Nazad na elektronske dodatke

Prema članu 6. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik o popisu), popis imovine i obaveza kod mikro pravnog lica i preduzetnika može vršiti jedno lice, na način i u rokovima propisanim ovim pravilnikom.

U skladu sa odredbama člana 6. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon), u mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 10;

2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 350.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.

Dakle, pravna lica i preduzetnici koji su po finansijskim izveštajima za 2021. godinu razvrstani kao mikro, popis za 2022. godinu mogu da vrše bez formiranja komisije, odnosno popis može da im vrši jedno lice na način utvrđen Pravilnikom o popisu.

Podsećamo da se preduzetnici prema odredbama Zakona o računovodstvu takođe razvrstavaju prema veličini i ne smatraju se po automatizmu mikro pravnim licima kao što je to bio slučaj prema prethodnom zakonskom rešenju. Prema odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019i 109/2021), preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Odredbama člana 43. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017 i 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 83/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn.,44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn. i 10/2022 - usklađeni din. izn. - dalje: ZPDG) propisano je da preduzetnik koji, saglasno odredbama ovog zakona nema pravo na paušalno oporezivanje, dužan je da vodi poslovne knjige.

Naime, prema članu 43. ZPDG, obveznici iz člana 32. ovog zakona dužni su da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, odnosno na način određen ovim zakonom.

Takođe, preduzetnik iz člana 32. stav 2. ZPDG koji porez plaća na stvarni prihod (fizičko lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije), vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice iz člana 32. st. 3. i 4. ZPDG (fizičko lice u sistemu PDV), vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom.

Preduzetnici paušalci dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.

Saglasno odredbama ZPDG, postoje sledeća tri oblika poreskih obveznika, odnosno preduzetnika u odnosu na način vođenja poslovnih knjiga, i to su preduzetnici koji poslovne knjige vode:

• po sistemu dvojnog knjigovodstva,

• po sistemu prostog knjigovodstva, i

• paušalno oporezovani.

Popis kod mikro pravnih lica i preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva

Pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, to čine u skladu sa Zakonom o računovodstvu i drugim pratećim podzakonskim aktima. Dakle, ova pravna lica i preduzetnici vode sledeće poslovne knjige:

- dnevnik,

- glavnu knjigu, i

- pomoćne knjige.

Mikro pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva mogu svojim opštim aktom, odnosno pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama opredeliti da prilikom računovodstvenog vrednovanja imovine i obaveza primenjuju:

• Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica), ili

• Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP).

• Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (dalje: MSFI).

Napominjemo da su mikro pravna lica i preduzetnici, u slučaju da se pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama opredele da računovodstveno vrednovanje imovine i obaveza vrše u skladu sa MSFI ili MSFI za MSP, dužna da izabranu (višu) regulativu primenjuju u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Shodno navedenom, mikro pravna lica i preduzetnici koji u 2022. godini poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, popis vrše na isti način kao i pravna lica o čemu je pisano u posebnim stručnim komentarima.

Popis kod preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva

Vrste poslovnih knjiga koje su dužni da vode preduzetnici koji svoje poslovanje vode po sistemu prostog knjigovodstva propisane su odredbama Pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 - dr. zakon - dalje: Pravilnik o prostom knjigovodstvu).

Odredbama člana 3. Pravilnika o prostom knjigovodstvu propisani su obavezni obrasci poslovnih knjiga i to:

- PK-1 - Poslovna knjiga prihoda i rashoda (dalje: PK-1) i

- PK-2 - Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.

Pored navedenih poslovnih knjiga preduzetnik, u zavisnosti od delatnosti koju obavlja, sastavlja i pojedinačne, pomoćne evidencije, iz kojih odgovarajuće podatke knjiži u poslovnoj knjizi, i to na obrascima:

- Kalkulacija prodajne cene broj ______________ (KL);

- List dnevnog prometa ugostitelja (DPU);

- Evidencija o kupovini, preradi, proizvodnji i prometu proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja (PM), čiji je sastavni deo Potvrda o kupovini i zameni plemenitih metala i dragog kamenja (PM-1);

- Evidencija o gotovim proizvodima (GP);

- Prijemni - evidencioni list komisione robe (KR), čiji je sastavni deo obrazac Evidencija prodate, isplaćene i vraćene komisione robe (KR-1).

