1. Kada počinje primena odredaba Zakona o elektronskom fakturisanju za privatni, a kada za javni sektor?

2. Ko je u obavezi da koristi SEF, a ko nije?

Dva osnovna načina korišćenja SEF-a (Sistema elektronskih faktura) su:

• Izdavanje elektronske fakture i
• Evidentiranje elektronske fakture

Pored toga, Zakon o elektronskom fakturisanju propisuje i obaveze prijema i čuvanja elektronskih faktura.

I Kada su u pitanju osnovni načini korišćenja SEF, obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:

• subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
• subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora;
• subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora;
• subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
• poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.

"Subjekt javnog sektora" označava opšti nivo države u smislu zakona koji uređuje budžetski sistem, odnosno javno preduzeće u smislu zakona koji uređuje javna preduzeća, koje nije obuhvaćeno opštim nivoom države.

"Subjekt privatnog sektora" je obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog sektora.

Pored toga, lica koja nemaju obavezu da koriste SEF po zakonu mogu da se opredele za dobrovoljno korišćenja SEF-a, kada se na njih sve obaveze primenjuju na isti način kao i na subjekte privatnog sektora (to se odnosi na pravna lica i preduzetnike koji nisu u sistemu PDV).

Izuzetno, obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za:

• promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;
• ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;
• nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga.

II Druga obaveza, evidentiranje PDV u SEF, propisana je za lice koje je poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, kao i subjekt javnog sektora, pravno lice, odnosno preduzetnik koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, osim:

• obveznika poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga koje je izvršio, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji izdaje elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom;
• poreskog dužnika za uvoz dobara.

Pored toga, propisano je da za promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, koji vrši obveznik poreza na dodatu vrednost, postoji obaveza evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura isključivo ako za taj promet, uključujući i primljeni avans, ne postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija.

Da zaključimo, u skladu sa Zakonom postoje dve osnovne obaveze korišćenja SEF-a i to:

• izdavanje elektronskih faktura - odnosi se na subjekte javnog sektora (državne institucije i javna preduzeća) i subjekte privatnog sektora, kojim se u smislu Zakona smatraju PDV obveznici i
• evidentiranje PDV u SEF - odnosi se na lica koja se smatraju PDV dužnikom u skladu sa Zakonom o PDV, što pored subjekata javnog i privatnog sektora u smislu Zakona, uključuje i pravna lica i preduzetnike koji nisu PDV obveznici (npr. lice koje nije u PDV sistemu se smatra poreskim dužnikom za usluge primljene iz inostranstva).

3. Ko je dobrovoljni korisnik SEF?

"Dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura" je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, koji se u skladu sa zakonom prijavio za korišćenje sistema elektronskih faktura i na kojeg se shodno primenjuju odredbe zakona koje se primenjuju na subjekta privatnog sektora.

Konkretno, to su pravna lica i preduzetnici koji nisu u sistemu PDV.

4. Molimo navedite primere u kojima subjekti imaju obavezu da posebno evidentiraju PDV u SEF.

Obavezu evidentiranja PDV u sistem elektronskih faktura ima lice koje je dužno da obračuna PDV kao poreski dužnik, a da u konkretnom slučaju nije dužno da izda elektronsku fakturu. Na primer:

• Obveznik PDV (subjekt privatnog sektora) vrši promet preduzetniku koji nije u PDV sistemu – nije dužan da izda elektronsku fakturu, a na svoj promet obračunava PDV. Tada je dužan da tako obračunati PDV evidentira u SEF;
• Primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji je u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV poreski dužnik i vrši interni obračun PDV, a lice koje vrši promet izdaje elektronsku fakturu na kojoj nije obračunat PDV. Tada primalac računa vrši obračun PDV na promet drugog lica i tako obračunat PDV evidentira u SEF;
• Primalac usluge od lica iz inostranstva koje nema poreskog punomoćnika u Srbiji, kada se u skladu sa odredbama člana 12. Zakona o PDV smatra da je mesto prometa usluge Srbija – ovo lice se smatra poreskim dužnikom, vrši obračun PDV na promet stranog lica i tako obračunat PDV evidentira u SEF;
• Primalac dobara i usluga za promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, koji se u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV smatra poreskim dužnikom. Obveznik koji vrši promet izdaje elektronski račun bez obračunatog PDV, primalac dobara i usluga kao poreski dužnik vrši obračun PDV na promet drugog lica i tako obračunat PDV evidentira u SEF;
• Promet na malo (u smislu Zakona o fiskalizaciji) od strane PDV obveznika, kada ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnog uređaja. Obveznik PDV ne izdaje elektronsku fakturu (jer je u pitanju promet na malo), ali pošto se ne izdaje ni fiskalni račun, PDV obračunat na svoj promet evidentira u SEF.

5. Kako se u SEF evidentiraju dokumenti o smanjenju i povećanju naknade (tzv. knjižna odobrenja i knjižna zaduženja)?

Na osnovu Specifikacije prilagođene primene standarda EN 16931-1 za elektronske fakture u unutrašnjem prometu u Republici Srbiji, vrsta dokumenta se bira odabirom šifre, pri čemu su za dokument o smanjenju i dokument o povećanju naknade predviđene sledeće šifre:

381 - knjižno odobrenje
383 - knjižno zaduženje

Osim toga, na sledećem linku dati su primeri XML datoteka po UBL 2.1 standardu, pri čemu su dati i primeri za knjižno odobrenje i za knjižno zaduženje.

Napominjemo da su Pravilnikom o elementima elektronske fakture propisani obavezni elementi dokumenta o smanjenju i povećanju naknade, a to su:

• naziv, adresa i poreski identifikacioni broj izdavaoca ukoliko je izdavalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
• naziv, adresa i poreski identifikacioni broj primaoca ukoliko je primalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
• redni broj i datum dokumenta o smanjenju, odnosno povećanju naknade;
• iznos za koji je smanjena, odnosno povećana naknada;
• broj elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga, odnosno datum početka i datum završetka vremenskog perioda u kojem su izdate elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga, u slučaju da se izmena vrši za sve elektronske fakture izdate u tom periodu.

6. Koliko se dugo čuvaju fakture između javnog i privatnog sektora?

Zakonom o elektronskom fakturisanju (član 15), propisano je da se elektronske fakture primljene ili izdate od strane subjekta javnog sektora čuvaju trajno, dok se elektronske fakture primljene ili izdate od strane subjekta privatnog sektora čuvaju 10 godina od isteka godine u kojoj je izdata elektronska faktura.

Iako nije izričito propisano šta se dešava u slučaju kada je elektronska faktura izdata od strane subjekta javnog sektora, a primljena od strane subjekta privatnog sektora ili obrnuto, zaključuje se da je intencija zakonodavca bila da propiše obavezu trajnog čuvanja elektronskih faktura koje uključuju subjekte javnog sektora.

7. Da li preduzetnik koji nije u PDV sistemu evidentira fakturu koju izdaje PDV obvezniku u SEF?

Obaveza izdavanja elektronske fakture postoji isključivo u transakcijama:

1) Između subjekata javnog sektora;

2) Između subjekata javnog i subjekata privatnog sektora i

3) Između subjekata privatnog sektora.

Na ovom mestu treba imati u vidu da se subjektom privatnog sektora u smislu Zakona, smatra isključivo lice koje je evidentirano u PDV sistem (osim subjekata javnog sektora). To dalje znači da preduzetnici koji nisu evidentirani u PDV sistem, nisu dužni da izdaju elektronske fakture, bez obzira da li promet vrše licima koja su u PDV sistemu ili licima koja nisu u PDV sistemu, osim ukoliko se registruju kao dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura.

