Nazad na elektronske dodatke

Popis ili inventar je postupak utvrđivanja stvarnog stanja ukupne imovine i obaveza privrednog subjekta na određeni dan. Dva glavna zadatka popisa su utvrđivanje nedokumentovanih poslovnih promena i kontrola rada lica kojima su povereni poslovi rukovođenja određenom imovinom. Osnovni cilj popisa je usaglašavanje stanja imovine i obaveza iskazanog u poslovnim knjigama sa njihovim stvarnim stanjem kako bi finansijski izveštaji objektivno i istinito prikazivali finansijsko stanje i zarađivačku sposobnost privrednog subjekta. Obaveza realnog izveštavanja propisana je Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018) i Pravilnikom o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020).

Obaveza i način sprovođenja popisa imovine, obaveza vanbilansne imovine i vanbilansnih obaveza za 2025. godinu regulisani su:

- Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon),

- Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o popisu).

Prema čl. 20. i 21. Zakona o računovodstvu, obaveza vršenja popisa postoji za sve privredne subjekte, bez obzira na pravnu formu i delatnost kojom se bave i to u sledećim slučajevima:

- na početku poslovanja,

- na kraju poslovne godine, odnosno na datum bilansa (tzv. redovni ili godišnji popis),

- prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom (tzv. vanredni popis).

Obveznici primene Zakona o računovodstvu i vršenja popisa, su pravna lica - privredna društva, Narodna banka Srbije, banke i druge finansijske institucije, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, penzijski fondovi i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, faktoring društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i druga pravna lica. Drugim pravnim licima smatraju se pravna lica čije se poslovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini po osnovu učlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti, kao što su političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, kao i druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja. Obaveza vršenja popisa, prema Zakonu o računovodstvu, postoji i za preduzetnike koji svoje poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Popis kao obavezan postupak prilikom preduzimanja određenih poslovnih aktivnosti predviđen je i:

- Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 138/2022 i 94/2024 - dalje: Zakon o PDV),

- Zakonom o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 4/2015 - usklađeni din. izn., 5/2015 - usklađeni din. izn., 55/2015, 103/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 18/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 5/2020 - usklađeni din. izn., 7/2020 - izm. usklađenih din. izn., 78/2020 - izm. usklađenih din. izn., 153/2020, 11/2021 - usklađeni din. izn., 53/2021, 32/2022 - odluka, 46/2022 - odluka, 50/2022 - odluka, 62/2022 - odluka, 73/2022 - odluka, 84/2022 - odluka, 89/2022 - odluka, 97/2022 - odluka, 110/2022 - odluka, 121/2022 - odluka, 130/2022 - odluka, 144/2022 - odluka, 6/2023 - odluka, 15/2023 - odluka, 25/2023 - odluka, 75/2023, 30/2024 - usklađeni din. izn., 94/2024, 10/2025 - usklađeni din. izn. i 12/2025 - izm. usklađenih din. izn.),

- Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća akciza ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 109/2009, 96/2012, 88/2017 i 119/2017) i

- Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004).

Pored navedene zakonske regulative, svi privredni subjekti su dužni da svojim opštim aktom bliže urede način i rokove vršenja popisa. Naime, prema članu 8. Zakona o računovodstvu obveznici njegove primene uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena i uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, među kojima posebnu pažnju zaslužuje popis kao osnovni kontrolni instrument.

Predmet godišnjeg popisa

Privredni subjekti pri sastavljanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, vrše popis imovine i obaveza sa stanjem na datum bilansa.

Prema odredbama stava 3. člana 2. Pravilnika o popisu, imovina koja je predmet tog popisa obuhvata:

- upisani, a neuplaćeni kapital,

- nematerijalnu imovinu,

- nekretnine, postrojenja i opremu, ostala stalna materijalna sredstva,

- investicione nekretnine,

- biološka sredstva,

- zalihe materijala, nedovršene proizvodnje, nedovršenih usluga, gotovih proizvoda i robe,

- stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja,

- finansijske plasmane i potraživanja i

- gotovinske ekvivalente i gotovinu.

Predmet popisa je ukupna imovina koja se nalazi u vlasništvu privrednog subjekta, bez obzira na njenu fizičku lokaciju. U skladu sa tim, privredni subjekti popunjavaju posebne popisne liste u koje unose imovinu u vlasništvu drugih privrednih subjekata koja se nalazi u njihovim skladištima, magacinima i sl., a potom te popisne liste dostavljaju tim privrednim subjektima.

