Član 1.

U Zakonu o trgovini („Službeni glasnik RS”, broj 52/19) u članu 3. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) trgovac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se u okviru svoje poslovne delatnosti ili komercijalnog interesa, bavi trgovinom na veliko ili trgovinom na malo i pružanjem usluga potrošačima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;”.

Tačka 7) briše se.

Član 2.

Posle člana 11. dodaje se naziv iznad člana i član 11a, koji glase:

„Trgovina na otkupnom mestu

Član 11a

Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge privredne delatnosti kupaca.

Trgovinu na otkupnom mestu može da obavlja trgovac koji je upisan u Registar otkupljivača (u daljem tekstu: Registar) za tekuću godinu, koji vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Registar se vodi kao jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka upotrebom softverskog rešenja „e-otkupno mesto”.

Registar sadrži podatke o: poslovnom imenu, matičnom broju, PIB-u otkupljivača; broju ili nazivu otkupnog mesta; periodu godine kada se vrši otkup; radnom vremenu otkupnog mesta i vrsti proizvoda koji se otkupljuju.

Trgovac koji obavlja trgovinu na otkupnom mestu dužan je da obeleži otkupno mesto, odnosno istakne podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i PIB-u, vrsti proizvoda koja se otkupljuje, radnom vremenu i periodu godine kada se vrši otkup, kao i da istakne obaveštenje o otkupu kojim jasno i čitljivo obaveštava poljoprivrednog proizvođača, pre prodaje robe, o opštim uslovima otkupa (ceni po osnovu kvaliteta/klase; roku plaćanja; načinu utvrđivanja kvaliteta/klase; proceduri koja se sprovodi u slučaju da iskaže sumnju na utvrđeni kvalitet/klasu i obaveznosti izdavanja i izgledu i sadržaju isprave o otkupu), kao i brojevima telefona inspekcijskih službi Ministarstva i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje način upisa i vođenja registra.”.

Član 3.

U članu 15. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda.”.

Član 4.

U članu 21. stav 3. u tački 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

„5) obezbedi da će prodaju robe na manifestacijama obavljati isključivo trgovci.”

U stavu 6. broj: „60” zamenjuje se brojem: „30”.

Član 5.

U članu 25. stav 2. tačka 1) posle reči: „poljoprivrednici” dodaje se zapeta i reči: „u pogledu sopstvenih proizvoda”.

Član 6.

U članu 26. stav 1. reči: „na prodajnom mestu” brišu se.

U stavu 2. reč: „Vlada” zamenjuje se rečju: „Ministar”.

Član 7.

U članu 29. stav 2. posle reči: „prevoznika”, dodaju se reči: „ili podatke o licu koje se prijavilo za korišćenje usluge elektronske uprave, koristeći registrovanu šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom”.

U stavu 5. reči: „elektronskog dokumenta” zamenjuju se rečima: „propisanu zakonom kojim su uređuju elektronske otpremnice i zakonom kojim se uređuju elektronske fakture”.

Član 8.

U članu 30. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„Ukoliko se iz prodajnog objekta vrši isporuka robe prodate putem daljinske trgovine, evidencija se može vršiti objedinjeno na način iz stava 2. ovog člana.”

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. reči: „(u daljem tekstu: Ministarstvo)” brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 9.

U članu 31. stav 3. menja se i glasi:

„Izdavalac oznake poverenja dužan je da Ministarstvu dostavi sledeće podatke: poslovno ime, sedište, oznaku poverenja, logo i kriterijume na osnovu kojih se izdaje oznaka poverenja. Podaci se dostavljaju u elektronskoj formi. Izdavalac oznake poverenja mora biti nezavisan od trgovaca na koje se oznaka odnosi, u skladu sa pravilima transparentnosti i izbegavanja sukoba interesa.”.

Član 10.

U članu 33. stav 1. reči: „u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom jedinice lokalne samouprave” brišu se.

Član 11.

Naziv iznad člana 34. menja se i glasi:

„Deklarisanje i označavanje robe”.

U članu 34. stav 5. menja se i glasi:

„U daljinskoj trgovini trgovci su dužni da istaknu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana i te podatke učine dostupnim potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.”

U stavu 8. posle reči: „čitljivom” dodaje se reč: „identifikacionom”.

Posle stava 8. dodaju se novi st. 9. i 10, koji glase:

„Ministarstvo će uspostaviti jedinstveni šifarnik robe.

Ministar bliže uređuje način vođenja jedinstvenog šifarnika robe.”

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 11. i 12.

Član 12.

U članu 35. stav 1. posle reči: „cenu” dodaje se zapeta i reči: „kao i jediničnu cenu gde je primenljivo,”.

Član 13.

U članu 36. stav 9. menja se i glasi:

„Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja može da se nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi. Promotivna prodaja može trajati najduže 60 dana.”.

Član 14.

U članu 37. posle stava 2. dodaju se novi st. 3–5, koji glase:

„Prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja.

Prethodna cena za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena.

U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja.”

Dosadašnji st. 3–8. postaju st. 6–11.

Član 15.

U članu 41. stav 1. tačka 5) posle reči: „konkurente” dodaje se zapeta i reči: „odnosno druge trgovce”.

Član 16.

U članu 44. stav 6. reč: „Vlada” zamenjuje se rečju: „Ministar”.

Član 17.

