Email Print

U PRIPREMI ZAKON O LIČNOM BANKROTU: LIčNI BANKROT SE PROGLAšAVA KADA DUżNIK VIšE NE MOżE DA IZMIRUJE OBAVEZE PREMA BANKAMA, PORESKOJ UPRAVI ILI JAVNIM PREDUZEćIMA. NA PRODAJU SE NUDI IMOVINA I IMENUJE STEčAJNI UPRAVNIK KOJI BRINE I O NJEGOVIM FINANSIJAMA. DUżNIKU SE OSTAVLJA DEO NOVCA POTREBAN ZA EGZISTENCIJALNI MINIMUM I ON IMA PRAVO DA ZADRżI DEO IMOVINE KOJI JE IZUZET OD STEčAJA


Ne postoje pravne prepreke za donošenje Zakona o stečaju nad imovinom fizičkih lica, ali bi bilo dobro sačekati i pažljivo osmisliti koncept i rešenje za prezadužene građane Srbije, kaže dr Vuk Radović, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Iako je većina zemalja u okruženju već usvojila ovaj propis, u Srbiji se o ličnom bankrotu još govori sa oprezom. Do kraja godine, kada je rok da radna grupa za izradu Strategije za rešavanje problematičnih kredita predstavi ovu studiju Vladi i Narodnoj banci Srbije, trebalo bi da bude jasnije da li ćemo i kada dobiti propis o ličnom stečaju koji bi dao novu šansu dužnicima koji nisu u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze.

Prof. Radović, koji je učestvovao u izradi Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014) 2009. godine i njegovim izmenama pet godina kasnije, objašnjava da je i tada bilo reči o uvođenju ličnog bankrota, ali se odustalo jer nismo bili "zreli" za ovakve izazove.

Ovaj propis bi, kako je to objašnjeno u anglosaksonskoj literaturi, trebalo da štiti "poštenog a nesrećnog građanina" (koji se spletom okolnosti našao u nezavidnoj finansijskoj situaciji). Stečaj fizičkih lica je osetljiv jer se može i zloupotrebljavati, zbog čega je važno da se pažljivo odabere model koji ne bi ugrozio interese poverilaca, ali ne bi ni dodatno pogoršao situaciju osobe čija je imovina pod stečajem – kaže prof. Radović.

On naglašava da je bitno da se pre svega dobro uredi ceo postupak, da se odredi koji model bankrota će biti primenjivani, ali i da bude precizirano šta je izuzeto od izvršenja, tj. šta ne može da bude prodato u stečaju.

Svakako, predlaže, ne bi bilo loše da sačekamo i da vidimo kakva su iskustva u tom pogledu imale zemlje u okruženju.

Lični bankrot se inače proglašava kada dužnik više ne može da izmiruje obaveze prema svojim poveriocima (na primer, bankama, Poreskoj upravi ili javnim preduzećima). Na prodaju se nudi njegova imovina i imenuje stečajni upravnik koji, između ostalog, brine i o njegovim finansijama. Dužniku se ostavlja deo novca potreban za egzistenciju (egzistencijalni minimum), i on ima pravo da zadrži deo imovine koji je izuzet od stečaja.

U svetu postoje dva koncepta ličnog stečaja – anglosaksonski i kontinentalni. U SAD kada pojedinac zapadne u dužničku krizu povereniku predaje svu imovinu, a dugovi mu se po okončanju stečaja otpisuju. Evropski model je drugačiji. Prezaduženi se predaje u ruke supervizora, prodaje mu se imovina, nastavlja da radi i otplaćuje dugovanja. Supervizor, inače, određuje i sumu novca koja je dovoljna za preživljavanje. Određen je spisak stvari koje se ne mogu prodavati radi namirenja obaveza, poput odeće, obuće i drugih predmeta za ličnu upotrebu, kao i hrane i ogreva za tri meseca za dužnika i njegovu porodicu. Sve ostalo ide na doboš.

Bliži nam je ovaj drugi model koji funkcioniše po principu da dužnik narednih pet do osam godina radi za poverioce, ali će posle toga imati šansu za novi početak, jer će biti oslobođen odgovornosti za isplatu svih svojih dugovanja. Anglosaksonski model je drugačiji. Američko društvo je produžnički orijentisano, oprašta dugove, ali takođe predviđa i izuzeće nekih dugovanja. Tako na primer od trenutka proglašenja stečaja, građanima se opraštaju dugovi prema bankama (tamo su banke prilično nasrtljive i lako daju kredite, pa se na neki način smatraju i odgovornim za lošu procenu klijenta koji ne može da vraća novac), ali im se ne otpisuju zaostale alimentacije, na primer, jer država ima politiku koja štiti interes deteta – kaže prof. Radović.

U Narodnoj banci Srbije kažu da su se sve nadležne institucije koje su učestvovale u izradi Strategije za rešavanje problematičnih kredita ("Sl. glasnik RS", br. 72/2015) usaglasile da potreba, izvodljivost i izbor trenutka uvođenja okvira za lični stečaj u Srbiji moraju biti pažljivo razmotreni, kao i da uvođenje takvog okvira nije neposredni prioritet.

Strategijom za rešavanje problematičnih kredita ističe se i vreme neophodno da se ispune potrebni preduslovi za uspostavljanje delotvornog režima ličnog stečaja – kažu u NBS.

Razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišljenju stručne javnosti, jesu to što ovako osetljivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog sistema, ali i veću platežnu moć građana. U zemlji u kojoj se minimalnom zaradom ne mogu pokriti ni računi za stan od 80 kvadrata, a prosečna plata ne pokriva ni statističku potrošačku korpu, teško se može govoriti o sprovođenju ovakvog zakona.

Imajući u vidu odredbe strogog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015) postoji potreba za nekom vrstom zaštite dužnika – kaže advokat Vojin Biljić. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi praviti razliku između dužnika koji izbegavaju plaćanje svojih obaveza i onih koji jednostavno tuđom krivicom nisu u stanju da izmire obaveze, pa i onih koji su propustima države dovedeni u lošu finansijsku situaciju.

Ako već imamo strog sistem odgovornosti prema obavezama koje ne izmiruju građani, isti princip bi trebalo da se primenjuje i prema državi. Nezamislivo je da porodilja kojoj država kasni sa isplatama snosi teret tog propusta države, isto kao što je nezamislivo da se naknade za nezaposlene isplaćuju sa zakašnjenjem. O funkcionalnosti sistema socijalne pomoći i da ne govorim – objašnjava on.

Na portalu "Doboš", koji se od 2010. godine bavi oglašavanjem nepokretnosti koje su bile sredstvo obezbeđenja kredita, kažu da je u ovom trenutku oglašeno 1.670 nekretnina, uglavnom kuća i stanova, što je 60 odsto od ukupnog broja nepokretnosti koje su na prodaju.

Od početka 2016. godine broj oglasa je povećavan za četiri do šest odsto mesečno, što ne mora da znači da je više nekretnina otišlo na doboš niti da je ekonomska situacija u Srbiji lošija, nego da su ove prodaje tek stigle na red, s obzirom na to da je reč o kreditima od pre pet godina – kažu na ovom portalu.

Na pitanje šta očekuju ukoliko u Srbiji zaživi i lični bankrot za fizička lica, oni kažu da bi to trebalo posmatrati kao alat u korist dužnika, kroz koji će oni moći da "okrenu novi list" i stave tačku na problematičnu finansijsku situaciju u kojoj se nalaze.

Budući da je ovo za nas nešto novo i da je odnos javnosti prema ličnom bankrotu u ovom trenutku negativan, verovatno će proći dosta vremena dok zaživi u praksi. Međutim, za razliku od stečaja pravnih lica, gde se celokupna imovina dužnika rasprodaje, a on prestane da postoji, stečaj nad imovinom fizičkog lica podrazumeva i finansijsku rehabilitaciju prezaduženih pojedinaca. Za fizičko lice stečaj može predstavljati šansu za novi finansijski početak.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 01.06.2016.
Naslov: Redakcija