Podsećamo da je privredni subjekt dužan da primerak potpisane posebne popisne liste dostavi privrednom subjektu, vlasniku te imovine najkasnije u roku od deset dana od dana na koji je popis izvršen.

Međutim, ukoliko se do dana završetka popisa ne prime popisne liste od privrednog subjekta kod koga se imovina nalazi, imovina na putu ili u inostranstvu, imovina data na poslugu, zajam, čuvanje, popravku i sl. unosi se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, u skladu sa članom 10. Pravilnika o popisu.

Obaveze koje su predmet popisa saglasno odredbama stava 4. člana 2. Pravilnika o popisu obuhvataju dugoročne i kratkoročne obaveze osim obaveza koje se utvrđuju obračunom (rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja).

Vreme sprovođenja godišnjeg popisa

Godišnji popis imovine i obaveza se vrši sa stanjem na datum bilansa, tj. sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.

Kako je u praksi teško izvodljivo obaviti godišnji popis za jedan dan, uobičajeno je da se popis sprovodi u određenom vremenskom intervalu pre ili posle datuma bilansa (tj. pre ili posle 31.12. godine za koju se vrši popis). U takvim slučajevima, postoji obaveza usklađivanja popisanih stanja sa promenama na imovini i obavezama koje su se odigrale od dana popisa do datuma bilansa. Ukoliko je popis izvršen pre datuma bilansa, svođenje na stanje na datum bilansa se vrši tako što se na stanje utvrđeno popisom dodaju sve nabavke i oduzimaju sva otuđenja, dok je obrnuta situacija u slučaju kada se popis vrši nakon datuma bilansa. Navedene promene na imovini i obavezama se unose u popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, kao što su prijemnice, trebovanja, otpremnice, fakture i slično. Dakle, popis imovine i obaveza u ovom slučaju, između ostalog obuhvata upisivanje u popisne liste naturalnih promena nastalih u periodu vršenja popisa pre i posle dana na koji se popis vrši i svođenje popisanog stanja na stanje na dan na koji se popis vrši.

Izuzetno, privredni subjekti koji vode stalnu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu imovine, saglasno Pravilniku o popisu (stav 2. člana 9.), kao stanje po popisu na datum bilansa mogu upisati njeno knjigovodstveno stanje na taj dan, pod uslovom da je u toku godine izvršen popis imovine i da su viškovi i manjkovi utvrđeni tim popisom proknjiženi na osnovu odluke nadležnog organa privrednog subjekta.

Dakle, privredni subjekti koji vode stalnu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu imovine (tzv. "robno-materijalno" knjigovodstvo), koji su u toku izveštajne godine vršili popis imovine i rezultate tog popisa evidentirali u poslovnim knjigama, kod godišnjeg popisa ne moraju da popisuju tu imovinu već kao stanje po popisu na datum bilansa mogu upisati njeno knjigovodstveno stanje na taj dan.

Zakonom o računovodstvu predviđana je mogućnost određivanja dužih vremenskih razmaka između popisa knjiga, filmova, arhivske građe i slično. Učestalost vršenja popisa ovih sredstava mora biti definisana internim aktom privrednog subjekta, vodeći računa o tome da ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.

Pripremne radnje za vršenje godišnjeg popisa

Pre sprovođenja godišnjeg popisa potrebno je preduzeti sledeće pripremne radnje:

1) Prema članu 20. Zakona o računovodstvu, privredni subjekti su dužni da pre sprovođenja godišnjeg popisa izvrše usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom.

2) U cilju tačnog inventarisanja imovine koja je data drugim privrednim subjektima u zakup, ili se nalazi kod drugih subjekata na čuvanju, obradi, doradi i dr. potrebno je srediti dokumentaciju sa tim privrednim subjektima.

3) Privredni subjekti su takođe obavezni, prema članu 22. Zakona o računovodstvu, da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom. U praksi se najčešće u te svrhe koristi obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki), mada se, s obzirom da nije propisana forma potvrde o izvršenom usaglašavanju međusobnih potraživanja i obaveza, mogu primenjivati i druge isprave. Svaki privredni subjekt svojim internim aktom treba da bliže uredi način i rokove usaglašavanja potraživanja i obaveza.

Usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza treba da inicira poverilac tako što pre sastavljanja finansijskih izveštaja dostavlja dužniku spisak neplaćenih računa. Ukoliko poverilac ne ispuni ovu obavezu, mišljenja smo da je potrebno da to učini dužnik.

U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa, Zakonom je predviđena novčana kazna od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 100.000 do 500.000 za preduzetnika.

Privredni subjekti koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:

1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i

2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.

Privrednim subjektima koji ne izvrše obelodanjivanja neusaglašenih potraživanja i obaveza, Zakonom o računovodstvu zaprećene su novčane kazne jednake napred navedenim kaznama predviđenim za neispunjavanje obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od strane poverioca.

4) Pre sprovođenja popisa potrebno je doneti Odluku ili Rešenje o popisu i Rešenje o imenovanju članova popisne komisije kojima se obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuje period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja Izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu privrednog subjekta.

Privrednim subjektima je data sloboda da sami, u skladu sa svojim potrebama, odrede broj komisija koje će biti angažovane na poslovima popisa. U slučaju obrazovanja većeg broja popisnih komisija uglavnom se formira centralna popisna komisija koja koordinira i prati rad svih popisnih komisija. Popisne komisije se uglavnom formiraju prema predmetu popisa, pa se tako u praksi najčešće obrazuje komisija zadužena za popis zaliha, za popis osnovnih sredstava, za gotovinu i gotovinske ekvivalente i slično. Svaka popisna komisija se sastoji od predsednika i određenog broja članova (u praksi najčešće dva), pri čemu je bitno voditi računa da lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja je predmet popisa ne mogu biti angažovana na poslovima popisa te imovine u svojstvu člana ili predsednika popisne komisije, kako bi se obezbedila nepristrasnost i objektivnost izvršenog popisa.

Međutim, ova lica su dužna da izvrše neophodne pripreme radi što lakšeg, bržeg i pravilnijeg popisivanja predmetne imovine najkasnije do dana određenog za početak popisa. To podrazumeva da ova lica pre početka popisa uređuju skladišta, stovarišta, magacine i ostale prostorije gde se imovina nalazi, istovremeno je grupišući prema vrstama i inventarnim brojevima kako bi olakšali članovima popisnih komisija sprovođenje popisa i doprineli njihovom blagovremenom i kvalitetnom izvršenju.

Posebno je bitno da lica koja su zadužena za rukovanje imovinom odvoje imovinu koja ima određeni stepen oštećenja, s obzirom da se ova imovina unosi u posebne popisne liste, prema stepenu tog oštećenja, kao i tuđu imovinu ukoliko se nalazi na istoj lokaciji zajedno sa imovinom privrednog subjekta. Tuđa imovina koja se u trenutku popisa nalazi kod privrednog subjekta, se takođe unosi u posebne popisne liste, koje se posle završetka popisa, šalju subjektima u čijem su vlasništvu. Komisije za popis mogu angažovati veštaka za procenu kvaliteta i vrednosti pojedinih oblika imovine i obaveza. Ova lica nisu članovi popisne komisije, već imaju ulogu stručnog procenitelja koji treba da reši dileme i nedoumice članova popisne komisije prilikom procene vrednosti imovine, njihovog kvaliteta, stepena oštećenja i slično.

Mikro pravna lica i preduzetnici sprovode popis na isti način i u istim rokovima kao i ostali obveznici, uz jednu specifičnost da kod ovih obveznika ne postoji obaveza formiranja popisnih komisija, već popis može obaviti jedno lice.

5) Svaka popisna komisija je dužna da blagovremeno, pre početka popisa, utvrdi svoj plan rada po kome će vršiti popis i isti dostavi nadležnom organu privrednog subjekta. Plan rada popisne komisije treba da sadrži datum početka rada popisne komisije i redosled svih pojedinačnih radnji koje će biti sprovedene uz navođenje rokova za sprovođenje svake od njih.

6) U sledećem koraku privredni subjekt dostavlja Rešenje o imenovanju članova popisne komisije i Plan rada popisnih komisija internom revizoru, nadzornom odboru ili odboru revizora, ukoliko ga ima, i društvu za reviziju sa kojim je privredni subjekt zaključio ugovor o obavljanju eksterne revizije redovnih finansijskih izveštaja za godinu za koju se sprovodi popis, naravno ukoliko je subjekt obveznik revizije u skladu sa Zakonom o reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019).

7) Neposredno pre početka popisa popisnim komisijama se dostavlja popisni materijal, koji se sastoji od tehničkog uputstva za sprovođenje popisa i popisnih listi, kao i oprema za obavljanje popisa, kao što su na primer, bar kod čitači ili neki drugi alat, u zavisnosti od konkretnog načina sprovođenja popisa.

