ZAKON O SARADNJI SA HAŠKIM TRIBUNALOM: TRIBUNAL SMATRA DA SRBIJA TREBA DA IZMENI SVOJE ZAKONODAVSTVO TAKO DA GARANTUJE USKLAđENOST SA MEđUNARODNIM OBAVEZAMA
Sudsko veće Haškog tribunala u slučaju trojice pripadnika političke stranke optuženih za nepoštovanje suda, danas je primetilo da Srbija treba pod hitno da promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu sa međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje optuženih
"Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međuanrodnih obaveza. Ako sprsko domaće zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora da pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama", ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu o saradnji sa Tribunalom.
Sudsko veće Tribunala je u odluci navelo da Srbija, nakon obaveštenja od 18. maja, da je sudija prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zaključio da prema srpskom Zakonu o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše jugoslavije od 1991. godine ("Sl. list SRJ", br. 18/2002 i "Sl. list SCG", br. 16/2003) nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje optuženika, nije ukazala kako će ta odluka uticati na njenu obavezu na saradnju sa Tribunalom.
Viši sud je naime zaključio da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljenjene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što ovde slučaj jer se optuženi terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke.
Iako navodi da razume stav Srbije da je iscrpela sva pravna sredstva kako bi postupila po nalogu Tribunala za izručenje radikala i da više ništa u vezi sa tim ne može da uradi, Tribunal napominje da je u osnovi ovog slučaja pitanje da li je država obavezna da sarađuje sa Tribunalom u svim slučajevima ili samo onim koji se tiču kršenja međuanrodonog humanitarnog prava.
Analizirajući član 29 Statuta Tribunala, sudsko veće je zaključilo da je Srbija dužna da sarađuje "po svakom zahtevu za asistenciju", pa i u slučaju koji se tiču nepoštovanja suda.
Takođe je napomenulo da iako nepoštovanje suda nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, praksa tribunala "snažno utvrđuje" da se nadležnost Tribunala prostire i na krivična dela nepoštovanja suda, kako se ne bi osujetila njegova uloga.
Sudsko veće je takođe primetilo da Srbija u početku nije osporavala nadležnost Tribunala za slučajeve nepoštovanja suda, kao i da odluke sudije za prethodni postupak i Višeg suda nisu u skladu sa godinama saradnje između Srbije i Tribunala uključujući i pitanja kao što su hapšenje i izručenje optuženih za nepoštovanje suda.
Zbog toga je ponovio svoj zahtev da Srbije svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o preduzetim koracima na ispunjenju njenih međunarodnih obaveza i naredio da sarađuje sa Tribunalom "po svim pitanjima".
Izvor: Tanjug, 02.08.2016.Naslov: Redakcija