8. Da li je primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva (kada se primenjuje član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV) dužan da evidentira PDV u SEF? Da li se na taj način jedan promet duplira u SEF – jednom kada obveznik koji vrši promet izda elektronsku fakturu, drugi put kada primalac evidentira PDV?

Kada jedan obveznik evidentiran u PDV sistem izdaje račun u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV, drugom obvezniku PDV (ili subjektu javnog sektora – kada se ovo lice smatra obveznikom iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV), lice koje vrši promet izdaje elektronsku fakturu, iako na istoj ne obračunava PDV.

S druge strane, primalac računa iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV, kao poreski dužnik vrši interni obračun PDV i tako obračunat PDV evidentira u SEF (posebna obaveza evidentiranja PDV u SEF).

Na ovaj način ne dolazi do dupliranja evidentiranih podataka, budući da jedno lice izdaje elektronsku fakturu (u kojoj nije obračunat PDV), a drugo lice evidentira PDV. Napominjemo da je Zakonom o elektronskom fakturisanju predviđeno da ne dolazi do preklapanja obaveze izdavanja elektronske fakture i obaveze evidentiranja PDV, kao posebne obaveze kod jednog istog lica (kada se lice koje izdaje elektronsku fakturu smatra poreskim dužnikom PDV, pa nema obavezu da posebno evidentira PDV), ali u slučajevima kada elektronsku fakturu izdaje lice koje je izvršilo promet, ali se ne smatra poreskim dužnikom, PDV evidentira primalac dobara i usluga, koji internim putem vrši obračun PDV.

9. Da li može doći do razlika između POPDV i SEF u jednom poreskom periodu kada se preko SEF izda dokument o smanjenju osnovice, ali još nisu ispunjeni uslovi za smanjenje PDV (obveznik nije dobio potvrdu od primaoca da je smanjio prethodni PDV)?

U navedenom slučaju obveznik koji izdaje dokument o smanjenju osnovice preko SEF, ne smanjuje obračunati PDV, jer nisu ispunjeni uslovi za smanjenje propisani Zakonom o PDV. To znači da u POPDV obrascu, kao i u poreskoj prijavu PP PDV, ne dolazi do smanjenja obračunatog PDV, iako u SEF postoji podatak o izdatom dokumentu.

Na osnovu navedenog, moguće je da dođe do trenutnog razlikovanja podataka u SEF i Obrascu POPDV, što je moguće sve dok (potencijalno) ne bude omogućeno povezivanje SEF sa poreskom prijavom, odnosno automatsko povlačenje podataka iz SEF, što je prema nezvaničnim informacijama predstavnika Ministarstva jedan od sledećih koraka u razvoju sistema.

Dodatno napominjemo, da evidentiranje podataka kroz SEF ne utiče na obračun PDV, odnosno na uslove koje je potrebno ispuniti da bi obveznik stekao pravo na smanjenje PDV, kod naknadnog smanjenja naknade za izvršeni promet.

10. Da li se računi izdati licima u inostranstvu (za promet dobara i usluga) evidentiraju u SEF?

Prema trenutno važećim propisima, ne postoji obaveza izdavanja elektronskih faktura licima iz inostranstva. U slučaju kada postoji obaveza obračuna PDV za promet inostranim licima (npr. promet usluga licima koja se ne smatraju obveznicima u skladu sa članom 12. Zakona o PDV, obveznik koji vrši promet, dužan je da tako obračunat PDV posebno evidentira u SEF.

11. Da li lice koje je u PDV sistemu evidentira u SEF račun koji primi od lica koje nije u PDV sistemu?

Ulazni računi se ne evidentiraju u SEF. Kada promet vrši lice koje nije evidentiran u PDV, ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture, osim ukoliko ovo lice nije dobrovoljni korisnik SEF (kada bi elektronsku fakturu izdalo lice koje vrši promet, a koje je dobrovoljni korisnik SEF-a, a ne primalac). Budući da navedeni promet (koji vrši lice koje nije u PDV sistemu), ne podleže oporezivanju PDV, ne postoji ni obaveza, niti mogućnost evidentiranja PDV u SEF.

12. Da li je lice koje je u PDV sistemu dužno da u SEF evidentira PDV koji je obračunat za promet ka fizičkom licu?

Zakonom o elektronskom fakturisanju je od obaveze izdavanja elektronskih faktura izuzet (obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji) promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju.

Prometom na malo, u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata.

Dakle, osnovno je pravilo da se promet fizičkim licima (promet na malo), evidentira preko fiskalnog uređaja, što znači da je izuzeto iz obaveze izdavanje elektronskih faktura.

Ipak, u onim slučajevima u kojima se PDV oporeziv promet vrši fizičkim licima, a postoji osnov za izuzimanje od obaveze evidentiranja preko fiskalnog uređaja, obveznik koji vrši promet evidentira tako obračunat PDV u SEF. Dakle, ni tada se ne izdaje elektronska faktura, ali se PDV evidentira ukoliko se promet ne evidentira ni preko fiskalnog uređaja.

13. Da li se u SEF evidentiraju i fakture bez naknade?

Zakonom o elektronskom fakturisanju definisano je da je elektronska faktura, između ostalog, i faktura koja se izdaje za promet bez naknade. Međutim, kod propisivanja posebne obaveze evidentiranja PDV u SEF, predviđeno je da ova obaveza postoji u onim slučajevima u kojima obveznik poreza na dodatu vrednost vrši promet dobara i usluga bez naknade (kada postoji obaveza obračuna PDV), ali kada u skladu sa Zakonom o PDV ne izdaje račun za taj promet.

Napominjemo da je Pravilnikom o PDV (član 164) propisano da obveznik PDV nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona za (između ostalog) promet dobara i usluga bez naknade, osim za:

• promet dobara i usluga iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona (prenos celokupne ili dela imovine);
• promet dobara i usluga iz člana 6a Zakona (koncesije);
• promet dobara i usluga za koji se, u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona, smatra da je izvršen u inostranstvu.

Ipak, obveznik ima pravo da izda račun i onda kada nije u obavezi u skladu sa navedenom odredbom Pravilnika.

U vezi sa navedenim, ukazujemo da je Zakonom o elektronskom fakturisanju propisano da postoji obaveza evidentiranja PDV (što znači da ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture) od strane PDV obveznika, koji je poreski dužnik za promet bez naknade, onda kada ne izdaje račun u skladu sa zakonom, a ne kada nije dužan da izda račun.

Iz navedenog proizlazi da obveznik PDV kod PDV oporezivog prometa bez naknade izdaje elektronsku fakturu:

• kada je u skladu sa Pravilnikom dužan da izda račun i
• kada nije dužan, ali odluči da izda račun u skladu sa Zakonom o PDV.

U drugim slučajevima, kada ne postoji obaveza izdavanja računa za promet bez naknade, a obveznik ne odluči da izdaje račun dobrovoljno, dužan je da evidentira obračunati PDV po navedenom osnovu.

Napominjemo da promet bez naknade koji se u smislu Zakona o PDV ne izjednačava sa prometom uz naknadu, ne podleže obavezi evidentiranja u SEF.

14. Koji su obavezni elementi elektronske fakture i da li se to utvrđuje na osnovu Zakona o PDV ili na osnovu Zakona o elektronskom fakturisanju?

Zakonom o elektronskom fakturisanju propisani su uobičajeni elementi elektronske fakture, dok su obavezni elementi (što se u nekoliko stavki razlikuje od uobičajenih elemenata) propisani Pravilnikom o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja.

