zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, lice mora biti na svom maternjem jeziku ili jeziku koji razume obavešteno da je zadržano i o razlozima za zadržavanje i poučeno da nije obavezno ništa da izjavi, da ima pravo na odgovarajuću pravnu pomoć advokata koga slobodno izabere i da će se na njegov zahtev o zadržavanju obavestiti njegovi najbliži.

Ako je lice iz stava 1. ovog člana stranac, mora na njegovom maternjem jeziku ili na jeziku koji razume da bude poučeno i o tome da će na njegov zahtev o zadržavanju biti obavešteno diplomatsko-konzularno predstavništvo države čiji je državljanin.

Policijski službenik mora da odloži sva dalja postupanja do dolaska advokata, i to najduže za dva časa od kako je licu pružena mogućnost da obavesti advokata. Policijski službenik može da zadrži lice ili da izvrši drugu radnju predviđenu zakonom čije bi odlaganje onemogućilo ili otežalo izvršenje zadatka.

2.5.3. Uslovi za privremeno ograničenje slobode kretanja

Član 82.

Licu se, u skladu sa zakonom, može privremeno ograničiti sloboda kretanja na određenom prostoru ili objektu radi:

1) sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili prekršaja;

2) pronalaženja i hvatanja učinilaca krivičnih dela ili prekršaja;

3) pronalaženja i hvatanja lica za kojima se traga;

4) pronalaženja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz da je učinjeno krivično delo ili prekršaj.

Odluku o privremenom ograničenju slobode kretanja na određenom prostoru ili objektu donosi direktor policije ili načelnik policijske uprave odnosno lice koje oni za to ovlaste.

Privremeno ograničenje slobode kretanja ne može trajati duže od ostvarenja cilja radi kojeg je ovlašćenje primenjeno. Za ograničenje duže od osam časova potrebno je odobrenje nadležnog višeg suda.

2.5.4. Posebni uslovi za ograničenje slobode kretanja

Član 83.

Policijski službenik ovlašćen je da privremeno ograniči slobodu kretanja i zadržavanja na određenom prostoru ili objektu i u slučajevima ugrožavanja bezbednosti izazvanog elementarnim nepogodama ili epidemijama i u drugim slučajevima ugrožavanja bezbednosti lica i imovine (bezbednosni pregled) dok takvo ugrožavanje traje.

Radi ostvarivanja ciljeva iz stava 1. ovog člana, policijski službenik ovlašćen je da sprovede udaljavanje lica, evakuaciju.

2.6. Policijske radnje

Član 84.

Ovlašćenje privremenog ograničenja slobode kretanja i mera traganja za licima i predmetima sprovode se policijskim radnjama koje čine potera, pregled određenih objekata i prostora, zaseda, racija i blokada saobraćajnih i drugih površina.

2.7. Traženje obaveštenja

Član 85.

Policijski službenik može tražiti obaveštenja od lica u cilju sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca u skladu sa zakonom.

Lice nije dužno da pruži traženo obaveštenje osim ako bi time učinio krivično delo, na šta je policijski službenik dužan da ga upozori.

2.8. Privremeno oduzimanje predmeta

2.8.1. Uslovi za privremeno oduzimanje predmeta, potvrda i vođenje podataka

Član 86.

Policijski službenik privremeno će oduzeti predmet:

1) ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet namenjen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, potiče ili je nastao kao posledica izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

2) ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu opšte bezbednosti;

3) koji lice kome je oduzeta ili ograničena sloboda ima kod sebe i može da ga upotrebi za samopovređivanje, napad ili bekstvo;

4) ako je to određeno drugim zakonom.

O privremenom oduzimanju predmeta policijski službenik dužan je da izda potvrdu. Potvrda mora da sadrži podatke o privremeno oduzetom predmetu po kojima se predmet razlikuje od drugih predmeta, kao i podatke o licu od koga je predmet oduzet.

Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji.

2.8.2. Čuvanje i vraćanje privremeno oduzetih predmeta

Član 87.

Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta čuvanje u prostorijama policije nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na odgovarajući način, do donošenja odluke nadležnog organa.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako su privremeno oduzeti predmeti povereni ili se nalaze na čuvanju od strane policije, policija može naplatiti troškove kao sopstveni prihod.

Kad prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako drugim zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno, privremeno oduzeti predmet će se vratiti licu od kojeg je oduzet.

Lice iz stava 3. ovog člana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne može biti kraći od mesec dana.

2.8.3. Prodaja privremeno oduzetih predmeta

Član 88.

Policija je ovlašćena da proda privremeno oduzete predmete ako za dalje postupanje nije nadležan sud ili drugi organ uprave kad:

1) predmetima preti opasnost od propadanja ili značajan gubitak vrednosti;

2) je čuvanje i održavanje predmeta povezano sa nesrazmerno visokim troškovima ili teškoćama.

Privremeno oduzeti predmet može biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u određenom roku koji ne može biti kraći od mesec dana, a licu je bilo saopšteno da će predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme.

Privremeno oduzeti predmeti prodaju se na javnoj licitaciji.

Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na održanoj javnoj licitaciji ili je očigledno da će troškovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja predmeta, privremeno oduzeti predmet će se prodati u slobodnoj prodaji.

Ako se kupac ne može pronaći u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet može da se upotrebi kao opšte dobro ili uništi.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budžeta Republike Srbije.

2.9. Pregled prostorija, objekata i dokumentacije

i protivteroristički pregled

Član 89.

Policijski službenik ovlašćen je da uđe u poslovni prostor i izvrši njegov pregled i pregled dokumentacije radi:

1) sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnog dela ili prekršaja odnosno pronalaska učinilaca krivičnih dela ili prekršaja;

2) postupanja po dojavi o prisutnosti eksplozivne naprave ili druge opasnosti.

Član 90.

Policijski službenik ovlašćen je da uđe u prostorije, objekte, sredstva, poslovni ili drugi prostor, a policijski službenik specijalizovane struke je ovlašćen da izvrši njegov pregled, radi postupanja po dojavi o prisutnosti eksplozivnog sredstva ili naprave ili druge opasnosti.

Policijski službenici specijalizovane struke, mogu vršiti i preventivni protivteroristički pregled prostorija, objekata, sredstava, naprava i drugih predmeta, radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju, na javnim skupovima i na drugim mestima.

Protivteroristički pregled obuhvata pregled ili otkrivanje eksplozivnih sredstava ili naprava, kao i hemijsko-biološko-radiološko-nuklearni i drugi pregled.

Ako je moguće očekivati da bi u prostorijama, objektima ili sredstvima, odnosno na kojem od mesta iz stava 2. ovog člana moglo doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine sumnjivim napravama ili predmetima, kao i kad do tog ugrožavanja dođe, policijski službenici mogu prostor, objekte, sredstvo, odnosno mesto, da isprazne i spreče pristup do njih i da ih neposredno ili uz upotrebu tehničkih sredstava pregledaju. U ovom slučaju policijski službenici mogu izvršiti i bezbednosni pregled.

Prilikom vršenja protivterorističkog pregleda policijski službenici mogu od nadležnog inspekcijskog organa da zahtevaju da izvrši i inspekcijski nadzor.

2.10. Zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta

i saobraćajnih sredstava

Član 91.

Policijski službenik ovlašćen je da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i saobraćajnog sredstva kada je to neophodno radi pronalaska lica, predmeta i tragova, koji mogu poslužiti kao dokaz za uspešno vođenje postupka, kao i predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.

Prilikom zaustavljanja policijski službenik, pre nego što pristupi pregledu iz stava 1. ovog člana, saopštava licu da li je zaustavljeno radi vršenja pregleda zbog preventivne kontrole, zbog njegovog ili tuđeg prekršaja ili krivičnog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga.

Pregledom lica u smislu stava 1. ovog člana, smatra se uvid u sadržaj odeće i obuće.

Pregledom saobraćajnog sredstva u smislu stava 1. ovog člana, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji se prevoze.

Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u njegovoj neposrednoj blizini ili predmeta lica po čijem se nalogu u njegovoj pratnji oni prevoze.

Pregled lica mora vršiti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.

Prilikom pregleda policijski službenici ovlašćeni su da koriste tehnička sredstva i službenog psa.

Pri preduzimanju mera iz stava 1. ovog člana policijski službenik ovlašćen je da prinudno otvori zatvoreno saobraćajno sredstvo ili predmet koji lice nosi sa sobom.

Ako postoje osnovi sumnje da lice kod sebe, u saobraćajnom sredstvu ili u predmetu koji nosi sa sobom ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku, policijski službenik ovlašćen je da zadrži lice do pribavljanja naloga za pretres, a najduže šest časova.

2.10.1. Provera zastave, gonjenje, zaustavljanje,

zadržavanje i sprovođenje plovila

Član 92.

U obavljanju policijskih poslova na rekama i unutrašnjim vodama policijski službenik može, u skladu sa posebnim propisima, da:

1) proveri zastavu plovila;

2) zaustavi plovilo;

3) pregleda isprave plovila i lica na plovilu;

4) pregleda plovilo;

5) goni plovilo;

6) zadrži plovilo;

7) sprovede plovilo nadležnom organu.

Gonjenje plovila iz stava 1. tačke 5) ovog člana može započeti ako se plovilo ne zaustavi nakon upućenog poziva na zaustavljanje vidljivim svetlosnim, zvučnim ili znakovima međunarodnog signalnog kodeksa s udaljenosti koja omogućava prijem poziva.

Ako se plovilo koje se goni ne zaustavi, policijski službenik dužan je da ga zaustavi manevrom ili upotrebom drugog sredstva.

2.11. Obezbeđenje i pregled mesta događaja

Član 93.

Kad policijski službenik sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, ovlašćen je da obezbedi mesto događaja do dolaska službenog lica odgovarajućeg organa, i izuzetno izvrši pregled mesta događaja prevashodno radi zaštite predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz od uništenja ili zadržavanja lica i pronalaska izvršioca krivičnog dela, pomoći oštećenom, kao i prikupljanju obaveštenja u vezi sa krivičnim delom, prekršajem ili događajem.

Policijski službenik ovlašćen je do okončanja pregleda, a najduže šest časova, da zadrži lice za koje proceni da može da pruži obaveštenja važna za razjašnjavanje događaja ili za preduzimanje spasilačkih aktivnosti, ako je verovatno da se obaveštenja ne bi mogla kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti prisustvo lica koje može preduzeti spasilačke aktivnosti.

Radi zaštite žrtava krivičnog dela, oštećenih zbog prekršaja ili drugog događaja i u cilju zaštite interesa postupka, policijski službenik ovlašćen je da zabrani snimanje mesta događaja.

2.12. Upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze

Član 94.

Policijski službenik može da se posluži saobraćajnim sredstvom i sredstvom veze pravnog ili fizičkog lica, ako na drugi način ne može da izvrši prevoz, odnosno uspostavi vezu neophodnu radi hvatanja učinioca krivičnog dela koji se neposredno goni ili radi prevoženja u najbližu zdravstvenu ustanovu povređenog lica koje je žrtva krivičnog dela, saobraćajne nezgode, elementarne nepogode ili drugog nesrećnog slučaja.

Policijski službenik se prilikom primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana obavezno predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije.

Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva veze kojim se posluži policijski službenik ima pravo na naknadu troškova i štete prouzrokovane njihovom upotrebom.

2.13. Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci

Član 95.

Radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, policijski službenik može lice za koje sumnja da je učinilac krivičnog dela, prekršaja ili učesnik nekog događaja (u daljem tekstu: učinilac dela) da podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.).

Učinilac dela je dužan da bez odlaganja postupi po nalogu policijskog službenika i omogući vršenje ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava iz st. 1. ovog člana.

Ukoliko se iz očigledno opravdanih razloga ne može izvršiti ispitivanje propisano u stavu 1. ovog člana, policijski službenik može lice da dovede radi stručnog pregleda u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Učinilac dela dužan je da se podvrgne takvom pregledu.

Učinilac dela koji nakon izvršenog ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.) osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se izvrši analiza krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija, u odgovarajućoj ustanovi, o sopstvenom trošku. Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrđeni rezultati ispitivanja.

Ako je utvrđivanjem sprovedenim prema odredbama ovog člana utvrđeno da je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, troškove utvrđivanja snosi učinilac dela.

Analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih materija u cilju utvrđivanja sadržaja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu može vršiti samo zdravstvena ustanova koja dobije ovlašćenje za to od ministarstva nadležnog za zdravlje.

Zdravstvena ustanova iz stava 6. ovog člana dužna je da analize krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija vrši zakonito po pravilima struke i na savestan način.

2.14. Vršenje bezbednosnih provera

Član 96.

Vršenje bezbednosnih provera predstavlja skup mera i radnji kojima se utvrđuje postojanje ili nepostojanje bezbednosnih smetnji za vršenje određenih poslova.

Ako drugim propisom nije drugačije određeno policija ima pravo da vrši bezbednosne provere:

1) kandidata za prijem u radni odnos u Ministarstvo;

2) kandidata za obuku u Centru za osnovnu policijsku obuku;

3) kandidata za upis studenata na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja;

4) za zaposlene policijske službenike;

5) za prijem u radni odnos u drugim državnim organima u skladu sa propisima koji regulišu tu oblast, po zahtevu tog organa;

6) lica kojima se odobrava pristup određenim objektima, odnosno mestima pod posebnom bezbednosnom zaštitom;

7) i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Ako se bezbednosna provera vrši po zahtevu državnog organa ili drugog lica, ovlašćeni podnosilac zahteva za vršenje bezbednosne provere je dužan, da mesno nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva dostavi pisanu saglasnost kandidata lica iz stava 1. tačke 1) do 7) ovog člana kao i drugih lica za vršenje bezbednosnih provera.

Prilikom primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana policijski službenik primenjuje sva ostala ovlašćenja propisana ovim zakonom i drugim propisima.

Prikupljeni podaci i evidencije za svrhu primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana predstavljaju podatak sa stepenom poverljivosti u skladu sa propisima koji regulišu tu oblast.

O izvršenoj proveri policijski službenik sačinjava izveštaj koji overava neposredni rukovodilac.

2.15. Prijem nađenih stvari

Član 97.

Policijski službenik dužan je da od nalazača primi nađenu stvar koji mogu ugroziti bezbednost građana, novac i dragocenosti odnosno opasnu stvar (u daljem tekstu: stvar) i o tome sačini zapisnik, a nalazaču izda potvrdu o prijemu stvari.

Policija je dužna da preduzme sve potrebne mere za očuvanje stvari i pronalaženje lica koje je stvar izgubilo.

Ako je lice koje je stvar izgubilo poznato ili se naknadno identifikuje, policija će vratiti stvar. Kad zbog svojstva stvari čuvanje u prostorijama policije nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama policija će stvar predati na čuvanje i dalje postupanje nadležnom organu ili uništiti.

Na postupak sa stvarima primenjuju se odredbe ovog zakona o privremeno oduzetim predmetima a bliže propise o prijemu nađenih stvari donosi ministar aktom o policijskim poslovima.

2.16. Ovlašćenje policije da odredi boravak u Prihvatilištu za strance

Član 98.

Strancu kome nije dozvoljen ulaz u zemlju ili kome je izrečena mera bezbednosti proterivanja, zaštitna mera udaljenja iz zemlje ili mera otkaza boravka i zabrana povratka u zemlju kojeg nije moguće odmah udaljiti, može se, u skladu sa zakonom odrediti boravak pod pojačanim policijskim nadzorom u objektu određenom za te namene za vreme koje neophodno za njegovo udaljenje iz zemlje.

3. Sredstva prinude i njihova upotreba

3.1. Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu

Član 99.

Sredstva prinude u smislu ovog zakona jesu:

1) fizička snaga;

2) raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

3) elektromagnetna sredstva;

4) službena palica;

5) sredstva za vezivanje;

6) specijalna vozila;

7) službeni psi;

8) službeni konji;

9) sredstva za zaprečavanje;

10) uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

11) hemijska sredstva;

12) posebne vrste oružja i sredstava;

13) vatreno oružje.

Policijski službenik sredstva prinude upotrebiće samo ako se na drugi način ne može izvršiti zadatak i to suzdržano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.

Policijski službenik će uvek upotrebiti najblaže sredstvo prinude kojim se može postići zakoniti cilj, srazmerno razlogu upotrebe i na način kojim se službeni zadatak izvršava bez nepotrebnih štetnih posledica.

Policijski službenik će pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice prema kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji moguće i neće dovesti u pitanje izvršenje službene radnje.

Policijski službenici prilikom upotrebe sredstava prinude dužni su da čuvaju ljudske živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete, kao i da osiguraju da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da njegovi najbliži o tome što pre budu obavešteni.

3.1.1. Upotreba sredstava prinude prema grupi lica

Član 100.

Policijski službenik ovlašćen je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se protivpravno ponaša, tako može da izazove nasilje.

Ako se grupa ne raziđe, mogu da se upotrebe samo sledeća sredstva prinude:

1) fizička snaga;

2) raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

3) elektromagnetna sredstva;

4) službena palica;

5) specijalna vozila;

6) službeni psi;

7) službeni konji;

8) uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

9) hemijska sredstva.

Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika područne policijske uprave, odnosno policijskog službenika koga načelnik ovlasti.

Ovlašćenje iz stava 3. ovog člana, po pravilu se daje pisano, a izuzetno u hitnim slučajevima ovlašćenje se može dati i usmeno.

3.1.2. Ograničenja upotrebe sredstava prinude

Član 101.

Prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, teškim invalidima i ženama čija je trudnoća vidljiva, može se upotrebiti fizička snaga pod uslovima utvrđenim zakonom, a druga sredstva prinude samo ako neko od tih lica vatrenim oružjem, oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život lica.

3.1.3. Izveštavanje, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 102.

O svakoj upotrebi sredstava prinude policijski službenik u pisanom obliku podnosi izveštaj nadređenom policijskom službeniku što je pre moguće, a najkasnije 24 časa od upotrebe sredstava prinude.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebljeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude.

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje policijski službenik ili komisija sastavljena od najmanje tri člana.

U slučaju neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude, policijski službenik ili komisija iz stava 3. ovog člana predlaže rukovodiocu organizacione jedinice preduzimanje zakonom utvrđenih mera.

Podaci o broju slučajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju slučajeva neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, čine sastavni deo izveštaja iz člana 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona i dostupni su javnosti.

Bliža obeležja sredstava prinude, način upotrebe sredstava prinude, postupak ocene opravdanosti i pravilnosti, kontrolu i vođenje evidencija, propisuje ministar propisom iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

3.1.4. Pravna i druga pomoć u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 103.

Kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja, isključena je odgovornost policijskog službenika koje ih je upotrebilo.

Kad se protiv policijskog službenika vodi krivični postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1. ovog člana ili preduzimanja drugih radnji u obavljanju službenog posla, Ministarstvo će mu obezbediti besplatnu pravnu i drugu neophodnu pomoć u toku postupka.

Ministarstvo će obezbediti besplatnu pravnu pomoć i pojedincu koji je pružio pomoć policijskom službeniku, ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog radnje učinjene u vezi sa pružanjem pomoći.

Policijskom službeniku i pojedincu koji je pružio pomoć policijskom službeniku koji je upotrebio sredstva prinude Ministarstvo je dužno da obezbedi svu potrebnu medicinsku, psihosocijalnu i drugu neophodnu pomoć.

3.2. Odredbe o pojedinim sredstvima prinude

3.2.1. Fizička snaga

Član 104.

Fizička snaga može se upotrebiti, radi odbijanja napada, savlađivanja otpora ili sprečavanja samopovređivanja lica.

Upotrebom fizičke snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba različitih zahvata borilačkih veština ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica kojima se prisiljava na poslušnost kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Napadom se smatra svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen ili da se policijski službenik omete ili spreči u izvršenju službene radnje.

Otporom se smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se može vršiti oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja, pasivni otpor, ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti, ili preduzimanjem slične radnje, aktivni otpor.

Fizička snaga upotrebljava se u skladu sa pravilima veštine samoodbrane, a sa upotrebom se prestaje čim prestane napad ili otpor lica prema kojem je upotrebljena.

3.2.2. Raspršivač sa nadražujućim sredstvom

Član 105.

Raspršivači sa nadražujućim sredstvom, mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja aktivnog otpora lica.

Upotrebom raspršivača sa nadražujućim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sprej doza punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blažeg dejstva od suzavca odnosno posebno namenjene materije sa nepodnošljivim mirisom.

3.2.3. Elektromagnetna sredstva

Član 106.

Elektromagnetna sredstva, mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja aktivnog otpora lica.

Upotrebom elektromagnetnih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba elektrošokera i električne palice, koji emituju elektromagnetni impuls kratkotrajnog dejstva.

3.2.4. Službena palica

Član 107.

Službena palica može se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja otpora lica, ako je upotreba fizičke snage bezuspešna ili se ne može postići zakoniti cilj.

Upotrebom službene palice smatra se zadavanje udaraca ili primena zahvata na telu lica.

Udarci službenom palicom ne smeju se zadati u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim ako su takvi udarci neophodno potrebni radi zaštite života i tela.

3.2.5. Sredstva za vezivanje

Član 108.

Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti radi sprečavanja napada, otpora, bekstva ili samopovređivanja lica.

Upotrebom sredstava za vezivanje, po pravilu smatra se vezivanje ruku lica, ispred ili iza leđa.

Kada upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog članka nije postignuta svrha vezivanja mogu se vezati i noge.

Policijski službenik upotrebiće sredstva iz stava 1. ovog člana na način da sredstvo za vezivanje ne nanosi nepotrebnu telesnu bol ili povrede vezanom licu.

3.2.6. Specijalna vozila

Član 109.

Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavljanja narušenog javnog reda, zaprečavanja prolaska lica i radi upotrebe hemijskih sredstava i vatrenog oružja ugrađenog na ta vozila.

Upotrebom specijalnih vozila smatra se izbacivanje vode pod pritiskom sa ili bez hemijskih sredstava, upotreba ugrađenog vatrenog oružja, uklanjanje prepreka i zaprečavanje prolaska lica. Posade i specijalna vozila prilikom upotrebe, štiti potreban broj policijskih službenika.

Specijalnim vozilima smatraju se vozila za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugrađene zaprečne ograde, helikopteri, vozila za uklanjanje prepreka i druga vozila posebne namene.

Ugrađena hemijska sredstva i vatreno oružje mogu se upotrebiti samo pod uslovima, utvrđenim ovim zakonom.

3.2.7. Službeni pas

Član 110.

Službeni pas može da se upotrebi kao sredstvo prinude u slučajevima kad:

1) su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice;

2) su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja;

3) se uspostavlja narušeni javni red.

Upotrebom službenog psa smatra se puštanje psa prema licu i zaprečavanje psima prolaska lica.

Službeni pas može biti upotrebljen:

1) sa zaštitnom korpom i na povodcu;

2) sa zaštitnom korpom i bez povodca;

3) bez zaštitne korpe i na povodcu; i

4) bez zaštitne korpe i bez povodca.

U slučajevima iz stava 1. tačka 2) ovog člana službeni pas može da se upotrebi i bez zaštitne korpe, a u slučajevima iz tač. 1) i 3) samo sa zaštitnom korpom.

3.2.8. Službeni konj

Član 111.

Službeni konj može da se upotrebi kao sredstvo prinude, kada su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice, radi uspostavljanja narušenog javnog reda ili zaprečavanja prolaska lica.

Upotrebom se smatra kretanje službenim konjem ili konjima prema licu ili licima radi njihovog razdvajanja, potiskivanja ili zaprečavanja prolaska lica.

3.2.9. Sredstva za zaprečavanje

Član 112.

Sredstvima za zaprečavanje smatraju se sredstva za prinudno zaustavljanje vozila i sredstva za zaprečavanje prolaska lica.

Prilikom upotrebe, sredstva za zaprečavanje štiti potreban broj policijskih službenika, koje odredi njihov neposredni starešina.

3.2.9.1. Zaustavljanje vozila

Član 113.

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila mogu se upotrebiti radi:

1) sprečavanja bekstva lica koje je zatečeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;

2) sprečavanja bekstva lica koje je lišeno slobode ili za koje postoji nalog za lišavanje slobode;

3) sprečavanja nezakonitog prelaska državne granice vozilom;

4) sprečavanja nedozvoljenog pristupa vozilu do objekta ili područja gde se nalaze lica koja policijski službenik obezbeđuje;

5) sprečavanja bekstva učesnika u saobraćaju koji je učinio teži prekršaj iz oblasti bezbednosti saobraćaja odnosno teži prekršaj sa elementima nasilja ili izazvao saobraćajnu nezgodu, a nije postupio po znaku policijskog službenika za zaustavljanje vozila.

Sredstvima za prinudno zaustavljanje vozila smatraju se uređaji za te namene, kao i bodljikave trake i druga namenska sredstva kojima se vozilo u pokretu može prinudno zaustaviti.

Ispred postavljenih sredstava za prinudno zaustavljanje vozila na odgovarajućoj udaljenosti u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, postavlja se propisana saobraćajna signalizacija, ako je to u datoj situaciji moguće.

3.2.9.2. Zaprečavanje prolaska lica

Član 114.

Sredstva za zaprečavanje prolaska lica mogu se upotrebiti za presecanje i podelu prostora prilikom održavanja javnog reda i obezbeđivanja javnih skupova, za blokadu određenog prostora ili objekta, odnosno za ograničenje, zabranu ili usmeravanje kretanja lica na javnim mestima, određenim područjima ili pravcima.

Sredstvima za zaprečavanje prolaska lica smatraju se zaprečne ograde, specijalna vozila, službeni psi, službeni konji i druga namenska sredstva kojima se prolazak lica može zaprečiti.

3.2.10. Uređaji za izbacivanje mlazeva vode

Član 115.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica, koja se protivpravno ponaša tako da može izazvati nasilje.

Uređaj za izbacivanje vode može se koristiti tako da izbacuje koncentrisani ili raspršen mlaz vode.

Koncentrisani mlaz vode se prema licima može upotrebiti na udaljenosti koja neće ugroziti njihov život.

Voda koju izbacuju uređaji iz stava 1. ovog člana, mora biti ekološki čista, a izuzetno može sadržati dozvoljene koncentracije neškodljivih hemijskih sredstava ili rastvora boje radi obeležavanja lica koja narušavaju javni red.

3.2.11. Hemijska sredstva

Član 116.

Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada i savlađivanja otpora koji se ne mogu obezbediti upotrebom fizičke snage i službene palice, radi uspostavljanja narušenog javnog reda, radi primoravanja lica da napusti zatvoreni prostor, za rešavanje talačkih situacija i u slučajevima kad su ispunjeni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oružja utvrđenih ovim zakonom.

Upotrebom hemijskih sredstava se smatra korišćenje suzavaca za kratkotrajnu upotrebu i hemijskih materija blažeg dejstva, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju posledice za psihofizičko i opšte zdravstveno stanje.

Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini dečjih i staračkih ustanova, bolnica, osnovnih škola i prometnih saobraćajnica i lako zapaljivih materijala preduzimaju se posebne mere zaštite.

Hemijska sredstva se ne upotrebljavaju prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapaljivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život ljudi.

3.2.12. Posebne vrste oružja i sredstava

Član 117.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja utvrđeni ovim zakonom, ukoliko je upotreba vatrenog oružja neuspešna ili se ne može postići zakoniti cilj.

Posebna oružja i eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti radi sprečavanja bekstva lica.

Eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi.

Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava donosi direktor, uz saglasnost ministra.

3.2.13. Vatreno oružje

Član 118.

Pri obavljanju službenog zadatka policijski službenik može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može postići zakoniti cilj u izvršenju zadatka i kad je apsolutno nužno da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov ili život drugog lica.

Protivpravni napad kojim se ugrožava život policijskog službenika ili život drugog lica u smislu stava 1. ovog člana smatra se napad vatrenim oružjem, opasnim oruđem ili napad drugim predmetom odnosno napad na neki drugi način kojim se može ugroziti život policijskog službenika ili život drugog lica.

Napadom vatrenim oružjem na ovlašćeno službeno lice u smislu stava 2. ovog člana smatra se i samo potezanje vatrenog oružja ili pokušaj da se ono potegne.

Potezanjem vatrenog oružja u smislu stava 3. ovog člana smatra se pokret vatrenim oružjem radi njegovog donošenja ili stavljanja u položaj za upotrebu, a pokušajem potezanja smatra se pokret učinjen prema vatrenom oružju.

Upotreba vatrenog oružja nije dozvoljena kad dovodi u opasnost život drugih lica, osim ako je upotreba vatrenog oružja jedino sredstvo za izvršenje zadataka iz stava 1. ovog člana.

Upotreba vatrenog oružja nije dozvoljena protiv maloletnika, osim u slučaju kada je to jedini način za odbranu od neposrednog napada ili opasnosti.

Lični podaci policijskog službenika koji je upotrebio vatreno oružje su tajna.

3.2.13.1. Upozorenje pre upotrebe vatrenog oružja

Član 119.

Pre upotrebe vatrenog oružja policijski službenik dužan je da licu prema kome će upotrebiti vatreno oružje izda naređenje "Stoj, policija, pucaću!". U slučaju da lice ne postupi po naređenju, policijski službenik će ga upozoriti pucnjem u vazduh, ako se time ne ugrožava bezbednost ljudi i imovine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, policijski službenik upotrebiće vatreno oružje bez izdavanja naređenja i upozoravajućeg pucnja ukoliko bi to dovelo u pitanje odbranu od napada ili otklanjanje opasnosti kojom se ugrožava njegov život ili život drugih lica ili bi se time dovelo u pitanje izvršenje službenog zadatka.

3.2.13.2. Upotreba vatrenog oružja u gonjenju plovila

Član 120.

Kada je neophodno da zaustavi plovilo koje goni na unutrašnjim vodama, policija može prema tom plovilu da upotrebi vatreno oružje da bi ga zaustavila i onemogućila bekstvo lica radi sprovođenja nadležnom organu samo ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno raspoloživih sredstava.

Druga sredstva iz stava 1. ovog člana mogu biti zvučna i svetlosna signalizacija, verbalno upozorenje, izdavanje naređenja i pucnji upozorenja pod uslovom da ne predstavljaju opasnost za druga lica.

Vatreno oružje neće se upotrebiti ako to ugrožava život drugih ili ako to nije neophodno da se sačuva ili zaštiti nečiji život.

3.2.13.3. Upotreba vatrenog oružja prema životinjama

Član 121.

Vatreno oružje može se upotrebiti protiv životinja samo kad od njih preti neposredna opasnost od napada na život i telo lica ili opasnost od ugrožavanja života ili zdravlja ljudi.

VIII SLUŽBENA OVLAŠĆENJA

1. Vrste, principi i opšti uslovi za primenu službenih ovlašćenja

1.1. Vrste službenih ovlašćenja

Član 122.

U obavljanju unutrašnjih poslova čiji su poslovi iz delokruga poslova u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima, te poslove obavljaju u statusu službenog lica sa posebnim dužnostima i primenjuju službena ovlašćenja.

Službena lica imaju službena ovlašćenja utvrđena ovim i drugim zakonom.

