NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: PREDVIđENO JE DA ćE FUNKCIONER MORATI ODMAH DA PRESTANE DA RADI U STVARI U KOJOJ POSTOJI MOGUćI SUKOB INTERESA, OSIM AKO BI ODLAGANJE IZAZVALO OPASNOST. PORED TOGA AGENCIJA ćE MOćI DA POKRENE POSTUPAK I U ROKU OD PET GODINA OTKAD JE NASTALA MOGUćNOST DA JE DOšLO DO SUKOBA INTERESA. PREDVIđA SE I OBAVEZA DA FUNKCIONER ODMAH OBAVEšTAVA AGENCIJU AKO POSTOJI SUKOB INTERESA ILI čAK I MOGUćNOST DA DO ISTOG DOđE

Novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije doneće brojne novine. Jedna od njih je i to da će funkcioner morati odmah da prestane da radi u stvari u kojoj postoji mogući sukob interesa, osim ako bi odlaganje izazvalo opasnost. Pored toga Agencija će moći da pokrene postupak i u roku od pet godina otkad je nastala mogućnost da je došlo do sukoba interesa.

Kada je reč o rešavanju sukoba interesa, novim odredbama se predviđa obaveza da funkcioner odmah obaveštava Agenciju ako postoji sukob interesa ili čak i mogućnost da do istog dođe. Trenutno postoji obaveza obaveštavanja u roku od osam dana. Ipak, Nacrt novog Zakona ne predviđa obavezu prijavljivanja sukoba interesa koje ima ili možda ima sa funkcionerom povezano lice - objašnjava Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije.

I u važećem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US), kao i u Nacrtu zakona postoji mogućnost da Agencija pokrene postupak utvrđivanja javnog interesa po službenoj dužnosti.

- Novina je da će Agencija moći da pokrene postupak i u roku od pet godina otkad je nastala mogućnost da je došlo do sukoba interesa. To je interesantno, jer Agencija utvrđuje koliki je iznos imovinske koristi koju je funkcioner stekao u sukobu interesa i koju mora da vrati. Dakle, ovim se funkcioneri upozoravaju da čak i nakon pet godina od nastanka mogućnosti da dođe do sukoba interesa, koju su funkcioneri dužni da prijave, postoji mogućnost da će Agencija da obaveže funkcionera da vrati iznos koji je stekao. Naravno, pitanje je političke volje hoće li takav predlog imati većinu - objašnjava Milenović.

Milenović navodi i da se Vlada Republike Srbije, u realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23, obavezala da izmeni Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 84/2014) kako bi omogućila redovne sastanke između predsednika Koordinacionog tela i članova Saveta u cilju analize izveštaja Saveta.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije navodi i da niko ne sme da vrši pritisak na pravosuđe, te da pravosudni kadar mora imati kontinuiranu edukaciju.

Nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, Ministarstvo pravde trebalo bi da obezbedi usaglašavanje sa evropskim standardima.

- To bi konkretno značilo da građanske parnice ne traju duže od dve godine, a krivični sporovi više od pet. Suđenje u razumnom roku već je proizvod rešavanja problema suštinske nezavisnosti sudstva i potrebe za uvođenjem nezavisnosti tužilaštva, kao i drugih oblika omogućavanja pravosuđu da normalno radi. Da bismo ostvarili taj cilj, potrebno je i smanjiti uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, budžet pravosuđa i pravosudna uprava moraju biti u nadležnosti pravosuđa, a ne izvršne vlasti. Potrebno je materijalno i kadrovski ojačati pravosuđe, ujednačiti sudsku praksu, omogućiti pravosuđu da se adekvatno nosi sa neprofesionalnim sudijama i tužiocima- objašnjava Milenović.

Izvor: Vebsajt Blic, Ana Đokić, 04.09.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija