Email Print

INICIJATIVA ZA UVOĐENJE SUDOVA ZA RADNE SPOROVE: Sudovi rada bi trebalo da rešavaju sporove povodom otkaza, za utvrđivanje postojanja radnog odnosa, povodom neisplaćenih zarada ili uskraćivanja prava na odmore ili odsustva. Ovim bi se obezbedilo da sudije sudova rada, baveći se isključivo radnim sporovima i unapređivanjem u toj oblasti, steknu značajno iskustvo, da usaglase praksu i brže i efikasnije rešavaju radne sporove


Radni sporovi u Srbiji u proseku traju oko tri, a neki epilog dobiju tek posle sedam i više godina. Zbog toga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo inicijativu da se uvedu sudovi za radne sporove koji bi efikasnije i brže rešavali probleme radnika sa poslodavcima.

Zoran Lazić, pomoćnik ministra, kaže da je za uspostavljanje sudova rada potrebno vreme, kako za pripremu pravnog osnova za njihovo uspostavljanje, odnosno donošenje zakona, tako i za reorganizaciju sudova.

- Ministarstvo za rad je pokrenulo inicijativu za izmene zakona i reorganizaciju sudova kojim bi se uveli sudovi rada, kao specijalizovani sudovi koji bi rešavali radne sporove. Nadležnost za pripremu zakona kao pravnog osnova za osnivanje sudova rada je u delokrugu Ministarstva pravde, tako da mi ne možemo da odlučujemo o tome - kaže Lazić.

Sudovi rada bi trebalo da rešavaju sporove povodom otkaza, za utvrđivanje postojanja radnog odnosa, povodom neisplaćenih zarada ili uskraćivanja prava na odmore ili odsustva. Ovim bi se obezbedilo da sudije sudova rada, baveći se isključivo radnim sporovima i unapređivanjem u toj oblasti, steknu značajno iskustvo, da usaglase praksu i brže i efikasnije rešavaju radne sporove.

Prema mišljenju Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, radni sporovi ne bi smeli da traju duže od tri meseca. Ona smatra da je situacija loša zbog dužine trajanja i neefikasnosti sudova i svaki pokušaj da se to popravi je dobar.

- Najviše sporova je u vezi sa otkazima i to je u poslednje vreme sve izraženiji problem. Samo u prošlom mesecu smo kao sindikat pokrenuli 12 postupaka. Danas otkaz dobijaju i doktori nauka sa dve godine do penzije - kaže Savićeva.

Ona navodi da u idealnim slučajevima sporovi traju tri godine, a najčešće pet. Najčešće su tužbe zbog neisplaćenih zarada, prekovremenog rada, smenskog rada, mobinga... A za mobing, pozitivnih presuda po radnika je veoma malo, jer je to nedelo teško dokazati.

- Po broju sporova preduzeća u restrukturiranju prednjače, ali u poslednje vreme ima sve više i tuženih privatnih kompanija. Domaće kompanije su češće u ulozi tužene strane, a strane kada potpišu ugovor, poštuju ga u zarez - kaže Savićeva.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 29.12.2016.
Naslov: Redakcija