Službena ovlašćenja su:

1) provera identiteta lica;

2) utvrđivanje identiteta;

3) identifikacija predmeta;

4) prikupljanje, obrada i korišćenje ličnih podataka;

5) elektronsko čitanje biometrijskih dokumenata i pristup korišćenju sistema informacione bezbednosti;

6) traženje obaveštenja i uzimanje izjava u postupcima nadzora, kontrole, obrade i izdavanja dokumenata;

7) privremeno oduzimanje predmeta i pregled prostora, objekata i dokumentacije;

8) upozorenje i naređenje;

9) pozivanje i saslušanje lica;

10) prijem nađenih dokumenata i predmeta;

11) međunarodna razmena podataka;

12) nadzor nad radom i kontrola postupanja;

13) i druga službena ovlašćenja propisana zakonom.

Način primene službenih ovlašćenja iz stava 2. ovog člana bliže propisuje ministar.

1.2. Uslovi za primenu službenih ovlašćenja

Član 123.

Službena ovlašćenja primenjuje službeno lice, u skladu sa aktom o sistematizaciji.

Pre primene službenog ovlašćenja službeno lice dužno je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovorno je za tu procenu.

Službeno lice primenjuje službena ovlašćenja po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog službenika i po nalogu nadležnog organa izdatom u skladu sa drugim zakonom.

Član 124.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na principe i opšte uslove za primenu policijskih ovlašćenja shodno se primenjuju na službena ovlašćenja propisana ovim zakonom.

1.3. Provera identiteta lica

Član 125.

Pod identitetom ličnosti podrazumeva se zbir opštih i ličnih znakova karakterističnih za jednu osobu, putem kojih se ona razlikuje od ostalih osoba i po kojima se sigurno može prepoznati, odnosno identifikovati.

Identitet jedne osobe obuhvata sledeće elemente:

1) lični identitet;

2) biografski identitet;

3) biometrijski identitet;

4) elektronski identitet.

Provera fizičkog i elektronskog identiteta lica primeniće se prema licu:

1) u postupcima podnošenja zahteva koje lica podnose lično ili elektronskim putem;

2) prilikom rešavanja u postupcima za ostvarivanje svojih prava iz oblasti upravnih unutrašnjih poslova;

3) na opravdan zahtev drugih organizacionih jedinica ministarstva; i

4) na opravdan zahtev službenih lica organa državne uprave, pravnih ili fizičkih lica.

Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili elektronski, kada je lična karta nosilac i realnog (stvarnog) i elektronskog identiteta.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, provera identiteta može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.

Licu bez lične karte, po utvrđivanju identiteta i prava na ličnu kartu, izdaće se lična karta u propisanom postupku.

Opravdanim zahtevom iz stava 3. tačka 1) i 2) ovog člana smatra se zahtev iz kojeg je vidljivo da su službenim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupanje ili da je fizičkim licima povređeno neko pravo.

Službeno lice dužno je da upozna lice sa razlogom provere i utvrđivanja njegovog identiteta.

Izuzetno od stava 8. ovog člana službeno lice može uskratiti građaninu obaveštenje o razlozima provere identiteta ako prikuplja obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.

Evidencije koje se vode nakon ovih postupaka osnov su za vođenje svih drugih operativnih evidencija.

1.4. Utvrđivanje identiteta

Član 126.

Utvrđivanje identiteta primeniće se prema licu koje nema izdat nijedan dokument kojim se dokazuje identitet već treba u postupku pred službenim organom utvrditi identitet.

Utvrđivanje identiteta lica primeniće se i prema licu koje nema kod sebe ispravu, kad se sumnja u verodostojnost takve isprave i na osnovu zahteva nadležnog organa.

Identitet se utvrđuje korišćenjem podataka iz evidencija, korišćenjem biometrijskih sistema zajedno sa upotrebom infrastrukture javnih ključeva, primenom metoda i upotrebom sredstava kriminalističke taktike i tehnike, medicinskim ili drugim odgovarajućim veštačenjima.

Nakon izvršenog utvrđivanja identiteta rešava se zahtev u skladu sa zakonom i izdaje dokument o dokazu identiteta; sačinjava se izveštaj koji se prosleđuje tražiocu utvrđivanja identiteta, u skladu sa zakonom, dok se policijskim organima drugih država sa kojima je ratifikovanim sporazumima uspostavljena međunarodna policijska saradnja, dostavljaju i neposredni podaci o licu, na njihov zahtev, u skladu sa propisima koji regulišu oblast davanja podataka o ličnosti.

1.5. Identifikacija predmeta

Član 127.

Identifikacija predmeta primenjuje se kada je u postupku potrebno da se utvrde i provere obeležja i svojstva predmeta, kao i odnos između lica ili događaja i predmeta.

1.6. Elektronsko čitanje biometrijskih dokumenata i pristup korišćenju sistema informacione bezbednosti

Član 128.

Službeno lice u obavljanju upravnih unutrašnjih poslova radi provere podataka o licu i dokumentu, uključujući i podatke drugih organa i organizacija vrši proveru podataka, kao i elektronsko očitavanje biometrijskih dokumenata kroz pristupanje i korišćenje elektronskih baza podataka ministarstva.

1.7. Traženje obaveštenja i uzimanje izjava u postupcima nadzora,

kontrole, obrade i izdavanja dokumenata

Član 129.

U postupcima nadzora, kontrole, obrade i izdavanja dokumenata, kao i u drugim postupcima, službena lica prikupljaju obaveštenja i uzimaju izjave vezano za samo rešavanje predmeta i donošenje odluke. Službeno lice može tražiti obaveštenja od lica u cilju sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca u skladu sa zakonom.

Službeno lice može tražiti obaveštenja od lica u cilju prikupljanja činjenica i okolnosti koje su od interesa za vođenje postupka nadzora, kontrole, obrade i izdavanja dokumenata i u postupcima nadzora nad radom trećih lica.

Lice nije dužno da pruži traženo obaveštenje osim ako bi time učinio krivično delo, na šta je službeno lice dužno da ga upozori.

1.8. Privremeno oduzimanje predmeta i pregled prostora,

objekata i dokumentacije

Član 130.

Službeno lice privremeno će oduzeti predmet:

1) ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet namenjen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, potiče ili je nastao kao posledica izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

2) ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu opšte bezbednosti;

3) ako je to određeno drugim zakonom.

O privremenom oduzimanju predmeta službeno lice dužno je da izda potvrdu. Potvrda mora da sadrži podatke o privremeno oduzetom predmetu po kojima se predmet razlikuje od drugih predmeta, kao i podatke o licu od koga je predmet oduzet.

Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji.

Službena lica prilikom nadzora nad radom privrednih subjekata, pravnih lica i preduzetnika koji imaju ovlašćenje za vršenje određenih delatnosti, ulaze i vrše pregled prostora, dokumentacije radi kontrole poslovanja i sprečavanje vršenja krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa.

1.9. Upozorenje i naređenje

Član 131.

U postupku nadzora službena lica izdaju upozorenja i naređenja kada je potrebno da se otklone bezbednosni rizici u obavljanju poslova. Takođe službeno lice će upozoriti i primeniti službena ovlašćenja prema licu koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da naruši javni red i mir.

1.10. Pozivanje i saslušanje lica

Član 132.

Radi utvrđivanja istinitosti podataka i priloženih isprava, službeno lice vrši bezbednosne i druge provere u cilju donošenja zakonite odluke.

1.11. Prijem nađenih dokumenata i predmeta

Član 133.

Službeno lice dužno je da od nalazača nađenu stvar ili dokument primi i o tome sačini zapisnik, a nalazaču izda potvrdu o prijemu nađene stvari ili dokumenta.

U zapisnik iz stava 1. ovog člana unosi se mesto i vreme nalaska, detaljan spoljni opis stvari, ime i prezime i tačna adresa nalazača.

Dužnost je organa da odmah preduzme sve potrebne mere za očuvanje stvari i pronalaženje lica koje je stvar izgubilo, a kada se radi o prijemu izgubljenog dokumenta izvrši neophodne provere i obavesti lice čiji je dokument, radi preduzimanja potrebnih radnji.

1.12. Međunarodna razmena podataka

Član 134.

U okviru obaveza koje proističu iz međunarodnih ugovora, na zahtev nadležnih inostranih organa vrši se razmena i provera podataka, uključujući i lične podatke uz obezbeđenje zakonom utvrđene zaštite tih podataka.

1.13. Nadzor nad radom i kontrola postupanja

Član 135.

U cilju kontrole i zakonitosti u radu, upravna linija rada u sastavu Direkcije vrši kontrolu i nadzor nad radom kroz radno instruktivnu delatnost i kontrolni nadzor, stručnu pomoć u radu po svim linijama rada i preduzima zakonom regulisane mere i radnje kako bi obezbedila jednoobrazno i zakonito postupanje.

1.14. Druga službena ovlašćenja propisana Zakonom

Član 136.

U svom radu službeno lice preduzima aktivnosti sa ciljem suzbijanja prekršaja, privrednih prestupa i krivičnih dela u oblasti upravnih poslova.

IX RAD I RADNI ODNOSI

1. Upravljanje ljudskim resursima

Član 137.

Funkciju upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova obavlja Sektor za ljudske resurse.

Funkcija upravljanja ljudskim resursima obuhvata zaokruženu oblast rada koja podrazumeva:

1) poslove izrade strategija i politika ljudskih resursa;

2) kreiranje politike zapošljavanja;

3) izradu kadrovskog plana;

4) analizu i dizajn poslova;

5) izradu opisa poslova i specifikacije izvršilaca;

6) sprovođenje internog i javnog konkursa;

7) regrutaciju i selekciju kandidata;

8) premeštaje;

9) razvoj organizacije i ljudi;

10) karijerni razvoj i unapređenja;

11) obuku zaposlenih;

12) ocenjivanje zaposlenih;

13) upravljanje znanjem;

14) upravljanje učinkom;

15) vrednovanje poslova;

16) kreiranje strukture plata i definisanje elemenata ukupne zarade;

17) kreiranje beneficija (plaćena i neplaćena odsustva, penzijsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druge pogodnosti);

18) kreiranje politike zarada;

19) kreiranje politike kolektivnog pregovaranja i odnosa sa sindikatima;

20) zdravstvenu i psihološku prevenciju, bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih;

21) radne odnose;

22) zastupanja;

23) disciplinske postupke;

24) penzionisanja;

25) praćenje indikatora kvaliteta upravljanja ljudskim resursima;

26) koordinaciju sa Direkcijom policije, policijskim upravama i organizacionim jedinicama u sedištu Ministarstva u navedenim oblastima i njihovu organizaciju.

Pravila i način obavljanja segmenata funkcije upravljanja ljudskim resursima bliže propisuje ministar podzakonskim aktima.

Član 138.

Upravljanje ljudskim resursima zasniva se:

1) na principima profesionalnog planiranja, odabira, selekcije i edukacije;

2) na kontinuiranom učenju i jačanju profesionalne etike, integriteta i kredibiliteta;

3) na uspostavljanju i razvoju sistema karijernog napredovanja policijskih službenika zasnovanog na principu upravljanja performansama - kompetencijama i učinkom.

Pravila i način raspodele poslova i odgovornosti između različitih organizacionih jedinica u Direkciji uključenih u upravljanje ljudskim resursima bliže propisuje ministar.

2. Način i uslovi zasnivanja radnog odnosa

2.1. Način zasnivanja radnog odnosa

Član 139.

Radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova zasniva se putem konkursa, preuzimanjem iz drugog državnog organa, sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica koje se preuzima.

Konkurs je obavezan za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu, osim za lica koja su završila studije na Kriminalističko policijskoj akademiji i čije su studije finansirane iz budžeta Republike Srbije, odnosno imali zaključene ugovore sa Ministarstvom za svaku školsku godinu.

Pripadnicima nacionalnih manjina, prilikom popune radnih mesta, Ministarstvo je dužno da omogući zastupljenost vodeći računa o proporcionalnosti u skladu sa Ustavom.

2.2. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 140.

Lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu, pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da:

1) ima prebivalište u Republici Srbiji;

2) je državljanin Republike Srbije;

3) ima potreban stepen obrazovanja propisan posebnim aktom;

4) ima godine života predviđene posebnim aktom;

5) je psihofizički sposoban, što dokazuje lekarskim uverenjem zdravstvene ustanove određene zakonom;

6) ispunjava druge posebne uslove za pojedina radna mesta predviđene posebnim aktom;

7) ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova u Ministarstvu, a što se utvrđuje na osnovu bezbednosnih provera.

Posebnim aktom ministra, za pojedina radna mesta utvrdiće se kao uslov samo državljanstvo Republike Srbije.

Član 141.

U radni odnos u Ministarstvo ne može se primiti lice:

1) protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti;

2) koje je osuđivano zbog krivičnog dela za koja se gone po službenoj dužnosti;

3) koje je osuđivano na kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca;

4) kome je radni odnos u državnom organu prestao zbog teške povrede službene dužnosti pravosnažnom odlukom nadležnog organa;

5) kome je radni odnos u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima prestao zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline;

6) koje je pravnosnažno osuđeno za prekršaj sa elementom nasilja, za koje nije istekao apsolutni rok zastarelosti ili drugi prekršaj koji ga čini nedostojnim za obavljanje poslova u Ministarstvu.

Ministarstvo vodi jedinstvenu kadrovsku evidenciju policijskih službenika, drugih zaposlenih i kandidata koja se primaju u radni odnos u Ministarstvu.

O licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu, podaci se prikupljaju u postupku vršenja bezbednosnih provera u skladu sa odredbama ovog zakona i u druge svrhe se ne mogu koristiti.

3. Obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje

Član 142.

Stručno obrazovanje i obuka zaposlenih u Ministarstvu, u smislu ovog zakona, podrazumeva sticanje i unapređenje znanja, veština, stavova i ponašanja sa ciljem povećanja efikasnosti i efektivnosti u obavljanju poslova iz nadležnosti ministarstva.

Stručno obrazovanje i obuka iz stava 1. ovog člana sprovodi se u organizaciji organizacione jedinice za nadležne poslove upravljanja ljudskim resursima.

Stručno obrazovanje i obuka se planira i realizuje kroz stručno osposobljavanje i usavršavanje, na osnovu iskazanih potreba organizacionih jedinica Ministarstva.

Stručno osposobljavanje se realizuje putem osnovne policijske obuke i specijalističke obuke u skladu sa zakonom.

Stručno usavršavanje zaposlenih planira se i realizuje u skladu sa programom stručnog usavršavanja i u okviru drugih oblika stručnog usavršavanja (seminari, radionice, naučnostručni skupovi).

Polaznici koji uspešno završe osnovnu policijsku obuku dužni su da najmanje pet godina ostanu na radu u Ministarstvu ili da naknade srazmeran deo troškova stručnog osposobljavanja, dok su polaznici koji uspešno završe specijalističku obuku dužni da ostanu najmanje godinu dana na radu u Ministarstvu ili da naknade srazmeran deo troškova stručnog osposobljavanja.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo da budu informisani o mogućnostima za stručno usavršavanje i osposobljavanje.

Ministarstvo može sprovoditi stručno osposobljavanje i usavršavanje i trećih lica.

Član 143.

Stručno osposobljavanje i usavršavanje u Ministarstvu ostvaruje se prema odgovarajućim programima i planovima obuka.

Programe obuka iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

U skladu sa programima iz stava 2. ovog člana, nadležna organizaciona jedinica donosi planove realizacije pojedinih oblika obuka.

Za potrebe stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kao i za potrebe unapređenja rada, Ministarstvo ostvaruje saradnju sa naučnim i obrazovnim institucijama i bavi se naučno-istraživačkim radom i izdavaštvom.

Član 144.

Kriterijume po kojima će se vršiti izbor kandidata za polaznike osnovne policijske obuke i druge oblike stručnog osposobljavanja; prava, obaveze i odgovornosti polaznika obuka; praćenje, ocenjivanje, polaganje završnog ispita i izdavanje uverenja; mentorski rad u osnovnoj i specijalističkoj obuci; samovrednovanje i vrednovanje osnovne i specijalističke obuke i stručnog usavršavanja; izdavačku delatnost; pružanje usluga prema trećim licima i druga pitanja u vezi sa obukom i druga prava, bliže uređuje ministar posebnim aktom.

4. Bezbednosna provera i utvrđivanje postojanja bezbednosnih smetnji

4.1. Bezbednosna provera

Član 145.

Bezbednosna provera predstavlja skup mera i radnji kojima se utvrđuje postojanje ili nepostojanje bezbednosnih smetnji za vršenje određenih poslova.

Prikupljeni podaci ne mogu se koristiti u druge svrhe.

Bezbednosna provera ne obuhvata obradu naročito osetljivih podataka o ličnosti, u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zaštite podataka o ličnosti.

Bezbednosna smetnja predstavlja jasnu, tačnu, precizno navedenu činjenicu koja ukazuje da kandidat ne ispunjava uslove za prijem u radni odnos u Ministarstvo.

4.2. Nivoi bezbednosnih provera

Član 146.

Bezbednosna provera vrši se na tri različita nivoa u zavisnosti od obima podataka koji su predmet provere.

Član 147.

Ako drugim propisom nije drugačije određeno, policija ima pravo da vrši bezbednosne provere na tri nivoa.

Prvi nivo bezbednosne provere vrši se za lica iz člana 96. stav 2. tač 1, 2 i 3. ovog zakona.

Prvi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz službenih evidencija Ministarstva i prikupljanje podataka neposrednim operativno-terenskim radom.

Postupak bezbednosne provere prvog nivoa vrši se za sve zaposlene u Ministarstvu na period od pet godina.

Drugi nivo bezbednosne provere vrši se za rukovodioce užih unutrašnjih organizacionih jedinica (rukovodioci srednjeg nivoa).

Drugi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz stava 3. ovog člana, kao i potpunu proveru podataka iz evidencija drugih državnih organa, organa državne uprave, teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja.

Postupak bezbednosne provere drugog nivoa vrši se na period od tri godine.

Treći nivo bezbednosne provere vrši se za lica na položaju, postavljena lica, odnosno rukovodioce strateškog nivoa u Ministarstvu, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Treći nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz st. 3. i 6. ovog člana, kao i podataka iz evidencija drugih službi bezbednosti.

Postupak bezbednosne provere trećeg nivoa vrši se na period od dve godine.

4.3. Način vršenja bezbednosnih provera

Član 148.

Lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu dužno je da prilikom konkurisanja popuni i potpiše Upitnik o identifikacionim podacima, kao i lica na koja se Upitnik odnosi.

Ukoliko lice, kandidat za zasnivanje radnog odnosa odbije da popuni i potpiše Upitnik o identifikacionim podacima, smatraće se da je odustalo od postupka zasnivanja radnog odnosa, prijema na obuku za obavljanje poslova policajca, upisa na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja.

Zahtev za obavljanje bezbednosnih provera organizaciona jedinica koja sprovodi postupak zasnivanja radnog odnosa, dostavlja nadležnom organu po mestu prebivališta kandidata, lica za koje je potrebno izvršiti proveru.

Pre početka vršenja provere policijski službenik koji vrši proveru obavestiće lice o obradi podataka, u skladu sa zakonom.

Sadržinu Upitnika iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Član 149.

U postupku obavljanja provere prikupljaju se i proveravaju podaci iz Upitnika iz člana 148. stav 1. ovog zakona, kao i:

1) drugi podaci o osobama s kojima živi u zajedničkom domaćinstvu;

2) podaci iz kaznene i drugih evidencija koje vode nadležni organi;

3) podaci o optužnim predlozima, pokrenutim krivičnim i prekršajnim postupcima;

4) informacije o navikama, sklonostima i ponašanju;

5) ostali podaci od značaja za rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Član 150.

Provera se obavlja na sledeći način:

1) neposrednim razgovorom sa licem koje se proverava;

2) uvidom u službene evidencije i zbirke podataka koje vode nadležni organi;

3) neposrednim razgovorima sa drugim osobama po proceni nadležnog službenika koji vrši proveru;

4) neposrednim opažanjem službenika koji vrši proveru.

Postupak provere vrši se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za proveru.

Ako se zasnivanje radnog odnosa ne realizuje u roku od jedne godine od dana obavljene provere, nadležna organizaciona jedinica koja sprovodi postupak zasnivanja radnog odnosa, dužna je da pribavi ponovnu proveru.

Za vršenje bezbednosnih provera plaća se naknada u skladu sa posebnim propisom.

Izuzetno, bezbednosna provera za zaposlene u Ministarstvu vrši se bez naknade.

5. Izjava o dužnostima i pravima i polaganje zakletve

Član 151.

Policijski službenik dužan je prilikom prijema u službu da prihvati i potpiše izjavu o dužnostima i pravima policijskih službenika.

Na Dan policije, policijski službenici primljeni u službu u prethodnoj godini, polažu zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju bezbednosti, predano štititi ljudska i manjinska prava i slobode građana i da ću savesno i odgovorno služiti građanima Republike Srbije, dosledno se pridržavati zakona u vršenju policijskih poslova."

6. Pripravnici

Član 152.

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova i osposobljava se za samostalan rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana radni odnos u statusu pripravnika može se zasnovati i sa licem koje je kod drugog državnog organa bilo u radnom odnosu kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu obrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima.

Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž.

Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme posle sprovedenog javnog konkursa.

Pripravnik stiče status policijskog odnosno državnog službenika po završenom pripravničkom stažu, položenom pripravničkom ispitu i stečenom zvanju.

Pripravniku prestaje radni odnos ako u propisanom roku ne položi pripravnički ispit.

Program, postupak i način stručnog osposobljavanja pripravnika i polaganje stručnog ispita bliže uređuje ministar.

7. Klasifikacija radnih mesta zaposlenih u Ministarstvu

Član 153.

Radna mesta zaposlenih klasifikuju se u četiri kategorije u zavisnosti od složenosti poslova, obrazovanja, zvanja, stepena odgovornosti i ovlašćenja za donošenje odluka kao i samostalnosti u radu i to:

1) rukovodeća radna mesta strateškog nivoa;

2) rukovodeća radna mesta srednjeg nivoa;

3) rukovodeća radna mesta operativnog nivoa;

4) izvršilačka radna mesta.

Radna mesta iz stava 1. tačka 1) i 2) ovog člana podrazumevaju poslove strateškog menadžmenta.

Radna mesta iz stava 1. tačka 1) do 3) ovog člana podrazumevaju praćenje, ocenjivanje, procenjivanje, odlučivanje, planiranje, organizovanje, koordiniranje, informisanje, kontrolisanje, ocenjivanje, vrednovanje i analiziranje rada na odgovarajućem nivou.

Radna mesta iz stava 1. tačka 4) ovog člana podrazumevaju neposredno obavljanje policijskih poslova i drugih poslova propisanih zakonom i mogu biti podeljena po nivoima u zavisnosti od složenosti poslova, obrazovanju i činu.

Klasifikaciju radnih mesta i merila za utvrđivanje radnih mesta u Ministarstvu bliže propisuje Vlada uredbom.

8. Radno vreme

8.1. Organizacija rada

Član 154.

Policija je organizovana tako da se policijski poslovi obavljaju 24 časa dnevno.

Radni dan, po pravilu, traje 8 časova. Radna nedelja traje 5 radnih dana, odnosno 40 časova.

Izuzetno od stava 2, u zavisnosti od potreba službe, lokalnim prilikama odnosno za pojedine policijske službenike tj. kada se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva ministar može propisati i drugačiju organizaciju rada.

8.2. Raspored rada

Član 155.

Policijski službenik dužan je u obavljanju policijskih poslova da radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac.

Neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam sati pre promene rasporeda radnog vremena.

Poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva:

1) rad u smenama;

2) rad u turnusu;

3) rad subotama, nedeljama, praznicima i drugim neradnim danima;

4) rad noću;

5) rad u dvokratnom radnom vremenu;

6) učestala neredovnost;

7) prekovremeni rad;

8) pripravnost za rad.

Rad u smeni, odnosno obavljanje posla naizmenično u periodima prepodnevnog (prva smena), poslepodnevnog (druga smena) i noćnog dela dana (treća smena), u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u jednom od navedenih osmočasovnih ciklusa dana (u prvoj, drugoj ili trećoj osmočasovnoj smeni), a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 sata.

Rad u turnusu, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima dužim ili kraćim od 8 sati, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 sata (12 - 24 - 12 - 48 ili sl.).

Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

Rad u dvokratnom radnom vremenu, u smislu ovog zakona, redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja sa pauzom u toku dnevnog rada dužom od dnevnog odmora utvrđenog ovim zakonom.

Učestala neredovnost, odnosno obavljanje posla u učestalim neredovnostima, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima gde nije moguće unapred definisati vreme radnog angažovanja a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 sata.

Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Rukovodioci nemaju pravo na naknadu za prekovremeni rad.

Pripravnost za rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva stanje spremnosti odziva na poziv neposrednog rukovodioca za dolazak na rad. Pripravnost policijskog službenika se ne uračunava u radno vreme niti policijski službenik ima pravo na naknadu za vreme pripravnosti.

8.3. Preraspodela radnog vremena

Član 156.

Neposredni rukovodilac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog službenog zadatka u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme policijskog službenika u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Član 157.

Policijskom službeniku koji radi po posebnom rasporedu radnog vremena u smislu ovog zakona, korišćenje nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

8.4. Dnevni odmor

Član 158.

Policijski službenik koji radi u redovnom režimu radnog vremena ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor iz stava 1. i 2. ovog člana ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz stava 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Odmor iz stava 1. i 2. ovog člana organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi neposredni rukovodilac.

Član 159.

Neposredni rukovodilac dužan je da prilikom organizacije noćnog rada i rada u smenama policijskim službenicima osigura dnevni odmor od najmanje 10 sati neprekidno.

Kada je policijske poslove potrebno obavljati u neprekidnom trajanju, redovno radno vreme policijskih službenika koji obavljaju takve poslove može trajati duže od 8 sati u razdoblju od 24 sata, ali ne duže od 12 sati.

Član 160.

O dnevnom raspoređivanju policijskih službenika vodi se evidencija. Način dnevnog raspoređivanja policijskih službenika bliže propisuje ministar.

8.5. Rad duži od punog radnog vremena

Član 161.

Zaposleni je dužan da po nalogu nadređenog policijskog službenika poslove obavlja i duže od punog radnog vremena, ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla.

8.6. Odlaganje ili prekidanje godišnjeg odmora

Član 162.

Policijskom službeniku direktor policije, načelnik područne policijske uprave ili lice koje oni ovlaste može da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje.

U slučaju iz stava 1. ovog člana policijski službenik ima pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.

8.7. Činovi i zvanja policijskih službenika

Član 163.

Činovi i zvanja, uslovi, postupak, način sticanja i gubitka činova i zvanja u Ministarstvu urediće Vlada posebnim aktom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Policijski činovi su:

1) mlađi vodnik;

2) vodnik policije;

3) stariji vodnik policije;

4) mlađi zastavnik;

5) zastavnik policije;

6) stariji zastavnik policije;

7) potporučnik policije;

8) poručnik policije;

9) kapetan policije;

10) major policije;

11) potpukovnik policije;

12) pukovnik policije.

Policijska zvanja su:

1) mlađi policajac;

2) policajac;

3) stariji policajac;

4) mlađi narednik policije;

5) narednik policije;

6) samostalni policijski narednik;

7) viši policijski narednik;

8) mlađi policijski inspektor;

9) policijski inspektor;

10) samostalni policijski inspektor;

11) viši policijski inspektor;

12) glavni policijski inspektor.

Zvanja su:

1) mlađi referent;

2) referent;

3) viši referent;

4) mlađi saradnik;

5) saradnik;

6) samostalni saradnik;

7) viši saradnik;

8) mlađi savetnik;

9) savetnik;

10) samostalni savetnik;

11) viši savetnik;

12) glavni savetnik.

U skladu sa sistemom karijernog napredovanja:

1) za sticanje narednog čina/zvanja u okviru istog nivoa potrebno je da se ispuni uslov odgovarajućeg stepena obrazovanja, potrebnih godina staža provedenih u prethodnom činu/zvanju, uspešno završene stručne obuke za čin/zvanje, kao i odgovarajuće godišnje ocene;

2) za sticanje narednog čina/zvanja neposredno višeg nivoa potrebno je da se ispuni uslov odgovarajućeg stepena obrazovanja, potrebnih godina staža provedenih u prethodnom činu/zvanju, uspešno položen stručni ispit za čin/zvanje, kao i odgovarajuće godišnje ocene.

Vreme provedeno u činu/zvanju sa nižom stručnom spremom se ne uračunava prilikom izračunavanja vremena potrebnog za napredovanje.

U godine staža potrebne za napredovanje u naredni čin/zvanje računa se isključivo vreme efektivno provedeno na radnom mestu u prethodnom zvanju.

9. Ocenjivanje rada

Član 164.

Rad zaposlenih u Ministarstvu se ocenjuje dva puta godišnje.

Pozitivne ocene su "dovoljan - 2", "dobar - 3", "ističe se - 4" i "naročito se ističe - 5", a negativna ocena je "nedovoljan - 1"."

Postupak, merila i način ocenjivanja zaposlenih u Ministarstvu urediće se posebnim aktom.

Vlada uredbom uređuje postupak, merila i način ocenjivanja zaposlenih policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu.

Napredovanje iz člana _____ može se ostvariti na osnovu trogodišnje prosečne ocene koja ne može biti niža od "ističe se - 4".

10. Nespojive delatnosti sa policijskim poslovima

Član 165.

Policijski službenici i ostali zaposleni u Ministarstvu ne mogu se baviti poslovima i delatnostima koji su nespojivi sa poslovima zaposlenih u Ministarstvu i poslovima i delatnostima koje mogu da dovedu do sukoba interesa.

Poslovi koji su nespojivi sa poslovima zaposlenih u Ministarstvu su svi poslovi koji na bilo koji način mogu biti dovedeni u vezu sa pojmom i vrstama policijskih i drugih poslova utvrđenih zakonom i aktima donetim na osnovu zakona.

Bliže propise o poslovima i delatnostima iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

Član 166.

Policijski službenici i ostali zaposleni u Ministarstvu su dužni da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona usaglase svoj radno-pravni status i druge oblike radnog angažovanja u skladu sa odredbama koje se odnose na poslove koji su nespojivi sa njihovim radno-pravnom statusom.

11. Pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje

Član 167.

Policijski službenici i ostali zaposleni imaju pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje ostvaruju na zakonom utvrđen način.

Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih partija, ne mogu se stranački organizovati, kandidovati na državnim i lokalnim izborima, niti politički delovati u Ministarstvu.

Policijski službenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako su radno angažovani.

Pripadnici specijalne i posebnih jedinica nemaju pravo na sindikalno organizovanje i angažovanje.

Postupanje suprotno odredbama o sindikalnom organizovanju je osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti u smislu odredbi ovog Zakona kojima se uređuje disciplinska odgovornost zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

11.1. Pravo na štrajk

Član 168.

Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom i slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.

Policijski službenici nemaju pravo na štrajk u slučaju:

1) ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja;

2) oružane pobune, ustanka ili drugih oblika nasilnog ugrožavanja demokratskog i ustavnog poretka Republike Srbije ili osnovnih sloboda i prava;

3) proglašenja elementarne nepogode ili neposredne opasnosti od njenog nastanka na području dveju ili više područnih policijskih uprava Ministarstva ili na celoj teritoriji Republike Srbije;

4) drugih nepogoda i nesreća koje ometaju normalno odvijanje života i ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine;

5) opasnost od ugrožavanja javnog reda u većem obimu;

6) održavanja javnih manifestacija, velikih sportskih događaja, međunarodnih konferencija, kao i na dan održavanja izbora.

