ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: POSLOVE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU POSLODAVAC MOżE OBAVLJATI SAM U ODREđENIM MANJE RIZIčNIM DELATNOSTIMA, AKO IMA DO 20 ZAPOSLENIH I NIJE DUżAN DA IMA POLOżEN STRUčNI ISPIT O PRAKTIčNOJ OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU. U VISOKORIZIčNIM DELATNOSTIMA POSLODAVAC JE U OBAVEZI DA ZA TE POSLOVE ODREDI LICE KOJE IMA NAJMANJE STEčENO VISOKO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA, OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO TRI GODINE U ODGOVARAJUćOJ NAUčNOJ, ODNOSNO STRUčNOJ OBLASTI
Bezbednost zaposlenih jedan je od ključnih faktora o kojima poslodavci treba da vode računa. A što je radnik bezbedniji, to je reputacija kompanije bolja. Iako je Srbija pre nekoliko godina bila u samom vrhu po broju povreda na radu u Evropi, sa godišnjim prosekom od 40 poginulih i oko 1.000 teško povređenih radnika, ta slika se polako menja.
Podaci Inspektorata za rad pokazuju da se u Srbiji u prošloj godini dogodila 21 smrtna povreda na radu, što je opet za 14% manje u odnosu na 2013. godinu. Od januara do oktobra 2015. godine inspektori rada su izvršili 699 inspekcijskih nadzora povodom smrtnih, teških sa smrtnim ishodom, teških i kolektivnih povreda na radu. Od toga 18 nadzora je izvršeno povodom smrtnih povreda na radu, 14 nadzora zbog teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, 20 nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, te 647 nadzora zbog teških povreda na radu. U 2014. godini inspektori rada su obavili ukupno 1.100 takvih inspekcijskih nadzora.
Osim toga, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu("Sl. glasnik RS", br. 91/2015), koji je stupio na snagu 13. novembra 2015. godine, trebalo bi da dovede do veće bezbednosti radnika na radnom mestu.
Kako kažu u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, odgovornost za primenu mera bezbednosti je na poslodavcu, i ne može se preneti na drugo lice. Zato su upravo izmenama i dopunama Zakona utvrđene nove obaveze poslodavaca.
Bitna novina kod organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu je podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca u određenim visokorizičnim delatnostima, po kojima te poslove može da obavlja lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje u obimu od minimalno 180 ESPB. Zatim, obaveza poslodavca je da donese program za osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, kao i uvođenje obaveze periodičnog obnavljanja osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad - kaže Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave.
Naime, utvrđivanje rokova periodične provere osposobljenosti zaposlenih na svim radnim mestima, doprineće da radnici uvek budu upoznati sa rizicima, kao i merama koje bi trebalo primene za smanjenje rizika u poslu.
Kako objašnjava direktor Inspektorata za rad Bojan Jocić, izmenama i dopunama Zakona propisano je da se periodične provere osposobljenosti za bezbedan rad zaposlenog koji radi na mestu sa povećanim rizikom, vrše najkasnije u roku od jedne godine, a na ostalim radnim mestima u roku od četiri godine od dana prethodne provere.
Istovremeno, propisano je da osposobljavanje zaposlenih poslodavac obavlja teorijski i praktično, u skladu sa programom koji on donosi, dok pre izmena i dopuna Zakona nije postojala obaveza poslodavca da donese takav program, kaže Jocić.
Novine u Zakonu su i unapređenje znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu, te stvaranje uslova za rad predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.
Jedan od ciljeva izmena je podsticanje zaposlenih da preko svojih predstavnika i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu, obezbeđivanjem prostornih i tehničkih uslova za rad predstavnika zaposlenih, u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima poslodavca - rekla je Božić Trefalt.
Ona je dodala da je posebno značajna novina kojom se uvodi obaveza poslodavaca - izvođača radova, da velike kvarove ili havarije na objektu odmah prijavi nadležnoj inspekciji rada.
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da je u dosadašnjoj praksi najveći problem u primeni Zakona pre izmena, stvarala odredba kojom je propisana obaveza poslodavca da za opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije, obezbedi propisanu dokumentaciju za njihovu upotrebu i održavanje.