Ovim Pravilnikom, utvrđeno je da elektronska faktura obavezno sadrži:

• naziv, adresu i poreski identifikacioni broj izdavaoca ukoliko je izdavalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
• jedinstveni broj korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: JBKJS) izdavaoca, ukoliko je izdavalac korisnik javnih sredstava koji se nalazi na spisku korisnika javnih sredstava iz člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20);
• poslovni račun izdavaoca;
• naziv, adresu i poreski identifikacioni broj primaoca ukoliko je primalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
• JBKJS primaoca, ukoliko je primalac korisnik javnih sredstava koji se nalazi na spisku korisnika javnih sredstava iz člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu;
• redni broj i datum elektronske fakture;
• datum avansne uplate, ukoliko se radi o fakturi za avansno plaćanje, odnosno datum prometa dobara, odnosno pružanja usluga, ukoliko se ne radi o fakturi za avansno plaćanje;
• šifru i/ili naziv dobra, odnosno usluge za svaku stavku sa elektronske fakture i količinu i jedinicu mere za isporučena dobra, odnosno obim pruženih usluga za svaku stavku sa elektronske fakture;
• vrednost za svaku stavku sa elektronske fakture;
• ukupan iznos elektronske fakture;
• iznos avansnih plaćanja, ukoliko je bilo avansnih plaćanja koja su se odnosila na jednu ili više stavki sa elektronske fakture.

Kada elektronska faktura predstavlja dokument o smanjenju ili povećanju naknade, ona pored navedenih elemenata, sadrži i podatak o fakturi koja je izdata za izvršeni promet, odnosno datum početka i datum završetka vremenskog perioda u kojem su izdate elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga.

Dakle, za obavezne elemente elektronske fakture relevantni su propisi o elektronskim fakturama (Zakon i Pravilnik).

15. Da li građevinske firme kroz SEF mogu izdavati privremene situacije za naplatu? I da li te situacije moraju biti overene od strane ovlašćenog lica kao i do sada?

Privremene građevinske situacije će se overavati na isti način kao i pre donošenja Zakona o elektronskom fakturisanju, u skladu sa relevantnim propisima koji uređuju ovu oblast, kao i obligacionim odnosom ugovornih strana. Sa aspekta propisa o PDV i Zakona o elektronskom fakturisanju, važno je napomenuti da privremena situacija ne mora da predstavlja račun u smislu Zakona o PDV, tj. evidentno je da će biti potrebno da se izdaje posebno račun (elektronska faktura), a da će privremena situacija da se prilaže kao prilog uz elektronski račun.

Napominjemo da Zakonom i Pravilnikom o elementima elektronske fakture nije propisano da se privremene situacije obavezno dostavljaju preko SEF, nego je ovo predviđeno kao mogućnost za obveznike.

16. Na jednom računu imamo stavke koje su oslobođene PDV, stavke sa na koje se primenjuje opšta stopa od 20% PDV i stavke na koje se primenjuje posebna stopa od 10%. Da li ćemo morati izdati dva elektronska računa (jedan za stavke koje su oslobođenje PDV, a drugi sa iskazanim PDV)?

SEF omogućava da na jednoj elektronskoj fakturi bude iskazano više stavki i u onim slučajevima kada različite stavke imaju različit poreski tretman (promet oporeziv po opštoj ili posebnoj stopi ili poresko oslobođenje), te smatramo da se ove neće menjati i da neće biti potrebno izdavanje više računa u navedenom primeru.

17. Na koji način bi se unosile sve stavke za izvršene građevinske radove? Specifikacija kao prilog Privremene situacije ponekad ima više od 100 strana u kojoj su iskazane sve vrste radova, sa količinama i cenama.

Vrsta i količina dobara, kao i vrsta i obim pruženih usluga ne podrazumeva da je potrebno u elektronskoj fakturi (ili u do sada postojećoj formi računa) iskazivati sve elemente specifikacije. Na računu se iskazuje da se fakturiše promet po određenoj privremenoj situaciji/ugovoru i slično (što predstavlja promet), a u prilogu se dostavljaju specifikacije u skladu sa ugovorom sa primaocem računa.