PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU - TEKST PROPISA

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

Član 1.

U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009), u članu 1. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 2.

U članu 2. tačka 11), tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 11) dodaju se tač. 12) i 13), koje glase:

"12) knjiga polja jeste dokument o planiranju i praćenju svakodnevnih aktivnosti u biljnoj proizvodnji i ostvarenim prinosima tokom godine, a naročito u ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji;

13)plodored jeste pravilno, prostorno i vremensko smenjivanje useva u biljnoj proizvodnji."

Član 3.

U članu 60. stav 1. menja se i glasi:

"Poljoprivrednim zemljištem Republike Srbije (u daljem tekstu: poljoprivredno zemljište u državnoj svojini) raspolaže i upravlja Republika Srbija preko Ministarstva."

U stavu 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "kao i diplomiranog inženjera poljoprivrede."

U stavu 6. reči: "iz stava 7." zamenjuju se rečima: "iz stava 5."

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

"Ako jedinica lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Ministarstva, privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok tu obavezu ne izvrši."

Posle dosadašnjeg stava 7. koji postaje stav 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

"Podaci iz stava 8. ovog člana obuhvataju tabelarne podatke o poljoprivrednom zemljištu, digitalne katastarske planove, orto-foto snimke, listove nepokretnosti, alfanumeričke podatke o katastarskim parcelama i dr."

Član 4.

U članu 61. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini iz st. 1. i 2. ovog člana daje se na korišćenje bez plaćanja naknade javnim pozivom koji raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave."

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Odluku iz st. 1. i 2. ovog člana donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva."

Posle stava 4. dodaju se st. 5, 6, 7, 8, 9 i 10, koji glase:

"Ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo izdato najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja,javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 0 dinara, to poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu, na period do pet godina.

Odluku o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

Na osnovu pravosnažnih odluka iz st. 4. i 6. ovog člana, Ministarstvo i korisnik zaključuju ugovor o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez plaćanja naknade.

Period korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana može se produžiti do 25 godina ako poljoprivredni inspektor utvrdi da korisnik to zemljište obrađuje, a za površine preko 10 ha period korišćenja poljoprivrednog zemljišta može se produžiti samo ako korisnik za investiciono ulaganje dobije saglasnost Ministarstva.

Ako se period korišćenja poljoprivrednog zemljišta produži u skladu sa stavom 8. ovog člana, korisnik za period za koji je produženo korišćenje tog zemljišta plaća zakupninu za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, i to:     

1) za površinu do 10 ha - u visini od 10% od prosečno postignute cene zakupa po hektaru u jedinici lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi;

2) za površinu od 10 ha do 50 ha - u visini od 40% od prosečno postignute cene zakupa po hektaru u jedinici lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi;

3) za površinu preko 50 ha - u visini od 60% od prosečno postignute cene zakupa po hektaru u jedinici lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi.

Protiv odluka iz st. 4, 6. i 8. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinice lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke."

Član 5.

U članu 62. stav 1. reči: "duži od 20 godina" zamenjuju se rečima: "duži od 30 godina".

Posle stava 2. dodaju se st. 3, 4, 5, 6. i 7, koji glase:

"Pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nemaju pravna i fizička lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava koja:

1) su u pasivnom statusu;

2) nisu ispunila sve obaveze iz prethodnih ili tekućih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;

3) su izvršila ometanje poseda poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;

4) su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup;

5) su bespravno koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Postupak davanja u zakup, odnosno na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Ako pravno odnosno fizičko lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, odnosno suprotno odredbama ovog zakona, dužno je da za korišćenje tog zemljišta plati trostruki iznos najviše prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga na kojoj se nalazi poljoprivredno zemljište koje se koristi bez pravnog osnova. Ako lice ne izvrši obavezu plaćanja, jedinica lokalne samouprave dužna je da skine usev na osnovu akta svog nadležnog organa.

Ako poljoprivredni inspektor zapisnikom utvrdi da nepoznato lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi odluku o skidanju useva.

Skidanje i prodaju useva nadležni organ jedinice lokalne samouprave vrši na teret lica koje koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, a ako se radi o nepoznatom licu na teret jedinice lokalne samouprave. Sredstva ostvarena od prodaje skinutog useva, po odbitku troškova skidanja useva, raspoređuju se u skladu sa članom 71. ovog zakona.

Zakupac poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini dužan je da uspostavi plodored i vodi knjigu polja za biljnu proizvodnju, čiju kontrolu i overu vrši diplomirani inženjer poljoprivrede, koji je član komisije iz člana 60. stav 3. ovog zakona."

Član 6.

U članu 64. stav 2. menja se i glasi:

"Poljoprivredno zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prvenstva zakupa i prava prečeg zakupa."

U stavu 3. reči: "i odluku o davanju u zakup zemljišta" brišu se, a posle reči: "u državnoj svojini," dodaju se reči: "u roku od 60 dana od dana donošenja Godišnjeg programa,".

U stavu 4. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "uz saglasnost Ministarstva.".

Stav 6. briše se.

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 6. menja se i glasi:

"Početna cena zakupa zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 100% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 7.

Član 7.

Naziv člana 64a i član 64a menjaju se i glase:

"Pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa

Član 64a

Pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan na koji saglasnost, uz predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, s tim što

ukupna površina predviđena za davanje u zakup po ovom osnovu ne može da iznosi više od 30% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini predviđene za davanje u zakup u jedinici lokalne samouprave.

Dokaz da je lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi u aktivnom statusu, investicioni plan i predlog mera za realizaciju zakupa iz stava 1. ovog člana, dostavljaju se Ministarstvu koje te dokaze dostavlja jedinici lokalne samouprave.

Odluku o pravu prvenstva zakupa donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 2. ovog člana.

Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku o pravu prvenstva zakupa u roku iz stava 3. ovog člana, odluku donosi Ministarstvo.

Na teritoriji jedinice lokalne samouprave pravo prvenstva zakupa može ostvariti samo jedno lice iz stava 1. ovog člana.

Lice koje ostvari zakup po osnovu prava prvenstva zakupa nema pravo ostvarivanja prava prečeg zakupa.

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup umanjuje se za površinu iz stava 1. ovog člana.

Pravo prečeg zakupa ostvaruje se u postupku koji sprovodi jedinica lokalne samouprave raspisivanjem javnog poziva.

Javni poziv iz stava 8. ovog člana raspisuje se do 30. juna tekuće godine, a prijava na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavlja se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine jedinici lokalne samouprave.

Ako se na osnovu javnog poziva iz st. 8. i 9. ovog člana poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne izda po osnovu prava prečeg zakupa, to zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem.

Pravo prečeg zakupa ima pravno i fizičko lice koje ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine i ako je:

1) vlasnik sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, poljoprivrednog objekta i višegodišnjih zasada (voćnjaka i vinograda koji su u rodu) koji se nalaze na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini (u daljem tekstu: infrastruktura);

2) vlasnik domaćih životinja i vlasnik, odnosno zakupac objekta za gajenje tih životinja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se pravo prečeg zakupa ostvaruje.

Pravna i fizička lica iz stava 11. tačka 1) ovog člana imaju prednost prilikom opredeljivanja površine poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa.

Pravna i fizička lica iz stava 11. tačka 2) ovog člana pravo prečeg zakupa ostvaruju po osnovu uslovnih grla, i to do 1 ha po uslovnom grlu.

Ako je broj uslovnih grla po hektaru veći od preostale površine primenjuje se princip srazmernosti između broja uslovnih grla svakog imaoca prava prečeg zakupa i raspoložive površine u hektarima.

Pravno ili fizičko lice kome je utvrđeno da ima pravo prečeg zakupa, a po istom osnovu već ima zaključen ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta sa Ministarstvom odnosno sa drugim licem, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koja mu pripada po osnovu prava prečeg zakupa umanjuje se za površinu koju već ima u zakupu odnosno u vlasništvu.

Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru.

Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa po osnovu iz stava 11. tačka 2) ovog člana je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru, s tim što zakupnina po pravu prečeg zakupa po tom osnovu ne može biti veća od prosečne cene zakupa po hektaru na teritoriji Republike Srbije u poslednje tri godine.

Prosečno postignuta cena zakupa po hektaru je prosečna postignuta cena na poslednjem održanom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a ako u jedinici lokalne samouprave nije bilo javnog nadmetanja u prethodnoj godini, prosečna postignuta cena poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini svih graničnih jedinica lokalne samouprave.

Visinu zakupnine iz st. 16. i 17. ovog člana utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po osnovu prava prečeg zakupa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

Protiv odluke iz st. 3. i 20. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinice lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.

Vlada bliže propisuje uslove, način i postupak za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijume za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa.

Ministar bliže propisuje način i postupak za ostvarivanje prava prečeg zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa."

Član 8.

