U SRBIJI PETINA STANOVNIKA NEMA RAČUN U BANCI: Finansijska inkluzija zahteva aktivne mere za razvoj e-bankarstva i m-bankarstva, a važan aspekt je i motivisanje ljudi da smanje korišćenje gotovog novca

Dve milijarde ljudi u svetu nema račun u banci, u Evropi njih 138 miliona, a u Srbiji, prema podacima Svetske banke, bez bankarskog računa je jedna petina stanovnika, rečeno je na Kopaonik biznis forumu.

Kako se čulo na panelu pod nazivom "Finansijska inkluzija: put za pravedan rast i privredu bez gotovine", u Evropskoj uniji je od 2014. godine pravo na bankarski račun garantovano zakonom.

Finansijska inkluzija, koja podrazumeva dostupnost finansijskih usluga i korišćenje bezgotovinskog načina plaćanja, dokazano utiče na privredni rast i smanjenje siromaštva.

Kategorija koja je najugroženija od finansijske izopštenosti su mladi ljudi, zatim oni sa nižim obrazovanjem i ljudi koji žive u dislociranim regionima.

Nenad Mijailović, državni sekretar iz Ministarstva finansija naglasio je da je dokazano da postoji korelacija između finansijske inkluzije i privrednog rasta, ali je ukazao na opasnost od agresivnog kreditiranja uz lošu proveru boniteta klijenata, što stvara problem i dovodi u krajnjoj instanci do finansijskih neravnoteža.

Željko Ožegović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave naglasio je da je smanjivanje gotovine u opticaju cilj ove Vlade, ali i način za smanjenje "sive ekonomije".

Prema njegovim rečima, finansijska inkluzija zahteva aktivne mere za razvoj e-bankarstva i m-bankarstva, a važan aspekt je i motivisanje ljudi da smanje korišćenje gotovog novca.

Ožegović je napomenuo da su se banke ranije utrkivale u otvaranju filijala, a sada u zemlji imamo i one koje posluju bez ijednog šaltera, jer se sve transakcije obavljaju putem interneta, dodajući da je to možda pravac u kom treba razmišljati.

Ocenjujući da je neophodno povećanje finansijske pismenosti, izneo je ideju o otvaranju info-kioska.

Dodao je da je nagradna igra sa fiskalnim računima tek prva od 68 mera od kojih se očekuje da pruži određeni doprinos edukaciji - da ljudi shvate zašto je potrebno da traže fiskalni račun i zašto je loše da država bude uskraćena za novac koji treba da joj se uplati.

Posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vladan Manić, izneo je podatak da je u 2016. godini u Srbiji 1,3 miliona penzionera primalo penziju preko tekućeg računa, a ta usluga je državu koštala 80 miliona dinara na godišnjem nivou. Sa druge strane 426.000 penzionera je primalo penziju na ruke, što je koštalo državu 811 miliona dinara godišnje. Zbog toga se, kako je naveo, razmišlja o italijanskom modelu - ograničavanja prava penzionera, odnosno da se novim penzionerima ne dozvoli opcija primanja penzija na ruke, već da moraju da otvore tekući račun.

Takođe je rekao da to Ministarstvo podržava uvođenje kartičkog sistema za dečji dodatak i druge jednokratne isplate, kako bi se kontrolisalo da li se sredstva koja se iz budžeta isplaćuju korisnicima troše namenski, primera radi za dečje cipele, a ne za duvan ili alkohol.

Izvor: Vebsajt Blic, 07.03.2017.
Izvod iz vesti