Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU


Pravna baza Paragraf Lex

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU

 

Član 1.

U Zakonu o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakona, 93/14 – dr. zakon, 121/14) u članu u članu 83. stav 6. menja se i glasi:

„Ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica, a koji nisu sačinjeni od strane adovkata, zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija).“

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

„Ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica, a koji su sačinjeni od strane advokata, zaključuju se u pismenom obliku koji podnesu stranke, a čije potpise overava javni beležnik u skladu sa propisima koji regulišu overu potpisa, prepisa i rukopisa.“

Završna odredba

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

 

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Odredbom člana 67. Ustava Republike Srbije ustanovljena je ljudsko pravo na pravnu pomoć, tako što se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Tom odredbom precizirano je da pravnu pomoć pružaju: advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, a da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.

Pojam pravne pomoći određen je odredbama člana 3. Zakona o advokaturi, koje propisuje da pružanje pravne pomoći obuhvata:

1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;

2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;

3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;

4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica;

5) posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.

S obzirom da je jedan od oblika pružanja pravne pomoći: sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava, smatramo da predložene izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu predstavljaju  usaglašavanje sa gore navedenom ustavnom odredbom i odredbama Zakona o advokaturi.

S obzirom da je dosadašnjim odredbama člana 83. Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakona, 93/14 – dr. zakon, 121/14) određeno je da je za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa ili u obliku nejavne isprave, koja se overava u postupku solemnizacije, a u slučaju poslovno sposobnih lica,  praktično isključivo nadležnan javni beležnik, a da ugovori koji nisu zaključeni na taj način ne proizvode pravo dejstvo, neophodno je ovu odredbu usaglasiti sa Ustavom.

Predloženo rešenje ima za cilj između ostalog i da postupak solemnizacije prođu ugovori koje sačine i podnesu pravno neuke stranke, dok se isprave koje sačini advokat, isključivo legalizuju, odnosno da javni beležnik na istima overava potpis stranaka u skladu sa propisima kojima je uređeno overavanje potpisa, budući da advokati raspolažu i moraju raspolagati stručnim znanjem da bi uopšte mogli sačinjavati ugovore, te nema potrebe da javni beležnici ulaze u sadržinu akata koje sačinjavaju advokati.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Član 1. Predloga zakona daje rešenje za sve uočene nedostatke važećeg Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakona, 93/14 – dr. zakon, 121/14) tako što se predviđa da u pogledu sastavljanja ugovora i drugih pravnih poslova o prometu nepokretnosti nadležnost imaju kako javni beležnici (za poslovno sposobna lica a pravno neuke stranke, u formi javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku kroz solemnizaciju), tako i advokati (za poslovno sposobna lica kojima advokat sačini ispravu, tj. ugovor ili drugi pravni posao, kada javni beležnik overava potpis na ugovoru ili drugom pravnom poslu).

Članom 2. Predloga zakona propisan je rok za stupanje na snagu zakona.

IV. ANALIZA EFEKATA PROPISA

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu obezbediće se bolje ostvarivanje ciljeva Zakona i otklanjanje uočenih poteškoća u njegovoj primeni.

V. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/2012 - prečišćen tekst), jer nedonošenje po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija, a donošenje po hitnom postupku omogućiće vraćanje pravnog prometa u redovne tokove.

Izvor: Press služba Narodne skupštine Republike Srbije, 05.01.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print