Ukoliko je preduzetnik obveznik poreza na dodatu vrednost (dalje: PDV), u obavezi je da vodi evidenciju PDV u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima kojima se uređuje sistem PDV i to nezavisno od poslovnih knjiga i pomoćnih evidencija koje vodi i sastavlja u skladu sa Pravilnikom o prostom knjigovodstvu.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, popis sredstava, potraživanja i obaveza, vrši na način propisan čl. 15. i 16. Pravilnika o prostom knjigovodstvu. Finansijski rezultat poslovanja utvrđuje se na kraju poslovne godine na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i popisa robe, repromaterijala, osnovnih sredstava, sitnog inventara, potraživanja i obaveza, shodno članu 14. Pravilnika o prostom knjigovodstvu. Finansijski rezultat poslovanja iskazuje se na obrascu BU - Bilans uspeha.

Shodno navedenim odredbama, preduzetnici koji knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva su obavezni da pre sastavljanja finansijskog rezultata izvrše popis i usaglašavanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja.

S obzirom na to da Pravilnikom o prostom knjigovodstvu nije preciziran broj članova popisne komisije, popis može obaviti jedno lice, ukoliko to dozvoljava obim posla koji treba da se obavi.

Preduzetnici koji vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva ne mogu da utvrde finansijski rezultat poslovanja, ukoliko prethodno ne izvrše popis robe, materijala, gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje, zbog toga što se nabavna vrednost prodate robe, nabavna vrednost materijala na zalihama i nabavna vrednost materijala sadržanog u prodatim gotovim proizvodima, može utvrditi samo na osnovu popisa.

Nabavna vrednost kupljene robe, rezervnih delova i nabavna vrednost kupljenog materijala, u prostom knjigovodstvu se evidentira na teret rashoda prilikom kupovine, odnosno u koloni 12 PK-1. Usled navedenog, nabavna vrednost prodate robe, i nabavna vrednost materijala sadržanog u prodatim gotovim proizvodima, utvrđuje se popisom zaliha na kraju perioda za koji se vrši obračun finansijskog rezultata.

Dakle, na kraju godine ili perioda za koji se utvrđuje rezultat poslovanja, prvo se vrši popis robe, materijala, gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje, a zatim se na osnovu nabavne vrednosti kupljene robe i materijala (zbir kolone 12. PK-1), i stanja zaliha na kraju perioda, utvrđuje nabavna vrednost prodate robe i vrednost utrošenog materijala za prodate gotove proizvode, na način da se zbir ove kolone umanjuje za stanje zaliha po nabavnim cenama.

Pored toga što su preduzetnici koji vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva dužni da vrše popis na dan 31. decembar, dužni su da vrše popis i prilikom prestanka obavljanja delatnosti, kao i prilikom sastavljanja periodičnog poreskog bilansa. Dakle, dužni su da vrše popis u svim slučajevima kada utvrđuju finansijski rezultat poslovanja.

Popis se vrši posle sprovedenih knjiženja svih poslovnih promena za 2022. godinu, a popisne liste se predaju knjigovodstvu. O knjiženju rezultata popisa odlučuje vlasnik radnje, odnosno preduzetnik pri čemu je dužan da se pridržava svih relevantnih propisa.

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara treba da sadrži sledeće podatke:

- vrstu (naziv) sredstava,

- količinu,

- nabavnu vrednost i

- ispravku vrednosti.

Popisna lista treba da sadrži podatke utvrđene popisom i podatke po poslovnim knjigama, kako bi se utvrdile razlike.

Pre popisa osnovnih sredstava, preduzetnik treba da izvrši obračun amortizacije i da za iznos obračunate amortizacije proknjiži ispravku vrednosti osnovnih sredstava. Obračun amortizacije vrši se prema stopama koje utvrđuje preduzetnik, a prema korisnom veku trajanja, dakle po stopama koje obezbeđuju da se vrednost osnovnog sredstva nadoknadi u toku njegovog veka korišćenja.

Ukoliko se na osnovu izvršenog popisa utvrdi višak osnovnih sredstava, procenjena vrednost konkretnog sredstva se evidentira u PK-2 - Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara. Ako se utvrdi manjak osnovnog sredstva, ukoliko je preduzetnik obveznik PDV, dužan je da obračuna i plati PDV.

Primer popisne liste osnovnih sredstava i sitnog inventara na dan 31.12.2022. godine

Popis repromaterijala

U koloni 12 PK-1, pored nabavne vrednosti robe vodi se i nabavna vrednost repromaterijala. Međutim, kao rashod se evidentira samo vrednost materijala koji je sadržan u prodatim gotovim proizvodima i prodatoj robi. Kako bi se utvrdila vrednost materijala koja se smatra rashodom, odnosno koja je sadržana u prodatim gotovim proizvodima, potrebno je utvrditi stanje zaliha materijala, kako materijala na zalihama u magacinu tako i na zalihama koji se sadrže u gotovim proizvodima ili u proizvodnji.

Popisna lista repromaterijala treba da sadrži sledeće podatke:

- vrstu repromaterijala,

- jedinicu mere,

- količinu,

- nabavnu cenu (kolona 12 PK-1 podeljena sa nabavljenom količinom) i

- nabavnu vrednost zaliha.

Popis repromaterijala obuhvata i repromaterijal sadržan u nedovršenoj proizvodnji i gotovim proizvodima. Repromaterijal sadržan u nedovršenoj proizvodnji i gotovim proizvodima popisuje se na osnovu količine koja je upotrebljena, a koja se utvrđuje prema standardima upotrebe za tu proizvodnju.

Ukoliko preduzetnik nije obveznik PDV, vrednost zaliha, odnosno nabavna vrednost repromaterijala sadrži i PDV koji je isporučilac materijala zaračunao u fakturi. Međutim, ukoliko je preduzetnik obveznik PDV, obračunati PDV u fakturi isporučioca materijala se ne knjiži u nabavnu vrednost repromaterijala, odnosno u kolonu 12 PK-1, već se knjiži u kolonu 10 - Prethodni PDV.

Primer popisne liste repromaterijala na dan 31.12.2022. godine

Popis gotovih proizvoda

Prema odredbama člana 11. Pravilnika o prostom knjigovodstvu, Evidenciju GP - Evidencija o gotovim proizvodima vode preduzetnici koji se bave proizvodnjom (izrađuju gotove proizvode), za svaku vrstu proizvoda koju proizvode.

Prilikom vršenja popisa treba da se utvrdi da li stanje po evidenciji gotovih proizvoda odgovara stanju po popisu. Stanje utvrđeno popisom, treba da odgovara stanju koje je iskazano u koloni 7 Evidencije GP - Evidencija o gotovim proizvodima.

Primer popisne liste gotovih proizvoda na dan 31.12.2022. godine

Popis robe

Popis robe treba izvršiti po mestima gde se nalaze (magacin, skladište, prodavnica) i po računopolagačima, a kod radnji koje se bave komisionom prodajom i po vlasnicima robe (komitentima). Ta roba popisuje se u posebne popisne liste, koje se zatim dostavljaju vlasnicima robe. Za sopstvenu robu koja se nalazi na tuđim skladištima popis vrši lice kod koga se roba nalazi i popisne liste dostavlja vlasniku robe. Ukoliko se ovaj postupak ne obavi, vlasnik robe izvršiće popis na osnovu dokumentacije koju poseduje o toj robi.

