PREDNACRT ZAKONA O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: PREDVIđENO JE FORMIRANJE REGISTRA NASILNIKA - CENTRALNE EVIDENCIJE O SLUčAJEVIMA NASILJA U PORODICI, U KOJOJ ćE SE NAćI IMENA OKRIVLJENIH NASILNIKA, ALI I ONI KOJI SU SAMO PRIJAVLJENI ZA NEKI OBLIK NASILNIšTVA, KAO I ZAšTITNE MERE KOJE SU IM IZREčENE U POSTUPKU. ADVOKATI NAVODE DA SE MORA VODITI RAčUNA DA NE DOđE DO ZLOUPOTREBA, ZBOG čEGA JE POTREBNA DOBRA ISTRAGA SVAKOG SLUčAJA, KAO I UVOđENJE OBAVEZE DA SE SA SPISKA IZBRIšU IMENA OSOBA KOJE SU LAžNO PRIJAVLJENE I DA SE UTVRDI KAZNA ZA LAžNO PRIJAVLJIVANJE

Koordinatorka sigurnih kuća, Vesna Stanojević, kaže da, iako optimista, nije sigurna da će budući Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji bi trebalo da bude usvojen tokom jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pomoći ženama - žrtvama.

- Teoretski, Zakon jeste dobro zamišljen, ali je pitanje kako će se primenjivati u praksi. Pitanje je koliko je policija zaista spremna i brza za takve intervencije, posebno što znamo da i među policajcima ima nasilnika. Drugo, za reakciju koja predviđa da policija po prijavi, istog momenta izađe na teren, spreči nasilje i napravi procenu rizika moguće eskalacije nasilja je potrebna posebna obuka. Prednacrtom zakona o sprečavanju nasilja u porodici ta obuka policajaca je predviđena, ali ona traje - kaže Vesna Stanojević, koja je i i direktorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.

Mere Prednacrta zakona koje predviđaju bolju zaštitu žena od nasilnika:

• Policija izlazi na uviđaj odmah po dobijanju prijave o nasilju
• Policija sprečava nasilje i pravi procenu rizika da li to nasilje može da eskalira
• Udaljuje nasilnika, hapsi ga i određuje zadržavanje do 48 sati
• Javni tužilac u roku od 24 sata predlaže mere zaštite: udaljenje nasilnika iz stana, zabrana prilaženja žrtvi, pokretanje krivičnog postupka
• Sud donosi odluku o merama u roku od 24 sata
• Ukoliko je nasilnik pušten na slobodu, i prekrši mere zabrane (približi se žrtvi ili se vrati u stan) može ponovo da bude uhapšen. U tom slučaju izriče mu se 60 dana zatvora.

Prednacrt zakona predviđa i da bi u skladu sa procenom rizika, policija gotovo obavezno morala da udalji nasilnika iz stana, kao i mogućnost da ga uhapsi i odredi zadržavanje. O toj meri obaveštava javnog tužioca, koji u roku od 24 sata može da donese određene mere: udaljavanje nasilnika iz stana, zabrana prilaženja žrtvama, pokretanje krivičnog postupka.

- Problem je što većina žena čiji su muževi nasilnici nemaju svoje domove, već žive kao podstanari, koji mesecima ne plaćaju kiriju i koje se u situacijama reakcije policije, i same nađu na ulici sa decom - objašnjava Stanojevićeva.

Koordinatorka sigurnih kuća navodi da je mera po kojoj se nasilnik izbacuje iz stana, čak i ako je njegovo vlasništvo, predviđena i Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) iz 2005. godine.

- Taj Zakon se primenjuje 11 godina, pa je opet bilo slučajeva da muževi nasilnici ostaju u stanovima čiji su vlasnici žene žrtve, da menjaju brave u kućama koje su zajednički stvorili, a žene ostaju na ulici. Po tom Zakonu su vođeni građanski postupci koji su trajali beskonačno dugo. Prednacrt zakona je krivični i to je bitna razlika jer to znači da bi postupci trebalo da se završavaju mnogo brže. Međutim, bojim se da ćemo za par godina ponovo voditi iste razgovore na temu kako zaštititi žene od muževa nasilnika - kaže Stanojevićeva.

Prema Prednacrtu zakona, u slučajevima da nasilnik prekrši zabranu prilaženja žrtvi, može ponovo da bude uhapšen i odveden kod sudije za prekršaje, koji može da mu izrekne kaznu od 60 dana zatvora, a koja se odmah izvršava.

Sve mere zaštite biće popisane u Registru nasilnika. Registar nasilnika je u stvari Centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici u kojoj će se naći imena okrivljenih nasilnika, ali i oni koji su samo prijavljeni za neki oblik nasilništva, kao i zaštitne mere koje su im izrečene u postupku.

Advokat Nebojša Perović boji se da bi u tim slučajevimo moglo da dođe do zloupotreba.

- Dobro je da postoji spisak osoba sklonih vršenju nasilja u porodici, ali se mora strogo voditi računa da ne dođe do zloupotreba. U praksi je moguće da žena lažno prijavi muškarca kako bi ga izbacila iz stana, moguće je i da deca lažno prijave roditelje za nasilje, ljuta jer im se ne ispunjavaju sve želje... Zato je potrebna dobra istraga svakog slučaja, obaveza da se sa spiska izbrišu imena osoba koje su lažno prijavljenje i da se utvrdi kazna za lažno prijavljivanje - kaže advokat Perović.

Izvor: Vebsajt Blic, T. M. S., 31.08.2016.
Naslov: Redakcija