Popisne liste se formiraju prema grupama sredstava i obaveza, odnosno analitičkim kontima iz knjigovodstvene evidencije, a sadrže njihove inventarne brojeve, nazive, vrstu sredstava i obaveza, jedinicu mere i uglavnom dve prazne kolone, pri čemu u prvu članovi popisne komisije unose stvarno stanje utvrđeno popisom, a u drugu eventualne napomene u vezi popisanog sredstva ili obaveze. Knjigovodstveni podaci se unose u popisne liste tek nakon unošenja stvarnog stanja i potpisivanja popisnih listi od strane članova popisne komisije, kako bi se obezbedili istiniti podaci, odnosno izbeglo usklađivanje sa knjigovodstvenim podacima.

Pored popisnih listi formiranih prema grupama i vrstama imovine, sastavljaju se još tri posebne popisne liste i to:

- popisna lista imovine čija je vrednost umanjena usled oštećenja, neispravnosti, zastarelosti i sličnih razloga,

- popisna lista tuđe imovine koja se nalazi kod privrednog subjekta, a koja će biti dostavljena vlasniku imovine nakon završetka popisa i

- popisna lista imovine u vlasništvu privrednog subjekta, koja se nalazi kod drugih subjekata ili na putu, na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do dana završetka popisa nisu primljene popisne liste od subjekata kod kojih se ta imovina nalazi.

Sve pripremne radnje za sprovođenje popisa moraju biti uspešno realizovane do dana koji je Odlukom ili Rešenjem o popisu definisan kao datum početka popisa.

Sprovođenje godišnjeg popisa

Članovi popisne komisije prilikom obavljanja popisa preduzimaju sledeće radnje:

- utvrđuju stvarne količine imovine koja se popisuje merenjem, brojanjem, procenom i sličnim postupcima i bliže opisuju popisanu imovinu i unose podatke u popisne liste,

- utvrđuju promene na popisanoj imovini koje su nastale između datuma popisa i datuma bilansa i svode na stanje na datum bilansa, na osnovu verodostojne računovodstvene dokumentacije,

- unose knjigovodstvene podatke u popisne liste,

- utvrđuju razlike između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,

- ispituju uzroke eventualnih odstupanja između stvarnog i knjigovodstvenog stanja,

- unose cene na osnovu kojih utvrđuju vrednost popisane imovine, i

- sastavljaju izveštaj o izvršenom popisu.

Utvrđivanje razlika i vrednosno obračunavanje posle naturalnog popisa, saglasno odredbama člana 9. Pravilnika o popisu, mogu se vršiti i na računaru, uz štampanje popisnih lista koje potpisuju članovi komisija za popis, odnosno lice zaduženo za popis kod mikro pravnih lica i preduzetnika.

Shodno navedenom, nema smetnje da se popisne liste sastavljaju u elektronskom obliku, uz obavezu njihovog štampanja radi potpisivanja od strane članova popisne komisije, što je potvrđeno i Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-00616/2022-16 od 15.7.2022. godine:

Kod imovine koja nije predmet robnog evidentiranja, odnosno ne može biti predmet fizičkog inventarisanja, kao što su potraživanja i obaveze, popis se vrši na osnovu izvoda otvorenih stavki ili nekog drugog validnog dokumenta o usaglašenosti u knjigovodstvu, s tim što komisija za popis treba da proveri, utvrdi i proceni uzroke tih otvorenih stavki, njihovu realnost i dr.

Posebnu pažnju prilikom sprovođenja popisa treba obratiti na obavezu prisustvovanja revizora popisu zaliha kod privrednih subjekata čiji su finansijski izveštaji predmet obavezne revizije. Prema Međunarodnom standardu revizije ISA 501 Revizorski dokaz - dodatna razmatranja za specifične pozicije ("Sl. glasnik RS", br. 100/2018), revizor ima obavezu prisustvovanja popisu zaliha samo ukoliko su one materijalno značajne za finansijske izveštaje. Dakle, revizor nije obavezan da prisustvuje popisu ukupne imovine, već samo zaliha i to ukoliko su one materijalno značajna pozicija u finansijskim izveštajima privrednog subjekta.

Prilikom prisustvovanja popisu zaliha, revizor posmatra izvođenje postupka brojanja zaliha, sprovodi test brojanja, proverava ispravnost određivanja nekurentnih zaliha, zastarelih ili oštećenih zaliha i uverava se u postojanje odgovarajuće organizacije u pogledu kretanja zaliha, njihove otpreme i prijema zaliha pre i nakon datuma bilansa.

Ukoliko nije u mogućnosti da prisustvuje popisu, revizor treba naknadno da sprovede osnovne kontrolne testove i uveri se u ispravnost ranije obavljenog popisa zaliha.

Neprisustvovanje revizora popisu zaliha predstavlja ograničenje obima revizorskog rada koje može biti uzrok davanja mišljenja sa rezervom ili pak suzdržanog revizorskog mišljenja.

Za organizaciju i pravilnost popisa odgovoran je zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik.

Ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik ne ispuni obavezu sprovođenja godišnjeg popisa imovine i obaveza, novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu. Za iste radnje kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik.

Izveštaj o popisu

Nakon popunjavanja popisnih listi, utvrđivanja manjkova i viškova, kao i zaliha slabijeg kvaliteta, oštećenih i neupotrebljivih zaliha, ispitivanja i iznalaženja uzroka njihovog nastanka, komisija za popis pristupa izradi Izveštaja o sprovedenom popisu.

Član 13. Pravilnika o popisu navodi elemente koje Izveštaj o popisu mora minimalno da sadrži:

- stvarno stanje utvrđeno popisom i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza;

- razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;

- uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;

- predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.);

- način knjiženja;

- primedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge komisije za popis, odnosno jednog lica ukoliko se radi o mikro pravnom licu ili preduzetniku.

Za tačnost popisa i Izveštaja o popisu odgovorni su članovi popisne komisije, odnosno lice koje je kod mikro pravnih lica i preduzetnika imenovano za obavljanje popisa.

Komisija za popis, odnosno lice zaduženo za sprovođenje popisa kod preduzetnika i mikro pravnih lica, dostavlja Izveštaj o popisu nadležnom organu privrednog subjekta, internom revizoru, nadzornom odboru ili odboru revizora, ako ga ima, a ako je subjekt po Zakonu o reviziji obveznik revizije finansijskih izveštaja i društvu za reviziju sa kojim je zaključen ugovor o reviziji.

Izveštaj o popisu mora biti dostavljen gore navedenim licima najkasnije 60 dana pre isteka roka za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, odnosno najkasnije 30 dana po izvršenom popisu u toku godine. Prema članu 44. Zakona o računovodstvu, pravna lica i preduzetnici dužni su da, za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja, dostave Agenciji za privredne registre, redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, do 31. marta naredne godine. Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostave Agenciji, redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, najkasnije u roku od tri meseca od datuma bilansa.

Nadležni organ privrednog subjekta, razmatra dostavljeni Izveštaj o popisu u prisustvu predsednika komisije za popis, odnosno lica zaduženog za sprovođenja popisa kod mikro pravnih lica i preduzetnika, internog revizora, nadzornog odbora ili odbora revizora, ako ga ima, kao i lica kome je subjekt poverio vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja i odlučuje o predlozima popisne komisije, odnosno lica koje je obavilo popis kod preduzetnika i mikro pravnih lica. Nakon toga, organ upravljanja privrednog subjekta donosi Odluku o usvajanju Izveštaja o izvršenom popisu, najkasnije u roku od 60 dana pre isteka roka za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, odnosno najkasnije 30 dana po izvršenom popisu u toku godine.

Dakle, krajnji rok za dostavljanje Izveštaja o popisu na usvajanje nadležnom organu i rok za donošenje odluka o usvajanju tog izveštaja je isti. Zbog toga je bitno da svaki privredni subjekt svojim internim aktom bliže uredi rok za dostavljanje Izveštaja o popisu kako bi nadležni organ privrednog subjekta imao dovoljno vremena za njegovo razmatranje i donošenje Odluke o usvajanju.

Izveštaj o izvršenom popisu, zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Prema članu 11. Zakona o računovodstvu računovodstvene isprave i druga dokumentacija u vezi nastalih poslovnih promena se dostavljaju na knjiženje u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma njihovog prijema. Datumom nastanka poslovne promene se smatra datum donošenja Odluke o usvajanju izveštaja o popisu. Lica koja su zadužena za računovodstveno evidentiranje poslovnih promena dužna su da ih proknjiže u roku od pet radnih dana od dana prijema. Međutim, bez obzira na to, knjiženje se sprovodi pod 31.12. godine na koju se popis odnosi, odnosno na poslednji dan poslovne godine, kako bi knjigovodstveno stanje na datum bilansa bilo usklađeno sa stvarnim stanjem utvrđenim popisom.

Redakcija