Email Print

NACRT ZAKONA O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: SVE ODUZETE NEKRETNINE I NEPOKRETNOSTI KOJE NEMAJU żIVE ZAKONSKE NASLEDNIKE, BIćE VRAćENE ILI NADOKNAđENE, NA OSNOVU ZAHTEVA ZA POVRAćAJ IMOVINE, KOJI SE PODNOSI AGENCIJI ZA RESTITUCIJU. ROK ZA PODNOšENJE ZAHTEVA JE TRI GODINE OD STUPANJA ZAKONA NA SNAGU


Imovina žrtava Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika biće vraćena jevrejskim opštinama u Srbiji, odnosno Savezu jevrejskih opština. Osim toga, iz budžeta Republike Srbije svake godine biće izdvajano 950.000 evra kao finansijska podrška Savezu jevrejskih opština u narednih 25 godina. Ova zakonska rešenja, o kojima se dugo govorilo, deo su Nacrta zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, dokumenta koji bi ove nedelje trebalo da se nađe pred članovima Vlade Republike Srbije.

Prema nacrtu, zahteve za restituciju oduzete pokretne i nepokretne imovine podnosiće jevrejske opštine na čijoj se teritoriji imovina nalazi. Rok za podnošenje zahteva je tri godine. Kako objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, tehnička rešenja iz Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) primenjivaće se i u ovim slučajevima.

- Kada neka imovina ostane bez naslednika, po pravilima opšteg imovinskog prava trebalo bi da pripadne državi, ali je ovde specifična situacija zbog sudbine jevrejske zajednice u Srbiji koja je na surov način gotovo potpuno nestala tokom Drugog svetskog rata. Međutim, ovde se ne radi o odgovornosti Srbije za Holokaust. Kraljevina Jugoslavija bila je žrtva agresije, Srbija je bila okupirana u Drugom svetskom ratu. Nedićev okupacioni režim je bio kvislinški, a Srbija je bila deo antifašističke koalicije. Reč je, dakle, o aktu solidarnosti sa našim sugrađanima Jevrejima, koji u Beogradu žive duže od 500 godina, i koji su u tom periodu pretrpeli užasno stradanje - kaže Sekulić.

Ovaj stav formulisan je i u Nacrtu zakona. "Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu (oduzimanje, vraćanje i sl.) imaju se tumačiti isključivo kao izražavanje saosećanja, solidarnosti i razumevanja Republike Srbije za stradanje jevrejskog naroda na svojoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine, odričući svaku odgovornost Republike Srbije za strahovite patnje i štetu nanetu žrtvama Holokausta i drugim žrtvama nacizma na svojoj teritoriji, u uslovima neprijateljske okupacije."

Nacrtom zakona predviđena je i finansijska podrška države Savezu jevrejskih opština, a propisano je i u koje svrhe može biti utrošeno 950.000 evra godišnje. Sredstva se mogu koristiti za naučno proučavanje i istraživanje perioda holokausta i drugih zločina nacista, kao i obrazovanje o Holokaustu, finansijsku podršku preživelim žrtvama Holokausta, ali i školovanje i stipendiranje studenata, mladih talenata i naučnika iz Republike Srbije ili u humanitarne svrhe u Republici Srbiji. Ona mogu biti korišćena i kao finansijska podrška jevrejskoj zajednici u našoj zemlji. O upravljanju novcem staraće se Odbor za nadzor. Ovaj novac, kako ističe Strahinja Sekulić, neće biti korišćen za, na primer, izgradnju memorijalnog centra na Starom sajmištu, mestu gde je bio ozloglašeni logor za Jevreje, kasnije i Srbe i Rome, "jer bi to značilo da se imovinom jevrejskih žrtava obeležava mesto gde su stradali". - Dužnost je države, a to je i njena namera, da dostojno obeleži Staro sajmište, ali i Topovske šupe, Banjicu, Jajince, koji su bili deo tog sistema ubijanja - objašnjava Sekulić.

Imovina na koju se odnosi ovaj Nacrt zakona tek treba da bude predmet razmatranja u Agenciji za restituciju, i to nakon usvajanja zakona.

Dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, podseća da je više od 80 odsto predratne populacije Jevreja u Srbiji stradalo tokom Drugog svetskog rata.

- Mi imamo podatke o njihovoj imovini što se tiče centralne Srbije i Banata, odnosno onoga što je bilo nemačka okupaciona zona. Okvirno, to je polovina celokupne imovine. Za područja Bačke i Srema obradili smo otprilike polovinu podataka. Što se tiče imovine za koju već imamo prikupljene podatke, oni podrazumevaju imena i prezimena vlasnika, lokacije, katastarske parcele, brojeve katastarskih čestica, a za jedan deo i opis imovine i ratnu procenu vrednosti izraženu u Nedićevim dinarima - kaže dr Fuks.

On navodi da je reč o oko 3.200 stavki, ali da je pitanje koliko će od te imovine moći da bude vraćeno. Prema Zakonu o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006), Jevrejskoj zajednici, kako naglašava, vraćen je do sada manji deo.

Prema najavi direktora Agencije za restituciju, u narednih nekoliko meseci Jevrejskoj zajednici biće vraćena sinagoga u Zemunu.

- Ima još nekoliko sinagoga u Srbiji koje treba da nam budu vraćene, ali najznačajnija je ona u Apatinu koja je po svom freskoslikarstvu jedinstvena u svetu. Ona bi svakako trebalo da bude očuvana. Neko vreme je bila bogomolja druge verske zajednice, nisam siguran koja joj je sada namena, ali je trebalo da se koristi u kulturne svrhe. I zemunska sinagoga je takođe trebalo da posluži u kulturne svrhe, ali je jedno vreme bila disko-klub, a sada je restoran - napominje dr Fuks.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Čalija, 30.01.2016.
Naslov: Redakcija