U članu 64b st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, koje ima prebivalište u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje je vlasnik najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta, odnosno pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, koje je vlasnik najmanje 10 ha poljoprivrednog zemljišta u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i koje ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj pripada ta katastarska opština.

Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, koje ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a čija se parcela graniči sa zemljištem u državnoj svojini koje je predmet zakupa."

U stavu 3. posle reči: "poljoprivrednih gazdinstava" dodaju se reči: "i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine".

Stav 4. briše se.

Član 9.

U članu 66. stav 1. posle reči: "na javnom nadmetanju" dodaju se reči: "odnosno po pravu prvenstva zakupa i pravu prečeg zakupa i dostavljanju sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore".

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Poslove uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je dato u zakup, odnosno na korišćenje obavlja opštinska, odnosno gradska uprava u saradnji sa nadležnom poljoprivrednom inspekcijom i organom nadležnim za poslove vođenja javne evidencije o nepokretnostima odnosno geodetskom organizacijom, o čemu se sačinjava zapisnik."

Član 10.

U članu 72. posle reči: "ne može se otuđivati" dodaju se reči: "osim pod uslovima predviđenim ovim zakonom".

Član 11.

Posle člana 72. dodaju se čl. 72a, 72b, 72v, 72g i 72d, koji glase:

"Član 72a

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći ako:

1) je državljanin Republike Srbije;

2) ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje tri godine ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu najmanje tri godine;

3) ima uslove/mehanizaciju/opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti;

4) u svojini ima najviše do 30ha poljoprivrednog zemljišta;

5) ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini najmanje tri godine.

Predmet prodaje može da bude poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ako:

1) je udaljeno najmanje 10 km od državne granice;

2) nije predviđeno važećim planskim dokumentom;

3) nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi;

4) nije predmet restitucije;

5) ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima;

6) ne pripada ili se ne graniči sa zonom bezbednosti/vojnom bazom.

Fizičko lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom može steći u svojinu najviše do 20 ha površine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Fizičko lice koje ima dospele neizmirene obaveze po bilo kom osnovu prema Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave ne može da postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Vlada propisuje bliže uslove, način i postupak prodaje, kao i dokumentaciju koja se dostavlja u postupku prodaje.

Član 72b

Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ima fizičko lice koje ispunjava opšte uslove iz člana 72. ovog zakona, kao i posebne uslove po sledećem redosledu:

1) da je vlasnik infrastrukture na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini koje je predmet prodaje;

2) da je suvlasnik sa Republikom Srbijom na katastarskoj parceli koja je predmet prodaje, a suvlasnički deo Republike Srbije je manje površine od površine koja je u vlasništvu tog fizičkog lica;

3) da je vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa katastarskom parcelom u državnoj svojini koja je predmet prodaje;

4) da je zakupac poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je predmet prodaje i ima zaključen ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na period duži od 20 godina;

5) da ima prebivalište najmanje tri godine u katastarskoj opštini u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Član 72v

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet prodaje utvrđuje Ministarstvo na predlog jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave opredeljuje površine za prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i objavljuje javni poziv za prikupljanje ponuda uz saglasnost Ministarstva.

Javni poziv obavezno sadrži broj katastarske parcele i početnu tržišnu vrednost.

Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli jedinice lokalne samouprave i mesne zajednice, na internet portalu jedinice lokalne samouprave, dnevnom listu i službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave razmatra ponude i ako su ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom donosi odluku o prihvatanju ponuda uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Ako se više fizičkih lica prijavi za isto poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prednost ima lice koje ima pravo preče kupovine ako prihvati najvišu ponuđenu cenu, a ako se ne prijavi  nijedno fizičko lice koje ostvaruje pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, prednost ima lice koje je ponudilo najvišu cenu.

Tržišnu vrednost za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet prodaje utvrđuje Ministarstvo finansija - Poreska uprava za svaku jedinicu lokalne samouprave.

Bliže uslove, način i postupak za utvrđivanje tržišne vrednosti propisuje ministar nadležan za poslove finansija uz saglasnost ministra nadležnog za poslove poljoprivrede.

Protiv odluke o prodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može se uložiti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.

Član 72g

Na osnovu pravosnažne odluke o prodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini Ministarstvo i kupac zaključuju ugovor o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet ugovora o kupoprodaji ne sme se otuđiti niti dati u zakup najmanje deset godina od dana prodaje.

Po isteku roka iz stava 2. ovog člana, Republika Srbija ima pravo preče kupovine ako kupljeno zemljište bude predmet prodaje.