Pravo na štrajk nemaju pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije, s obzirom na vrstu, značaj i specifičnost, odnosno prirodu posla i zadataka koje obavljaju.

Zaposleni u Ministarstvu, osim policijskih službenika iz stava 2. ovog člana, mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje bezbednost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana.

Minimum procesa rada, u smislu stava 5. ovog člana, za sve zaposlene u Ministarstvu utvrđuje se tako da je u vreme štrajka u svakoj organizacionoj jedinici Ministarstva najmanje 70% zaposlenih dužno da radi, odnosno, da obavlja svoje poslove i zadatke.

Zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u smislu stava 4. ovog člana, rukovodilac organizacione jedinice određuje najkasnije deset dana pre početka štrajka.

Štrajk upozorenja najavljuje se poslodavcu najkasnije deset dana pre početka štrajka, a štrajk se najavljuje dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk, najkasnije 30 dana pre stupanja u štrajk.

Uz odluku o stupanju u štrajk dostavlja se izjava organizatora štrajka o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku (ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih) i štrajkački odbor, koji zastupa interese zaposlenih.

Poslodavac i predstavnici štrajkačkog odbora dužni su da od dana najave štrajka, pa sve do samog okončanja štrajka, pregovaraju radi sporazumnog i mirnog rešavanja spornih pitanja.

Ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, mesto okupljanja učesnika u štrajku ne može biti van poslovnih - radnih prostorija Ministarstva.

Policijski službenici koji učestvuju u štrajku, ne mogu za vreme štrajka da nose uniformu, oružje, sredstva prinude, kao ni druga obeležja Ministarstva.

12. Pravo na staž osiguranja u uvećanom trajanju

Član 169.

Zbog otežanih uslova rada i prirode poslova pri obavljanju poslova zaposlenom se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, u skladu sa posebnim zakonom.

Otežanim uslovima rada, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) povećana opasnost za život i zdravlje;

2) obavljanje poslova duže od utvrđenog radnog vremena usled nepredvidivih zadataka;

3) neredovnost u radu, odnosno rad u nepravilnim vremenskim ciklusima i sl.;

4) rad za državne praznike i u neradne dane;

5) pripravnost (na radnom ili drugom mestu ili u stanu, prema nalogu nadređenog policijskog službenika) i slični vidovi aktivnog i pasivnog dežurstva.

Radna mesta zaposlenih na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju utvrđuju se posebnim aktom.

13. Pravo na naknade

13.1. Pravo na naknadu u slučaju privremene nesposobnosti za rad

Član 170.

Policijskom službeniku u slučaju privremene nesposobnosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti van rada, uz ocenu nadležne organizacione jedinice Ministarstva, pripada naknada plate u visini 100% osnovne plate koju bi primio kao da radi, uvećane za dodatak iz člana ____. ovog zakona.

Policijskom službeniku u slučaju privremene nesposobnosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate koju bi primio kao da radi, uvećane za dodatak iz člana ____. ovog zakona.

Policijska službenica ima pravo na naknadu plate u visini iz stava 1. ovog člana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Za ostale zaposlene u Ministarstvu primenjuju se opšti propisi iz oblasti zdravstvenog osiguranja.

U slučajevima postojanja osnovane sumnje da policijski službenik ili ostali zaposleni vrše zloupotrebu korišćenja privremene sprečenosti za rad, neposredni starešina može isključivo radi obezbeđenja dokaza o tome da izvrši terensku kontrolu, a potom se obrati nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, uz obrazlaganje konkretno zatečenog činjeničnog stanja.

13.2. Pravo na naknadu troškova sahrane i jednokratnu novčanu pomoć

Član 171.

U slučaju kada zaposleni u obavljanju službe ili povodom obavljanja službe izgubi život, troškove sahrane u mestu koje odredi njegova porodica snosi Ministarstvo.

Troškom iz stava 1. ovog člana smatraju se:

1) troškovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane;

2) putni troškovi za dva pratioca;

3) troškovi grobnog mesta, ako porodica nema grobno mesto;

4) ostali uobičajeni troškovi čiju visinu određuje ministar.

Član 172.

U slučaju smrti zaposlenog koja je nastupila kao posledica povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili opasne pojave, porodica koju je izdržavao policijski službenik ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u visini od 36 prosečnih plata u Ministarstvu.

14. Prestanak radnog odnosa

14.1. Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa

Član 173.

Pored slučajeva prestanka radnog odnosa po sili zakona utvrđenih drugim propisima, policijskom službeniku, odnosno ostalim zaposlenima, radni odnos u Ministarstvu prestaje:

1) kada se utvrdi da su podaci o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa iz člana 140. stav 1. lažni - danom utvrđenja ove činjenice;

2) kada se utvrdi da je prestao da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa predviđene čl. 140. i 141. - danom utvrđenja ove činjenice;

3) ako odbije premeštaj u skladu sa ovim zakonom - danom kada je trebalo da stupi na rad na predloženo radno mesto;

4) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od 3 meseca, za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti - danom donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa.

Član 174.

Ako su policijski službenik ili zaposleni u Ministarstvu osuđeni zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, nadležni sud dostavlja pravnosnažnu presudu Ministarstvu radi regulisanja radno-pravnog statusa zaposlenog.

14.2. Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju

Član 175.

Zaposlenom može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Zaposleni koji su proveli najmanje 15 godina na poslovima na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, mogu ostvariti pravo na penziju po posebnim uslovima u skladu sa propisima koji regulišu penzijsko i invalidsko osiguranje.

14.3. Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju

Član 176.

Zaposlenom kod koga nastanu promene u psihofizičkom ili opštem zdravstvenom stanju koje ga čine nesposobnim za vršenje policijskih poslova, prestaje radni odnos u Ministarstvu.

Postojanje nesposobnosti u smislu stava 1. ovog člana, u saradnji sa organom veštačenja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, utvrđuje komisija pri Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva čije članove imenuje ministar.

Promene psihofizičkog ili opšteg zdravstvenog stanja iz stava 1. ovog člana smatraju se gubitkom radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, a zaposleni kome po tom osnovu prestane radni odnos ima pravo na invalidsku penziju.

14.4. Pravo na otpremninu

Član 177.

Zaposleni koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini plate bez poreza i doprinosa primljene za poslednjih šest meseci.

15. Solidarna pomoć

Član 178.

Zaposleni imaju pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

1) duže ili teže bolesti policijskog službenika i ostalih zaposlenih ili člana njihove uže porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju policijskog službenika i ostalih zaposlenih ili člana njihove uže porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije policijskog službenika i ostalih zaposlenih;

4) nastanka teže invalidnosti policijskog službenika i ostalih zaposlenih;

5) nabavke lekova za policijskog službenika i ostalih zaposlenih ili člana njihove uže porodice;

6) pomoć maloletnoj deci policijskog službenika i ostalih zaposlenih za slučaj smrti.

Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1-6. ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, koju će procenjivati nadležna služba Ministarstva, u skladu sa sredstvima obezbeđenim za isplatu ove vrste pomoći, a najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Članovima uže porodice u smislu stav 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

16. Pravo na novčanu i drugu prigodnu pomoć

Član 179.

Ministar može, prilikom obeležavanja značajnih datuma policije i u saradnji sa Fondom solidarnosti, ustanoviti dodelu novčane pomoći i druge prigodne pomoći porodicama poginulih policijskih službenika i teško ranjenim policijskim službenicima, kao i drugih zaposlenih, koji su stradali u obavljanju službe ili povodom obavljanja službe.

17. Vrste i način dodele nagrada i priznanja

Član 180.

Za ostvarene rezultate u obavljanju poslova Ministarstva, dodeljuju se nagrade i priznanja.

Nagrade i priznanja se dodeljuju u vidu:

1) godišnje nagrade;

2) prigodne nagrade;

3) nagradnog odsustva sa rada u trajanju od pet radnih dana uz naknadu zarade;

4) priznanja; i

5) zahvalnice.

Ministar može priznanja i zahvalnice dodeljivati i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima, kao i policijskim službenicima stranih država za ostvarenu međunarodnu policijsku saradnju ili uspešno izvedene akcije na polju suzbijanja međunarodnog kriminala.

Za postupak dodele nagrada i priznanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova ministar formira Komisiju za nagrađivanje.

Način i postupak dodele nagrada i priznanja bliže se uređuje posebnim aktom.

18. Pravo na specifičnu zdravstvenu zaštitu

Član 181.

Specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih u Ministarstvu, koja se odnosi na pružanje zdravstvenih usluga u vezi sa pregledom za upis u obrazovne institucije Ministarstva, zasnivanjem radnog odnosa u Ministarstvu, sistematskim lekarskim pregledima, vanrednim lekarskim pregledima radi utvrđivanja opšte zdravstvene i psihofizičke sposobnosti za dalje obavljanje poslova policijskog službenika i pružanjem stručne, tehničke i kadrovske pomoći policijskim jedinicama u izvršavanju zadataka i poslova, obavlja Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je osnovan i obavlja delatnost u skladu sa zakonom.

Redovan sistematski lekarski pregled policijskih službenika vrši se najmanje jednom u 3 godine, a po potrebi i češće.

Program specifične zdravstvene zaštite zaposlenih u Ministarstvu koji sprovodi Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, donosi ministar.

Troškove nastale sprovođenjem programa specifične zdravstvene zaštite zaposlenih u Ministarstvu iz stava 1. ovog člana snosi Ministarstvo.

Član 182.

Policijskom službeniku koji je u obavljanju policijskih poslova ili povodom obavljanja policijskih poslova, posredno ili neposredno učestvovao u traumatskom događaju ili drugoj visokostresnoj i kriznoj situaciji, pružiće se psihološka pomoć u skladu sa propisom kojim se uređuje psihosocijalna zaštita zaposlenih u Ministarstvu.

Pravo na psihološku pomoć može se omogućiti i članovima porodice policijskog službenika iz stava 1. ovoga člana.

Policijski službenik koji odbije psihološku pomoć može se uputiti na kontrolni zdravstveni pregled.

Kriterijume i način postupanja u pružanju psihološke pomoći iz stava 1. do 3. ovog člana utvrđuje ministar.

19. Plate

19.1. Utvrđivanje plate

Član 183.

Plata zaposlenog u Ministarstvu sastoji se od osnovne plate, dodataka na platu i pripadajućih poreza i doprinosa iz plate.

Osnovna plata zaposlenog u Ministarstvu sastoji se od osnovice za obračun i isplatu plata koju utvrđuje Vlada i koeficijenata osnovne plate utvrđenih ovim zakonom i posebnim aktom ministra.

19.2. Vrste koeficijenata osnovne plate

Član 184.

Koeficijenti osnovne plate mogu biti osnovni i dodatni.

Osnovni koeficijenti osnovne plate su koeficijent platnog razreda i koeficijent zvanja, odnosno čina.

Dodatni koeficijenti osnovne plate su koeficijent beneficije, koeficijent neredovnosti u radu, koeficijent rizika, odgovornosti i složenosti posla.

Član 185.

Ministar ili lice koje on ovlasti može za dodatno ostvareni radni doprinos, koji značajno prevazilazi standard redovnog nivoa i kvaliteta radnog angažovanja, posebno uvećati zaposlenom koeficijent osnovne plate do 20% u mesecu u kome je isti ostvaren.

Ministar ili lice koje on ovlasti može za umanjeni ostvareni radni doprinos, koji značajno ne doseže standard redovnog nivoa i kvaliteta radnog angažovanja, posebno umanjiti zaposlenom koeficijent osnovne plate do 20% u mesecu u kome je isti ostvaren.

Član 186.

Policijski službenici imaju pravo na uvećanje koeficijenta osnovne plate za specifično angažovanje pri obavljanju policijskih poslova, i to:

- vanredna angažovanja operativno - borbenog karaktera u sastavu specijalnih jedinica policije gde postoji izvesna upotreba vatrenog oružja i stvarna opasnost po život - za period angažovanja;

- vanredna angažovanja u sastavu Interventnih jedinica policije - za period angažovanja;

- vanredna angažovanja u statusu upućenih lica na obavljanje službenih poslova i zadataka - za period u statusu upućenog lica;

- vanredna angažovanja u oblastima i na teritorijama otežanih uslova rada - za period boravka.

Vrste angažovanja, kriterijumi i merila za uvećanje koeficijenata po osnovu ovog člana utvrđuju se posebnim aktom ministra, na predlog Direktora policije, odnosno načelnika sektora.

19.3. Vrste dodataka na platu

Član 187.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na dodatak na platu:

- u visini od 0,4% od osnovne plate za vreme provedeno na radu za svaku punu godinu, odnosno za svaku punu godinu za koju se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, ostvarenu u Ministarstvu, odnosno drugom državnom organu (minuli rad);

- za rad na dan praznika koji je neradni dan u visini 121% od osnovne plate;

- za rad noću (od 22 časa do šest časova narednog dana) u visini 28,6% od osnovne plate;

- za rad u smeni u visini 28,6% od osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se rad u smeni obavlja povremeno;

- za prekovremeni rad - 28,6% od osnovne plate;

- za dodatno opterećenje na radu:

a) do 10 radnih dana mesečno - 3% od osnovne plate, odnosno - 4% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice;

b) od 10 do 20 dana mesečno - 6% od osnovne plate, odnosno - 7% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice;

v) za 20 i više dana mesečno - 10% od osnovne plate, odnosno - 12% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice;

g) za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) - 10% od osnovne plate.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

19.4. Naknade troškova zaposlenih

Član 188.

Zaposleni imaju pravo na naknadu troškova, i to:

- za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu;

- za upućivanje u drugo mesto rada, u zemlji ili inostranstvu;

- za radno angažovanje na radarskim centrima, za period angažovanja.

Član 189.

Zaposleni imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini stvarnih troškova.

Zaposleni nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

- da Ministarstvo na drugi način obezbedi zaposlenima prevoz za dolazak i odlazak sa rada;

- da je aktom lokalne uprave, odnosno grada, omogućen zaposlenima u Ministarstvu prevoz bez naknade.

U svakom slučaju, naknada zaposlenog za dolazak i odlazak sa rada ne može biti veća od 20% prosečne plate u Ministarstvu unutrašnjih poslova isplaćene za mesec koji prethodi mesecu za koji se ostvaruje naknada.

Naknada troškova za dolazak i odlazak zaposlenih sa rada uređuje se aktom ministra.

19.5. Obezbeđivanje ishrane i smeštaja bez naknade

Član 190.

Policijskim službenicima kojima je ishrana i smeštaj u funkciji sticanja i održavanja potrebnog nivoa psihološke i fizičke spremnosti i obučenosti, odnosno propisanih standarda, kriterijuma i merila za pripadnost određenoj jedinici, usluga ishrane i smeštaja se obezbeđuje bez naknade.

Obezbeđivanje ishrane i smeštaja bez naknade uređuje se aktom ministra.

19.6. Naknada plate

Član 191.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate, uvećane za dodatak iz člana ______. stav 3. ovog zakona, u slučajevima:

1) korišćenja godišnjeg odmora;

2) korišćenja plaćenog odsustva;

3) privremene sprečenosti za rad;

4) odsustvovanja s rada na dan državnog i verskog praznika koji je neradni dan, u skladu sa zakonom;

5) odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako zakonom nije drugačije određeno.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada iz tačke 2. stava 1. ovog člana, u slučaju:

1) rođenja deteta ili usvojenja deteta - pet radnih dana;

2) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;

3) stupanja u brak - pet radnih dana;

4) otklanjanja posledica u domaćinstvu policijskog službenika izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarima ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - do pet dana;

5) rekreativnog odmora u organizaciji i o trošku sindikata - do pet radnih dana;

6) selidbe - do tri radnih dana;

7) teže bolesti člana uže porodice - pet radnih dana;

8) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - dva uzastopna radna dana;

9) učešća u međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 dana;

10) polaganje pravosudnog ispita neophodnog za obavljanje poslova radnog mesta na kome je policijski službenik raspoređen - 15 radnih dana;

11) obavljanja ličnih poslova - dva radna dana.

