REFORMA PRAVOSUĐA: Tokom 2016. godine svi sudovi u Srbiji u radu su imali četiri i po miliona predmeta, od čega je milion i po novih predmeta. Svaki sudija je prosečno stalno opterećen sa 250 predmeta u radu. Srbija treba da ima 2.975 sudija, a ima ih 2.792
Tokom 2016. godine svi sudovi u Srbiji u radu su imali četiri i po miliona predmeta. Milion i po predmeta je bilo novih, ali su sudije rešile više slučajeva nego što su primile, pa 2017. godinu startuju sa dva miliona predmeta u radu. To je za pohvalu. Međutim, kada se dogodi nešto loše, kao što je zastarevanje krivičnih predmeta i hapšenje sudija zbog primanja mita, onda svaki odličan rezultat pada u vodu, a na površini ostaju nezadovoljstvo građana i oštre kritike, izjavio je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, Dragomir Milojević.
2016. godine je do kraja juna u krivici zastarelo 128 predmeta, od kojih 121 u osnovnim sudovima, gde su lakša krivična dela, ali problem je što u višim sudovima, koji sude za teža krivična dela, ima pet zastarelih predmeta, a u apelacionim sudovima dva. To su predmeti koji izazivaju pozornost javnosti.
Iako stranke mogu da koriste sve procesne mogućnosti da odugovlače, nešto je ipak i do sudije. Ako zastari predmet gde je zaprećena teža kazna, to je krivica suda. Takvi slučajevi narušavaju ugled suda. Međutim, kada se analizira takav predmet, onda se vidi da se tu menjalo više sudija, menjala se mreža sudova, pa suđenje počinje ispočetka, pa se opet promeni sudija i onda je pitanje ko je tu najviše doprineo da slučaj zastari. Ako sudija u celoj karijeri ima jedan predmet da mu je zastareo, i to krupan predmet za koji je zainteresovana cela javnost, to mu uništava celu karijeru. Ali, ne možemo nekog razrešiti sudijske funkcije zbog jednog predmeta. To bi bilo neprihvatljivo. Treba da se gleda celokupan rad sudije da bi se reklo da je odugovlačenje njegov način rada i ponašanja, precizira Milojević.
Od 2010. godine, kada su počeli da rade disciplinski organi Visokog saveta sudstva, dužnosti je razrešeno ukupno 12 sudija zbog disciplinskih prekršaja, od toga četiri u 2016. godini.
- Razrešenje sudije je najstroža kazna, za najteže disciplinske prekršaje. Reč je o slučajevima kad sudije po šest meseci nisu napisale odluku, i to u više stotina predmeta. Najčešći prekršaji vezani su za odugovlačenje postupka i neblagovremenu izradu odluka. Samo u najtežim slučajevima kazna je razrešenje. Ostale mere su umanjenje plate, na primer 20, 30 ili 50 odsto, na šest meseci ili godinu dana, zatim javna opomena i zabrana napredovanja, na primer na tri godine. Takvih slučajeva nije malo. Podneto je ove godine 817 disciplinskih prijava, a pokrenuto 18 disciplinskih postupaka - navodi Milojević
Svaki sudija u Srbiji je prosečno stalno opterećen sa 250 predmeta u radu. Srbija treba da ima 2.975 sudija, a ima ih 2.792. Najmlađi ima 31 godinu, a samo 30 odsto sudija su muškarci.
- Izabrali smo 131 novog sudiju u 2016. godini, ali nedostaje ih još 183. Ogroman je broj sudija koji odlaze, u penziju ili na lični zahtev. Idu u notare, izvršitelje, advokate. Visoki savet sudstva je 2016. godine utvrdio prestanak sudijske funkcije za 89 sudija, od kojih je 80 otišlo u penziju i na lični zahtev, četiri je razrešeno dužnosti u disciplinskom postupku, a za pet je prestala funkcija zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, zbog bolesti - precizira Milojević
Kada je reč o starim predmetima, predsednik VKS-a i VSS-a, navodi da se takvim predmetom smatra svaki koji je stariji od dve godine.
- Zabrinjavajuće je što u krivičnim predmetima imamo 502 predmeta koja su starija od 10 godina. Imamo i preko 10.000 predmeta koji su stari od pet do deset godina i mogu uskoro da pređu u kategoriju starijih od 10 godina. To je večita trka. Svaki dan neki predmet postaje stari, a dobijamo nove, od kojih su mnogi hitni. Sudije već sada imaju zakazano celo proleće. Ako ne završe predmet na tri suđenja, on će već preći u narednu godinu i postaće stari predmet. Godina prođe, a suđenje nikad -
Kao dva su najvažnija cilja za 2017. godinu Milojević navodi što efikasnije rešavanje starih predmeta i usaglašavanje sudske prakse, jer će se time dobiti na kvalitetu pravde. Možda treba raditi i na izmeni Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon, 13/2016 i 108/2016) – da nemamo četiri apelaciona suda, nego jedan, sa odeljenjima. Tu se ne bi ništa mnogo promenilo u vezi sa brojem sudija i zaposlenih, ali bi bilo daleko efikasnije za usaglašavanje sudske prakse jer se ne bi događalo da sudovi u Srbiji donose različite odluke u istoj ili sličnoj situaciji.
Milojević navodi i da će VKS do kraja februara 2017. godine zauzeti stav povodom kredita u švajcarskim francima.
- Taj stav mora biti kristalno jasan, jer je važno kakve će biti posledice i važno je da građani ne budu još više oštećeni. Sudstvo se ne plaši velikog broja tužbi povodom kredita u "švajcarcima". -
Milojević navodi i da su na ime naknade nematerijalne štete po presudama suda iz Strazbura sudovi 2016. godine isplatili 47 miliona dinara. U 2015. isplaćeno je 109 miliona, a prethodne dve godine po više od dvesta miliona dinara. Građani i pred našim sudovima imaju mogućnost da traže naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i po tom osnovu smo 2016. godine isplatili 211 miliona dinara.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.01.2017.Naslov: Redakcija