Tweet

Uloga Uprave za bezbednost I zdravlje na radu u uslovima proglašene epidemije

Marina Furtula za Pravni komplet

Paragraf intervju - AVGUST 2020

• Kako su poslodavci bili dužni da donesu plan primene preventivnih mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zaraznih bolesti u skladu sa Pravilnikom, na šta najviše treba da obrate pažnju i šta će biti predmet najčešće inspekcijske kontrole u vezi sa primenom ovog Pravilnika?

Početkom jula donet je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Cilj donošenja Pravilnika bio je pružanje pomoći poslodavcima da u svojoj kompaniji povećaju nivo bezbednosti i zdravlja na radu kako bi zaštitili zaposlene od pojave zarazne bolesti, a zaposlenih da se brinu o svom zdravlju i zdravlju drugih lica pridržavajući se svih mera koje je utvrdio poslodavac. Poslodavcima je ostavljen rok do 10. avgusta da donesu svoje planove primene mera. U skladu sa propisanim preventivnim merama poslodavci u svojim planovima treba da definišu mere za preventivno delovanje pre pojave zaraze, kao i način postupanja u slučaju pojave zaraze. Inspekcija kontroliše da li je poslodavac doneo plan primene mera i da li se mere primenjuju. Dakle, nije dovoljno samo napisati plan primene mera da bi se zadovoljila forma za slučaj da dođe inspekcija, već sve mere koje su propisane faktički se moraju sprovoditi.

• Plan primene preventivnih mera je sastavni deo Akta o proceni rizika. Da li smatrate da ove akte poslodavac može da donese sam u zavisnosti od broja zaposlenih i delatnosti kojom se bavi, ili svakako preporučujete da zbog pravilne izrade ovih akata ipak treba da angažuje iz reda zaposlenih lice sa položenim stručnim ispitom ili ako takvog nema, pravno lice koje se bavi ovim poslovima?

Bez obzira na broj zaposlenih i delatnost poslodavca, ne postoje smetnje da poslodavac za svoju firmu izradi plan primene mera. Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti nije nametnuta obaveza poslodavcima da za izradu plana angažuju spoljne službe ili lice sa određenim kompetencijama. Plan primene mera je ope-rativni dokument koji sadrži mere i aktivnosti za postupanje pre i u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti, a poslodavci imaju obavezu da blagovremeno informišu zaposlene i obezbede preventivne mere i kontrolišu njihovu primenu kako bi maksimalno zaštitili živote i zdravlje zaposlenih. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je na svojoj internet stranici objavilo Plan primene mera koje je doneo ministar Zoran Đorđević za ovo Ministarstvo, kojim smo dali smernice kako da poslodavci sami sa svojim zaposlenima donesu ovaj akt kako bi poslodavci mogli lakše da se prilagode. Nastavićemo sa praksom pružanja podrške privrednim subjektima, u cilju zaštite zaposlenih. Takođe, moramo omogućiti što jednostavniju primenu preventivnih mera i redovno informisati poslodavce i zaposlene o svim obavezama pre početka rada. Sprovođenje preventivnih mera zaštite zdravlja na radu, podići će nivo bezbednosti i zdravlja na radu.

• Da li je u planu posebno normiranje obaveznih preventivnih mera za zaposlene koje rad obavljaju na terenu, ili postoji drugi razlog zašto se na ta radna mesta ne odnose obaveze utvrđene Pravilnikom?

Ovaj Pravilnik se ne primenjuje na radnim mestima na kojima se rad obavlja na terenu i rad od kuće. Zaposlenima koji nisu pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i obavljaju rad van radnih prostorija i mesta sedišta poslodavca duži vremenski period ne može se obezbediti sprovođenje preventivnih mera u cilju zaštite zdravlja. U ovim slučajevima zaposleni su lično odgovorni za svoju bezbednost i zdravlje na radu i treba da prate preporuke kriznog štaba i epidemiologa.