Članovima uže porodice, u smislu odredbi ovog zakona, smatraju se supružnik, vanbračni partner, deca, sestre, braća, roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik, staratelj, supružnikovi roditelji i druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa policijskim službenikom.

20. Raspoređivanje zaposlenih

Član 192.

Raspoređivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja opredeljivanje radnog mesta zaposlenih u zakonom predviđenim slučajevima.

Akt o raspoređivanju se donosi prilikom zasnivanja radnog odnosa, nakon donošenja novog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, nakon preuzimanja od drugog poslodavca, po osnovu pravnosnažne sudske presude, nakon položenog pripravničkog ispita, po isteku perioda mirovanja i nakon privremenog udaljenja sa rada.

21. Premeštaj i upućivanje

Član 193.

Zaposleni imaju pravo da budu informisani o slobodnim radnim mestima u Ministarstvu za koja je utvrđeno da postoji potreba za popunom.

21.1. Privremeni premeštaj

Član 194.

Zaposleni uz svoju pisanu saglasnost može biti privremeno premešten na drugo radno mesto na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice zbog zamene odsutnog zaposlenog, povećanog obima posla ili privremene zdravstvene nesposobnosti, pri čemu zadržava sva prava radnog mesta sa koga je premešten, ako je to za njega povoljnije.

Privremeni premeštaj traje najduže šest meseci.

Posle isteka vremena na koje je privremeno premešten zaposleni se vraća na radno mesto sa koga je premešten.

Žalba na rešenje o privremenom premeštaju ne odlaže izvršenje.

21.2. Premeštaj

Član 195.

Zaposleni može biti trajno premešten na drugo radno mesto u skladu sa uslovima i načinom koji je propisan aktom o internom konkursu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni se može trajno premestiti, na predlog nadležnog rukovodioca, u slučaju kada nema zadovoljavajuću godišnju ocenu rada, ostvarene rezultate rada, kao ni ispunjenost kompetencija za rad na radnom mestu na kojem je raspoređen.

U slučaju iz stava 2. ovog člana raspoređivanje se vrši na radno mesto za koje je predviđeno isto zvanje, stepen i vrsta obrazovanja koju zaposleni ima u trenutku premeštaja.

Ukoliko ne postoji upražnjeno radno mesto iz stava 3. ovog člana, raspoređivanje se vrši na osnovu stepena i vrste obrazovanja na radno mesto za koje je predviđeno do dva zvanja niže od zvanja koje zaposleni ima.

Policijski službenik kojem nedostaje tri godine za ostvarivanje prava za sticanje starosne penzije po propisu kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje ne može biti premešten osim na lični zahtev.

Akt iz stava 1. ovog člana doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

21.3. Uslovi za upućivanje u drugu organizacionu jedinicu

Član 196.

Upućivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja privremenu promenu poslova u cilju obavljanja konkretnog službenog posla ili zadatka gde se od upućenog lica zahtevaju posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti.

Upućivanje zaposlenog može se izvršiti samo uz njegovu prethodnu saglasnost.

Upućivanje traje najduže godinu dana ili dok traju okolnosti koje su ga uzrokovale.

U slučaju upućivanja na lični zahtev, policijski službenik i zaposleni nemaju pravo na naknadu u skladu sa aktom kojim se regulišu prinadležnosti u slučaju promene radnog mesta.

Aktom o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja.

Prava i obaveze po osnovu upućivanja bliže se uređuju aktom ministra.

21.4. Upućivanje na rad u inostranstvo

Član 197.

Policijski službenik može biti upućen na rad u inostranstvo, na osnovu utvrđenih pravila o međunarodnoj policijskoj saradnji i u skladu sa odredbama člana _____. do _____. ovog zakona.

X DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

1. Odgovornost za povrede službene dužnosti

Član 198.

Za lake i teške povrede službene dužnosti policijski službenici i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju disciplinski.

Član 199.

Policijski službenici i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za povredu službene dužnosti ako poslove i zadatke ne obavljaju savesno, stručno i u predviđenim rokovima, ako se ne pridržavaju Ustava, zakona, drugih propisa i pravila o ponašanju za vreme službe, kao i za povrede kojima izvan službe narušavaju interese i ugled Ministarstva.

Policijski službenici i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za povrede službene dužnosti ako su povredu učinili namerno ili iz krajnje nepažnje.

Odgovornost za krivično delo, kao i prekršajna odgovornost, ne isključuju istovremeno i disciplinsku odgovornost za istu radnju koja je predmet disciplinskog postupka ukoliko radnja krivičnog ili prekršajnog postupka ujedno predstavlja i povredu službene dužnosti.

Oslobađanje od krivične, odnosno prekršajne odgovornosti, ne pretpostavlja oslobađanje od disciplinske odgovornosti, koja je za predmet imala istu radnju, ako je radnja okvalifikovana i kao povreda službene dužnosti.

2. Prava policijskog službenika u disciplinskom postupku

Član 200.

Policijski službenik u toku disciplinskog postupka ima pravo na branioca, pravo da učestvuje u postupku, da se izjasni o dokazima, da predlaže dokaze i da se izjasni o predloženim i izvedenim dokazima.

3. Shodna primena drugih propisa i bliže uređivanje disciplinske odgovornosti

Član 201.

Na pitanja vođenja disciplinskog postupka koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuje opšti upravni postupak.

4. Lake povrede službene dužnosti

Član 202.

Lake povrede službene dužnosti su:

1) neopravdani nedolazak na posao u određeno vreme i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena, najmanje tri puta u roku od mesec dana;

2) neprofesionalan odnos prema građanima ili zaposlenima za vreme rada;

3) nesavesno i neuredno čuvanje službenih spisa i podataka;

4) neopravdano izostajanje sa posla do tri radna dana u toku jedne kalendarske godine;

5) neuredan izgled, odnosno nenošenje ili nepropisno nošenje uniforme i oružja;

6) postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavljanje poslova koje je izazvalo ili moglo da izazove štetne posledice manjeg značaja;

7) nepružanje stručne pomoći strankama u ostvarivanju njihovih prava.

5. Teške povrede službene dužnosti

Član 203.

Teške povrede službene dužnosti su:

1) odbijanje izvršenja ili neizvršavanje zakonitog službenog naređenja starešine izdatog tokom vršenja ili povodom vršenja službenog zadatka;

2) samovoljno napuštanje radnog mesta, pozorničkog mesta, mesta obezbeđenja određenih objekata i lica, jedinice ili mesta određenog za pripravnost;

3) primena ovlašćenja u svrhe za koje nije namenjeno ili korišćenje statusa policijskog službenika u neslužbene svrhe;

4) izdavanje ili izvršavanje protivpravnog naređenja;

5) nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari;

6) onemogućavanje, ometanje ili otežavanje izvršavanja službenih zadataka;

7) ponašanje koje šteti ugledu službe;

8) zauzimanje takvog položaja kojim se onemogućava uspešno vršenje policijskih poslova (spavanje) u toku izvršavanja službenih zadataka;

9) dolazak na posao pod uticajem alkohola, opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci koje mogu umanjiti radnu sposobnost, odnosno konzumiranje alkohola, opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci koje mogu umanjiti radnu sposobnost, u toku izvršavanja službenih zadataka;

10) članstvo u političkim strankama i organizacijama, stranačko organizovanje ili političko delovanje u Ministarstvu;

11) odavanje poverljivih podataka utvrđenih zakonom ili drugim propisom neovlašćenim licima;

12) nepropisno, nepravilno ili nenamensko korišćenje, gubljenje ili oštećenje tehničke ili druge opreme, odnosno sredstava kojima je zaposleni zadužen ili ih koristi u obavljanju službenih zadataka, usled namere ili grube nepažnje;

13) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;

14) postupanje suprotno odredbama koje se odnose na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje;

15) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje propisanog zdravstvenog pregleda ili zloupotreba prava odsustvovanja u slučaju bolesti;

16) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje stručnog osposobljavanja, usavršavanja ili druge obuke na koju se zaposleni upućuje;

17) nezakonit, nesavestan, nemaran rad koji je prouzrokovao ili mogao da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu;

18) neopravdano izostajanje sa posla preko tri radna dana u toku jedne kalendarske godine;

19) samoinicijativno istupanje policijskih službenika i ostalih zaposlenih u javnosti i sredstvima javnog informisanja u vezi s radom, koje je izazvalo ili bi moglo da izazove štetne posledice po Ministarstvo;

20) sprečavanje ili ometanje sprovođenja krivičnog ili drugog postupka pred nadležnim sudom;

21) svaki vid korupcije.

Spavanje u smislu stava 1. tačke 8) ovog zakona podrazumeva stanje smanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži.

6. Disciplinske mere i postupak

6. 1. Disciplinske mere za lake povrede službene dužnosti

Član 204.

Za lake povrede službene dužnosti može se izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1) pisana opomena;

2) novčana kazna u iznosu od 10 do 20 odsto od mesečne plate zaposlenog ostvarene u mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo konačno.

6.2. Disciplinske mere za teške povrede službene dužnosti

Član 205.

Za teške povrede službene dužnosti može se izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1) novčana kazna u iznosu od 20 do 40 odsto od mesečne plate zaposlenog u vremenu od jednog do tri meseca;

2) raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stručna sprema u trajanju od šest meseci do jedne godine;

3) uslovni prestanak radnog odnosa sa rokom proveravanja do godinu dana, kumulativno sa merom iz tač. 1) ili 2) ovog stava;

4) zaustavljanje u sticanju neposredno višeg zvanja od 2 do 4 godine;

5) prestanak radnog odnosa.

6.3. Nadležnost za pokretanje i odlučivanje u disciplinskom postupku

Član 206.

Disciplinski postupak se sprovodi kao prvostepeni i drugostepeni postupak.

Disciplinski postupak u prvom stepenu pokreće:

1) ministar, sekretar Ministarstva, direktor policije, komandanti u organizacionim jedinicama Direkcije policije, načelnik Operativnog centra, pomoćnici ministra-načelnici sektora, načelnici odeljenja u sektoru i načelnici uprava u sedištu Ministarstva za policijske službenike i ostale zaposlene u sedištu Ministarstva koji su raspoređeni u organizacionim jedinicama kojima rukovode;

2) načelnici područnih policijskih uprava - za policijske službenike i ostale zaposlene u područnoj policijskoj upravi.

Lica iz stava 2. ovog člana ovlastiće policijskog službenika da vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti policijskih službenika i ostalih zaposlenih, koji mora biti diplomirani pravnik - master, odnosno diplomirani pravnik ili diplomirani oficir policije sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

U disciplinskom postupku o odgovornosti policijskog službenika i ostalih zaposlenih odlučuje se rešenjem, a o pitanjima u toku postupka zaključkom, ako propisima kojima se uređuje opšti upravni postupak nije drugačije propisano.

Protiv prvostepenih disciplinskih rešenja policijski službenik, ostali zaposleni i lice koje je pokrenulo postupak imaju pravo prigovora Disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.

Disciplinska komisija je kolegijalni organ koji odlučuje po prigovorima na prvostepene odluke disciplinskih starešina.

Disciplinska komisija odlučuje u veću od tri člana, od kojih je jedan predsednik veća, dok jedan član ne treba da bude iz redova zaposlenih u Ministarstvu.

Predsednika, članove i sekretare Disciplinske komisije imenuje ministar posebnim aktom.

6.4. Naknada

Član 207.

Za angažovanje u vezi vođenja i odlučivanja u prvostepenom i drugostepenom disciplinskom postupku plaća se naknada utvrđena aktom ministra.

6.5. Načela za sprovođenje disciplinskog postupka

Član 208.

Disciplinski postupak sprovodi se u skladu sa načelima opšteg upravnog postupka.

Disciplinski postupak sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona i Uredbe o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koju donosi Vlada, a u onim pitanjima koja nisu uređena ovim propisima primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.

Disciplinski postupak je hitan i javan.

Odlukom ovlašćenog lica koje vodi i odlučuje u disciplinskom postupku može se u izuzetnim slučajevima isključiti javnost, ako to zahteva potreba čuvanja podataka sa oznakom poverljivosti i tajnosti ili iz drugih opravdanih razloga.

Član 209.

Policijski službenik i ostali zaposleni imaju pravo da blagovremeno budu obavešteni o pokrenutom disciplinskom postupku, kao i o dokazima koji su priloženi uz inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Policijski službenik i ostali zaposleni protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak imaju pravo da učestvuju u tom postupku, da se u postupku izjašnjavaju na dokaze, predlažu dokaze i iznose činjenice i tvrdnje u vezi sa predloženim i izvedenim dokazima.

Policijski službenik i ostali zaposleni u disciplinskom postupku imaju pravo na zastupnika koji u tom postupku ima položaj punomoćnika.

Lice koje vodi disciplinski postupak dužno je, na zahtev policijskog službenika ili drugog zaposlenog protiv kojeg se vodi postupak, omogućiti učestvovanje predstavnika sindikata čiji je član, koji u tom postupku ima položaj izjednačen s položajem zastupnika.

Član 210.

Pravo na razgledavanje i umnožavanje spisa imaju stranke u postupku, kao i osobe koje učine verovatnim svoj pravni interes za to.

Razgledavanje i umnožavanje spisa odobrava i nadzire osoba nadležna za vođenje disciplinskog postupka.

Član 211.

Prvostepeni i drugostepeni disciplinski organi nisu vezani za pravnu kvalifikaciju povrede službene dužnosti ali su vezani za činjenični opis povrede službene dužnosti.

Protiv drugostepene disciplinske odluke može se pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od uručenja te odluke.

6.6. Zastarelost

Član 212.

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom šest meseci od izvršene povrede, a za teške povrede službene dužnosti protekom jedne godine od izvršene povrede.

Vođenje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teške povrede službene dužnosti - dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Zastarevanje vođenja postupka prekida se svakom radnjom usmerenom ka odlučivanju o disciplinskoj odgovornosti ili zakonitosti i ustavnosti nekog akta, zbog odsustva lica protiv koga je postupak pokrenut ili iz drugih opravdanih razloga, pa stoga nakon svakog prekida rok zastarelosti počinje ponovo teći. O prekidu postupka donosi se poseban zaključak.

U svakom slučaju apsolutna zastarelost vođenja postupka nastupa protekom dvostrukog vremena koliko je prema zakonu propisano za zastarelost vođenja disciplinskog postupka, u zavisnosti da li je u pitanju laka ili teška povreda.

6.7. Kriterijumi za izricanje disciplinske mere

Član 213.

Pri određivanju vrste disciplinske mere uzimaju se u obzir težina i karakter izvršene povrede i nastale posledice, stepen odgovornosti zaposlenih, okolnosti pod kojima je povreda izvršena, kao i subjektivne i objektivne okolnosti na strani zaposlenog.

6.8. Razlozi i postupak privremenog udaljenja iz službe

Član 214.

Policijski službenik i ostali zaposleni se privremeno udaljuju s rada kad je protiv njih određen pritvor, počev od prvog dana pritvora.

Udaljenje iz stava 1. ovog člana traje dok traje pritvor i za to vreme policijskom službeniku i ostalim zaposlenima pripada naknada osnovne plate u visini od 1/4, odnosno 1/3 ako jedini izdržavaju porodicu, na teret organa koji je odredio pritvor.

