Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU U ČLANU 14 PREDVIĐA OBAVEZU SUDA DA POSTUPAK SPROVEDE BEZ ODUGOVLAČENJA, ODNOSNO DA JE KRIVIČNI POSTUPAK PROTIV OKRIVLJENOG KOJI JE U PRITVORU HITAN


Lica protiv kojih se vodi krivični postupak, neretko veći deo kasnije izrečene kazne, već su "odslužila" u pritvoru. Sa druge strane, veliki broj okrivljenih ili ne bude osuđen na kaznu zatvora ili kazna bude određena u kraćem trajanju od vremena provedenog u pritvoru.

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) definiše brojna prava koja zakonodavac priznaje okrivljenom, a među kojima su najvažnija ona sadržana u članu 14, koji predviđa obavezu suda da postupak sprovede bez odugovlačenja. Isti član predviđa i da je krivični postupak protiv okrivljenog koji je u pritvoru hitan.

Međutim, praksa je drugačija. Delom zbog opterećenosti suda velikim brojem predmeta, izmenama ZKP (tužilačka istraga), a delom zbog sprovedene reforme pravosuđa - te dodeljivanja predmeta drugim sudijama koje su postupak morale sprovoditi iz početka, dolazi do velikog zastoja u rešavanju predmeta, a samim tim i nerazumno dugačkog perioda koji okrivljeni provedu u pritvoru. Nisu retki slučajevi u kojima se prema javnim ličnostima određuju blaže mere za ista krivična dela zbog kojih drugi okrivljeni provedu duže vreme u pritvoru.

Pritvor nije kazna. Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i sud bi trebalo da primenjuje ovu meru samo ako se svrha (prisustvo okrivljenog) ne može ostvariti drugom merom.

Dakle, u slučaju kada bi sud, odnosno tužilaštvo, bili duplo efikasniji, odnosno duplo brže rešavali u "pritvorskim predmetima", postavlja se pitanje da li bi trajanje pritvora bilo duplo kraće nogo što je to sada slučaj.

Ako bi bilo, onda se nameće zaključak da osnovni uzrok dugog trajanja pritvora nije objektivna potreba za istim, već isključivo neefikasnost sudstva.

Ustav Republike Srbije predviđa "Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju".

Srbija je, između ostalog, potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i protokola koji joj pripadaju. Ovom konvencijom predviđeno je i osnivanje Evropskog suda za ljudska prava, čije presude predstavljaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Poštujući principe, većim delom implementirane u domaća zakonodavstva zemalja potpisnica, Konvencija sadrži veliki broj odredaba koje za cilj imaju zaštitu lica koja su u krivičnom postupku, a koja se pre svega odnose na pravo na ograničeno trajanje pritvora i pravo na suđenje u razumnom roku. Ove odredbe samo nominalno sadrži i ZKP, ali činjenica je da je Srbija prilično nisko kotirana na listi zemalja u pravilnoj primeni i poštovanju ove vrste prava okrivljenih u punom obimu.

Pored redovnih prava okrivljenih, pre svega prava na izjavljivanje žalbe na rešenje o određivanju ili produženju pritvora, isti imaju pravo i na korišćenje instituta ustavne žalbe ukoliko smatraju da im je predmetnim rešenjem povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora.

I dok se "Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje", svedoci smo velikog broja odluka Ustavnog suda, koji postupajući po ustavnim žalbama utvrđuje postojanje povrede prava iz Konvencije i prava garantovanih Ustavom RS. Nažalost, sve gore rečeno u vezi sa dužinom trajanja postupka pred sudovima opšte nadležnosti može se primeniti i na Ustavni sud, koji u postupcima po ustavnim žalbama vrlo često odlučuje u nerazumno dugačkom roku.

Na putu evropskih integracija, posebno reforme pravosuđa, Srbija bi trebalo da izvrši edukaciju sudija i tužilaštva o sadržini i načinu primene propisa EU koji bi trebalo da se primenjuju u Srbiji, te na taj način se približi vrednostima saveza zemalja čiji član pretenduje da postane. Poštovanje ljudskih prava osnovni je kriterijum za određivanje civilizacijskog dostignuća jedne suverene zemlje. Kao i u velikom broju predmeta u građanskim stvarima, a na osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava, Srbija će se susresti sa obavezom naknade štete prema licima koja su u pritvoru provela više vremena nego što je to zaista bilo i potrebno. Pitanje koje se postavlja je da li treba čekati presude Evropskog suda za ljudska prava i vršiti isplate na ime naknade štete zbog povrede osnovnih ljudskih prava, odnosno treba li nastaviti sa praksom za koju unapred znamo da je pogrešna.

Izvor: www.danas.rs, Radovan Grbović, advokat

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print