• Iako je još uvek prerano govoriti, da li se već primete dosadašnji rezultati primene Pravilnika i da li će inspekcija rada imati savetodavnu ulogu kako je najavljeno ili će pristupati i novčanom kažnjavanju privrednih subjekata koji krše odredbe Pravilnika i ostalih propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?

Izuzetna vrednost je što su za primenu Pravilnika zainteresovani svi: privredni subjekti, zaposleni, sindikati i mediji. Svakodnevno nam se obraćaju poslodavci da im pružimo informacije kako bi na najbezbedniji način organizovali proces rada za vreme epidemije. Veliki broj preduzetnika i malih preduzeća koji nisu bili upućeni u bezbednost i zdravlje na radu i nisu imali akt o proceni rizika sada pristupaju njegovoj izradi. Inspektori rada su počeli sa kontrolom 11. avgusta. U periodu od 11. do 14. avgusta 2020. godine kontrolisano je 430 poslodavaca, 386 je donelo plan primene mera, kod četiri poslodavca izrada plana je u toku. Međutim, 40 poslodavaca nije donelo ovaj plan niti su započeli izradu. Inspektori će prvo ići u savetodavne kontrole i kod onih poslodavaca koji nisu doneli plan primene mera ukazivati na otklanjanje nedostataka. Ako i nakon toga ne propišu preventivne mere, inspektori će pokrenuti prekršajne postupke. Cilj donošenja Pravilnika nije kažnjavanje, već povećanje nivoa bezbednosti i zdravlja na radu, ali pravila su jasna, za one koji ugrožavaju život i zdravlje radnika, sledi kazna.

• Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je trebalo da bude donet tokom 2019. godine a održane su i javne rasprave. Zbog čega je došlo do zastoja i kada možemo da očekujemo donošenje istog?

Predlog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je Vlada usvojila na sednici održanoj 28. novembra 2019. godine, od 2. decembra je u proceduri u Narodnoj skupštini. S obzirom da su nedavno održani parlamentarni izbori, nakon formiranja Vlade Republike Srbije nastaviće se zakonodavna procedura.

• Šta je to na šta su poslodavci, ali i predstavnici zaposlenih imali najviše zamerki, kada je reč o novinama u ovoj oblasti koje donosi novi Zakon?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nije bitno menjan skoro 15 godina, a u međuvremenu je došlo do značajnih ekonomskih i društvenih promena. Zato je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremilo novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Bitne novine se odnose na podizanje nivoa kompetencije stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, uvođenje obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa eksplozivnim atmosfe-rama). Propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na gradilištima kada utvrdi da su ugroženi život i zdravlje zaposlenog. Najviše smo komentarisali o podizanju nivoa kompetencija stručnih lica za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ali postignut je konsenzus. Važno je napomenuti da smo u toku izrade nacrta zakona bili u komunikaciji sa Evropskom komisijom kako bi uskladili Nacrt zakona sa Direktivom EU.

• Tokom prethodne godine, istovremeno sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu bilo je u planu donošenje i novog Zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete. Kako vlada veliko interesovanje za donošenje ovog propisa na koji se čeka duži niz godina, da li nam možete dati bliže informacije dokle se stiglo sa istim i kakve on sve mogućnosti i beneficije predviđa za poslodavce i zaposlene?

Obaveza poslodavca da osigura zaposlene od povreda na radu i profesionalnih bolesti utvrđena je 2005. godine donošenjem Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Takođe je propisano da finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja i profesionalnog oboljenja. Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne uređuje uslove i postupke osiguranja, niti propisuje kaznu za poslodavca koji nije osigurao svoje radnike. Pored toga povećan rizik od povređivanja u pojedinim delatnostima i prilikom obavljanja visokorizičnih poslova opredelio je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pristupi izradi ovog propisa koji na specifičan način uređuje pravila o naknadi štete u slučaju povrede na radu. Prioritet je povećanje efikasnosti socijalne zaštite radnika i njihovih porodica iz razloga što povrede na radu predstavljaju veliki trošak za sve: za povređene radnike, njihove porodice, ali i za poslodavce povećavanjem troškova za dodatno angažovanje radi zamene odsutnog radnika, osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, obezbeđivanje nadoknade zarade, naknade štete i slično. Radna grupa je pripremila jedan model Nacrta zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete. Slede nam dodatne konsultacije sa zainteresovanim stranama (predstavnicima poslodavaca i zaposlenih, osiguravajućeg društva i civilnog sektora).

• Da li će poslodavci biti slobodni u izvršavanju obaveze osiguranja od povrede na radu, ukoliko novi Zakon bude usvojen pre Zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete, imajući u vidu da predlog Zakona više ne sadrži odredbu koja usmerava da će uslovi i postupci osiguranja biti uređeni posebnim propisom?

U vreme u kome vlada pandemija korona virusa koji je pogodio ceo svet, naša obaveza je kako da brinemo o većojbezbednosti i zdravlju radnika, tako i o stabilnosti privrede. Imajući u vidu da je privreda pretrpela određene gubitke moramo voditi računa da sistem osiguranja ima punu primenu. Želimo da nađemo idealan model koji će unaprediti prava radnika a istovremeno omogućiti opstanak privrede bez velikih finansijskih opterećenja.

• Budući da se konstantno radi na podizanju svesti kod poslodavaca i zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, da li se čini da to daje rezultate i u kom smeru će se dalje odvijati aktivnosti Uprave sa ciljem podizanja nivoa zaštite na radu na najviši nivo i smanjenja na najmanji mogući broj povreda na radu, profesionalnih oboljenja ali i povreda sa smrtnim ishodom?

Briga o zaposlenima i zaštita njihovog života i zdravlja na radu prioritet su Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u predstojećem periodu izradiće smernice za primenu preventivnih mera zaštite zaposlenih od zarazne bolesti COVID-19 u pojedinim delatnostima. Takođe, radimo i analizu za uspostavljanje efikasnijeg sistema utvrđivanja profesionalnih bolesti, kako bi unapredili način za njihovo prijavljivanje, prevenciju i kontrolu. Od srede 17. avgusta počinje i medijska kampanja na podizanju svesti poslodavaca i zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu emitovanjem audio i video poruka na radio i tv kanalima.

• Da li Uprava ima u planu donošenje još nekih podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu čije bi donošenje bilo značajno najaviti?

Do kraja godine imamo obavezu da izvršimo izmene i dopune uredbi o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad koje se odnose na delatnost rudarstva, odnosno njihovog usklađivanja sa odgovarajućim direktivama EU i Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Imajući u vidu epidemiološku situaciju kako u zemlji, tako i na globalnom nivou u toku je pribavljanje mišljenja na predložene izmene i dopune Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima kojima će biti obuhvaćen korona virus koji je razvrstan u rizičnu grupu 3. kao štetnost koja prouzrokuje tešku bolest kod ljudi i predstavlja ozbiljnu opasnost po zaposlene.

Nakon usvajanja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sledi izrada podzakonskih propisa čime će se bliže razraditi pojedine odredbe Zakona.

Do kraja ove godine očekuje nas uspostavljanje elektronskog registra povreda na radu u Republici Srbiji. Na ovaj način ćemo obezbediti elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, uštedu vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnost podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka.

• O ulozi kvalitetnog i kontinuiranog praćenja propisa u poslovanju...

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pratiće primenu propisa u oblasti rada i bezbednosti i zdravlja na radu i u slučaju potrebe revidirati ih u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih. Kontinuirano praćenje izmena ili usvajanja novih propisa je neophodno ali njihova dosledna primena u praksi je ključ uspešnog poslovanja. I naizgled mali propust u poštovanju procedura bezbednosti i zdravlja na radu može izazvati ogromne gubitke u poslovanju.

• Poruka pravnicima u privredi...

Pred svima nama su novi izazovi na daljem unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu, kao oblasti od opšteg društvenog značaja. Iskustva iz prethodnih meseci života i rada u vreme epidemije nameću nove pristupe poslovanju i stavljaju poseban akcenat na zaštitu života i zdravlja zaposlenih. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu ostaje otvorena za sve predloge, sugestije i rešenja kojima ćemo poboljšati stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.