Policijski službenik i ostali zaposleni u Ministarstvu mogu biti privremeno udaljeni s rada, na obrazloženi predlog rukovodioca, kada je protiv njih doneta naredba o sprovođenju istrage za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ili pokrenut disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti i ukoliko bi njihovo prisustvo na radu štetilo interesima službe, uz posebno obrazloženje

Udaljenje iz stava 3. ovog člana može trajati do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno do okončanja disciplinskog postupka i za to vreme policijski službenik i ostali zaposleni imaju pravo na naknadu u visini 1/2 plate, odnosno 2/3 plate ako jedini izdržavaju porodicu.

O privremenom udaljenju s rada odlučuje ministar, sekretar Ministarstva, direktor policije, pomoćnik ministra-načelnik sektora i načelnik uprave u sedištu Ministarstva za policijske službenike i ostale zaposlene u organizacionim jedinicama sedišta Ministarstva.

O privremenom udaljenju sa rada za policijske službenike i zaposlene u područnoj policijskoj upravi odlučuje načelnik područne policijske uprave.

Protiv rešenja o udaljenju policijski službenik i ostali zaposleni mogu podneti žalbu Žalbenoj komisiji Vlade, u roku od osam dana od dana uručenja rešenja o udaljenju. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Postupak po žalbi je hitan.

Policijskom službeniku koji je udaljen s rada oduzima se službena značka, službena legitimacija, oružje i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova, dok privremeno udaljenje traje.

Naknadu razlike do punog iznosa plate u slučaju udaljenja zbog pokrenutog disciplinskog postupka imaju policijski službenik i ostali zaposleni isključivo ukoliko su u disciplinskom postupku oslobođeni odgovornosti, a ne i u drugim slučajevima.

XI ODGOVORNOST ZA ŠTETU

Član 215.

Republika Srbija odgovara za štetu koju policijski službenik i ostali zaposleni u Ministarstvu pričine trećim licima, ako se dokaže da je šteta nastala postupanjem policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu tokom obavljanja poslova i zadataka i ukoliko su postupali saglasno propisima o načinu obavljanja policijskih i ostalih poslova u Ministarstvu.

Policijski službenik i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za štetu koju pričine Ministarstvu ili trećim licima, ako se dokaže da su štetu prouzrokovali namerno ili iz grube nepažnje tokom obavljanja poslova i zadataka ili su postupali nesaglasno propisima o načinu obavljanja policijskih i ostalih poslova u Ministarstvu.

Policijski službenik i ostali zaposleni su u obavezi da odmah po saznanju za nastalu štetu podnesu izveštaj o pričinjenoj šteti neposrednom rukovodiocu.

Policijski službenik i ostali zaposleni se mogu u celosti ili delimično osloboditi odgovornosti za nastalu štetu ako je do nje došlo postupanjem po nalogu nadređenog rukovodioca, pod uslovom da su ga policijski službenik i ostali zaposleni prethodno pisano ili usmeno, u zavisnosti od okolnosti, upozorili da će izvršenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati šteta.

Policijski službenik i ostali zaposleni koji su odgovorni za štetu pričinjenu krajnjom nepažnjom mogu se delimično ili u celosti osloboditi obaveze naknade štete ako je šteta nastala obavljanjem policijskih poslova, zbog znatnih napora u obavljanju istih, pod okolnostima kada šteta nije mogla biti izbegnuta.

Član 216.

Komisija koju imenuje ministar utvrđuje štetu, iznos i okolnosti pod kojima je šteta prouzrokovana.

Na osnovu izveštaja Komisije, ministar donosi odluku o naknadi štete, iznosu, roku i načinu njene isplate, a u zavisnosti od njene visine, na pisanu molbu policijskog službenika ili ostalih zaposlenih, može se dozvoliti isplata u ratama.

Ako je šteta pričinjena na imovini, na zahtev policijskog službenika ili ostalih zaposlenih, može se odobriti da šteta bude nadoknađena uspostavljanjem pređašnjeg stanja o njihovom trošku u tačno opredeljenom vremenskom roku.

Član 217.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovara za štetu prouzrokovanu zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja je pričinjena na radu ili u vezi sa radom, prema opštim pravilima obligacionog prava, o čijoj se visini i načinu naknade zaključuje poseban sporazum, koji ima snagu izvršne isprave.

XII PRIMENA DRUGIH PROPISA

Član 218.

Ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju se propisi o državnim službenicima, opšti propisi o radu i posebni kolektivni ugovori zaključeni na osnovu tih propisa.

XIII KONTROLA RADA I ZAKONITOSTI

1. Spoljašnja kontrola

Član 219.

Spoljašnju kontrolu rada policije vrši Narodna skupština.

Spoljašnju kontrolu rada policije vrše i Vlada, nadležni pravosudni organi, organi državne uprave nadležni za određene poslove nadzora i drugi zakonom ovlašćeni organi i tela.

Pod ovlašćenjima organa i tela iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se ovlašćenja utvrđena posebnim zakonom koja se odnose na pristup odgovarajućim informacijama, kontakt sa nadležnim policijskim službenicima, pravo na dobijanje odgovora na pitanja i druga zakonom utvrđena prava.

2. Kontrola rada policije i zaposlenih u Ministarstvu

2.1. Sektor unutrašnje kontrole

Član 220.

Unutrašnju kontrolu rada policije i drugih zaposlenih u Ministarstvu vrši Sektor unutrašnje kontrole.

Sektorom unutrašnje kontrole rukovodi načelnik Sektora unutrašnje kontrole.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole redovno i periodično podnosi ministru izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole, kao i vanredne izveštaje po zahtevu ministra.

2.2. Oblici i način vršenja unutrašnje kontrole zaposlenih

Član 221.

Sektor unutrašnje kontrole vrši kontrolu zakonitosti rada policijskih službenika, kao i drugih zaposlenih u Ministarstvu, a naročito u pogledu poštovanja i zaštite ljudskih prava pri izvršavanju službenih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja, odnosno pri vršenju poslova iz svog delokruga.

Sektor preduzima mere i radnje u skladu sa zakonom na otkrivanju i suzbijanju krivičnih dela korupcije i drugih oblika koruptivnog ponašanja, kao i drugih krivičnih dela policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, izvršenih na radu ili u vezi sa radom.

Oblike i način vršenja unutrašnje kontrole rada bliže propisuje ministar.

2.3. Zaposleni u Sektoru unutrašnje kontrole

Član 222.

Policijski službenici ovlašćeni za vršenje unutrašnje kontrole (u daljem tekstu: policijski službenik unutrašnje kontrole) u Sektoru unutrašnje kontrole pri vršenju kontrole imaju sva policijska ovlašćenja i u pogledu svojih prava i dužnosti izjednačeni su sa drugim policijskim službenicima.

2.4. Postupanje Sektora unutrašnje kontrole

Član 223.

Sektor unutrašnje kontrole postupa po sopstvenoj inicijativi, na zahtev ministra, na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja, pisanih obraćanja policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, kao i predloga ili pritužbi fizičkih i pravnih lica.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole blagovremeno i pisano obaveštava ministra o svim slučajevima preduzimanja ili propuštanja akcija policije za koje smatra da su protivne zakonu, i blagovremeno preduzima potrebne radnje.

Policijski službenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog obraćanja Sektoru.

2.5. Obaveze i ovlašćenja u vršenju unutrašnje kontrole zaposlenih

Član 224.

Policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu dužni su da policijskim službenicima Sektora unutrašnje kontrole omoguće da izvrše kontrolu i da im u tome pruže potrebnu stručnu stručnu i tehničku pomoć kojom Sektor ne raspolaže.

U vršenju kontrole policijski službenici unutrašnje kontrole Sektora unutrašnje kontrole imaju ovlašćenje da:

1) ostvare uvid u spise, službenu dokumentaciju i baze podataka koje u skladu sa svojim nadležnostima pribavlja, sačinjava ili izdaje policija ili druge organizacione jedinice Ministarstva;

2) uzmu izjave od policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, oštećenih lica i svedoka;

3) od policije i policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu zahtevaju dostavljanje drugih podataka i informacija iz njihove nadležnosti koji su potrebni za vršenje unutrašnje kontrole;

4) ostvare uvid u službene prostorije koje policija koristi i pregled sredstava koja se koriste u radu;

5) zahtevaju ateste i tehničke i druge podatke o tehničkim sredstvima koja se koriste u radu i zahtevaju dokaze o osposobljenosti policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu za upotrebu tehničkih i drugih sredstava koja koriste u svom radu;

6) nalažu preduzimanje hitnih i neophodnih mera i radnji ukoliko bi njihovim odlaganjem došlo do povrede ljudskih prava i sloboda prilikom primene policijskih ovlašćenja ili prilikom obavljanja drugih policijskih poslova.

U vršenju kontrole policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole ne mogu se mešati u tok pojedinih akcija policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverljivost policijske akcije.

Sektor unutrašnje kontrole vrši preventivni nadzor policijskih uprava u sedištu i područnih policijskih uprava.

Sektor unutrašnje kontrole vrši analizu rizika od korupcije.

Oblike i način primene "testa integriteta" bliže propisuje ministar.

U vršenju kontrole policijski službenici unutrašnje kontrole Sektora unutrašnje kontrole mogu vršiti kontrolu imovinskog kartona i promene imovnog stanja.

Dokumentaciju koja se odnosi na primenu ovlašćenja iz stava 2. ovog člana i ima oznaku poverljivosti, policijski službenici unutrašnje kontrole koji vrše kontrolu mogu da pregledaju u prisustvu odgovornog lica koje je utvrdilo stepen poverljivosti dokumenta, odnosno lica koje je ono ovlastilo.

Za izvršavanje određenih zadataka pojedinačne kontrole, pored policijskih službenika unutrašnje kontrole Sektora unutrašnje kontrole, ministar može zadužiti i druge policijske službenike u Ministarstvu.

2.6. Dužnosti Sektora unutrašnje kontrole

Član 225.

U vršenju unutrašnje kontrole rada policije i drugih zaposlenih, policijski službenici unutrašnje kontrole Sektora unutrašnje kontrole preduzimaju potrebne mere i radnje, prikupljaju dokaze i utvrđuju činjenično stanje i druge mere u skladu sa zakonom.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole upoznaje sa rezultatima svojih ispitivanja ministra i direktora policije, kao i rukovodioca kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva kojem nalaže otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i realizaciju mera odgovornosti u skladu sa Zakonom i drugim propisima donetim na osnovu zakona.

Rukovodilac kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva je odgovoran za realizaciju naloženih mera i za povratno informisanje načelnika Sektora unutrašnje kontrole.

2.7. Kontrola rada Sektora unutrašnje kontrole

Član 226.

Kontrolu rada načelnika Sektora unutrašnje kontrole i policijskih službenika unutrašnje kontrole u Sektoru unutrašnje kontrole, vrši ministar, na način određen propisom iz člana _____ stav ______ ovog zakona.

Za svoj rad i rad Sektora unutrašnje kontrole, načelnik Sektora odgovoran je ministru.

Sve organizacione jedinice Ministarstva, ukoliko tokom svog rada dođu do podataka da je zaposleni u Ministarstvu izvršio krivično delo, na radu ili u vezi sa radom, dužne su da bez odlaganja dostave podatke kojima raspolažu Sektoru unutrašnje kontrole u roku od 24 časa od saznanja.

Ako postoji osnovana opasnost da bi vršenje unutrašnje kontrole rada policije nad primenom njenih policijskih ovlašćenja utvrđenih ovim Zakonom ili drugim propisom, onemogućilo ili bitno otežalo primenu policijskih ovlašćenja ili bitno ugrozilo život i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski službenik može do odluke ministra, ali ne duže od 24 časa, privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija, policijskom službeniku unutrašnje kontrole.

Policijski službenik u slučaju odbijanja naloga Sektora iz razloga navedenih u stavu 4., sačinjava bez odlaganja izveštaj i isti dostavlja ministru kao i nadležnom sudu koji je doneo odluku za izvršenje mere.

Ukoliko predmet vršenja unutrašnje kontrole prevazilazi nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole ili je povezan sa drugim delima ili se radi o predmetu velikog značaja, ministar može odlučiti da se dalje postupanje po tom predmetu ustupi drugoj organizacionoj jedinici nadležnoj za pokretanje postupka ili da se kontrola izvrši zajedničkim radom sa Sektorom.

2.8. Ovlašćenje ministra i obaveze

Sektora unutrašnje kontrole prema ministru

Član 227.

Ministar daje Sektoru unutrašnje kontrole smernice, obavezna uputstva za rad, direktive, kao i naloge da u okviru svoje nadležnosti izvrši određene zadatke i preduzme određene mere.

Policijski službenici unutrašnje kontrole i drugi policijski službenici u Sektoru unutrašnje kontrole na zahtev ministra podnose podatke, dokumenta i izveštaje o pojedinačnim pitanjima iz svog delokruga.

3. Kontrola rada rešavanjem pritužbi

3.1. Postupak rešavanja pritužbi

Član 228.

Svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom ili ponašanjem policijskog službenika povređena prava ili slobode.

Svaku pritužbu podnetu protiv policijskog službenika mora prvo da razmotri i sve okolnosti u vezi sa njom da proveri rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposlen policijski službenik na koga se pritužba odnosi ili policijski službenik koga je on ovlastio (u daljem tekstu: rukovodilac organizacione jedinice). Ukoliko su stavovi podnosioca pritužbe i stavovi rukovodioca organizacione jedinice usklađeni može se odlučiti da je postupak rešavanja pritužbe time zaključen. Ovo će se zabeležiti u zapisniku o razmatranju pritužbe koji potpisuje i podnosilac pritužbe. Ovaj postupak mora biti zaključen u roku od 30 dana od prijema pritužbe.

Izuzetno od stava 2. ovog člana pritužbu u kojoj postoji sumnja da je policijski službenik postupanjem izvršio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, razmatranje i proveru svih okolnosti u vezi sa njom vrši Sektor unutrašnje kontrole.

U slučaju da iz pritužbe proizlazi sumnja o izvršenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti izvršenom na radu ili u vezi sa radom, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposleni policijski službenik na koga se pritužba odnosi, dužan je da bez odlaganja pritužbu dostavi nadležnom javnom tužiocu i o učinjenom obavesti podnosioca pritužbe.

Rukovodioci organizacionih jedinica dužni su da u službenim prostorijama za prijem stranaka na vidnom mestu obezbede tehnička i druga sredstva kojima se građanima omogućava brže usmeno saopštavanje predstavke ili žalbe rukovodiocu i da ta sredstva vidno obeleže.

Pritužbe u Ministarstvu rešava komisija sastavljena od tri člana, i to: dva predstavnika Ministarstva i predstavnik javnosti.

Predstavnike Ministarstva imenuje i razrešava Vlada, na predlog ministra. Predstavnika javnosti koji učestvuje u rešavanju pritužbi na rad policijskih službenika, na predlog organizacija stručne javnosti i nevladinih organizacija, imenuje i razrešava Vlada.

Postupak rešavanja pritužbe u Ministarstvu zaključuje se dostavljanjem odgovora podnosiocu pritužbe u roku od 30 dana od dana zaključenja postupka. Odgovorom podnosiocu pritužbe postupak po pritužbi je zaključen, a podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda.

Postupak rešavanja pritužbi bliže propisuje ministar.

3.2. Rad komisija za pritužbe

Član 229.

Komisije za pritužbe (u daljem tekstu: komisije) su u svom radu samostalne i rade u većima od tri člana.

Komisija donosi poslovnik o svom radu, kojim pored ostalog određuje broj i način obrazovanja veća.

3.3. Broj i položaj članova komisija za pritužbe

Član 230.

Broj članova komisije određuje Vlada, tako da ne bude manji od devet.

Članovi komisije i, među njima, predsednik komisije imenuju se na pet godina i mogu da budu ponovo imenovani.

Članovi komisija imaju pravo na naknadu za rad, čiju visinu određuje Vlada.

Članove komisije i predsednika komisije imenuje Vlada među zaposlenima u Ministarstvu koji su diplomirani pravnici sa najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci.

Pri predlaganju kandidata, ministar je dužan da vodi računa o njihovom poznavanju propisa o policiji, državnoj upravi i o upravnom postupku.

Predsednici komisija vrše isključivo dužnost predsednika komisije, kao državni službenici, i posle prestanka dužnosti predsednika imaju pravo da se vrate na svoje ili drugo odgovarajuće radno mesto u Ministarstvu. Stručne i administrativno-tehničke poslove za komisiju vrši Ministarstvo.

Sredstva za rad komisije obezbeđuje Ministarstvo.

3.4. Prestanak dužnosti u komisijama za pritužbe

Član 231.

Dužnost člana komisije prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese pismenu ostavku, navršenjem radnog veka ili razrešenjem.

Umesto člana komisije kome je dužnost prestala pre vremena imenuje se novi, do okončanja mandata komisije.

3.5. Razrešenje iz komisije za pritužbe

Član 232.

Član komisije razrešava se ako nesavesno vrši svoje dužnosti ili ako je osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti u komisiji.

Član komisije koji je imenovan među zaposlenim u Ministarstvu razrešava se i ako mu prestane radni odnos u Ministarstvu ili mu konačnim rešenjem bude izrečena disciplinska mera.

Predsednik komisije razrešava se dužnosti predsednika ako je nesavesno ili neuspešno vrši.

Protiv rešenja o razrešenju žalba nije dopuštena, ali može da se pokrene upravni spor.

3.6. Izveštaji o radu komisija za pritužbe

Član 233.

Komisije najmanje jednom godišnje podnose izveštaje o svom radu ministru i Vladi.

4. Dužnost čuvanja poverljivih podataka

Član 234.

Lica koja učestvuju u vršenju kontrole policije, dužna su da štite i čuvaju poverljivost podataka i informacija do kojih dolaze u vršenju kontrole i po prestanku svojih funkcija.

XIV FINANSIRANJE

1. Sredstva za rad

Član 235.

Sredstva za rad policije i ostalih organizacionih jedinica Ministarstva obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Ministarstvo može da ostvaruje dopunska sredstva pružanjem usluga u vezi sa osnovnom delatnošću Ministarstva, odnosno u skladu sa poslovima koji su u funkciji bezbednosti i evidencijama iz svoje nadležnosti, a koja imaju svojstvo sopstvenih prihoda.

Visinu naknade za usluge iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada, na predlog ministra.

2. Sredstva za posebne namene

Član 236.

Policija i ostale organizacione jedinice Ministarstva koriste sredstva u javnoj svojini.

Deo sredstava koja Ministarstvo koristi čine sredstva za posebne namene, koja su poverljivog karaktera.

Nepokretnosti za posebne namene, koje koriste službe Ministarstva čija nadležnost, organizacija i postupanje ima bezbednosni ili poverljivi karakter, jesu:

1) zemljište;

2) zgrade - službene i druge zgrade (poslovne prostorije, magacini, skladišta, garaže i sl.);

3) građevinski objekti (montažni, pokretni, privremeni i sl.).

Pristup nepokretnim sredstvima za posebne namene, izvan slučajeva njihovog redovnog korišćenja, dozvoljen je samo po prethodno pribavljenom odobrenju ministra.

Pokretne stvari za posebne namene, koje koriste službe Ministarstva čija nadležnost, organizacija i postupanje ima bezbednosni ili poverljivi karakter jesu:

1) oružje za službene potrebe, u skladu sa posebnim aktom, uključujući i municiju i njene elemente, barut, sve vrste eksploziva, dimna i osvetljavajuća sredstva;

2) oprema (za eksplozivnu zaštitu; oprema uniformisanog sastava policije i specijalnih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova: odeća, obuća, alpinistička oprema i ronilačka oprema; identifikacione značke i službene legitimacije);

3) prevozna sredstva (vazduhoplovna prevozna sredstva - helikopteri i lebdelice, kao i njihova oprema namenjena potrebama Ministarstva; motorna vozila - borbena, terenska, teretna, vatrogasna, patrolna i druga motorna vozila; brodovi i čamci - brodovi, patrolni čamci, diverzantski i izviđački čamci, brodovi i čamci pomoćne namene, njihova standardna i specifična oprema;

4) druga sredstva (za eksplozivnu zaštitu; sredstva veze i telekomunikacija - radio-oprema, oprema kripto-zaštite, skrembleri, relejna oprema, analizatori spektra, transportna mreža, oprema elektronskog i video nadzora prostora i opreme nadzora telekomunikacija; sredstva informacionog sistema - hardver i softver posebne namene i operativni sistemi zaštite; sredstva kriminalističke tehnike - detektori, rendgen uređaji, balističke ploče, posebni materijali kriminalističke tehnike i druga posebna oprema; sistemi, uređaji i instrumenti za površinsko, podvodno i vazdušno osmatranje i javljanje, za orijentaciju i navigaciju, radari, infracrveni uređaji, laserski merači, nišanske sprave; osnovno stado - službeni psi, službeni konji i sl.; sredstva specijalne lične zaštitne opreme - zaštitna odela, obuća i rukavice, štitovi, šlemovi, zaštitne maske i naočare, prsluci, antifoni i štitnici za potrebe interventnih, protivdiverzionih, vatrogasnih jedinica i pripadnika jedinica za obezbeđenje i zaštitu ličnosti).

Pod stvarima iz stava 5. ovog člana podrazumevaju se i rezervni delovi, specijalni alati i oprema za održavanje sredstava iz tog stava, druge pokretne stvari za posebne namene koje se po svojoj nameni, karakteristikama i svojstvima, mogu upodobiti sa stvarima iz stava 5. ovog člana.

Dobra, usluge i radovi za potrebe i u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima za posebne namene, kao i usluge koje su u funkciji obavljanja poslova iz nadležnosti Ministarstva i potreba bezbednosti imaju poverljiv karakter u smislu stava 2. ovog člana.

3. Sredstva za posebne operativne potrebe

Član 237.

Za isplatu troškova i nagrada licima za postupanje i učestvovanje u primeni mera koje su odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim se uređuje krivični postupak i za plaćanje korisnih informacija u vezi sa krivičnim delima i njihovim učiniocima (u daljem tekstu: sredstva za posebne operativne potrebe) se u okviru budžeta, prema finansijskom planu Direkcije, određuju namenska finansijska sredstva. Podaci o isplatama vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa propisima kojima su uređene pojedine oblasti. Način poslovanja sa sredstvima za posebne operativne potrebe utvrđuje ministar.

Na novčana sredstva iz stava 1. ovog člana ne plaćaju se doprinosi, niti druga davanja određena propisima.

4. Fond solidarnosti

Član 238.

Ministarstvo može osnovati Fond solidarnosti i raspolagati prikupljenim sredstvima do visine sredstava na računu Fonda, u cilju pomoći zaposlenima i članova njihovih užih porodica, i to:

1) porodicama poginulih zaposlenih u Ministarstvu, porodicama ranjenih zaposlenih u Ministarstvu kao i ranjenim zaposlenima u Ministarstvu, koji su u obavljanju ili povodom obavljanja službe izgubili život ili bili ranjeni;

2) zaposlenima i članovima njihovih užih porodica radi lečenja, rehabilitacije, nabavke ortopedskih i drugih pomagala u slučajevima oboljevanja od težih bolesti usled kojih je ugrožen život ili u većoj meri otežan socijalno - ekonomski položaj zaposlenog i njegove porodice;

3) zaposlenima i njihovim užim porodicama pri posebnim slučajevima ugroženosti usled elementarnih nepogoda.

Član 239.

Sredstva Fonda solidarnosti mogu da čine:

1) prilozi zaposlenih;

2) donacije;

3) sredstva budžeta;

4) druga sredstva u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Bliži oblici pomoći, uslovi, kriterijumi, visina i dodela sredstava Fonda solidarnosti uređuju se aktom ministra.

XV POMOĆNA POLICIJA

1. Pripadnici pomoćne policije

Član 240.

Ministarstvo može obrazovati pomoćnu policiju za izvršavanje policijskih zadataka u slučajevima kada treba nadoknaditi angažovanje velikog broja policijskih službenika za:

1) izvršavanje zadataka visokog bezbednosnog rizika;

2) u prirodnim i drugim nesrećama;

3) obezbeđivanje državne granice;

4) u drugim slučajevima kad je teže ugrožena unutrašnja bezbednost;

5) u slučajevima iz člana _____. ovog zakona.

O upotrebi pomoćne policije za izvršavanje policijskih zadataka odlučuje ministar, na predlog direktora policije.

Bliže uslove za uslove organizaciju i rad pomoćne policije propisuje ministar.

XVI OVLAŠĆENJA ZA DONOŠENJE PROPISA

1. Ovlašćenja Vlade i ministra

Član 241.

Vlada propisuje:

1) kodeks policijske etike iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

2) unutrašnje uređenje Ministarstva iz člana _____. ovog zakona;

3) izgled uniforme, oznaka, službene značke i službene legitimacije policijskih službenika iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

4) vrste naoružanja i opreme policijskih službenika iz člana _____. ovog zakona;

5) kriterijume i uslove za izbor kandidata za stručno usavršavanje iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

6) elemente za ocenjivanje i način ocenjivanja policijskih službenika i drugih zaposlenih i uslove i način sticanja i gubitka čina u Ministarstvu iz člana _____. ovog zakona;

7) klasifikaciju radnih mesta i merila za utvrđivanje radnih mesta u Ministarstvu iz člana _____. ovog zakona;

8) disciplinski postupak u Ministarstvu iz člana _____. ovog zakona;

9) vrste usluga i visinu naknada čijim pružanjem Ministarstvo može da ostvaruje dopunska sredstva iz člana _____. stav ____. i ____. ovog zakona;

10) način nabavke sredstava posebne namene bez javnog oglašavanja iz člana _____. ovog zakona;

11) uslove za zaključenje ugovora o dobrovoljnoj službi u pomoćnoj policiji, načine izvršavanja zadataka, merila za izbor kandidata, prava na primanja, troškove, odsustva i druga prava i dužnosti pomoćnih policajaca i razloge za prestanak i otkaz ugovora iz člana _____. ovog zakona.

Ministar donosi propise o:

1) sistematizaciji i opisu radnih mesta u Ministarstvu iz člana _____. stav _____. ovog zakona;

2) načinu, sadržini i obimu komunikacije sa sredstvima javnog informisanja iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

3) načinu obezbeđivanja zdravstvene zaštite iz člana _____. stav ____. tačka ____) ovog zakona;

4) načinu obezbeđivanja ishrane i smeštaja iz člana _____. stav ____. tačka ____) ovog zakona;

5) načinu obavljanja policijskih poslova i delatnosti policije iz člana _____. ovog zakona i postupak pružanja pomoći u izvršenjima i postupcima namirenja iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

6) ponašanju i međuljudskim odnosima policijskih službenika iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

7) pravima i obavezama policijskih službenika upućenih na izvršavanje policijskih poslova u zajedničke kontakt centre i kancelarije, kao i drugim statusnim pitanjima od značaja za funkcionisanje kontakt centara i kancelarija iz člana _____. ovog zakona;

8) organizaciji i funkcionisanju specijalnih jedinica policije i statusu njenih pripadnika iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

9) postupku, načinu i kriterijumima za imenovanje i raspoređivanje iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

10) načinu nabavke, raspodele, korišćenju, vođenju evidencija i održavanja vozila vazduhoplova, plovila, naoružanja i posebne opreme iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

11) načinu primene policijskih ovlašćenja iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

12) načinu nošenja uniforme, oznaka, službene značke i službene legitimacije policijskih službenika iz člana _____. ovog zakona i načinu nošenja oružja iz člana. ovog zakona;

13) merilima i načinu utvrđivanja potrebne psihofizičke sposobnosti iz člana ____. stav ____. tačka ____) ovog zakona;

14) sadržaju izjave o dužnostima i pravima policijskih službenika iz člana _____. stav ____. ovog zakona i o načinu polaganja zakletve iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

15) programu, postupku i načinu stručnog osposobljavanja pripravnika i polaganju stručnog ispita iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

16) poslovima i delatnostima nespojivim sa policijskim poslovima iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

17) bližim uslovima i postupku dodele nagrada i priznanja iz člana _____. ovog zakona;

18) kriterijumima i načinu postupanja u pružanju psihološke pomoći iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

19) platama i kriterijumima za ocenu rezultata rada zaposlenih u Ministarstvu iz člana _____. stav ____. i člana _____. stav ____. ovog zakona;

20) naknadi troškova iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

21) stručnom osposobljavanju i usavršavanju iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

22) obliku i načinu vršenja unutrašnje kontrole rada policije iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

23) postupku rešavanja pritužbi iz člana _____. stav ____. ovog zakona;

24) programu i uslovima za sprovođenje stručnog osposobljavanja i usavršavanja pripadnika pomoćne policije iz člana ____. stav ____. ovog zakona.

Vlada će doneti propise iz st. 1. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar će doneti propise iz st. 2. ovog člana u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi iz stava 2. ovog člana koje donosi ministar objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izuzetno od stava 5. ovog člana propisi iz stava 2. tačke 1), 8) i 19) ovog člana neće se objavljivati u "Službenom glasniku Republike Srbije".

XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

1. Evidencije u policiji

Član 242.

Policija, u svrhu obavljanja poslova iz delokruga Ministarstva može da obrađuje podatke o ličnosti i o tome vodi evidencije.

Evidencije iz stava 1. ovog člana biće propisane posebnim zakonom.

2. Nastavak mandata izabranog direktora policije

Član 243.

Direktor policije, kao i direktor za vanredne situacije izabran na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 63/09 - odluka US i 92/11) nakon stupanja na snagu ovog zakona nastavlja da radi do isteka mandata na koji je izabran.

3. Propis o sistematizaciji i opisu radnih mesta

Član 244.

Do donošenja propisa o sistematizaciji i opisu radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donošenja drugog rešenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadržavaju činove, odnosno zvanja i plate prema dosadašnjim propisima i drugim aktima.

4. Informisanje o zakonskim promenama

Član 245.

Radi informisanja javnosti o zakonskim promenama i odnosu između ovog zakona sa zakonima iz oblasti unutrašnjih poslova, zakonima o upravi, krivičnom postupku, prekršajima, radnim odnosima i drugim zakonima koji se odnose na policiju ili ih policija primenjuje, Ministarstvo će dva puta godišnje objavljivati informacije za javnost sa Listom zakona i objašnjenjem zakonskih promena.

Prvu informaciju iz stava 1. ovog člana Ministarstvo će objaviti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

5. Važenje propisa do donošenja novih na osnovu ovog zakona

Član 246.

Propisi doneti na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 63/09 - odluka US i 92/11) ostaju na snazi do dana stupanja na snagu propisa, koje će Vlada i ministar doneti na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

6. Prestanak važenja određenih zakona

Član 247.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 63/09 - odluka US i 92/11) osim članova 23, 24. i 25. koji prestaju da važe dve godine od stupanja na snagu ovog zakona kada će se izvršiti opšti reizbor svih rukovodećih policijskih službenika osim policijskih službenika raspoređenih u skladu sa ovim zakonom.

Članovi 21. do 25. ovog zakona primenjivaće se na popunu upražnjenih radnih mesta.

7. Stupanje na snagu ovog zakona

Član 248.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Press službe Vlade Republike Srbije, 10.03.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print