Email Print

NACRT ZAKONA O SMANJENJU EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE: PREDVIđENO JE UVOđENJE OBAVEZE MONITORINGA I IZVEšTAVANJA O EMISIJAMA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAšTE IZ INDUSTRIJSKIH POSTROJENJA


Cilj Nacrta zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte je uvođenje obaveze monitoringa i izveštavanja o emisijama tih gasova iz industrijskih postrojenja, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević-Bošković.

Bogosavljević-Bošković je u uvodnom obraćanju na trećoj sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene istakla da je Nacrt zakona, izrađen u okviru IPA projekta iz 2012. godine, prvi zakon u oblasti klimatskih promena, čime počinje zakonski da se uređuje ova oblast, a njegovo usvajanje planirano je za ovu godinu.

Ona je, otvarajući sednicu, navela da je cilj tog skupa analiza aktivnosti i postignutih rezultata u 2015. godini u oblasti klimatskih promena, kao i konsultacije po pitanju planova za 2016. godinu.

"Težnja jeste na tome da se rad u oblasti klimatskih promena unapredi, učini još transparentnijim i efikasnijim i kreira na način da ispuni potrebe sa aspekta zahteva međunarodne zajednice, procesa harmonizacije nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom, ali i održivog i konkurentnog razvoja privrede u Srbiji", ukazala je ministarka.

Ona je istakla da su izrađeni Prvi dvogodišnji ažuriran izveštaj i Druga nacionalna komunikacija obaveza Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, koji predstavljaju obavezu prema međunarodnoj zajednici, ali i prema nama samima.

Bogosavljević-Bošković je navela da ova dokumenta daju presek stanja po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, očekivani trend emisija u periodu od 2020. do 2030. godine, ali i opcije smanjenja istih.

Prepoznajući značaj uticaja promena klime i pravovremenog prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za nacionalni razvoj, resorno ministarstvo je, u saradnji sa predstavnicima Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, izradilo publikaciju "Zagrevanje useva – kako odgovoriti?", koja daje prikaz stanja po pitanju uticaja promene klime na srpsku poljoprivredu.

Ovaj dokument izrađen je kako bi se smanjili potencijalni gubici i štete u poljoprivredi uzrokovani promenama klime.

Publikacija ukazuje na činjenicu da povećanje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja može dovesti do smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima, ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja, naglasila je Bogosavljević-Bošković.

Ona je objasnila da je na osnovu ove publikacije urađena detaljna analiza potreba, troškova i dobiti od adaptacije na izmenjene klimatske uslove za sektore poljoprivrede, vodnih resursa i vodoprivrede, šumarstva i biodiverziteta.

Bogosavljević-Bošković je podsetila na to da je Srbija izradila nameravane nacionalno utvrđene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i dostavila ih Konvenciji kao prva država regiona i među prvih 10 država u svetu.

Izvor: Press služba Vlade Srbije, 09.02.2016.
Naslov: Redakcija