U članu 46. stav 4. menja se i glasi:

„Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit, položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, kao i druge uslove određene zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu.”

Stav 6. menja se i glasi:

„Komunalni inspektor koji obavlja poslove nadzora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit, položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, kao i druge uslove određene zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organu u kojem je zaposlen.”.

Član 18.

U članu 49. stav 3. reč: „službeni” zamenjuje se rečju: „inspekcijski”.

Član 19.

U članu 50. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

„2a) pre početka obavljanja radnji u kancelarijskom nadzoru, dostavi nalog za inspekcijski nadzor sa službene elektronske adrese;”.

U stavu 1. tačka 8) menja se i glasi:

„8) svojim potpisom overi kontrolne liste iz inspekcijskog nadzora koje su propisane sadržine sa činjenicama konstatovanim u njima i takve dostavi kontrolisanom subjektu kao sastavni deo zapisnika;”.

Član 20.

U članu 58. stav 1. posle reči: „tržišni inspektor će” dodaje se reč: „rešenjem”.

U stavu 5. reči: „ili mestu koje je bilo predmet inspekcijskog nadzora” zamenjuju se rečima: „na objektu koji je predmet inspekcijskog nadzora ili na oglasnoj tabli Ministarstva, veb prezentaciji Ministarstva ili na neki drugi pogodan način”.

Član 21.

Član 59. menja se i glasi:

„Član 59.

Inspekcija obezbeđuje čuvanje oduzete robe u postupku inspekcijskog nadzora iz člana 46. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Oduzetu robu koja ispunjava propisane uslove za stavljanje na tržište po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta roba.

Ako su oduzeti predmeti podložni kvarenju ili ako su troškovi čuvanja predmeta znatni, glavni tržišni inspektor će odrediti da se oni prodaju, ako ovi predmeti ispunjavaju propisane uslove za stavljanje na tržište.

Sredstva ostvarena prodajom robe iz stava 2. ovog člana, uplaćuju se u budžet Republike Srbije, ako je roba oduzeta preko tržišnih inspektora, odnosno u budžet jedinice lokalne samouprave, ako je oduzeta preko komunalne inspekcije.

Vlada, na predlog ministarstva, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, može robu iz stava 2. ovog člana i robu čija prodaja nije moguća, ustupiti bez naknade za humanitarne svrhe državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.

Ako se procenom utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno moguća, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predviđeno posebnim propisima, uništava se na način i pod uslovima koji omogućavaju efikasnost i bezbednost postupanja, po konačnosti rešenja o oduzimanju.

Na utvrđivanje i nadoknadu troškova postupanja sa robom, primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka, odnosno posebnog propisa na osnovu kojeg je oduzeta roba i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Ministar bliže uređuje način skladištenja, čuvanja i postupanja sa robom oduzetom u postupku inspekcijskog nadzora, kao i način skladištenja, čuvanja i postupanja sa robom koja je oduzeta odlukom nadležnog suda kao predmet prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela.

Propisom iz stava 8. ovog člana uređuje se oblik i sadržina evidencije o postupanju sa robom, kao i oblik i sadržina potvrde o oduzimanju odnosno privremenom oduzimanju robe radi obezbeđenja dokaza o učinjenoj povredi propisa.”.

Član 22.

U članu 61. stav 2. posle reči: „nalog za inspekcijski nadzor” dodaju se reči: „ili nalog za inspekcijski nadzor dostavi sa službene elektronske adrese”.

Član 23.

U članu 67. stav 1. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) nije obeležilo otkupno mesto na potpun i propisan način ili nije istaklo obaveštenje o otkupu (član 11a stav 5);

2) ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način (član 30);

3) ne dostavi tražene podatke (član 31. stav 3);

4) nema istaknute podatke o trgovcu, odnosno pružaocu usluga ili podatke o prodajnom objektu (član 32);

5) ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena (član 33);

6) prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom (član 34);

7) ne istakne cenu u skladu sa članom 35. ovog zakona;

8) nudi robu, odnosno usluge potrošačima sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno čl. 36. i 37. ovog zakona;

9) oglašava prodajne podsticaje suprotno članu 38. ovog zakona;

10) ne dostavi podatke u skladu sa članom 44. ovog zakona.”.

Član 24.

U članu 68. stav 1. tač. 10) i 11) brišu se.

Član 25.

U članu 69. stav 1. broj: „500.000,00” zamenjuje se brojem: „150.000,00”.

Član 26.

Posle člana 69. dodaje se član 69a, koji glasi:

„Član 69a

Kazna za prekršaje odmerava se u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji, uzimajući u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kao što su:

1) priroda povrede ovog zakona;

2) težina povrede ovog zakona;

3) obim i trajanje povrede ovog zakona;

4) sve radnje koje je trgovac preduzeo kako bi ublažio ili popravio štetu koju je potrošač pretrpeo odnosno koju su potrošači pretrpeli;

5) ranije ovim zakonom utvrđene povrede trgovca;

6) finansijska dobit koju je ostvario ili gubici koje je trgovac izbegao zbog povrede prava potrošača, ako su ti podaci dostupni;

7) sankcije izrečene trgovcu za istu povredu u drugim državama u postupcima koji se odnose na prekogranične slučajeve, ako su informacije o takvim sankcijama dostupne;

8) kao i druge olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.”

Član 27.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.