Email Print

KOLIKO JE PRAVOSUĐE IZGUBILO ŠTRAJKOM ADVOKATA


Advokatska komora Beograda (AKB) najavila je tokom štrajka advokata da će pokrenuti disciplinski postupak protiv kolega koje se nisu pridržavale odluke o obustavi rada. Još uvek nije poznato o koliko advokata je reč, a Dragan Palibrk, predsednik Disciplinskog suda AKB, u razgovoru za Danas Pravo kaže da do danas nije pokrenut nijedan postupak.

- Kao predsednik Disciplinskog suda AKB-a do danas nisam dobio nijedan optužni akt disciplinskog tužioca Komore, kojim bi se pokrenuo postupak protiv nekog kolege, kaže Palibrk.

  • Koliko je pravosuđe izgubilo štrajkom advokata, koji je okončan u sredu, budući da je ono prethodnih dana bilo, maltene, paralisano?

- Mnogo. Jasno je da je advokatura sastavni, neizostavni deo pravosuđa i da ono ne može da funkcioniše bez advokata. Šteta koja je nastala je velika - najpre za građane, zatim za advokaturu i, na kraju, za državu. Dakle, šteta je nemerljiva.

  • Da li su advokati bili složni tokom štrajka?

- Veoma sam zadovoljan stepenom složnosti i solidarnosti. Veliki broj kolega je lično meni davao podršku u ovome što radim i zato sam imao snage da budem jedan od predvodnika cele priče.

  • Ipak, u javnosti se, nakon što AKB nije postupila po preporuci Advokatske komore Srbije o obustavi rada, stvorio utisak da je opet oživeo raniji sukob između dve komore. Ima li istine u tome?

- Moj stav je da predstavnici najviših funkcija u organima komore ne smeju da unose lične animozitete onda kada zastupaju interese advokature. Lično se već četiri godine svim silama borim da, svojim autoritetom, pomirim te strasti, nesuglasice, animozitete i lične sujete. Dakle, ne kažem da svega toga nema, ali uvek ću činiti sve da do toga ne dolazi, ili bar da to ne utiče na normalno funkcionisanje dve komore. Uvek se mora imati u vidu da su nas na funkcije u komorama birale kolege i da mi zastupamo svih 7.500 advokata u Srbiji.

  • Prethodnih dana smo mogli čuti ocenu da je advokatura u Srbiji izuzetno moćna i uticajna, čak toliko da može da ucenjuje državu?

- Ne bih mogao da se složim. Činjenica je, ponavljam, da je advokatura neizostavni deo pravosuđa. Funkcija koju obavljamo u društvu nam je jaka i kao što mi državu shvatamo ozbiljno, tako i ona mora nas da shvati.

  • Svojevremeno ste bili advokat Aleksandra Vučića, koji vam je i kolega s fakulteta. Da li ste ga zvali tokom štrajka i tražili pomoć u rešavanju problema?

- Nijednom ga nisam pozvao da u bilo kom smislu pomogne u rešavanju ovog pitanja.

  • Očekujete li da će svi zahtevi advokata biti uvaženi kada je reč o paušalnom porezu? Koje rešenje je prihvatljivo za advokate, odnosno na čemu ćete insistirati u radu komisije za pronalaženje rešenja?

- Komisija tek treba da se formira. U njoj će biti po tri člana iz redova advokature - jednog predstavnika bira beogradska Komora, a dva AKS - kao i tri iz redova ministarstava, i to dva iz Ministarstva finansija i jedan iz Ministarstva pravde. Ono na čemu će advokati insistirati jeste da bilo koje pojedinačno rešenje o paušalnom porezu, odnosno o svim obavezama, ne može biti veće od 41 odsto u odnosu na prošlogodišnje. To je minimum zahteva. Međutim, mi nismo ni sa tim zadovoljni, jer smatramo da za to ne postoje uslovi. Na sastanku sa ministrima pravde i finansija, na kojem sam bio prisutan, dogovorili smo da komisija stvori korektive po kojima će rešenja biti manja od 41 odsto.

  • Advokati tvrde da imaju i manje posla...

- Tačno. Doneti su zakoni kojim su nam oduzeta mnoga ovlašćenja. Izgubili smo bar četvrtinu posla. I umesto da to bude osnov za smanjenje poreza, država nam je isti povećala.

Na ivici egzistencije

  • Da li advokati zarađuju dosta novca, kako preovladava mišljenje među građanima, ili je to privilegija malog broja predstavnika ove profesije?

- To je totalna zabluda. Advokaturom se bavim 21 godinu i dobro poznajem strukturu ovog posla, pa mogu da kažem da je 70 odsto advokata, kada izmiri sve troškove, na ivici egzistencije. Oko 20 odsto je srednja klasa i samo 10 odsto advokata zarađuje veliki novac. Ali, tih deset odsto nije adekvatan uzorak.

Izvor: http://www.danas.rs, Boban Karović