Email Print

PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: PREDLOG ZAKONA PREDVIđA MOGUćNOST UVOđENJA PROFESIONALNIH UPRAVNIKA ZA ZGRADE SA 30 I VIšE STANOVA, KOJI ćE DOBIJATI LICENCU OD PRIVREDNE KOMORE SRBIJE. ONI ćE OD VLASNIKA KOJI IZDAJU STANOVE ZAHTEVATI SVE PODATKE O PODSTANARIMA, šTO ćE DRżAVI OMOGUćITI VEćU NAPLATU POREZA NA KIRIJE OD 20 ODSTO. ZA STANODAVCA KOJI UPRAVNIKU ZGRADE NE PRIJAVI PODSTANARE PREDVIđENA JE NOVčANA KAZNA OD 5.000 DO 50.000 DINARA


Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada nalazi se u skupštinskoj proceduri i biće usvojen do kraja februara 2016. godine. Njime nisu predviđeni novi nameti građanima, ali jeste obaveza da svaka zgrada formira skupštinu stanara i odabere upravnika. Ukoliko to ne učini, lokalna samouprava imenovaće profesionalnog upravnika koji će o trošku stanara voditi računa o održavanju stambene jedinice. Novina je i da niko neće moći da izbegne plaćanje zajedničkih troškova - od sitnih popravki do rekonstrukcije krova ili fasade.

Prljave i nesređene zgrade uglavnom su posledica loše organizovanosti stanara, tvrde u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture. Tamo gde postoji volja da se nešto promeni, uglavnom nema saglasnosti. Ubuduće, prosta većina prisutnih moći će da donese odluku u ime svih stanara. Ukoliko je potrebno nešto platiti zakon će obezbediti da trošak svi, bez izuzetka, podjednako snose.

"Onaj koji održava zgradu, to pravno lice, fakturiše svoje troškove svakom stanaru pojedinačno, šalje mu svoj račun za izvršene radove prema troškovima kako su određeni odlukom stanara, i ako se ne plati, po Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014), taj račun, ta faktura ima snagu verodostojne isprave i moći će da se izvrši prinudno izvršenje kod privatnih izvršitelja", kaže pomoćnica ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković.

Predlogom zakona održavanje zgrada postaje javni interes. Lokalne samouprave će tako, na primer, moći da odrede fasade koje moraju da se obnove. Deo sredstava pokriće budžet, ali će većinu troškova plaćati stanari. Država na taj način, upozoravaju iz udruženja "Ko gradi grad", obavezu sa svog terena prebacuje na građane.

"Nisu ljudi bahati i obesni pa žive u loše izolovanim stanovima i sa trulim fasadama, nego prosto nisu u mogućnosti da ih srede. I u tom smislu umesto da napada koren problema, a to je siromaštvo, država zapravo uvodi nove mere prinudne naplate i prinudne uprave. Dakle, ono što je posledica siromaštva rešava daljim osiromašivanjem građana", ističe Marko Aksentijević iz udruženja "Ko gradi grad".

Argument nadležnih je da su zgrade u vlasništvu stanara, a ne države, pa su zato i dužni da o njima brinu. Procena gradskih vlasti je da samo u Beogradu ima skoro 7.000 zgrada koje niko ne održava. Novac, kažu, ne može biti izgovor.

"Ko nema novac postoji socijalna politika grada i Vlade i taj ko nema novac može da konkuriše da dobije sredstva ukoliko nema dovoljno sredstava. Kada živite u zajednici morate da poštujete pravila. Ko želi da sam odlučuje o tome on može da živi izdvojeno u nekoj kući. Ko živi u zgradi zajedno sa drugim stanarima mora da kreira uređenje te zgrade, održavanje zgrade to je naprosto interes svih", smatra gradski menadžer Beograda, Goran Vesić.

A da li se javni interes poštuje i da li su se zgrade organizovale u skladu sa Predlogom zakona biće objavljeno u Registru stambenih jedinica, u koji će biti upisana svaka zgrada u Srbiji.

Opštine će imati rok od šest meseci od početka primene ovog zakona, koja će početi osmog dana od njegovog usvajanja, da uvedu Registar stambenih zgrada na svojoj teritoriji, a nakon toga će sve zgrade imati rok od tri meseca da se usklade sa novim propisima.

Zgrade koje imaju pet i manje stanova neće morati da imaju skupštine stanara, ali će morati ugovorima da regulišu održavanje zgrade.

Predlog zakona predviđa mogućnost uvođenja profesionalnih upravnika za zgrade sa 30 i više stanova, koji će dobijati licencu od Privredne komore Srbije. Oni će od vlasnika koji izdaju stanove zahtevati sve podatke o podstanarima, što će državi omogućiti da dobije detaljnu bazu iz koje će se tačno videti ko iznajmljuje stan i na kojoj adresi. To će doneti i mogućnost veće naplate poreza na kirije od 20 odsto, koji danas plaća tek oko jedan odsto stanodavaca.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 259.479 stanova koji se izdaju. Samo u Beogradu ih je 73.915. Ukoliko se uzme da je prosečna mesečna kirija 200 evra i da će najmanje 100.000 stanova imati profesionalnog upravnika, to znači da bi država svakog meseca na ime poreza od izdavanja stanova mogla da profitira tačno četiri miliona evra.

Zastupni Udruženja podstanara Mirko Mirković kaže da stanodavci neće moći da se izvlače na priču da su im u stanu rođaci kako bi izbegli plaćanje poreza. - Poreznici nisu naivni. Lako je i proveriti priču o srodnicima, jer su podstanari danas najčešće studenti iz različitih gradova. -

- Tek nekoliko hiljada stanodavaca je dosada plaćalo porez na kiriju. Problem je i to što nijedna insitucija u državi nije imala bazu stanodavaca. Sada bi to možda moglo da se promeni, a stanodavci bi veće troškove mogli da prevale na podstanare. Porez od 20 odsto tako bi, recimo, kiriju od 200 evra mogao da poveća za 40 evra - kaže jedan od stanodavaca koji se ovom problematikom bavi poslednjih nekoliko godina.

S druge strane, Mirko Mirković, advokat i zastupnik Udruženja podstanara kaže da bi masovnija naplata poreza teško mogla da se prevali na kirije jer podstanari nemaju novca. - U slučaju povećanja kirije, podstanari bi počeli da se sele u druge jeftinije stanove - ocenio je Mirković.

Izvor: Vebsajt RTS, Blic, Tanjug, 03.02.2016.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija