ZAKON O POSREDOVANJU U REŠAVANJU SPOROVA: NACIONALNOM STRATEGIJOM ZA REFORMU PRAVOSUđA PREDVIđENA BOLJA PRIMENA PROPISA I RASTEREćENJE SUDOVA KROZ USPOSTAVLJANJE EFIKASNOG I ODRżIVOG SISTEMA REšAVANJA SPOROVA PUTEM MEDIJACIJE €� POSREDOVANJA

U nekim zemljama više od 90 odsto sporova rešava se vansudski, dok medijacija u Srbiji postoji tek nekoliko godina. Iako je vreme za rešavanje spora znatno kraće i postupak i do 10 puta jeftiniji nego pred sudom, građani medijaciju retko koriste. U Srbiji ima 267 licenciranih medijatora, a rešavaju sve sporove, od porodičnih, privrednih, radnih, imovinskih. Od 1. januara 2015. godine počela je primena Zakona o posredovanju u rešavanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014 - dalje: Zakon), medijaciju je koristilo tek nekoliko stotina građana.

Ko je pomerao među i ko je kome uzeo deo imanja? Viševekovni problem na ovim postorima može se rešavati mirno, van sudnice i u dobroj atmosferi. Spor može da reši i sud, posle najmanje tri godine.

"Pretpostavimo da na kraju dobijete taj spor i da sud natera vašeg komšiju da sruši ogradu i da je pomeri dva metra u svoju među i natera takođe komšiju da vam plati sve svoje troškove, da li ste vi zaista pobedili? U medijaciji to dvoje komšija bi najverovatnije postigli neki dogovor koji njima odgovara", objašnjava Blažo Nedić iz Nacionalnog udruženja medijatora Srbije.

Medijator može da bude svako sa završenim faklutetom, bez obzira na struku. Među onima koji već rade taj posao su advokati, socijalni radnici, psiholozi. Imaju stalne obuke kako da se sporovi rešavaju, a pored ostalog uče i veštinu komunikacije i upravljanje sukobima.

"Na početku je isto, ljudi su u sukobu i ljuti su svakako. Njihovo prvo izlaganje, ono što prvo kažu potpuno je isto, govorili u sudnici ili medijaciji, odatle nastupa medijator i na jedan drugi način komunicira, pokazuje prvo stranama da razume njihovu poziciju, njihov način razmišljanja, a zatim ih polako usmerava da o problemu razmišljaju na drugi način", kaže psiholog predavač Dragana Ćuk Milankov.

Zakon predviđa da je najniža tarifa 7.500 dinara, ali u udruženju navode da u 80 odsto slučajeva medijatori rade bez naknade. Radni sporovi se naplaćuju u proseku oko 13.000 dinara, a privredni u zavisnosti od vrednosti spora. Tako recimo za rešavanje spora vrednosti 100.000 evra u sudu bi se za troškove advokata i sudske takse moralo izdvojiti oko 10.000 evra, kod medijatora gotovo deset puta manje. Troškove medijacije dele sve strane u postupku.

"Prednost medijacije je da se rešava na jednoj do dve sesije i iz tog razloga je medijacija mnogo efikasnija i jeftinija od sudskog spora. Medijacija pomaže stranama u sukobu da poprave svoje narušene odnose, a sporazumi postignuti u medijaciji dobrovoljno se izvršavaju u preko 99 odsto slučajeva", ističe Ćuk Milankov.

Spisak licenciranih medijatora nalazi se na sajtu Ministarstva pravde, a građani sami biraju koji će im medijator pomoći da reše spor. Medijacija se bazira na dobrovoljnosti stranaka, i ako nisu zadvoljne kako rešavanje spora teče, u svakom trenutku mogu napustiti postupak i rešenje potražiti na sudu.

Ministar pravde Nikola Selaković apelovao je na sprske privrednike da prilikom rešavanja svojih sporova što više koriste medijaciju, odnosno posredovanje, jer će na taj način izbeći sudski postupak, visoke troškove i dugo čekanje na presudu.

- Sudski spor je skup sport - naveo je Selaković ukazujući da je tako u svakoj uređenoj državi u svetu.

Zakonom je propisano da sporazum o rešavanju spora putem posredovanja ima izvršni naslov i preko sistema izvršenja koji se promoviše preko novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015), biće značajno lakše izvršiti takvu istragu.

Izvor: Vebsajt RTS, Blic, 29.01.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija