Email Print

ZAKON O JAKIM ALKOHOLNIM PIĆIMA: PRIMENA ZAKONA POčELA JE 1. JANUARA 2016. GODINE. LIBERALIZOVANI USLOVI ZA PROIZVODNJU I ZNATNO SMANJENI TROšKOVI ZA REGISTRACIJU. SARADNJA FIZIčKIH LICA I REGISTROVANIH PROIZVOđAčA, KROZ KOOPERANTSKI UGOVORNI ODNOS - FIZIčKA LICA VIšAK DESTILATA ćE PRODAVATI REGISTROVANIM PROIZVOđAčIMA ZA DALJU DORADU I PRERADU. NOVINA JE I KATEGORIZACIJA PIćA PO MEđUNARODNIM STANDARDIMA


Sa početkom 2016. godine počela je primena Zakona o jakim alkoholnim pićima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2015 - dalje: Zakon), koji je uveo red u toj oblasti, ali je i omogućio malim proizvođačima da izađu iz sive zone. Sada će, ukoliko se ispune svi propisani i međunarodni standardi, srpska rakija biti tik uz francuski konjak ili škotski viski. Drugim rečima, šljivovica, koja se smatra kraljicom srpskih rakija, uz nova pravila, na evropskom i svetskom tržištu biće u rangu čuvenih stranih žestokih pića.

Kako objašnjava Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivede i zaštite životne sredine, od početka 2016. godine liberalizovani su uslovi za proizvodnju alkoholnih pića kod nas i znatno smanjeni troškovi za registraciju.

Mali proizvođači mogu se registrovati za proizvodnju rakije i ostalih alkoholnih pića kao preduzetnici i na taj način stavljati direktno svoj proizvod na tržište kao finalni proizvod, posebno ako se uzme u obzir da je Zakonom pojedinostavljena procedura registracije – rekla je Kolinda Hrehorović.

Novi Zakon nije promenio pravo srpskog seljaka da u svom dvorištu i dalje peče rakiju, ali i da na zakonit način zbrine višak koji mu ne treba za ličnu upotrebu i ponudi ga na tržištu. Ukoliko mali proizvođač ne želi da direktno sa svojim proizvodom ide na tržište, ima po novom Zakonu mogućnost da svoj voćni destilat da drugom registrovanom proizvođaču na dalju doradu ili preradu. To znači da onaj ko preuzima destilat postaje odgovoran i za kvalitet, ali i za zdravstvenu bezbednost tog alkoholnog pića. Tako je, ističe Hrehorović, stavljen u legalne tokove onaj višak rakije koji se nalazio kod fizičkih lica i koji predstavlja sivu ekonomiju. Jer, prethodnih godina mnogo rakije se prodavalo na pijacama i na ulicama, ali neprijavljeno i bez provere zdravstvene ispavnosti.

Takođe, novi Zakon omogućava registraciju velikog broja proizvođača, a samim tim i garanciju izvoza, jer je jasno da sva proizvedena alkoholna pića nisu potrebna ni proizvođaču ni domaćem tržištu.

Da bi zaživeo izvoz naše šljivovice i da bi se ona našla na stranim rafovima tik uz viski i konjak, Ministarstvo treba da donese još Pravilnik o geografskoj oznaci.

Novina je i kategorizacija pića po međunarodnim standardima. Tako se sada može dogoditi da mnogi koji su sami prethodnih godina procenjivali da prave "odličnu rakiju" budu razočarani kada shvate da ona ne ispunjava standarde bez kojih ne može na strano tržište.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 09.01.2016.
Naslov: Redakcija