Član 1.

U Zakonu o javnom beležništvu („Službeni glasnik RSˮ, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15, 106/15 i 94/24), član 110. menja se i glasi:

„Član 110.

Javnobeležničke zapise, javnobeležničke zapisnike i solemnizovane isprave javni beležnik, odnosno Komora, dužni su da čuvaju i postupaju sa njima u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Javnobeležničke isprave iz stava 1. ovog člana čuvaju se trajno u obliku u kojem su nastale.

Javnobeležničke isprave iz stava 1. ovog člana, iz tekuće kalendarske godine, čuvaju se kod javnog beležnika do isteka naredne kalendarske godine, nakon čega se predaju na dalje čuvanje Komori koja ih čuva do predaje nadležnom arhivu.

Prepise javnobeležničkih overa i javnobeležničke potvrde javni beležnik dužan je da čuva tri godine.

Prepise overa prevoda javni beležnik koji ima svojstvo sudskog prevodioca dužan je da čuva u skladu sa propisom kojim se uređuje postupanje sudskih prevodilaca.

Način čuvanja i postupak primopredaje javnobeležničkih isprava bliže se uređuju Javnobeležničkim poslovnikom, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.ˮ.

Član 2.

Posle člana 110. dodaju se naziv člana i član 110a koji glase:

„Centralna arhiva javnobeležničkih isprava

Član 110a

Radi obezbeđivanja jedinstvenog i sigurnog čuvanja javnobeležničkih isprava u papirnom obliku, Komora uspostavlja i održava Centralnu arhivu javnobeležničkih isprava (u daljem tekstu: Centralna arhiva).

Komora je dužna da obezbedi arhivski prostor koji ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje arhivska građa, propisima kojima se uređuje zaštita dokumentarnog materijala i Javnobeležničkim poslovnikom.

U Centralnoj arhivi arhivska građa svakog javnog beležnika čuva se odvojeno, kao posebna arhivska celina, uz obezbeđenu identifikaciju, evidentiranje i mogućnost nesmetanog pristupa.

Komora je dužna da obezbedi organizacione, kadrovske i tehničke mere zaštite javnobeležničkih isprava, a naročito mere kojima se obezbeđuju:

1) očuvanje autentičnosti, verodostojnosti, celovitosti i upotrebljivosti javnobeležničkih isprava;

2) zaštita od gubitka, uništenja, oštećenja ili neovlašćenog pristupa;

3) fizička, tehnička i informaciona bezbednost arhivske građe;

4) evidentiranje svakog prijema, pristupa, izdavanja, vraćanja i drugog rukovanja javnobeležničkim ispravama;

5) zaštita arhivske građe u vanrednim situacijama.

Lica koja za Komoru obavljaju poslove arhiviranja, čuvanja ili rukovanja javnobeležničkim ispravama dužna su da čuvaju kao službenu tajnu sve podatke do kojih dođu u vršenju tih poslova, pod istim uslovima i u istom obimu kao i javni beležnik u skladu sa ovim zakonom.

Javni beležnik ima pravo pristupa javnobeležničkim ispravama koje je predao Centralnoj arhivi, kao i pravo da zahteva njihovo privremeno izdavanje radi vršenja javnobeležničke delatnosti.

U slučaju prestanka obavljanja javnobeležničke delatnosti, javnobeležničke isprave koje se nalaze u Centralnoj arhivi ostaju na čuvanju kod Komore, koja obezbeđuje njihovu dostupnost licu koje je ovlašćeno da preuzme javnobeležničku kancelariju ili da postupa po nedovršenim predmetima.

Način organizovanja i rada, uslovi arhivskog prostora, vođenje evidencija, mere zaštite, način pristupa, izdavanja i vraćanja javnobeležničkih isprava, kao i druga pitanja od značaja za rad Centralne arhive, bliže se uređuju Javnobeležničkim poslovnikom, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.ˮ.

Član 3.

Javnobeležnički poslovnik uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Centralna arhiva uspostaviće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Centralna arhiva preuzeće od javnih beležnika, u roku od godinu dana od dana njenog uspostavljanja, javnobeležničke isprave koje po odredbama ovog zakona treba da budu predate Centralnoj arhivi.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.