Popisna lista za popis robe treba da sadrži sledeće podatke:

- vrstu (naziv robe),

- jedinicu mere,

- količinu,

- prodajnu cenu sa porezom po jedinici mere (cena na dan 31.12),

- prodajnu vrednost robe,

- iznos ukalkulisanog poreza (dobija se kada se prodajna vrednost robe pomnoži preračunatom stopom PDV),

- iznos razlike u ceni u vrednosti zaliha robe (iz Obrasca KL, deljenjem rednog broja 9. sa rednim brojem 4. ili primenom preračunate stope razlike u ceni na prodajnu vrednost robe bez PDV) i

- nabavnu vrednost zaliha robe.

Prema odredbama člana 15. Pravilnika o prostom knjigovodstvu, popis robe se vrši tako da se roba zatečena na zalihama 31.12. u popisne liste svrstava po grupama sa istim stopama PDV.

Popis se vrši po cenama po kojima se roba prodaje na dan popisa, dok se ukalkulisani PDV dobija primenom preračunate stope PDV na prodajnu vrednost robe. Preračunata stopa se dobija tako što se propisanih 20% PDV pomnoži brojem 100 i rezultat podeli stopom PDV uvećanom za 100 (20x100/120=16,6667).

Ukalkulisana razlika u ceni se dobija kada se na nabavnu vrednost primeni stopa za pokriće troškova prometa, a koja je primenjena pri izradi kalkulacije prodajne cene.

Stanje robe po popisu treba da odgovara zbiru kolone 16 PK-1, koji je umanjen za iznos položenih pazara od prodate robe uključujući i PDV, odnosno treba da odgovara razlici između zbira kolona 4 i 5 u Knjizi evidencije prometa - Obrazac KEP.

Naime, odredbama člana 16. Pravilnika o evidenciji prometa ("Sl. glasnik RS", br. 99/2015 i 44/2018 - dr. zakon- dalje: Pravilnik o evidenciji), propisano je da obveznici koji imaju robu na zalihama vrše popis robe shodno propisima o računovodstvu i poreskim propisima. Stanje utvrđeno popisom upoređuje se sa stanjem koje se dobija saldiranjem kolona 4 i 5 u Knjizi evidencije prometa - Obrazac KEP. Ako postoji razlika, obveznik evidentira u Knjizi evidencije prometa - Obrazac KEP i to: višak u kolonu zaduženja, a manjak u kolonu razduženja.

Ukoliko preduzetnik nije obveznik PDV, nabavna vrednost robe sadrži i PDV koji je isporučilac zaračunao u fakturi, shodno čemu se kod ovih preduzetnika ne iskazuje PDV u popisnim listama.

Ako se popisom utvrdi manjak robe u prodavnici koji se može pravdati višom silom, na iznos tog manjka se ne plaća PDV i akciza. Takođe, PDV se ne plaća na manjak robe nastao u okvirima propisanim Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004).

Pored toga, akciza se ne plaća na manjak akcizne robe koji je nastao u okvirima propisanim Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća akciza ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 109/2009, 96/2012 i 88/2017).

Ukoliko se manjak ne može pravdati višom silom i ako je rashod po osnovu kala, rastura, kvara i loma iznad okvira propisanih navedenim uredbama, preduzetnik je dužan da na iznos manjka obračuna i plati PDV, odnosno akcizu na akcizne proizvode.

Međutim, manjak robe može nastati i zbog toga što pazar od prodate robe nije uplaćen na tekući račun, odnosno nije knjižen u PK - 1 - Poslovna knjiga prihoda i rashoda. Ukoliko se to desi, preduzetnik je dužan da pazar od prodate robe položi na tekući račun, a da nakon toga utvrdi razliku između popisanog stanja i stanja po knjigama.

Preduzetnici koji se bave prodajom robe na veliko, dužni su da izvrše popis robe na isti način kao i preduzetnici koji se bave prometom robe na malo. Stanje koje se utvrdi popisom, upoređuje se sa stanjem u Obrascu KEP, odnosno sa razlikom zbira kol. 4 (zaduženje) i 5 (razduženje). Stanje koje se utvrdi na navedeni način predstavlja višak ili manjak. Pre donošenja konačne odluke o višku ili manjku, potrebno je izvršiti proveru ispravnosti knjiženja svih poslovnih promena u Obrascu KEP, kao i da li odgovaraju promenama evidentiranim u PK-1. Ukoliko se ustanovi da su nastale greške u knjiženju, potrebno ih je prvo korigovati, pa nakon toga izvršiti poređenje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem. Ako i nakon izvršenih ispravki u knjiženjima, postoji manjak koji se ne može pravdati višom silom i koji je iznad okvira propisanih za kalo, rastur, kvar i lom, za iznos manjka odgovoran je preduzetnik, odnosno odgovorno lice, i dužan je da obračuna i plati PDV i akcizu na akcizne proizvode.

Prilikom vršenja popisa u prodavnici, utvrđeno je da se na zalihama nalazi 400 komada robe X prodajne cene 100 dinara sa PDV od 20% i 600 kg robe Y prodajne cene 50 dinara sa PDV od 10%.

Ukoliko stopa za pokriće troškova prometa iznosi 15%, ukalkulisana razlika u ceni za robu X je sledeća:

Ukoliko stopa za pokriće troškova prometa iznosi 25%, ukalkulisana razlika u ceni za robu Y je sledeća:

Popisna lista robe na dan 31.12.2022. godine

Stanje u PK - 1 se utvrđuje na sledeći način:

Popis komisione robe

Preduzetnici koji vrše komisione poslove u oblasti prometa roba, dužni su da vode posebne evidencije za komisionu robu. Prema odredbama člana 6. Pravilnika o evidenciji, tu evidenciju čine sledeći obrasci:

- KR - Evidencioni list komisione robe,

- KR-1 - Evidencija prodate, isplaćene i vraćene robe,

- KRI - Dnevni izveštaj o prijemu robe u komisionu prodaju od komitenata fizičkih lica,

- KRI-1 - Dnevni izveštaj isplaćene i vraćene robe komitentima fizičkim licima.

Komisionar je dužan da vodi evidenciju komisione robe za svakog komitenta, odnosno vlasnika robe i numeriše je rednim brojevima hronološki, prema prijemu robe od komitenata.

Ukoliko postoji stanje evidencije primljene i evidencije prodate, isplaćene i vraćene komisione robe, preduzetnik je dužan da tu robu popiše i da jedan primerak popisne liste dostavi komitentu, odnosno vlasniku robe. Vrednost popisane robe treba da odgovara stanju koje je iskazano u navedenoj evidenciji. Ukoliko je roba koja nije prodata, na osnovu stanja 31.12. vraćena komitentu, dostavlja mu se jedan primerak Obrasca KR, dok jedan primerak ostaje preduzetniku.

Međutim, ukoliko se jedan deo tuđe robe na dan popisa nalazi na zalihama, preduzetnik je dužan da primeni odredbe člana 15. Pravilnika o prostom knjigovodstvu i da izvrši popis komisione robe na posebnoj popisnoj listi i jedan primerak popisne liste dostavlja komitentu.

Popis potraživanja i obaveza

Popis potraživanja i obaveza vrši se samo ukoliko obveznik vodi pomoćne evidencije za potraživanja i obaveze. Popisne liste u tom slučaju sastavljaju se posebno za potraživanja, a posebno za obaveze i treba da sadrže sledeće podatke:

- redni broj,

- naziv kupca/dobavljača,

- broj fakture ili drugog dokumenta,

- iznos,

- datum dospeća za naplatu odnosno plaćanje i dr.

Prilikom popisa utvrđuje se osnovanost iskazanih potraživanja i obaveza, zastarelost, mogućnost naplate za nenaplaćena potraživanja i predlog za njihovo otpisivanje.

Na osnovu utvrđenog stvarnog stanja i stanja u poslovnim knjigama preduzetnik utvrđuje viškove i manjkove i evidentira ih u poslovnim knjigama.

Unošenje podataka iz popisne liste u PK-1

U skladu sa Pravilnikom o prostom knjigovodstvu, u PK-1 ne knjiže se iznosi utvrđenih manjkova i viškova po popisu. Naime, početno stanje i svi iznosi nabavljene robe i repromaterijala, izuzev onih iznosa koji se po popisu nalaze na stanju, smatraju se rashodima, tako da bi ponovno knjiženje rashoda po osnovu manjkova predstavljalo dupliranje. Pored toga, svi iznosi zaliha robe i repromaterijala utvrđeni popisom, uključujući i deo koji se smatra viškom, oduzimaju se od međuzbira kolone 12 PK-1, tako da razlika čini iznos koji se odnosi na prodatu robu i utrošen repromaterijal, što znači da nikakve korekcije po tom osnovu nisu potrebne.

Dakle, na osnovu podataka koje obezbeđuju poslovne knjige koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, ne mogu se utvrditi viškovi i manjkovi robe i repromaterijala. U svrhu obezbeđenja tih podataka, potrebno je da preduzetnik vodi i druge pomoćne evidencije koje nisu obavezne.

Unošenje podataka iz popisne liste u PK-1 vrši se u postupku utvrđivanja finansijskog rezultata kada se izvrši popis, a pošto su prethodno proknjižene sve promene koje se odnose na obračunski period. Pre unošenja podataka iz popisnih lista potrebno je sabrati sve kolone sa novčanim vrednostima u PK-1 i njihov zbir iskazati kao međuzbir pre zaključivanja ove knjige.

Podaci koji se utvrde popisom umanjuju međuzbirove kol. 12 do 16 PK-1 i predstavljaju početno stanje za narednu godinu. Umanjenjem ukupnih rashoda u obračunskom periodu za nabavnu vrednost zaliha utvrđenu popisom, na kraju godine utvrđuju se konačni iznosi rashoda koji se odnose na ostvarene prihode u obračunskom periodu. Ovi iznosi se iz odgovarajućih kolona PK-1 preuzimaju na odgovarajuće pozicije Bilansa uspeha.

Popis kod paušalno oporezovanih preduzetnika

Preduzetnici mogu podneti zahtev nadležnom poreskom organu da plaćaju paušalno porez na prihod od samostalne delatnosti, pod uslovom da su ispunjeni ostali zakonom predviđeni uslovi.

Preduzetnik koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod, vodi knjigu na obrascu KPO - Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.

Samostalne radnje - paušalci, s obzirom da nisu obavezni da vode knjigovodstvo, nisu u obavezi da vrše usaglašavanje stvarnog sa knjigovodstvenim stanjem, pa samim tim ni u obavezi da vrše popis imovine i obaveza. Izuzetak čine zlatarske radnje, koje su u obavezi da evidenciju o kupovini i prodaji proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja vode na Obrascu PM i vrše popis zaliha radi usklađivanja stanja iskazanog u toj knjizi sa stvarnim stanjem.

Popis su u obavezi da izvrše i preduzetnici koji su u 2022. godini bili u režimu paušalnog oporezivanja, a od 1.1.2023. godine gube taj status i obavezni su da vode poslovne knjige. Način vršenja popisa će se razlikovati u zavisnosti od toga da će poslovne knjige voditi po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstva.

Naime, ZPDG je propisano da preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (dalje: paušalno oporezivanje).

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1) koji obavlja delatnost reklamiranja i istraživanja tržišta;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 6.000.000 dinara;

5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno od odredbe člana 40. stava 2. tačka 2) ZPDG, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Takođe, pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.

Osnovno pravilo prilikom popisa svih oblika imovine i obaveza je da se u popisnim listama iskazuje vrednost po kojoj se konkretna imovina vodi u knjigovodstvu.

Osnovni problem i ujedno specifičnost koja se javlja prilikom vršenja popisa kod paušalno oporezovanih preduzetnika koji će biti u obavezi da u narednom periodu vode poslovne knjige, ogleda se u tome što za imovinu koja je predmet popisa ne postoje knjigovodstveni podaci o količinama i vrednostima, usled čega se ti podaci utvrđuju na osnovu dokumenata o pribavljanju sredstava ili procenom njihove vrednosti.

dr Marina Protić