- S obzirom na to da je u procesu tranzicije došlo do različitih promena u poslovanju i vlasništvu kod privrednih društava, veliki broj opreme koja se koristi ne poseduje propisanu dokumentaciju. Prema novom rešenju za opremu za rad potrebno je obezbediti svu dokumentaciju, u smislu propisa o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti. Osim navedenog, posebno je utvrđeno koju dokumentaciju poslodavac obezbeđuje kada zaposlenima daje na korišćenje opasne hemijske materije - kaže direktorka Uprave.
Podaci Inspektorata za rad pokazuju da je upravo jedan od glavnih uzroka povreda na radu nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, te nebezbedan rad na visini, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, angažovanje neobučenih radnika za rad na crno...
Dalje, izmenama i dopunama Zakona pooštreni su i kriterijumi za dobijanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i rok njihovog važenja.
- Novim rešenjem bi trebalo da se zaštite interesi poslodavaca koji koriste njihove usluge, tako što će se na bolji način obezbediti zakonitost u radu pravnih lica i preduzetnika sa licencom. Trajanje licenci ograničeno je na pet godina - navodi Božić Trefalt.
Osim toga, novom zakonskom regulativom propisano je da je poslodavac koji gradi objekte na privremenim i pokretnim gradilištima dužan da izradi elaborat o uređenju gradilišta, bez obzira na dužinu trajanja radova.
- Pre izmena i dopuna Zakona, obaveza izrade propisanog elaborata o uređenju gradilišta odnosila se samo na radove koji traju duže od 7 dana. Treba imati u vidu da je poslodavac dužan da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost u skladu sa tim elaboratom, iz čega i proizlazi značaj njegove izrade. Elaborat se uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji - objasnio je direktor Inspektorata za rad Bojan Jocić.
Prema podacima Inspektorata, smrtne povrede na radu u 2014. godini najčešće su se i dešavale u delatnosti građevinarstva, te industrije. Oko 74% od svih smrtnih povreda na radu koje su prijavljenje inspekciji, dogodilo se u tim delatnostima.
Podaci Inspektorata za rad pokazuju i da čak 43% svih smrtnih povreda na radu nastupa iz rada na crno, dok je 57% smrtno stradalih lica imalo zasnovan radni odnos.
Jocić kaže da radnici koji se angažuju bez ugovora o radu uglavnom obavljaju povremene i privremene poslove bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada.
- Pri tome se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad. Takođe, poslodavci licima koje angažuju na crno vrlo retko dodeljuju na upotrebu i korišćenje adekvatnu opremu za ličnu zaštitu na radu. Posledica svega navedenog jeste povećan rizik od povređivanja kod lica koja rade na crno, na šta nedvosmisleno i ukazuju podaci o povredama na radu - kaže direktor Inspektorata za rad.
Prema izmenama i dopunama Zakona, kada lice koje radi na crno doživi povredu, imaće ista prava na mere bezbednosti na radu, kao ono koje je zaposleno na određeno ili neodređeno vreme, objašnjava Vera Božić Trefalt.
To znači da kada inspekcija rada zatekne zaposlenog da radi na crno, smatraće da je to lice imalo ugovor o radu, odnosno inspektor rada ga "prevodi" u radni odnos, sa osnovnim ciljem da to lice može da ostvari pravo na mere bezbednosti i zdravlja na radu. Ovo je vrlo značajno kada lice koje radi na crno doživi povredu na radu, što znači da će ostvarivati prava po osnovu povrede na radu.
Božić Trefalt dodaje da će sada, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona biti donet niz podzakonskih propisa koji će omogućiti doslednu primenu Zakona u praksi.
Rezultati primene Zakona biće vidljivi nadamo se veoma brzo, odnosno, njegova dosledna primena će dovesti do smanjenja povreda na radu, što je suštinski i bio cilj donošenja ovih izmena i dopuna. Promovisanjem Zakona i pojačanim inspekcijskim nadzorom ostvariće se ovaj cilj.
Izvor: Vebsajt eKapija, Vedrana Džudža, 04.12.2015.Naslov: Redakcija