Ugovorom o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može se ugovoriti plaćanje cene u ratama u roku koji nije duži od pet godina od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora uz dostavljanje sredstva obezbeđenja.

U slučaju iz stava 4. ovog člana sredstva obezbeđenja koja dostavlja kupac mogu biti:

1) ugovor o jemstvu pravnog lica u iznosu ugovorne vrednosti;

2) bankarska garancija u iznosu ugovorne vrednosti;

3) hipoteka na zemljištu koje je predmet prodaje.

Poljoprivredno zemljište koje je predmet ugovora o kupoprodaji može se koristiti isključivo u poljoprivredne svrhe.

Član 72d

Sredstva ostvarena od prodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta Republike Srbije."

Član 12.

U članu 80. tačka 12a) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tačka 12b) briše se.

Član 13.

U članu 83. posle tačke 17) dodaje se tačka 17a), koja glasi:

"17a) kontrolu da li je nadležni organ jedinice lokalne samouprave doneo godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;"

U tački 19) posle reči: "daje u podzakup" dodaje se zapeta i reči: "odnosno kontrolu pravnog osnova za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini".

Posle tačke 19) dodaje se tačka 19a), koja glasi:

"19a) kontrolu uspostavljanja plodoreda i vođenja knjige polja za biljnu proizvodnju u skladu sa ovim zakonom;".     

Član 14.

U članu 85. stav 1. tačka 9) posle reči: "u podzakup" dodaju se reči: "odnosno ne uspostavi plodored i ne vodi knjigu polja za biljnu proizvodnju u skladu sa ovim zakonom".

Član 15.

U članu 87. stav 1. broj: "5.000" zamenjuje se brojem: "80.000", a broj: "20.000" zamenjuje se brojem: "150.000".

U tački 1) reči u zagradi: "član 14" zamenjuju se rečima: "član 60. stav 4".

U tački 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4) ne dostavi podatke iz člana 60. stav 8. ovog zakona."

Član 16.

Izuzetno, utvrđivanje prava prečeg zakupa za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2016. godinu, koji se izrađuje u skladu sa ovim zakonom, vrši na osnovu javnog poziva koji je raspisala jedinica lokalne samouprave.

Član 17.

Poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini (mešovita svojina, drugi oblici svojine) koje nije stečeno teretno pravnim poslom i za koje nije izvršen popis zemljišta u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine("Sl. glasnik RS", br. 49/92, 54/96 i 62/2006 - dr. zakon)prenosi se u javnu svojinu Republike Srbije.

Fizičkom licu koje je upisano kao korisnik na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini to pravo prestaje danom stupanja na snagu ovog zakona, osim u slučaju ako poseduje pravosnažno rešenje o vraćanju zemljišta u skladu sa Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92 i 42/98) koje odgovara parceli koju koristi.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Republički geodetski zavod dužan je da u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana i članom 94. Zakona o poljoprivrednom zemljištu("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009), po službenoj dužnosti, izvrši upis poljoprivrednog zemljišta u javnu svojinu Republike Srbije, kojim raspolaže i upravlja Ministarstvo.

Član 18.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega u potrebi da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009- u daljem tekstu: Zakon).

Tokom primene Zakona uočena je potreba za uvođenjem novih rešenja kojim bi se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini).

Poboljšanje postojećih rešenja u Zakonu, normativno uređenje odnosa koji do sada nisu bili uređeni moguće je donošenjem izmena i dopuna ovog zakona.

Iz navedenih razloga, izrađen je ovaj zakon.

Posebno se ističe da se izradi izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo radi stvaranja mogućnosti za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije; regulisanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta; otklanjanje nedostataka i ograničenja koja onemogućavaju ukupnu efikasnost upravljanja poljoprivrednim zemljištem; ekonomičnijeg i racionalnijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta; preciziranje prava prečeg zakupa; prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, domaćim državljanima; uvođenja napredne pretrage podataka o poljoprivrednom zemljištu; propisivanja rokova i sankcija za nedonošenje godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, oglasa i javnog poziva; propisivanja novčanih sankcija za bespravno korišćenje zemljišta; uvođenja obaveze vođenja knjige polja i uspostavljanja plodoreda; uvođenja mogućnosti besplatnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje nije izdavano u zakup.

