Email Print

USTAV RS: Dogovorene izmene Ustava za sada se tiču samo pravosuđa, ali ima naznaka da će se menjati i način izbora predsednika Srbije, kao i preambula o Kosovu. Za prvu fazu izmena najvišeg pravnog akta Srbija je izdvojila više od pola miliona evra


Srbiju uskoro očekuje pitanje svih pitanja - da li će se i kako izboriti sa pritiscima da iz Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) izbriše preambulu o Kosovu. U ovo doba 2017. godine, naime, Srbija bi trebalo da dobije nov Ustav, koji će biti izglasan na referendumu.

Dogovorene izmene Ustava za sada se tiču samo pravosuđa, ali ima naznaka da će se menjati i način izbora predsednika Srbije, kao i preambula o Kosovu. Za prvu fazu izmena najvišeg pravnog akta Srbija je izdvojila više od pola miliona evra.

Vlasti u Beogradu su se još prošle godine Akcionim planom obavezale da će 2017. godine menjati Ustav. Ipak, do sada je malo toga urađeno, ako se uzme u obzir da će polovina 2017. godine proći u kampanji za predsedničke izbore i da neće biti dovoljno vremena za rad na ozbiljnim temama, poput rada na novom Ustavu.

Nezavisno pravosuđe

Ovo je stavka oko koje ne bi trebalo da bude dileme. Ona se odnosi na način biranja članova Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji, prema zahtevu iz EU, ne bi trebalo da budu birani u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi se obezbedila nezavisnost domaćeg sudstva.

U Akcionom planu za Poglavlje 23, koji je usvojen na sednici Vlade, stoji da je završena analiza sadašnjeg Ustava i da su predložene moguće izmene, kao i da je izveštaj o tome prosleđen Vladu i Narodnu skupštinu Republike Srbije. Sve to je završeno još krajem prošle godine, a tek ove nedelje je održana prva javna rasprava.

- Ministarstvo pravde će dati dominantan značaj stavovima Visokog kasacionog suda u kom pravcu treba da idu izmene Ustava, ali ćemo čuti šta o njima misli i civilno društvo i demokratski izabrani predstavnici građana. Sigurni smo da će stav sudstva biti zasnovan na temeljnoj, stručnoj i sveobuhvatnoj analizi stavova Venecijanske komisije - naveo je Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde, na konferenciji "U susret izmenama Ustava: ustavni položaj sudstva".

U Akcionom planu se navodi da je za analizu aktuelnog Ustava, predlaganje izmena, iniciranje promene i izradu novog teksta najvišeg pravnog akta izdvojeno iz budžeta 560.543 evra, a nije poznato koliko će novca biti opredeljeno za raspisivanje i održavanje referenduma.

Ipak, opšti je stav da ovo neće biti jedine izmene Ustava, što bi trebalo da znači da će troškovi biti još veći. Među političkim funkcionerima i u javnosti se uveliko priča o čemu će građani još odlučivati.

Biranje predsednika države u parlamentu

Ovu opciju prvi je pomenuo aktuelni predsednik Srbije. On je prošle godine izjavio da se i u vreme pisanja važećeg Ustava zalagao da se predsednik Srbije bira u parlamentu, ali da je tadašnji predsednik bio za direktan izbor.

- Stekneš poverenje većine građana, a potom predstavljaš zemlju, a da ne određuješ predsednika vlade, ne sastavljaš vladu kao što to rade ostali predsednici direktno izabrani, poput predsednika Rusije, SAD ili Francuske. Mislim da je tu Ustav ostao manjkav. Teško ga je promeniti, ali u toku nekih promena Ustava, mislim da bi to moglo da se izvede. Treba rešiti: ili će predsednik imati moć, ili će ga birati Narodna skupština sa težim uslovima da ga razreši nego što ga bira - rekao je tada predsednik Srbije.

Promena ili brisanje preambule o Kosovu

Poznato je da EU i zapadne zemlje već dugo vrše pritisak na Srbiju da iz Ustava izbaci preambulu o Kosovu, ali je pitanje da li bi takva odluka dobila podršku dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini i većine građana na referendumu. Nije nerealno da Srbija načini manje bolan korak, a to je da promeni preambulu o Kosovu i Metohiji. Stručnjaci predlažu da se u njoj navede da je KiM deo Srbije koje trenutno nije pod njenom vlašću.

Profesorka Pravnog fakulteta Union Violeta Beširević navodi da je još uvek nema zvaničnog stava oko povezanosti članstva u EU i brisanja preambule. Ipak, ona dodaje da ako to pitanje dođe na red njen tekst bi trebalo preformulisati.

- Potrebno je pronaći ustavnu formulaciju koja neće blokirati političke procese, već će primenu Ustava na KiM vezati za vršenje suverene vlasti. To bi bilo slično rešenje onom koje je postojalo u Ustavu SR Nemačke, koji se od usvajanja odnosio i na DR Nemačku, ali je počeo da se na toj teritoriji primenjuje nakon ujedinjenja dve Nemačke - objašnjava Beširevićeva.

Izvor: Vebsajt Blic, Nataša Latković, 01.12.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija