Email Print

POGLAVLJE 23: Izbor Tužioca za ratne zločine blokira brojne aktivnosti predviđene delom Akcionog plana koji se bavi ratnim zločinima. Dok se ne izabere novi Tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija, niti da se zaposle psiholozi pri Tužilaštvu za ratne zločine koji bi radili sa žrtvama


Odlaganje izbora novog Tužioca za ratne zločine blokira većinu aktivnosti koja je predviđena u delu pregovaračkog Poglavlja 23 koje se tiče ratnih zločina, pokazuje izveštaj o napretku koji je početkom godine objavilo Ministarstvo pravde.

Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija, a bez toga ne mogu da se realizuju brojne aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

U izveštaju Ministarstva pravde se podseća da je Državno veće tužilaca još 27. septembra 2016. godine poslalo Vladi Republike Srbije spisak kandidata za Tužioca za ratne zločine. Iako je od tada prošlo više od pet meseci, Tužilaštvom i dalje rukovodi vršilac dužnosti. Bez Tužioca ne mogu da se prime ni novi zamenici tužioca, a ne može da stupi na snagu ni Tužilačka strategija, čiji nacrt je već spreman.

Jedna od aktivnosti koja je blokirana je i saradnja sa Haškim tribunalom. Iako je ova stavka ocenjena sa "uspešno se realizuje", na kraju odeljka se konstatuje da se "za konkretnu saradnju sa tužiocima MKTJ u pogledu obuka i razmene iskustava čeka izbor novog Tužioca za ratne zločine".

Na izbor Tužioca i posledično usvajanje Tužilačke strategije čeka i zapošljavanje psihologa pri Tužilaštvu za ratne zločine koji bi radio sa žrtvama.

Sa druge strane, aktivnosti koje nisu direktno vezane za imenovanje tužioca se uglavnom sprovode. Pa je tako Tužilaštvo za ratne zločine počelo sa primenom Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina ("Sl. glasnik RS", br. 19/2016) i u sklopu toga su preuzeti svi predmeti ratnih zločina koji su bili u tužilaštvima opšte nadležnosti. Međutim, i kod ove stavke se stalo kod Vlade Republike Srbije koja, kako se navodi u izveštaju, još uvek nije formirala telo koje će biti zaduženo za nadgledanje sprovođenja ove Strategije.

Stavka u izveštaju koja je ocenjena kao "realizovana" je izrada izveštaja MUP-a o potrebama njihove Službe za otkrivanje ratnih zločina. U izveštaju se, između ostalog, navodi da Služba ne treba da se izmešta iz Uprave kriminalističke policije i da u narednom periodu treba zaposliti pet lica kako bi mogla adekvatno da odgovori na obaveze. Međutim, u sledećem odeljku koji se bavi sprovođenjem mera iz tog izveštaja, bez obrazloženja stoji - "nije realizovano".

Izvor: Vebsajt Danas, V. J., 07.03.2017.
Naslov: Redakcija