III. OBRAZLOŽENJE PREDLOŽENIH POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. ovog zakona propisano je da se u Zakonu posle stava 1. dodaje novi stav 2. kojim se propisuje da je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom. Na ovaj način definisan je pojam poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa - u važećem Zakonu se raspolagalo i upravljalo poljoprivrednim zemljištem, a da prethodno nije ni definisano šta se smatra poljoprivrednim zemljištem.

Članom 2. ovog zakona uređuje značenje pojmova koji su upotrebljeni u zakonu, dodato je značenje pojma knjiga polja i pojma plodoreda. Definisanje i uvođenje ovih pojmova i instituta u zakon od izuzetnog je značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju, kao i za pravilno iskorišćenje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta.

Članom 3. ovog zakona propisana je izmena člana 60. stav 1. postojećeg zakona, tako što je propisano da poljoprivrednim zemljištem u državnoj (javnoj) svojini raspolaže i upravlja Republika Srbija preko Ministarstva.

Takođe, dodat je novi stav, kojim se omogućava napredna pretraga podataka o poljoprivrednom zemljištu. Odredba je dodata zbog uspostavljanja informacionog sistema (GIS) radi praćenja i usklađivanja sa standardima EU.

Članom 4. ovog zakona izvršena je izmena člana 61. postojećeg zakona, tako što je posle stava 2. dodat novi stav 3. koji uređuje način davanja na korišćenje bez plaćanja naknade (poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se na korišćenje bez plaćanja naknade javnim pozivom koji raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave).

Pored navedenog, uređeno je i pitanje davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, a koje ostane neizdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave, na način da to zemljište može da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period do pet godina, kao i mogućnost produženja perioda korišćenja tog zemljišta do 25 godina pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje, s tim da se poljoprivredno zemljište u površini od preko 10 hektara daje na korišćenje licima koja podnesu zahtev za davanje saglasnosti na investiciono ulaganje.

U slučaju produženja perioda korišćenja poljoprivrednog zemljišta korisnik za period za koji je produženo korišćenje zemljišta plaća adekvatan deo zakupnine.

Članom 5. ovog zakona propisana je izmena člana 62. postojećeg zakona, tako što je produžen period davanja u zakup sa 20 na 30 godina. Ova odredba je od značaja pre svega za zakupce koji bi ulagali u višegodišnje zasade sa aspekta isplativosti.

Članom 6. ovog zakona propisana je izmena člana 64. tako što je propisano da odluku o raspisivanju javnog oglasa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave u roku od 60 dana od dana donošenja godišnjeg programa.

Takođe, izmenjen je i stav 7. postojećeg zakona, tako da je propisano da početna cena zakupa zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 100% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70% prosečne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi.

Članom 7. ovog zakona propisana je izmena člana 64a postojećeg zakona, tako da je sada jasno precizirano ko ima pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa. Pored toga propisano je prvenstvo zakupa po osnovu investicija tako što se investitorima po prvi put daje mogućnost zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i to na period do 30 godina.

Članom 8. ovog zakona propisana je izmena člana 64b st. 1. i 2. postojećeg zakona kojima su redefinisane odredbe koje se odnose na pravo učešća u prvom krugu javnog nadmetanja.

Članom 9. ovog zakona propisana je izmena člana 66. postojećeg zakona u pogledu dostavljanja sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore i propisan način uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta koje je dato u zakup čime je u velikoj meri rešeno pitanje uzurpacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini što će dovesti i do smanjenja broja sudskih postupaka i troškova za iste.

Čl. 10. i 11. ovog zakona predviđeno je da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može da se stekne teretno pravnim poslom pod određenim uslovima. Pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da stekne fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije i koje ima najviše 30 hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Propisani su uslovi koje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može da bude predmet prodaje i to: koje je udaljeno od državne granice, koje nije predviđeno planom detaljne regulacije, koje nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi, koje nije predmet restitucije, koje ne pripada zaštićenim poljoprivrednim dobrima i koje ne pripada zoni bezbednosti. Fizičko lice u postupku prodaje može kupiti najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Čl. 13. i 14. ovog zakona usklađene su odredbe o inspekcijskom nadzoru i kaznene odredbe sa izmenama koje su izvršene u prethodnim članovima.

Članom 15. ovog zakona višestruko su pooštrene novčane sankcije za odgovorna lica.

Čl. 16. i 17. ovog zakona predviđene su prelazne i završne odredbe Predloga zakona.

Članom 18. ovog zakona propisano je stupanje na snagu zakona, odnosno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Press služba Vlade Srbije, 09.11.2015.