Email Print

ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: PRAVNA LICA I PREDUZETNICI ZA PRIVATNO OBEZBEđENJE, KAO I ONI KOJI SU OBRAZOVALI UNUTRAšNJI OBLIK ORGANIZOVANJA OBEZBEđENJA ZA SOPSTVENE POTREBE - SAMOZAšTITNA DELATNOST, KAO I FIZIčKA LICA KOJA RADE U PRIVATNOM SEKTORU BEZBEDNOSTI, U OBAVEZI SU DA STEKNU LICENCU ZA VRšENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEđENJA DO 1. JANUARA 2017. GODINE


Procene su da se poslovima privatnog obezbeđenja u Srbiji bavi više od 300 privrednih društava i preduzetnika, a da je u sektoru privatne bezbednosti radno angažovano oko 27.000 pojedinaca, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na konferenciji "Primena Zakona o privatnom obezbeđenju, sa osvrtom na obuku i licenciranje".

Kada se završi proces licenciranja firmi i pripadnika privatnog obezbeđenja utvrdiće se tačan broj pripadnika sektora privatne bezbednosti, ističe Dragan Trivan, predsednik Grupacije privatnih detektiva PKS. Rok za sticanje licence za poslove privatnog obezbeđenja koju predviđa Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015 - dalje: Zakon) ističe 1. januara 2017. godine.

Zakon uređuje oblast privatnog obezbeđenja, licenciraju se pojedinci, firme i usluge. Kada bude završen taj proces imaćemo jasnu sliku koliko je kompanija i pojedinaca, specijalizovanih i licenciranih za usluge privatnog obezbeđenja, objasnio je Trivan.

Važno je, po njegovim rečima, da privatni i državni sektor bezbednosti razmene mišljenja o sprovođenju Zakona, da se iniciraju zajedničke preporuke i predlozi, kako bi se taj pravni akt što efikasnije primenjivao u praksi.

Đorđe Vučinić predsednik Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje PKS ističe da proces licenciranja ima svoju dinamiku, da su firme to ozbiljno shvatile i krenule u proces pribavljanja dozvola.

Učesnici konferencije, koja je u PKS okupila predstavnike MUP-a Srbije, kompanija u sektoru privatnog obezbeđenja i stručnjake u sektoru bezbednosti, bili su u prilici da se upoznaju kako sa dinamikom procesa licenciranja tako i sa primenom ostalih odredbi Zakona, koje su već na snazi.

Na skupu u PKS ukazano je na neophodnost efikasne primene Zakona, usaglašenog sa evropskim zakonodavstvom i standardima. Primena Zakona odnosi se na sve kompanije i državne institucije koje imaju sopstveno obezbeđenje(samozaštitu), firme koje daju usluge, kao i sve one koriste servise privatnog obezbeđenja.

Efikasno suprotstavljanje svim oblicima kriminaliteta i terorizma moguće je samo sistemski uređenom funkcionalnom saradnjom svih elemenata strukture nacionalne bezbednosti, ali i profesionalizacijom delatnosti kroz primenu Zakona, ali i ostalih propisa povezanih sa ovom delatnošću, saglasni su učesnici.

Privatno obezbeđenje u Srbiji, po rečima Zorana Milićevića, sekretara Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, susreće se sa raznim izazovima. Zaposleni u oblasti privatnog obezbeđenja prvi se suočavaju sa rizicima i reaguju u vanrednim situacijama. U javnosti se ne pravi jasna razlika između legalnog i "divljeg" obezbeđenja pa se privatnom obezbeđenju pripisuje prekoračenje ovlašćenja koja su, prema nekim istraživanjima, u preko 95 odsto slučajeva od 2003. godine do danas počinjena od strane "divljeg obezbeđenja", dodao je Milićević. Ukazao je na neophodnost socijalnog dijaloga u toj oblasti, jer je to jedina pravno dozvoljena mogućnost za poboljšanje uslova poslovanja kako poslodavaca tako i zaposlenih u toj grani.

Izvor: Vebsajt Privredna komora Srbije, 30.03.2016.
Naslov: Redakcija